Srce koje pravilno radi, odnosno zdravo srce, predstavlja jaku mišićnu pumpu, veličine jedne pesnice. Kada je srce zdravo, kroz kardiovaskularni sistem krv protiče potpuno ujednačeno. Tako, tokom svakog dana, srce koje pravilno radi otkuca 100 hiljada kontrakcija, odnosno ispumpa čak 7.5 hiljada litara krvi.
Da uzmemo da je prosek ljudskog života 70 godina, proračunali bismo da rad normalnog srca tokom tog perioda otkuca čak 2.5 milijarde kontrakcija.
Dakle, zaključujemo da je srce jedan jak mišić, koji tokom života neprekidno radi, a njegovo zdravlje, kao i zdravlje čitavog kardiovaskularnog sistema zavisi od mnogo čega. Najpre od ishrane, zatim fizičke aktivnosti, ali i samog načina života. Stres je uglavnom najveći uzročnik pojave svih bolesti, a kada su srčane smetnje u pitanju, stres je uglavnom na prvom mestu.
Onda kada srce nepravilno radi, odnosno kada dodje do poremećaja kontrakcija, srce radi sporije ili ubrzano, i na taj način pravi smetnje. To oboleloj osobi može da poremeti život, naročito ukoliko su simptomi dosta izraženi. Kod pojedinih osoba, nepravilan rad srca, odnosno aritmija, ne izaziva gotovo nikakve smetnje.
Ipak, aritmija, osim što se odlikuje pojedinim smetnjama, vremenom može dovesti do poremećaja drugih organa, jer je pravilan rad srca povezan sa svim organima u telu. Onda kada srce ne pumpa dovoljno krvi i ne šalje dalje kroz organizam, na način na koji bi to trebalo, i drugi organi postaju manje sposobni, te u mnogo slučajeva dolazi do odumiranja tih organa, ili njihovog ozbiljnog oštećenja.
Kako biste malo bolje upoznali rad srca, kao i to na koji način da lečite aritmiju i nosite se sa njom, ispisaćemo par rečenica o srcu i njegovim karakteristikama.
Gradja srčanog mišića
Naš najvažniji organ u telu – srce, sastoji se iz dva dela. Preciznije rečeno, iz dve pumpe. Onaj deo koji pumpa našu krv kroz pluća, naziva se prva pumpa. Dok je druga pumpa zadužena za pumpanje krvi kroz ostala tkiva. Naš srčani mišić (miokard) obavijen je srčanom kesom (perikardom), a ujedno je obložen i endotelnim čelijama (enokardom).
Još, srčani mišić sastoji se iz dve pretkomore, leve i desne, koje se nazivaju atrijumi, kao i iz dve komore, takodje leve i desne, koje se nazivaju ventrikuli. Kontrakcije najpre vrše pretkomore, a zatim komore.
Sada, da malo pojasnimo sam rad srca, odakle će već početi da vam bude jasno kako ono radi…
Desna pretkomora srca prima krv iz vena, zatim krv dalje ide do desne komore odakle se pumpa u pluća. Takozvana plućna arterija je zadužena za primanje i dalje slanje te krvi. Dalje se iz pluća iz te krvi koja je do njih dospela odvajaju ugljen-dioksid i kiseonik, tačnije, pluća uzimaju kiseonik a izbacuju ugljen dioksid. Krv sa kiseonik dalje putuje do leve pretkomore, odakle dalje ide do leve komore i na kraju do aorte.
Srčana aorta dalje vodi pročišćenu krv kroz celo telo, i snabdeva ga. S obzirom na to da je levi deo srca opterećeniji, jer pumpa više krvi, mišići koji se nalaze na toj strani jači su i izraženiji. Takodje, zidovi našeg srčanog mišića koji se takodje nalaze na levoj strani, dosta su jači.
Još je bitno da znate da se zid koji razdvaja dve komore naziva septum, te da uz pomoć njega nema dodira izmedju arterijske i venske krvi. Takodje, izmedju komora i pretkomora nalaze se takozvane valvule, odnosno ventili koji poseduju zaliske. Ti zalisci omogućavaju normalan protok krvi, odnosno sprečavaju da se krv iz pretkomore vrati ponovo u komoru. Njih ima i na ulasku iz komore u aortu, kao i na ulazu u plućnu arteriju.
Kako bi naše srce pravilno radilo, odnosno imalo redovne kontrakcije, potrebno je da sve četiri komore kucaju ujednačeno. Srčane kontrakcije imaju 2 faze, odnosno dijastolu i sistolu. Dijastola predstavlja punjenje komora, dok sistola predstavlja njihovo pražnjenje.
Iako je stvar malo konfuzna, pokušali smo da na što jednostavniji način objasnimo kako naše srce radi. To će vam pomoći da bolje i jasnije razumete doktora dok vam govori o vašim srčanim smetanjama. Iako vam ispočetka deluje kao da to znanje nije potrebno, svakako je lakše razumeti što je više moguće informacija, jer je samim tim i izlečenje i smanjenje simptoma bolesti realnije.
Kako dolazi do kontrakcija?
Srčani mišić sastoji se iz provodnog sistema, dok se provodni sistem sastoji iz sinoatrijalnog i atrioventikularnog čvora, zatim Hisovog snopa, njegovih grana kao i Purkinjeovih vlakna.
Svi navedeni delovi provodnog sistema srca mogu da podstaknu impulse, medjutim, najveću fekvenciju proizvodi sinoatrijalni čvor. Upravo taj sinoatrijalni čvor proizvodi srčani ritam.
Srce je organ koji radi 24h bez prestanka, pa tako poseduje sposobnost automatskog kontrahovanja, kao i automatskog akcionog potencijala. Takozvani akcioni potencijal nastaje kada se pokrene provodni sistem. Taj sistem provodi akcioni potencijal dalje do radne muskuluture, i tako nastaju kontrakcije.
Uzrok nastanka i simptomi aritmije
Aritmija predstavlja abnormalne otkucaje srca, odnosno nepravilne ili neujednačene. Ona se zapravo odnosi na sva odstupanja od normalnog rada srca, odnosno otkucaja. Često aritmija može da bude potpuno bezopasna, ali se kod velike većine ljudi javljaju odredjeni simptomi.
Takodje, u zavisnosti od toga da li je aritmija kraća ili duža, zavisi koliko će poremetiti dalji ritam srca. Ukoliko aritmija traje duže, svakako da će izazvati probleme, te će se celokupan ritam srca i kardiovaskularnog sistema promeniti.
U zavisnosti od toga da li srce brže ili sporije radi, koristimo različite termine. Pa se tako ubrzani rad srca naziva tahikardija, dok se usporeni rad srca naziva bradikardija. Preciznije rečeno, ukoliko srce u minuti otkuca 100 ili više otkucaja, to se smatra tahikardijom. Sa druge strane, ukoliko srce otkuca 60 ili manje otkucaja u minuti, to se naziva bradikardijom.
Uzroci nastanka:
Već smo zaključili da aritmija nastaje usled nepravilnog rada srčanog mišića, odnosno prilikom poremećaja u provodjenju ili pak stvaranju kontrakcija. Srčane aritmije uglavnom nastaju iz tri razloga, a oni su: Opšti poremećaj organizma, poremećaj jednog ili više organa, kao i bolest srca.
Kada kažemo opšti poremećaj organizma, mislimo na različite zaraze, infekcije i takozvana toksična stanja u kojima organizam može da se nadje. Onda kada je organizam zaražen na neki način, kada je imunitet dosta slab i kada organizmu nedostaje minerala aritmija vrlo lako može da se pojavi.
Takodje, aritmija može nastati usled poremećaja pojednih organa, tačnije digestivnog trakta, zatim nervnog sistema, kao i mokraćnog i respiratornog. Ukoliko se bilo koji organ razboli, ošteti i slično, to može dovesti do poremećaja rada srca, jer, kao što već znamo, sve u našem organizmu povezano je, pa tako jedno utiče na drugo i obrnuto.
Bolesti srca na koje mislimo, a koje mogu izazvati aritmiju su sve srčane mane, odnosno slabosti srca kao i pojedina zapaljenja, poput angine pektoris, a aritmiju takodje može izazvati srčani udar. Ali i obrnuto, ukoliko imate aritmiju, može doći do srčanog udara.
Osim mogućeg srčanog udara, aritmija može da smanji efikasnost srca za čak 30%, što kasnije obolelom znatno otežava život. Zbog toga je veoma bitno na vreme lečiti aritmiju, te tako sprečiti najgore ishode. Iako je u dosta slučajeva aritmija bezazlena, njeno lečenje morate shvatiti ozbiljno. Razlog se krije u tome što nije svačije srce dovoljno jako, naročito kada su u pitanju starije osobe, pa tako nikada ne možete znati na koji će način da reaguje. Ubrzane aritmije često mogu da dovedu do smrtnog ishoda.
Ono što je možda i najbitnije kada je naš najvažniji organ u pitanju, jeste način života. Stres je najčešći uzročnik pojave svih bolesti srca, jer je naše srce zaduženo za emocije takodje. Pa tako, sve što doživimo lično i svakak situacija koja nas poremeti može izazvati srčana obolenja. Medju prvima je upravo aritmija.
Način ishrane takodje, ukoliko jedete previše masnu i preradjenu hranu, vremenom se masnoće gomilaju u arterijama te se i na taj način prekida normalan rad srca. Zbog toga je ishrana veoma bitno. Potrebno je da jedete što više hrane koja će pomoći vašim arterijama da ostanu čiste i elastične, te da dozvoljavaju normalan protok krvi kroz organizam. Na taj način nećete prekinuti normalan rad srca i aritmija može da se spreči.
Fizička atkivnost je takodje bitna, ali ono što je bitno napomenuti jeste da i preterana fizička aktivnost može dovesti do aritmija. Zbog toga budite umereni, a ukoliko radite fizički naporan posao dajte sebi barem 5 minuta odmora nakon svakog jačeg napora.
Simptomi:
Donekle smo već objasnili koji su simptomi aritmije, ali ponovićemo još jednom. Često aritmija može da se pomeša sa drugim bolestima, pa je tako odlazak lekaru neophodan. Ukoliko osetite barem jedan od navedenih simptoma, obratite se lekaru.
Naime, aritmiju najpre možete prepoznati upravo prema radu srca. Ukoliko pri nekom naporu, bilo težem ili lakšem osetite nepravilan rad srca, odnosno preskakanje kao i lupanje u grudima, to može biti jedan od znakova da je aritmija prisutna. Aritmiju mogu da isprate i blagi do jaki bolovi u grudima, naročito pri trčanju ili nekom drugom fizičkom naporu.
Aritmija se najčeše oseti prilikom disanja, jer tada srce preskače te vam se čini kao da nešto nije uredu. To može izazvati strah što može stvoriti dodatnu tenziju, i dodatno lupanje srca. S toga, onog trenutka kada osetite aritmiju trebalo bi da ostanete prisebni jer u suprotnom možete pogoršati situaciju.
Osim toga, aritmija može izazvati glavobolje, zatim malaksalost kao i nesanicu. Često se dešava da dodje do gubitka svesti, i tada se odmah morate javiti lekaru. Ponekada ovi simptomi mogu da zaliče na aritmiju, a u pitanju je nešto drugo, te je tako nužno da se javite lekaru i otklonite te sumnje.
Vrste aritmije
Aritmija se prema nastanku može javiti kao ventrikularna, ili supraventrikularna.
Ventrikularna aritmija se dalje deli na:
Ventrikularne ekstrasistole – Normalan rad srca predstavlja ujednačeni ritam od 60-90 otkucaja u minuti. Do ventrikularne ekstrasistole dolazi onda kada srce preskoči, odnosno onda kada kontrakcije preurane i tako poremete srčani ritam. One su uglavnom bezazlene, te do njih dolazi usled nekog stresa, ali i usled unosa previše alkohola ili duvana. Kofein je takodje jedan od glavnih uzročnika nastanka ove vrste aritmije.
Ipak, ne tako retko, dešava se da ventrikularne ekstrasistole ukazuju na ozbiljan srčani problem, poput miokarditisa ili hipertenzije.
Simptomi ventrikularne ekstrasistole jesu jak osećaj lupanja srca, zatim osećaj preskakanja srca, kao i osećaj treperenja u grudima, ili zatišja. Ukoliko se ova vrsta aritmija češće javlja, može da izazove ubrzano disanje, ili pak dosta usporeno.
Ukoliko osetite neke od navedenih simptoma, obavezno idite na pregled kod kardiologa. Iako su u većini slučajeva bezazlene, ventrikularne ekstrasistole mogu biti i opasne po život.
Ventrikularna tahikardija – Ona predstavlja ubrzani rad srca, i smatra se veoma opasnom jer može da izazove izuzetno jako lupanje, koje srcu neće dozvoliti da primi dovoljno krvi, usled čega može da dodje do srčanog zastoja. Ventrikularna tahikardija uglavnom nastaje zbog nepravilne komunikacije u samom srcu, a njeni najčeši uzroci su srčani udar, zatim upotreba pojedinih lekova koji nisu dozvoljeni, urodjene mane srca, kao i kod svih trauma i operacija srca. Povećana aktivnost štitne žlezde takodje može dovesti do ventrikularne tahikardije.
Ukoliko osetite jako lupanje srca, koje je uglavnom praćeno gubljenjem svesti, jačim bolom u grudima, teškim disanjem i zanošenjem, moguće je da imate upravo ventrikularnu tahikardiju. Znojenje prilikom pojave ovih simptoma je takodje jedan od.
Na vreme otkrivena može uspešno da se leči, dok u suprotnom može da izazove ozbiljne posledice sa smrtnim ishodom. S toga, čim osetite prve simptome odmah se javite kardiologu.
Ventrikularna fibralacija – ili fibralacija ventrikula, predstavlja veoma opasan poremećaj srčanog ritma, usled kojeg su otkucaji izuzetno brzi i nepravilni, te to može dovesti do smrtnog ishoda. Zapravo, prilikom pojave ventrikularne fibralacije, srce ne prima krv već dolazi do pojave bespotrebnog treperenja svih srčanih komora.
Usled toga dolazi do naglog sniženja krvnog pritiska, te smanjenog protoka krvi i u ostale organe. Zbog toga je ventrikularna fibralacija najčešći uzrok pojave srčanog udara, ali i zastoja drugih organa. Ukoliko se desi, mora hitno da se reaguje, a najbolje bi bilo da osobe blizu vas umeju da pruže prvu pomoć.
Osim hitnog veštačkog disanja i pritiskanja grudi, potrebno je uraditi elektrošok i reanimaciju, jer prilikom ventrikularne fibralacije dolazi do potpunog zastoja srca.
Pored jasnog simptoma padanja u nesvest, oboleo može predosetiti udar čemu prethodi bol u grudima, zatim ubrazani rad srca, a takodje mučnina i otežano disanje. Dakle, čim oboleo oseti takve simptome potrebno je da se odmah javi lekaru, a ukoliko doživi ventrikularnu fibralaciju, potrebna je hitna pomoć.
Supraventikularna aritmija se dalje deli na:
Supraventrikularne ekstrasistole – Ova vrsta aritmije označava prevremene otkucaje srca, a uglavnom nastaju u pretkomorama, komorama ili u AV čvoru. Najčešće se pojavljuju kod osoba koje imaju kardiovaskularne probleme, i generalno se ne smatraju opasnim.
Za njih se uglavnom ne sprovodi terapija, mada ukoliko osetite neki od simptoma javite se lekaru kako biste potvrdili. One mogu biti posledica drugih oboljenja srca, pa je tako pregled i mišljenje kardiologa veoma važno.
Supraventrikularna tahikardija – Pripada pretkomorskim aritmijama, a emituje se kao ubrzan rad frekvencije srca. Uglavnom zahteva lečenje, ali ne spada u opasne aritmije, svakako samo ukoliko se leči na vreme.
Osobe kod kojih se javi supraventrikularna tahikardija mogu osetiti simptome poput ubrzanog rada srca, koje se u jednom trenutku vrati u normalan ritam. Kada se ritam ubrza možete osetiti bol u grudima, zatim vrtoglavicu ali i otežano disanje. U zavisnosti od toga koliko je napad opasan, ova vrsta aritmije može trajati nekoliko sekundi ili nekoliko minuta. Dešava se da traje i nešto duže.
Takodje, supraventrikularna tahikardija se uglavnom retko javlja, ali to svakako nije pravilo, već se može javljati i češće ili povremeno. Može biti uzrokovana unosom veće količine alkohola, zatim kofeina, cigareta ali i onda kada ste pod stresom. Malokrvnost takodje može biti uzrok njene pojave.
Fibrilacija atrija – Javlja se iz mnogo razloga, a jedan od glavnih jeste uzrast. Tačnije, osobe starije od 80 godina su prva kategorija, i to uglavnom muškarci. Osim godina, na pojavu fibrilacije atrija mogu uticati povišen krvni pritisak, kao i hronične bolesti srca. Neretko i reumtaske bolesti srca, zatim bolest srčanih zalizaka, a može se javiti i nakon operacije štitne žlezde ili kod dijabetičara.
Unos alkohola te nedozvoljenih supstanci takodje može uticati na pojavu ove vrste aritmije.
Simptomi su uglavnom gubitak svesti, otežano disanje, vrtoglavice i bolovi u grudima. Neretko se dešava da prodje bez simptoma, pa oboleo sazna za aritmiju tek nakon pregleda. Moždani udar takodje može biti znak da je u pitanju fibrilacija atrija.
Ukoliko se otkrije na vreme uspešno se leči, a kako smo već rekli, ponekada prodje nezapaženo, te lečenje nije neophodno. Ipak, veća je šansa da se odrazi na neki način, te je bitno redovno ići na preglede, naročito ukoliko imate predispozicije za neku srčanu bolest.
Lečenje aritmije
U zavisnosti od tipa aritmije, te pojave simptoma ili pak njihovog odsustva, lečenje je drugačije. Zbog toga je nužno javiti se kardiologu radi detaljnog pregleda i dijagnoze, tako da na vreme krenete sa primenjivanjem terapije. Kod svake bolesti ključno je vreme otkrića, te tako savetujemo sve osobe, bez obzira na godine i pol, da na svakih 6 meseci do godinu dana idu kod lekara i rade potrebne analize.
Ponekada neke bolesti bivaju tihe sve dok ne bude kasno, s toga su rutinske kontrole najbitnije radi otkrivanja moguće bolesti. Naročito ukoliko imate predispozicije za pojedine bolesti, kontrola na godinu dana je obavezna.
Kada su aritmije u pitanju, postoji nekoliko načina na koje se one leče, a upravo zavisi od tipa aritmije. Mogu se kečiti hirurškim putem, zatim putem lekova ili prirodnim putem. Uz konsultaciju sa kardiologom možete pronaći adekvatnu terapiju tako da simptomi budu bitno smanjeni.
Lečenje bradikardije:
Spori otkucaji srca, tačnije bradikardija, uglavnom ne zahtevaju lečenje, jer adekvatan lek za ubrzanje rada srca još uvek ne postoji. Tačnije, ukoliko dodje do bradikardije, potrebno je uraditi prvu pomoć te eventualno oboleom postaviti pejsmejker.
Hitna terapija je potrebna samo kod osoba kod kojih se javljaju simptomi poput hipotenzije, zatim jaki bolovi u grudima, konvulzija, sinkope i presinkope. Tretman zahteva podršku airwaya, zatim hitno davanje kiseonika ili veštačkog disanja, avaulacija pritiska, i slično.
U retkim slučajevim se daje lek atropin, kao i dopamin ili epinefrin. Sa tim treba biti oprezan, te ukoliko dodje do jakih napada osoba odmah mora da se javi lekaru kako bi se simpotmi ublažili.
Lečenje tahikardije:
Kada je tahikardija u pitanju, lekovi su najčešće prvi izbor. Uglavnom se prepisuju lekovi koji kontrolišu srčani ritam i vraćaju ga u normalu. Opet u zavisnosti od vrste aritmije, lekovi se razlikuju. Na primer, ukoliko imate atrijsku fibralaciju, kardiolog može da prepiše lekove koji razredjuju krvu, i tako spreče zgrušavane krvi koje može biti opasno.
Drugi način lečenja tahikardije jeste abilacija, odnosno korišćenje katetera, kao i slične cevi koje se u predelu prepona ubacuju u venu.
Treći način jeste korišćenje uredjaja koje će pomoći da srce radi pravilno. Oni se ugradjuju kod teže obolelih, onda kada lekovi i drugi načini nisu od pomoći. Dakle, kada je tahikardija u pitanju, obolelom se mogu ugraditi pejsmejker, zatim defibrilator.
*U najtežim slučajevima odlučuju se na hirurške zahvate, te se tom prilikom ugradjuje bajpas, ili se izvodi takozvani maze postupak.
Prirodno lečenje aritmije
Posebnu pažnju posvetićemo prirodnom lečenju, iz razloga što je veoma bitno da razumete značaj ishrane i načina života kada su u pitanju bolesti. Pored stresa koji je gotovo uvek glavni uzročnik za pojavu svih bolesti, loša ishrana te konzumiranje štetnih supstanci je strogo zabranjeno.
Ne morate se odreći svega što volite, samo je bitno da u svoju ishranu uvedete što više svežeg i zdravog voća i povrća, zatim zdrave žitarice kao i svu hranu koja je bogata omega 3, 6 i 9 masnim kiselinama koje pomažu rad srca. Konzumirajte što više biljaka koje u sebi sadrže magnezijum, kalijum, gvoždje i cink.
Obogatite važu ishranu zdravim namirnicama, a naučite i vaše najmladje da to isto urade. Od malena bi trebalo da vodimo računa o ishrani, kako do problema sa zdravljem ne bi došlo. Ukoliko imate predispozicije za bolesti kardiovaskularnog sistema, razlog više da obratite pažnju na vašu ishranu te sam način života.
Alkohol, cigarete, zatim previše masna i preradjena hrana nikada nikome ništa dobro nisu doneli. Sve u zavisnosti od otpornosti vašeg organizma, loš način života može vam doneti ozbiljne probleme.
…Pored zdrave ishrane svakodnevno, povremeno ili svakodnevno možete koristiti odredjene mešavine koje će pomoći vašem srcu da pravilno radi:
Čaj od matičnjaka – Jednostavno se priprema a veoma je efikasan u lečenju gotovo svih srčanih problema, a naročito aritmije. Potrebno je da samo prokuvate 7 decilitara vode, zatim njome prelijte 3 kašike čaja od matičnjaka. Sačekajte da malo odstoji i otpusti potrebne supstance, zatim procedite. Čaj pijte svaki dan tri puta, odnosno pre svakog obroka.
Čaj od majčine dušice – Još jedan sjajan čaj, koji možete kuvati zasebno, a mi preporučujemo da dodate i sjajan matičnjak, zatim morač i imelu. Pomešajte po jednu kašiku od svake biljke, tako da dobijete biljnu mešavinu. Nju prelijte sa 7 decilitara ključale vode i ostavite da malo odstoji. I ovaj čaj takodje pijte tri puta dnevno.
Čaj od lista gloga – Koji takodje ide u kombinaciji sa matičnjakom, kao osnovom svakog prirodnog leka za srce, zatim pomešajte sa srdačicom. Takodje će vam biti potrebna po jedna kašika od svega, izmešajte a onda prelijte sa takodje 7 decilitara vruće vode. Sačekajte nekoliko minuta, a onda čaj procedite. Pijte ga do tri puta dnevno, pre ili posle obroka.
Tinktura od gloga – Osim čaja od gloga, za lečenje aritmija možete koristiti i tinkturu od gloga. Tačnije, biće vam potrebno do 15 kapi tinkture, koje ćete pomešati sa jednom čašom vode ili čaja od gloga. Mešavinu konzumirajte takodje tri puta na dan.
…Da zaključimo, najpre zdrava ishrana i zdrav način života, potom redovni pregledi kod lekara kao i što više zdravih napitaka i mešavina, koje će vam pomoći da očuvate vaše zdravlje. Nije teško, samo je potrebno da steknete naviku. Zdravlje je najbitnije, zar ne?