Upala jajnika se stručno naziva ooforitis, i veoma retko se sreće kao izolovan ginekološki problem, tj kao samostalno oboljenje.
Zapaljenje jajnika najčešće se javlja ili u sklopu zajedničkog zapaljenja sa jajovodima, kada se govori o adneksitisu ili salpingooforitisu, ili u sklopu mnogo složenijeg poremećaja koji se naziva pelvična inflamatorna bolest, a zahvata, kako mu samo ime kaže, organe male karlice i donjeg dela stomaka, tj predstavlja zapaljenski proces koji je lokalizovan na ženskim reproduktivnim organima.
Šta je pelvična inflamatorna bolest (PIB)?
Pelvična inflamatorna bolest je oboljenje koje je uzrokovano raznim infektivnim agensima među kojima dominiraju gonokok i hlamidija trahomatis, i javlja se obično kod mlađih polno aktivnih žena (oko 20-25 godine), a nastaje pre svega kod čestog menjanja seksualnih partnera i širi se iz vagine naviše prema grliću materice, telu materice, jajovodima i jajnicima.
Iako je simptomatologija PIB u početku veoma oskudna, ili pak nespecifična (tj može da liči na neko drugo oboljenje), kada dođe do ispoljavanja kliničke slike, obično se najpre javljaju – probadanje u jajnicima, napetost i nelagodnost u donjem stomaku, bolovi u predelu karlice, bolovi u predelu bubrega i mokraćne bešike, pečenje pri mokrenju i učestalo mokrenje, pojačana vaginalna sekrecija, iregularna krvarenja i brojni drugi znaci i simptomi.
Ono što predstavlja glavni problem u dijagnotici i terapiji pelvične inflamatorne bolesti je upravo sličnost simptoma sa kliničkom slikom oboljenja susednih organa, pa, ukoliko se bilo koji od navedenih problema ispolji, potrebno je uraditi detaljne dijagnostičke pretrage. Dijagnostički pristup kod pelvične inflamatorne bolesti podrazumeva pre svega detaljan ginekološki pregled, ultrazvuk, laboratorijske analize krvi i urina i pregled vaginalnog sekreta.
Komplikacije pelvične inflamatorne bolesti su, pre svega, prelazak bolesti u hroničnu formu ako se ona ne otkrije i/ili ne leči na vreme, što može dovesti do pojave zapaljenskih priraslica sa susednim organima, pojave ektopične (vanmaterične) trudnoće, neplodnosti i u krajnjem slučaju i do smrtnog ishoda ako dođe do nastanka sepse i septičkog šoka.
Uzroci upale jajnika
Dakle, kako je već napomenuto, upala jajnika se gotovo nikada ne javlja izolovano, ili se pak to dešava veoma retko.
Ipak, ukoliko primarno postoji sumnja na upalu jajnika, treba misliti na neki od sledećih mogućih uzroka koji će biti nabrojani prema svojoj učestalosti (tj prema tome koji najčešće dovodi do upalnog procesa na jajnicima).
1) Među najznačajnijim uzročnicima zapaljenskih bolesti jajnika, ali i pomenute pelvične inflamatorne bolesti uopšte, jesu infektivni agensi koji su izazivači polno prenosivih bolesti (skraćenica STD). Infekcije koje se prenose polnim putem, i šire se pre svega ushodno (ascedentnim putem) tj iz vagine prema organima male karlice (jajnicima, jajovodima i grliću materice) su pre svega:
– infekcije izazvane bakterijama – gonoreja, sifilis, granulom ingvinale, bakterijska vaginoza;
– infekcije izazvane virusima – genitalni herpes, moluskum kontagiozum, genitalni kondilomi, AIDS;
– infekcije izazvane gljivičnim i parazitarnim mikroorganizmima – kandidijaza, limfogranuloma venereum, pedikuloza, trihomonijaza;
2) Dijagnostičke i/ili terapijske ginekološke intervencije kojima se mogu jatrogeno (lekarskom greškom) uneti infektivni agensi nesterilnim instrumentima ili nestručno obavljenim intervencijama. Jedan od uzroka infekcije jajnika je vrlo često namerni ili slučajni prekid trudnoće, tj pobačaj, naročito ako se radi o većem broju uzastopnih slučajeva;
3) Uzrok upalnog procesa na jajnicima je i prehlada jajnika koja je posledica prekomernog izlaganja reproduktivnih organa neadekvatnim klimatskim uslovima (tj hladnoći), koji slabe odbrambene sposobnosti organizma i omogućavaju prodor patogena do jajnika;
4) Upala jajnika može da nastane i kod nošenja kontraceptivnih sredstava kakve su intrauterusni uložak i spirala, koji su pogodni za razmnožavanje i naseljavanje pre svega bakterijskih mikroorganizama;
5) Zbog blizine slepog creva, debelog creva, mokraćne bešike, uretera, tj organa u donjem abdomenu, ukoliko je neki od njih zahvaćen infektivnim ili zapaljenskim promenama, proces se veoma lako može proširiti i na jajnike, jajovode i matericu, ali i previti velike probleme pri dijagnostici i lečenju, jer simptomi oboljenja većine pomenutih organa veoma liče jedni na druge;
6) Ukoliko postoji neka teža sistemska infekcija (kakva je na primer sepsa, tj prisustvo bakterija u krvi), iako retko, može se desiti da uzročnici putem krvotoka dođu do jajnika i izazovu teže forme zapaljenskog procesa, obično sa razvojem gnojnih kolekcija u jajnicima koje se stručno nazivaju ovarijalni apscesi;
Podela upale jajnika
Zapaljenski proces na jajnicima može da nastane naglo, kada govorimo o akutnom procesu, tj akutnom zapaljenju jajnika, kada se simptomi bolesti razvijaju u kratkom vremenskom periodu.
Sa druge strane, zavisno od uzroka, bolest može da se razvija postepeno, da ima podmukli tok bez ikakvih manifestrnih simptoma i znakova, kada se radi o takozvanoj supkliničkoj ili asimptomatskoj upali jajnika.
Ukoliko upalne promene na jajnicima počnu postepeno i razvijaju se duži vremenski period, ili ako se pak akutno zapaljenje ne leči ili ne izleči u potpunosti, nastaće hronično zapaljenje jajnika koje je po definiciji proces koji vremenski traje duže od 6 meseci.
Simptomi upale jajnika
Kada se posumnja na postojanje zapaljenskog procesa u predelu jajnika ili male karlice uopšte (donjeg dela stomaka), posebnu pažnju treba obratiti na kliničke manifestacije ovog oboljenja, jer, kako je napomenuto, zapaljenski proces na jajnicima se veoma retko javlja izolovano.
Najčešći simptomi upale jajnika su prema tome:
– bolni jajnici (bolovi u predelu jednog ili oba jajnika)
– povišena telesna temperatura, groznica i malaksalost
– pojačan vaginalni sekret
– promena boje, mirisa ili konzistencije vaginalnog sekreta (što u velikoj meri može ukazati na mogućeg izazivača zapaljenskog procesa)
– sukrvičavi vaginalni iscedak
– bolovi ili neprijatnost prilikom polnog odnosa
– bolovi u donjem delu stomaka, mučnina, povraćanje, dijareja
– iregularna vaginalna krvarenja izvan menstrualnog ciklusa
– bolovi u jajnicima pred menstruaciju koji se značajno pojačavaju u toku samog menstruacionog ciklusa
Dijagnostičke procedure kod upale jajnika
Kada se na osnovu navedene kliničke slike i anamnestičkih podataka koje sama pacijentkinja daje, posumnja na zapaljenje jajnika, potrebno je preduzeti sledeće dijagnostičke preglede:
– kompletan ginekološki pregled – bimanuelni (jajnici su bolno osetljivi na palpaciju) i ultrazvučni (i vaginalni i transabdominalni ultrazvuk);
– analizu vaginalnog sekreta i cervikalnog brisa (Papanikolau test);
– laboratorijski pregled krvi (biohemijske analize i pokazatelje procesa zapaljenja, a pre svega određivanje brzine sedimentacije eritrocita);
– analizu urina na prisustvo bakterija (pre svega gram negativnih – E.coli, Proteus, Ureaplazma) i određivanje broja leukocita;
– laparoskopija i biopsija po potrebi za potvrdu dijagnoze;
Diferencijalno dijagnostički problemi kod zapaljenja jajnika
Bolesti i stanja koje se teško razlikuju od upale jajnika su veoma brojna, a najčešće se radi o poremećajima koji se sreću u sklopu takozvanog akutnog abdomena u ginekologiji.
Tako, abdominalni bol i bol u maloj karlici koji je jedan od prvih i najčešćih simptoma upale jajnika, može da nastane i kod upale slepog creva (apendicitis), upale trbušne maramice (peritonitis), upale mokraćne bešike (cistitis), kod kamena u bubrezima i mokraćnim putevima, kod lezija na velikim krvnim sudovima (kakva je trbušna aorta), kod zapaljenja ili kamenaca u žučnoj kesi i kod brojnih drugih stanja.
Pored navedenih problema, diferencijalna dijagnoza upale jajnika se teško postavlja i prema vanmateričnoj trudnoći, postojanju policističnih ovarijuma i prema karcinomu jajnika.
Istovremeno nastali bolovi u bubrezima i jajnicima kako je navedeno, pre svega se sreću kod postojanja kamena u mokraćnim putevima, ili u samim bubrezima, kada se javljaju takozvane renalne kolike – bolovi po tipu grčeva koji imaju karakteristično javljanje i širenje, tj počinju obično u predelu bubrega i prate put mokraćnih kanala sve do mokraćne bešike.
Renalne kolike su veoma jake po intenzitetu i praćene su hladnim preznojavanjem, bledilom i malaksalošću pacijenta, mučninom i povraćanjem, i izraženim strahom od ponovnog napada bola.
Kod upale slepog creva, veoma lako se može posumnjati na upalu desnog jajnika, i ako se na vreme ne sprovede adekvatna dijagnostika, može doći do ozbilljnih komplikacija, a pre svega do takozvane „perforacije slepog creva“ i izlivanja gnojnog sadržaja u trbušnu i karličnu duplju, nastanka difuznog zapaljenskog procesa, sepse i u nekim slučajevima i do smrtnog ishoda.
Bol kod zapaljenja slepog creva najjači je u takozvanoj Mek-Barnijevoj (Mc-Burney) tački, koja se nalazi na sredini linije koja spaja pupak i ispupčenje karlične kosti. Takođe, bol kod apendicitisa se širi u desnu butinu, a može postojati i takozvani odloženi bol (kada se bol na pritisak u predelu slepog creva gubi, a na popuštanje pritiska pojačava) i/ili preneseni bol (kada se bol pri pritisku na slepo crevo koje je sa desne strane, prenosi na levu stranu trbuha ili na levu nogu).
U normalnim uslovima, tj kod većine žena u reproduktivnom dobu, proces ovulacije (oslobađanje zrele jajne ćelije koja je spremna za oplođenje), predstavlja bezbolan proces koji je nekada eventualno praćen pojačanjem vaginalne sekrecije, a pre svega u smislu pojave veće količine prozirnog, vodenastog sekreta bez mirisa.
Međutim, u izvesnim slušajevima, tačnije kod jedne petine žena, mogu da se pojave bolovi u jajnicima nakon ovulacije i to pre svega u desnom jajniku, a koji mogu da traju i po nekoliko sati ali i da se šire potpuno nekarakteristično u predeo želuca ili pak u predeo prepona i debelog creva. Bolovi u jajnicima u toku ovulacije mogu da budu veoma intenzivni, tako da žene nisu sposobne za obavljanje svakodnevnih aktivnosti, a pored mirovanja, analgetika i eventualnih toplih obloga, nikakva druga terapija za ovakvo stanje ne postoji.
Uzrok bolova u jajnicima u toku i nakon ovulacije je verovatno prskanje ovarijalnih folikula, grčenje materice i jajovoda koji „guraju“ jajnu ćeliju i omogućavaju njen izlazak iz jajnika da bi bila oplođena ili izbačena ako do oplodnje ne dođe.
Kao posledica hormonskih promena u trudnoći, mogu se javiti brojne promene, ali i jedna veoma ozbiljna manifestacija a to su – bolovi u jajnicima u ranoj trudnoći, koji mogu biti pouzdan znak da nešto nije u redu, bilo da su u pitanju ciste na jajnicima, ektopična trudnoća, zapušenje jajovoda i drugi problemi, koji u ovom najkritičnijem periodu trudnoće mogu biti uzrok spontanog pobačaja.
Međutim, veoma se često dešava da povremeni i kratkotrajni bolovi u predelu jajnika, kako u prvom trimestru, tako i u kasnijoj trudnoći, predstavljaju samo prolaznu manifestacije normalnog „drugog stanja“, ali je svakako poželjno redovno se kontrolisati i potražiti pomoć ginekologa ukoliko postoji bilo koja od pomenutih tegoba.
Komplikacije upale jajnika
Komplikacije kod postojanja upalnih promena na jajnicima i često udruženo i na jajovodima, češće su ako se radi o hroničnim procesima, a manifestuju se kao neki od sledećih problema:
– stvaranje priraslica između jajnika, jajovoda i susednih organa male karlice, kada jedino rešenje može biti hirurška intervencija;
– zatvaranje lumena jajovoda i sprečavanje prolaska jajne ćelije;
– vanmaterična trudnoća (ektopična trudnoća) koja je najčešča upravo u jajovodima kada se naziva tubarna trudnoća;
– stvaranje apsesa (gnojnih kolekcija) u jajnicima, jajovodima ili susednim karličnim organima;
– širenje infekcije na okolne organe karlice, difuzno zapaljenje abdominalnih organa ili nastanak sepse širenjem infekcije u krvotok;
– nastanak neplodnosti ili infertiliteta, naročito kod čestih i ponavljanih upala ili dugotrajnih nelečenih procesa, a zbog začepljenja lumena jajovoda i nemogućnosti prolaska jajne ćelije;
– učestali spontani pobačaji;
– u najtežim slučajevima može da dođe do smrtnog ishoda koji je posledica pucanja gnojnih kolekcija, širenja infekcije ili obilnih krvarenja sa razvojem šoknog stanja.
Terapija upale jajnika
U terapiji upale jajnika, najvažnije je mirovanje, upotreba antibiotika i analgetika po potrebi. Pre nego što se dobiju rezultati antibiograma, koji će utvrditi tačnog uzročnika infekcije, antibiotici za upalu jajnika se primenjuju per os, ili u obliku vaginaleta, a daju se oni lekovi koji deluju prema svim sumnjivim i potencijalnim izazivačima (takozvani antibiotici širokog spektra).
Terapija se ne prekida po dobijanju rezultata antibiograma, već se samo ciljano nastavlja onim antibiotikom koji je najpogodniji za upotrebu protiv datog identifikovanog uzročnika. Ukoliko dođe do neke od gore navedenih komplikacija, kod upale jajnika može biti indikovana i hirurška terapija, koju strogo i isključivo određuje izabrani ginekolog, a prema redovnim i detaljnim pregledima, prema pomenutim komplikacijama, kao i na osnovu uspešnosti lečenja upalnog procesa antibioticima.
Prirodna terapija kod zapaljenskih procesa na jajnicima
Većina žena kao pomoćnu terapiju kod pojave simptoma koje same definišu kao žiganje jajnika, najpre pomoć potraži u prirodnim preparatima u vidu biljnih kapi, čajeva, ili pak prirodnih protivupalnih preparata.
Jedan od često korišćenih alternativnih postupaka koji dokazano smanjuje tegobe na jajnicima, a koji je poznat od davnina, jesu suve tople obloge i/ili obloge od zagrejanog belog vina. Prvi postupak je dosta jednostavan i podrazumeva zagrevanje (najbolje peglom) suve frotirske, ili pamučne tkanine, i stavljanje na bolno mesto uz mirovanje i ležanje na boku.
Druga metoda, koja podrazumeva zagrevanje belog vina (ili eventualno razblaženog medicinskog alkohola), veoma je efikasna kada su u pitanju bolovi jajnika, a uz to se i vrlo jednostavno primenjuje – potrebno je jednu šolju (oko 200 ml) belog vina kratko zagrejati bez da proključa, a zatim natopiti frotirski peškir i dok je još toplo staviti na predeo jajnika, najbolje uveče pred spavanje.
U većini prodavnica zdrave hrane, ili u apotekama, može se kupiti i neki čaj za upalu jajnika koji značajno ublažava tegobe, ali koji nije definitivno rešenje za ovaj problem. Pored toga što se koriste za piće, čajevi protiv upale jajnika mogu poslužiti i kao tople obloge, ili se dodati u kupke, tj mogu se koristiti i za spoljašnju primenu. Neki od najpoznatijih čajeva koji se koriste kod zapaljenja jajnika su:
Čaj od macine trave – priprema se tako što se 2 kafene kašičice čaja preliju sa 250 ml proključale vode, i ostave da odstoje oko 5 minuta, a zatim se čaj procedi. Ovaj čaj se pije tri puta dnevno u toku tri meseca, najbolje nezaslađen, a pored toga što rešava probleme sa upalnim procesom na jajnicima, pomaže u regulisanju ravnoteže polnih hormona i povećava plodnost i mogućnost začeća.
Čaj od virka (gospin plašt, vrkuta) – ovaj veoma koristan čaj se sprema tako što se na 2 kafene kašičice samlevenog virka, dodaje 200 ml proključale vode, pa se čaj ostavi da stoji 10-15 minuta a zatim se procedi i pije nezaslađen dva puta dnevno do smanjenja tegoba. Pored čaja, od virka postoje i kapi.
Čaj od brusnice – ovaj čaj je bogat vitaminom C koji veoma povoljno deluje na sprečavanje infekcija enterobakterijama (E.coli, Proteus, gram negativne bakterije), jer podiže odbrambeni sistem organizma odnosno pojačava imunitet. Priprema se ili od samlevenih sasušenih plodova brusnice, ili se celi plodovi mogu dodati u neki drugi biljni čaj bogat vitaminom C, kakav je čaj od hibiskusa ili šipurka.
Čaj od žalfije (kadulje) – koristi se kod problema sa upalom jajnika zbog svojih poznatih antiinflamatornih i antibakterijskih svojstava, a priprema se tako što se 2 kafene kašičice suvih listova žalfije preliju sa 250 ml ključale vode i ostave da odstoje oko 10 minuta. Čaj od žalfije se pije nezaslađen, ali ne više od jedne šoljice dnevno (maksimalno 250 ml), jer je u većim količinama žalfija toksična po organizam, zbog visokog sadržaja određenih biljnih eteričnih ulja.
Zaključak
Kao zaključak ovog teksta može se naglasiti neophodnost redovnih preventivnih ginekoloških pregleda, i održavanje intimne higijene i intimnog zdravlja. Ukoliko se pojavi bilo koji od navedenih simptoma zapaljenskog procesa koji su prethodno navedeni, nikako ih ne treba ignorisati, već se što pre treba obratiti svom izabranom ginekologu, koji će obaviti potrebne analize i propisati dalju terapiju ukoliko je ona potrebna.
Čajevi i druga pomoćna sredstva nisu trajno, a ni pouzdano rešenje za problem upale jajnika, niti bilo kog drugog dela reproduktivnog sistema, te se iz tog razloga nikako ne treba lečiti „na svoju ruku“, bez prethodne konsultacije sa lekarom.
Pored propisane terapije i pomoćnih alternativnih biljnih sredastava, neophodno je takođe voditi računa o zdravoj ishrani i unositi što više namirnica koje su bogate vitaminima i mineralima, te na taj način jačati imuni sistem, čime se u velikoj meri poboljšava ishod terapije, ali i sprečava pojava ponovnih ili čestih upala i nastanak hronične bolesti, koja nosi i najveći rizik za nastanak pobrojanih komplikacija.