Zdravlje

Alergija na polen – simptomi, uzrok, ishrana i lečenje

Sa dolaskom proleća sve su učestalije alergijske reakcije na polen kod velikog broja ljudi. Cvetanje drveća, a potom u kasnijem periodu trava i korova izazivaju blaže ili teže tegobe koje neretko mnogi od nas mešaju sa simptomima prehlade s obzirom da se najčešće javlja curenje iz nosa, suvoća grla i kašljanje, ali i suzenje i otečenost očiju.

Suzbijanje i lečenje alergija je dugo i komplikovano iako postoje razne vrste lekova koji nažalost uglavnom ublažavaju i otklanjaju simptome dok ih koristimo, ali svake godine ponavlja se ista priča iznova i trajnog rešenja u većini slučajeva nema.

Šta je polen i zašto izaziva alergije?

Polen je cvetni prah biljaka u kome ima nekoliko hiljada zrna koji imaju ulogu oplodnje. Polen nastaje u polenovim kesicama mnogo ranije  pre cvetanja i jedan je od najrasprostranjenihih alergena zbog hemijskih supstanci kojih ima na njegovoj površini i unutrašnjem delu, a za nastanak reakcija su najzaslužniji alregeni proteini kojih kod ambrozije ima šest.

Veličina polenovih zrna varira od 10 do 200 mikrometara, a najveći uzročnici alergija su ona od 30 d0 50 mikrometara. Sadržaj iz njih može da izađe kroz otvore na polenskoj površini uz pomoć kojih dolazi do klijanja njihove cevi ili pucanjem spoljašnje i unutrašnje opne zrna koja su uglavnom žute boje, ali mogu biti i crvena, siva i bela.

Polen u prirodi najčešće raznosi vetar, a kanal prenosa mogu biti i životinje i voda. Zrna polena u dodiru sa vlažnom sluznicom ispuštaju biološki aktivne materije koje izazivaju nastanak alergije.

Na raznošenje polena pored vetra utiču visoke temperature i niska vlažnost vazduha dok ga kiša suzbija i smanjuje njegovu koncentraciju u vazduhu. Konstantna visoka vlažnost koja traje danima izaziva bubrenje, a potom i pucanje polenovih zrna pa alergene supstance na taj način takođe mogu da dospeju u vazduh.

Alergene biljke i periodi najveće koncentracije polena

Najveća koncentracija polena prisutna je tokom tri perioda u godini, u rano proleće kada cveta drveće i žbunje, na leto kada su alergeni trave i na prelasku leta u jesen (kraj avgusta, septembar) kada bujaju korovi.

Drveće otvara svoje cvetove već polovinom februara i to se odvija do maja kada počinju da cvetaju trave, od kojih većina ispušta polen do polovine jula, a neke i tokom septembra dok korovi imaju najduži period cvetanja, od druge polovine maja pa sve do novembra. Od alergenog drveća leska cveta prva, potom jova, onda brest i vrba, a nešto kasnije bukva, breza, javor i hrast.

Od alergenih korova na našim prostorima najzastupljeniji su ambrozija, pelen, kiselica, bokvica i različite vrste lobode.

Šta je alergija, kako nastaje, kada, zašto i kod koga nastaje?

Alergija predstavlja preosetljivost našeg organizma na određene materije koja sa ispoljava reakcijom odnosno odgovorom našeg imunog sistema na alergene. To znači da naš organizam alergene registruje kao štetne agense zbog čega počinje da proizvodi ogormnu količinu antitela odnosno imunoglobina – IgE koja su zapravo proteini specfični za svaki alergen, u slučaju polenske alergije na raličite vrste polenovih zrna. Molekuli IgE se potom vezuju za ćelije bazofilnih granulocita koje se nalaze u krvi i za mastocite koji su prisutni u većini tkiva.

Kada alergen ponovo dođe u naš organizam on se pričvršćuje za molekule Ige prikačene za ćelije i tkiva što izaziva reakciju bazofilnih granulocita i mastocita koji oslobađaju veliki broj infalamatornih hemijskih supstanci: histamina, leukotriena i prostaglandina koje prouzrokuju nastanak alergijskih simptoma.

Na pojavu alergija najviše utiče genetska predispozicija senzibilnosti našeg organizma na polene koja se javlja usled genskih mutacija. Ipak, kod sve većeg broja ljudi nepovoljni spoljašnji uticaji su uzročnici alergija kao što je prečesta i prevelika izloženost alergenim materijama ali i virusima i bakterijama koje slabe imuni sistem, zatim zagađen vazduh, a jedan od vrlo bitnih faktora je i nepravilna i loša ishrana kojom se ne unosi dovoljno vitamina koji jačaju imunitet, zatim konzumiranje brze hrane pune aditiva i kao i preslanih namirnica.

Materije koje zagađuju vazduh ne utiču samo negativno na disajne organe čoveka već i na same alergene supstance kod kojih u tom slučaju dolazi do morfoloških promena i bržeg oslobađanja alergena što utiče na samu strukturu alergenih osobina polena i povećava pojavu alergija.

Simptomi alergijskih reakcija disajnih puteva i očiju

Alergijske reakcije na polen uglavnom zahvataju disajne puteve odnosno nos i grlo kao i oči koje mogu da suze isvrbe, budu crvene i otečene – alergijski konjuktivis i sa tamnim krugovima i kesica oko njih.

loading...

Kada su u pitanju disajni organi simptomi su slični kao kod prehlade zbog čega mnogi ljudi mešaju alergiju tim oboljenjem, a to su curenje iz nosa i kijanje – alergijski rinitis, zapušen nos, svrab sluzokože nosa kao i njeno crvenilo i otečenost, oslabljeno ili gotovo izgubljeno čulo mirisa, peckanje, svrab i iritacija grla, suvi kašalj. Simtpomi koji su uvek prisutni kod svih vrsta polenskih alergija su premor i razdražljivo ponašanje.

Kako da uočite razliku između simptoma prehlade i alergije?

Bitno je da na vreme odete kod doktora čim se jave simptomi prehlade ili alergije na polen i da se ne lečite sami s obzirom na to da se i jedno i drugo stanje vrlo slično ispoljavaju. Ukoliko sami budete uzimali lekove to može proizvesti nus posledice i kontraefekte.

Zajednički simptomi prehlade i alergije na polen su zapušenost nosnih šupljina i sekrecija iz njih, zatim crvene i vlažne oči i malaksalost.

Prva razlika je u trajanju. Prehlada traje nekoliko dana do dve nedelje, a alergija može da traje mesecima ali kako biste se blagovremeno lečili najboolje je odmah ispitati šta je u pitanju. Pored dužine trajanja postoje i drugi jasno uočljivi simptomi. Kod alergije sekret je providan i u vidu vodenkaste sluzi, koja nije gusta, dok je kod prehlade on gušći i ima žutu ili zelenu boju što ukazuje na prisustvo bakterija ili virusa.

Takođe, stalna kijavica je jedan od simptoma alergije dok se kod prehlade ona dešava povremeno. Svrab ušiju, grla i nosa je karakterističan za alergiju dok se kod prehlade javlja kašalj i bol u grlu kao i mišićima što može biti praćeno drhatvicom, groznicom, povišenom telesnom temperaturom i osećajem opšte slabosti organizma.

Alergijski rinitis

Alergijski rinitis je jedan od najčešćih vidova polenskih alergija koji se ogleda u simptomima koji se odnose na već pomenuto curenje sekreta iz nosa i kijanje. Ovo oboljenje može biti sezonsko i u tom slučaju radi se o preosetljivosti organizma na polen tzv. polinoza odnosno polenska kijavica. Kod hroničnog rinitisa radi se o alergiji na neki stalno prisutan alergen u vazduhu kao što su kućne grinje ili prašina.

Oko 15 do 30 odsto ljudi u svetu boluje od alergijskog rinitisa, ali taj broj je svake godine u porastu zbog zagađenosti vazduha, loše ishrane i oslabljenog imuniteta usled ovih i drugih faktora. Jedan od najgorih oblika alergije na polen je alergijska astma koja može da nastane iz alergijskog rinitisa, a manifestuje se kašljanjem, gušenjem i stezanjem u grudima, a za nju se primenjuju ista vrsta lekova kao i za alergijski rinitis, ali su tegobe znatno jače nego kod polenske kijavice.

Kako da ustanovite da li ste alergični i na šta ste alergični?

Za postavljanje dijagnoze alergije rade se alergo testovi ukoliko lekar na osnovu kliničke slike i pregleda posumnja na takvo stanje. Osnovni test se radi na koži tzv. PRICK test koji se izvodi tako što se lancete sa alergenima specijalno rastvorenim u kapljici vode ubodu na predeo ispod podlaktice ili na leđa. Kod alergičnih osoba na koži će se pojaviti reakcija posle 15, 20 minuta u vidu crvenila i malog otoka (pliha) čiji prečnik izražava jačinu reakcije.

Postoje i dodatni laboratorijski testovi za određivanje dijagnoze i to su količina eozinofila u brisu nosa, koncentracija ukupnih i specifičnih imunoglobina.

Kod alergijskog rinitisa radi se i rinoprovokacioni test, a pregled mora da obavi ORL lekar dok kod astme to radi pulmolog tako što ispituje disajnu metodom spirometrije uz poseban test.

Mere prevencije kod alergija

Prvo što možete da uradite je izbegavanje kontakta sa alergenima što možete izvesti tako što ćete lekarskim pregledom utvrditi na šta ste alergični kao i praćenjem aeropalinoloških izveštaja u kojima je data detaljna prognoza koncentracije polena u vazduhu. Takođe, možete da koristite i uobičajene statističke podatke u kom periodu dana i u kojim vremenskim uslovima je najveće prisustvo polena – niska vlažnost vazduha i slab vetar , a kada je manje npr. kada padne kiša.

Ukoliko ste već utvrdili na šta ste alergični treba da odete kod lekara na vreme kako bi vam prepisao odgovarajuće lekove najmanje dve nedelje pre izlaganja polenu. Tokom perioda cvetanja više vremena provodite u zatvorenom prostoru i ako ste mogućnosti koristite klimu za ventilaciju umesto da otvarate prozore jer u tom slučaju polen ulazi u vaše prostorije. Nosite naočare za sunce ukoliko vam suze oči.

Peškire, posteljinu i garderobu redovno i često menjajte i perite jer se na njima zadržavaju alergeni koje unosimo spolja i izbegavajte da ih sušite napolju. Svakodnevno usisavajte tepihe i brišite podove. Takođe, često se umivajte tokom dana i perite kosu svakodnevno ili bar svaki drugi dan.

Lečenje alergija medikamentima

Postoje različiti vidovi lečenja i lekova za alergije, ali kod malog broja ljudi mogu se postići dugotrajni efekti. Kod većine ljudi primenjuje se terapija „standardnim“ lekovima, a to su antihistaminci, topički kortikosteroidi i leukotrieni koji ne smeju dugo da se upotrebljavaju i daju trenutne rezulatate dok se koriste. Za razliku od antihistamninika koji se najčešće uzimaju oralno zbog čega dospevaju u krvotok, mada mogu biti u vidu kapi za oči i nos, topički kortikosteroidi se isključivo unose u vidu kapi i sprejeva u nosne šupljine ili oči i deluju direktno na sluznicu nosa smanjujući upalu, curenje, zapušenost i kijavicu.

Kod određenog broja ljudi primenjuje i imunoterapija koja podrazumeva vakcinaciju i to samo kod pacijenata koji su alergični samo na jedan alergen, a ova metoda pokazala najveći efekat kod preosetljivosti organizma na polene trava i kućne grinje i prašinu.

U novije vreme primenjuju i homeopatski lekovi na biljnoj bazi koji jačaju imuni sistem i na taj način suzbijaju nastanak alergije. Oni su uglavnom u vidu tableta koje se tope u ustima ili kapi koje se takođe uzimaju oralno.

Ishrana koja pomaže u suzbijanju alergijskih reakcija

S obzirom na to da su alergije odgovor oslabljenog imunog sistema na spoljašnje alergene supstance usled preosetljivosti bitno da je u sezoni cvetanja unosimo hranu bogatu vitaminima i mineralima koji jačaju naš imunitet, prvenstveno sveže namirnice bogate vitaminom C kao što su citrusi – limun, pomoradnže, zatim paprike, paradajz, koprivu i mnoge druge. Preporučuju se i hrana bogata magnezijumom, cinkom, selenom, vitaminom E. Treba povećati unos meda koji vrlo blagotvorno deluje na alergije kao i oraha, crnog i belog luka, rena, ljute paprike, zatim listova koprive po mogućstvu svežih u kombinaciji sa limunovim sokom i na kraju treba da znate da jabuke, grožđe, crveni luk i crni čaj u sebi imaju kvercetin – prirodni antihistaminik koji znatno ublažava alergijske tegobe.

Za suzbijanje simptoma polenske kijavice i zapušenosti nosa najbolje da se inhalirate nanom, žalfijom, matičnjakom dok čaj od kamilice možete koristiti za ispiranje očiju kada su crvene.

Napitak za ublažavanje alergija sa medom, limunom i kurkumom

U 250 ml tople vode stavite kašiku meda, kašičicu kurkume i iscedite jedan limun pa promešajte da se sjedini. Ovaj napitak pijte svako jutro pola sata pre doručka mesec dana i ubrzo ćete osetiti poboljšanje i simtpomi alergije će biti znanto slabiji i manje učestali. Naravno morate voditi računa o ishrani i truditi se da što manje budete u dodiru sa alergenima.

Sponzorisano:

loading...
Loading...

Ostali čitaju i ovo: