Fundus oka, zapravo je isto što i očno dno, odnosno isto što i površina koja obuhvata unutrašnjost oka, to jest očnu pozadinu. Nešto što se već na osnovu upravo navedenih činjenica prema kojima se izvodi definicija fundusa oka može zaključiti jeste da je ovaj deo oka smešten iza očnog sočiva.
Unutar fundusa oka, to jest unutar očnog dna, nalaze se veoma važni vitalni delovi oka koji su kao takvi odgovorni i zaslužni za normalno funkcionisanje čula vida.
Konkretnije, unutar fundusa oka, nalazi se očni živac, ali i takozvana žuta mrlja koja se medicinskim rečnikom takođe veoma često naziva i tačka jasnog vida. Zahvaljujući prisustvu žute mrlje unutar fundusa oka, ljudsko oko je sposobno da jasno i precizno uočava i razlikuje oblike i predmete koje posmatra, ali i da nesmetano obavlja brojne radnje koje zahtevaju upravo aktivnost funkcije vida (to su recimo radnje kao što su čitanje ili pisanje).
Takođe unutar fundusa oka, preciznije u neposrednoj blizini žute mrlje, nalaze se i različite, pritom veoma brojne nervne ćelije čija je uloga da omogućavaju obavljanje funkcije perifernog vida.
Osim očnog nerva, osim žute mrlje i osim nervnih ćelija koje se nalaze u neposrednoj blizini žute mrlje, unutar fundusa oka, nalazi si i mreža krvnih sudova čija je uloga izuzetno važna jer se ogleda u tome što ishranjuje celokupnu mrežnjaču oka.
Onda kada dođe do poremećaja bilo koje komponente koja je uključena u sastav fundusa oka, tačnije koja se nalazi unutar fundusa oka, tada nastupaju promene u kvalitetu vizuelnog opažanja, odnosno različiti oblici pogoršanja funkcije vida.
Kada se ispolje promene u kvalitetu vizuelnog opažanja, odnosno kada dođe do pogoršanja funkcije vida, na osnovu pregleda očne pozadine, moguće je vrlo precizno ustanoviti konkretan uzrok koji je doveo do takve pojave, a takođe je moguće i vrlo jasno definisati meru u kojoj je takva pojava izražena.
Međutim, ono što je jako važno naglasiti, jeste da se pregled očne pozadine ne obavlja samo i isključivo u cilju dijagnostikovanja uzroka koji je doveo do pogoršanja funkcije vida, niti samo u cilju definisanja mere u kojoj je pogoršanje funkcije vida izraženo, već i u cilju dijagnostikovanja brojnih drugih zdravstvenih promena koje takođe mogu biti izražene u ljudskom organizmu.
Kada se sve može ukazati potreba za obavljanjem pregleda očne pozadine, ali i na koji način se takav pregled obavlja i po kojoj ceni, moći ćete da saznate čitajući preostali deo sadržaja teksta koji je pred vama.
Ciljevi obavljanja pregleda očne pozadine
Kao što smo prethodno već napomenuli, ciljevi obavljanja pregleda očne pozadine su veoma brojni i pritom se međusobno veoma razlikuju.
Evo koja konkretno stanja i oblici zdravstvenih promena unutar ljudskog organizma se mogu definisati kao pojave koje mogu predstavljati cilj obavljanja pregleda očne pozadine:
– Potreba za dijagnostikovanjem uzroka oštećenja funkcije vida,
– Potreba za definisanjem mere u kojoj je izraženo oštećenje funkcije vida,
– Potreba za dijagnostikovanjem oštećenja očnog nerva,
– Potreba za dijagnostikovanjem različitih oblika povreda koje mogu biti izražene na samoj površini oka ili pak u unutrašnjosti oka,
– Potreba za dijagnostikovanjem očnog pritiska,
– Potreba za dijagnostikovanjem određenih oblika neurološih oboljenja kao što je na primer multipleskleroza,
– Potreba za dijagnostikovanjem dijabetičke retinopatije (pri određenim okolnostima, tačnije u određenim fazama razvoja bolesti, u okviru obavljanja pregleda očne pozadine, može se čak i dijagnostikovati prisustvo dijabetesa).
Nešto što je takođe neizostavno napomenuti, a tiče se upravo ciljeva obavljanja pregleda očne pozadine, to jest ciljeva obavljanja pregleda fundusa oka, jeste da se obavljanje ove vrste pregleda posebno preporučuje osobama koje su starije od 40 godina i to kao oblik redovnog kontrolnog pregleda.
Naime, kod osoba koje su starije od 40 godina, višestruko se uvećava rizik od mogućnosti nastanka oštećenja delova oka koji su smešteni unutar fundusa oka. Samim tim, povećan je i rizik od nastanka različitih oblika oštećenja funkcije vida, pa je srazmerno tome pojačana i potreba za češćim obavljanjem pregleda očne pozadine.
Kada su u pitanju osobe koje su mlađe od 40 godina, njima se obavljanje pregleda očne pozadine preporučuje tek u slučaju izraženosti simptoma koji ukazuju na bilo koji oblik poremećaja ili oštećenja funkcije vida.
Pregled očne pozadine – postupak
Pregled očne pozadine, obavlja se isključivo u uslovima oftalmološke ordinacije i to na krajnje jednostavan način koji ne zahteva i koji ne podrazumeva posebnu pripremu pacijenta.
Konkretnije, pregled očne pozadine, obavlja se uz pomoć specijalnog oftalmološkog aparata koji se stručno naziva oftalmoskop, a koji ne predstavlja ništa drugo do specijalnu vrstu mikroskopa.
Oftalmoskop se precizno usmeri prema zenicama kroz koje lekar oftalmolog ostvaruje direktan i precizan uvid u stanje unutrašnjosti očiju, to jest u očnu pozadinu, odnosno u fundus oka.
Upravo iz razloga što se pregled očne pozadine obavlja uz pomoć upotrebe oftalmoskopa, ovaj oblik pregleda se u okviru medicinske prakse veoma često naziva i oftalmoskopija.
Ukoliko pacijent koji je podvrgnut pregledu očne pozadine ima suviše sužene zenice, kako bi pregled mogao da se obavi nesmetano i pravilno, njemu treba da prethodi postupak širenja zenica.
Da li postoji potreba za širenjem zenica pre obavljanja pregleda očne pozadine, procenjuje i određuje isključivo oftalmolog. Ukoliko takva potreba postoji, postupak širenja zenica se obavlja veoma jednostavno i brzo i to uz pomoć upotrebe specijalnih kapi za oči koje na oči deluju tako što izazivaju širenje zenica.
Pacijenti koji su neposredno pre obavljanja pregleda očne pozadine bili podvrgnuti širenju zenica, nekoliko sati po završetku ove vrste pregleda ne smeju da upravljaju motornim vozilom i nije poželjno čak ni da pešače sami, jer je u tom periodu, koji ponovićemo traje najčešće nekoliko sati po završetku pregleda, izražena trenutna oslabljenost vida, koja pacijenta može da izloži rizičnim situacijama recimo u toku učešća u saobraćaju.
Sa druge strane, pacijenti koji neposredno pre obavljanja pregleda očne pozadine nisu bili podvrgnuti postupku širenja zenica, odmah po završetku pregleda, mogu najnormalnije da se vrate obavljanju svih uobičajenih dnevnih aktivnosti, pa čak i obavljanju aktivnosti koje zahtevaju angažovanje čula vida, kao što su recimo pisanje ili čitanje.
Ono što će vas možda takođe zanimati u vezi obavljanja pregleda očne pozadine, jeste informacija da je ovaj oblik pregleda u potpunosti bezbolan i da u toku njegovog obavljanja pacijent nije izložen čak ni najblažem osećaju neprijatnosti. Samim tim, jasno je da se pregled očne pozadine obavlja bez upotrebe i bez delovanja bilo koje vrste anestezije.
U toku obavljanja pregleda očne pozadine, potrebno je da pacijent pravilno sedi, da ima naslonjene oči na površinu oftalmoskopa, da drži oči otvorenim u toku pregleda i da ih ne pomera, kako bi oftalmolog mogao da konstantno ostvaren kvalitetan vizuelni pristup unutrašnjosti očiju, to jest očnoj pozadini.
Celokupan proces obavljanja pregleda očne pozadine je izuzetno kratak i traje od svega minut do najviše nekoliko minuta u zavisnosti od stanja očne pozadine i u zavisnosti od potrebe analiziranja i dijagnostikovanja takvog stanja.
Nešto što takođe treba da znate, jeste da se obavljanju pregleda očne pozadine mogu podvrgnuti osobe svih uzrasta, pa samim tim i deca.
Pregled očne pozadine se u pojedinim sredinama čak svrstava u red redovnih pregleda koji se obavljaju u okviru sistematskog pregleda na kraju osmog razreda.
Pregled očne pozadine – cena i gde uraditi?
U većini oftalmoloških ordinacija, cena obavljanja pregleda očne pozadine iznosi 2.000 dinara. S obzirom da je cena ove vrste pregleda kao što smo upravo napomenuli u većini oftalmoloških ordinacija ista, ono na šta treba da obratite pažnju prilikom izbora ordinacije, jeste da u toj ordinaciji radi kvalitetan, to jest adekvatno kvalifikovan, stručan i iskusan oftalmolog.
Od stručnosti oftalmologa, u najvećoj meri zavisi pravilnost obavljanja ove vrste pregleda.
