Smatra se, da na svetu postoji oko 4000 do sada poznatih i proučenih vrsta bubašvaba, koje spadaju u grupu tropskih i suptropskih insekata, a da samo oko 30 vrsta naseljava i ljudska staništa.
Kod nas su najzastupljenije dve vrste bubašvaba a to su – prava ili crna bibašvaba (Blata orientalis), i žuta tj smeđa bubašvaba koja je poznatija kao buba-rus (Blatella germanica).
Crna bubašvaba – osnovne karakteristike
Crna bubašvaba, kako joj samo ime kaže, ima tamno crnu boju i spljošteno telo koje je veličine oko 5-6 cm kod odrasle jedinke.
Na telu se razlikuju krila (koja kod vrsta koje se kod nas sreću, nisu razvijena tj ne služe za letenje), 3 para nogu i jedan par dugih pipaka ili antena, pomoću kojih se bubašvabe orijentišu u mraku.
Noge bubašvabama služe za trčanje, sa tom razlikom da je prvi par nogu najkraći, a zadnji par nogu, koji je polusavijen (kao kod skakavca) je najduži. Odrasle jedinke crne bubašvabe žive u proseku oko 3-4 godine, a razmnožavaju se polaganjem jaja iz kojih daljim procesom nastaju larve kao i kod drugih vrsta insekata.
Smeđe bubašvabe ili buba-rusi
Odrasli insekti ove vrste bubašvaba, su smeđe boje i veličine do 2 cm, a imaju takođe tri para nogu i jedan par dugih pipaka na glavi. Iako se radi o insektima kojma prevashodno, kako je već pomenuto, odgovara tropska i suptropska klima, činjenica je da se buba-rusi mogu naći svuda gde ima hrane.
Ova vrsta se takođe razmnožava polaganjem jaja, ali za razliku od svojih „crnih“ srodnika, i jaja i larve ove vrste su neotporne na temperature ispod 2˚C, kao i na one iznad 45˚C, te na tako ekstremnim temperaturama, veoma brzo i lako uginu. Odrasle jedinke su mnogo otpornije i veoma su prilagodljive, tako da žive i po nekoliko godina.
Gde žive bubašvabe i zašto su štetne po ljudsku okolinu i zdravlje?
Obe opisane vrste bubašvaba, vole topla, tamna i vlažna mesta, tako da se najčešće mogu „sresti“ noću u kuhinji, u kupatilu, oko kanalizacionih odvoda i vodovodnih cevi.
Međutim, kako im je telo pljosnato i veoma savitljivo, bubašvabe veoma lako mogu proći i kroz najmanje pukotinaste prostore, kakve su na primer one na zidovima, zatim prostori između pločica u kuhinji i kupatilu, pukotine u parketu, prostori između zidova i prozorskih ramova, i mnogi drugi.
Ono što bubašvabe najviše privlači u „ljudska staništa“, jesu ostaci hrane i voda, a kako su bubašvabe svaštojedi (utvrđeno je da mogu da jedu čak i gumu, lepak i sapun), veoma je logično da će se pojaviti uvek i svuda gde ima bilo koje vrste hrane. Ipak, ukoliko mogu da biraju, naučno je dokazano da bubašvabe najradije jedu slatkiše, odnosno da „najviše vole“ med i šećer.
Kako bubašvabe u potrazi za hranom, prolaze kroz kanalizacione otvore, cevovode, smetlišta i druge veoma zagađene i prljave prostore, smatra se da one predstavljaju veliki rizik po zdravlje ljudi.
Poseban problem predstavlja i činjenica, što se veoma često „na svom putu“, bubašvabe mogu naći i u bolnicama, vrtićima i školama, i time u velikoj meri ugroziti zdravstveno stanje najosetljivije populacije stanovništva – obolelih osoba i dece.
U bolničkim uslovima, bubašvabe mogu da dođu u kontakt sa infektivnim materijalom ili raznim biološkim ili hemijskim toksinima, koje zatim prenose na hranu i na taj način je kontaminiraju.
Prirodna sredstva za suzbijanje bubašvaba
Postoje brojni prirodni, i po ljudsko zdravlje bezopasni preparati, kojima se zauvek mogu „oterati“ ove štetočine. U narednom tekstu, biće navedeni neki od recepata koji su se pokzali kao veoma korisni, a prema brojnim iskustvima korisnika internet foruma i portala.
Dakle, kako se otarasiti bubasvaba prirodnim sredstvima, koje možete lako i brzo pripremiti i sami, a koja provereno deluju:
1) pravljenjem kuglica od borne kiseline (bilo one u prahu koja se zove boraks, bilo tečne 3% borne kiseline) – postupak pravljenja kuglica je veoma jednostavan i zahteva samo nekoliko sastojaka, a glavni i neophodan deo ovog recepta je boraks (borna kiselina u prahu) ili pak 3% rastvor borne kiseline (acidi borici), a koji se mogu kupiti u apotekama.
Ukoliko se odlučite za recept sa bornom kiselinom u prahu, potrebno je pomešati – 50 gr boraksa, 1 celo žumance od jajeta i 1 kesicu vanilin šećera.
Sa druge strane, ako ne možete da pronađete bornu kiselinu u prahu, kao jednako efikasnu alternativu, možete koristiti tečnu ili 3% acidi borici, a kuglice se prave tako što se: u 100ml tečne borne kiseline, doda 1 celo žumance, 1 kesica vanilin šećera i malo brašna, kako bi se povećala gustina smese i kako bi se smesa lakše mogla oblikovati.
Kada se svi sastojci dobro sjedine, u oba slučaja se od dobijene smese, prave kuglice prečnika oko 2 cm koje se ostave da se suše na vazduhu oko 30-60 minuta, i nakon tog vremenskog perioda su spremne za upotrebu.
Kuglice se postavljaju na ona mesta gde se bubašvabe najčešće „sreću“, dakle: u kupatila, u kuhinjske elemente, oko kanalizacionih odvoda, oko vodovodnih cevi, na police, iza frižidera i šporeta.
Boraks je supstanca, koja je potpuno bezopasna za ljude i životinje (najbolji dokaz za to je činjenica, da se 3% rastvor borne kiseline koristi kao dezinficijens i sredstvo za ispiranje očiju), ali je zato smrtonosan za bubašvabe.
Naime, privučene mirisom šećera i izgledom kuglica, bubašvabe će kuglice jesti, ali će u isto vreme, sitne čestice kuglica, na svojim nogama i antenama „preneti“ u gnezdo, i time dovesti do „zaražavanja“ i smrti čitave kolonije bubašvaba.
Ono što predstavlja veliki problem kod primene ove metode, jeste činjenica da su jaja bubašvaba i njihove larve, otporne na dejstvo borne kiseline. Zato je postupak potrebno ponoviti nakon mesec dana, a zatim još jednom nakon 6 meseci, da bi se osiguralo potpuno istrebljenje novih jedinki, koje su se možda u međuvremenu „izlegle“ i odrasle.
2) pravljenjem rastvora koji se sastoji od – 500 ml vode, 250 ml alkoholnog sirćeta i 30-40 kapi eteričnog ulja eukaliptusa ili mente.
Svi navedeni sastojci se sipaju u posudu sa raspršivačem, a zatim se dobro promućkaju. Pripremljena mešavina se prska, na ona mesta gde se bubašvabe najčešće sreću ili se mogu potencijalno sresti.
Ono što je bitno naglasiti, jeste da ovakav prirodni sprej ne ubija bubašvabe, ali kako su one veoma osetljive na miris eukaliptusa ili mente, kada ga osete počinju od njega da beže.
Biocidni proizvodi za borbu protiv bubašvaba i dezinsekcija
Ukoliko prirodnim sredstvima, ne dođe do istrebljenja ovih veoma otpornih insekata, ili ih pak ima u prevelikom broju, postoje i brojna kupovna biocidna sredstva i insekticidi za njihovo definitivno istrebljenje.
Najboljim postupkom za konačno čišćenje prostorija od bubašvaba, smatra se naravno profesionalna dezinsekcija, ali pre svega, ovakav postupak zahteva privremeno napuštanje stambenog prostora, jer su materije koje se koriste obično štetne kako po ljudsko zdravlje, tako i po zdravlje kućnih ljubimaca.
Sa druge strane, ukoliko vaše komšije imaju bubašvabe, a ne žele da koriste usluge službe za dezinsekciju, posao je potpuno uzaludan, a novac „bačen“, jer će nakon nekog vremenskog perioda, bubašvabe jednostavno ponovo „došetati“ od komšijskog do vašeg stana.
Ukoliko pak, u bolje snabdevenim poloprivrednim apotekama, stručno lice pitate šta je dobro protiv bubašvaba, dobićete preporuku za brojne insekticide (kakav je Raid), zamke za bubašvabe, gotove kuglice od borne kiseline (Bumortin preparat), panstop kuglice ( koje sadrže hemijsku supstancu koja se zove – 5%fipronil) i razne krede i tečne preparate (pancid tečnost) za razblaživanje sa vodom i raspršivanje po prostorijama.
Kako je već napomenuto, veliki broj ovakvih preparata je veoma otrovan za životinje, a ukoliko se proguta ili dođe i kontakt sa sluznicama ili očima, može imati ozbiljne posledice i po ljudsko zdravlje.
Najpopularnija sredstva koja se kupuju u poljoprivrednim apotekama, a koja efikasno uništavaju bubašvabe su:
– pomenute panstop kuglice (cena za 60 kuglica je oko 200 dinara), a koje se postavljaju na isti način kao i kuglice od borne kiseline. Najvažnija razlika je u tome, što su panstop kuglice štetne po kućne ljubimce i vodene životinje (ribice u akvarijumu)
– pancid tečnost, koja se prodaje u pakovanjima od 20ml, 40 ml ili 100ml u zavisnosti od veličine prostora koji je potrebno dezinfikovati, a koja se rastvara u vodi.
Za prostorije veličine do 50 m², dovoljna je bočica pancid tečnosti od 20 ml (koja košta oko 250 dinara), a koja se razblažuje u jednom litru vode, a zatim se pomoću posude sa raspršivačem, nanosi na sva ona mesta koja su „predilekciona“ tj predodređena za pojavu bubašvaba.
Jedan tretman ovom tečnošću, praktično odmah daje vidljive rezultate, a efekat traje oko mesec dana, nakon čega je preporučljivo da se postupak ponovi, a da se zatim nekoliko narednih meseci preventivno koriste bumortin kuglice.
