Zdravlje

Knedla u grlu – uzroci i lečenje

Pre nego što počnemo sa nabrajanjem mogućih faktora i stanja koja dovode do simptoma koji je poznat kao osećaj knedle u grlu, treba da napravimo razliku između znakova i simptoma nekog oboljenja.

Šta je klinički simptom bolesti?

Pod kliničkim simptomom nekog oboljenja se podrazumeva tegoba koju objektivno ne možemo da ustanovimo, već o njoj dobijamo podatke od samog pacijenta.

U simptom različitih bolesti na primer spada i glavobolja, ali nju ne možemo da dokažemo ni pregledom pacijenta niti dopunskim dijagnostičkim metodama, tako da je jednostavno rečeno simptom – subjektivni osećaj o kome svedoči sam pacijent obično svojim rečima.

Šta podrazumeva klinički znak bolesti?

Klinički znak nekog oboljenja je objektivna tegoba koja se može dokazati, bilo jednostavnim metodama kakav je pregled pacijenta, bilo dodatnom dijagnostikom kakva su laboratorijska i radiološka ispitivanja.

Dakle, znak je ona klinička manifestacija koju lekar može da potvrdi ili proveri (uvećana jetra, spušten očni kapak, uvećana štitna žlezda) i time predstavlja objektivan i vidljiv nalaz kod pacijenta koji se javio lekaru.

Bolesti i stanja koja mogu izazvati osećaj knedle u grlu

  • Struma – uvećana štitna žlezda

Struma je po definiciji, difuzno ili nodularno uvećanje štitne žlezde tj tiroidee, koje može ali i ne mora biti praćeno poremećajem njene funkcije.

Uvećanje štitne žlezde najčešće nastaje kao posledica stanja u kojima je smanjeno stvaranje tiroidnih hormona i time i njihova količina u krvi (hipotireoza), pa žlezda povratnom informacijom(stručno nazvanom – negativna povratna sprega) dobija podatak o stanju na periferiji i povećava kako proizvodnju hormona, tako i broj i veličinu ćelija u žlezdi u kojima se tiroidni hormoni i stvaraju (tireociti).

Koja je uloga štitne žlezde u organizmu?

Kako je u prethodnom tekstu napomenuto, štitna žlezda ima ulogu da stvara i u krvotok izlučuje tiroidne hormone – tiroksin i trijod-tironin ili skraćeno poznatiji kao T4 i T3.

Uloga tiroidnih hormona je regulacija različitih funkcija u organizmu, a do ciljnih tkiva i organa ove supstance dospevaju putem krvi.

  • Dejstvo tiroidnih hormona na metabolizam – tiroidni hormoni povećavaju takozvani bazalni metabolizam i time povećavaju stvaranjetoplote i energije neophodne za funkcionisanje metaboličkih sistema u organizmu; hormoni štitne žlezde utiču na metabolizam masti, ugljenih hidrata i belančevina koje takođe podstiču i povećavaju (povećava se stvaranje i glukoze i glikogena i slobodnih masnih kiselina i amino kiselina)
  • Dejstvo tiroidnih hormona na rast – hormoni štitne žlezde podstiču rast i razvoj, naročito kod male dece, a takođe i deluju na stimulisanje stvaranja i lučenja hormona rasta u organizmu
  • Svoj efekat T3 i T4 ispoljavaju i na brojne funkcije u kardiovaskularnom sistemu, pa tako – povećavaju srčanu frekvencu (broj otkucaja u minuti); povećavaju minutni volumen (količina krvi koju srce ispumpa u toku jednog minuta); povećavaju protok krvi i srčanu snagu (snagu kontrakcije srčanog mišića); povećavaju sistolni krvni pritisak za nekih 10-15 mm Hg, dok dijastolni smanjuju za sličnu vrednost
  • Na respiratorni sistem, tiroidni hormoni deluju tako što povećavaju i broj respiracija u minuti (respiratorna frekvenca) i dubinu disanja
  • Na digestivni sistem, tiroidni hormoni imaju takođe stimulatorni efekat – povećavaju apetit i time povećavaju unos hrane; povećavaju sekreciju u digestivnom traktu, kao i motilitet digestivne cevi, pa često nastaju prolivi (kod viška tiroidnih hormona) odnosno opstipacije (kod nedoatatka tiroidnih hormona)
  • Tiroidni hormoni imaju veliki uticaj na centralni nervni sistem – počev od intrauterinog perioda, kada značajno utiču na razvoj mozga i nervnih funkcija; dok kasnije tokom života, višak tiroidnih hormona dovodi do nervoze, razdražljivosti, nesanice, anksioznosti i nekih psiholoških poremećaja; sa druge strane, nedostatak tiroidnih hormona, naročito u periodu najintenzivnijeg razvoja mozga i intelektualnih funkcija, može dovesti do različitog stepena mentalne zaostalosti kod dece i kod odraslih
  • Tiroidni hormoni stimulatorno deluju na sekreciju drugih endokrinih žlezda, pa tako povećavaju nivo insulina, hormona rasta i glikokortikosteroida (kortizol) u krvi

Kako se manifestuje struma, hipertireoza i hipotireoza?

U svim pomenutim stanjima, dakle kod uvećanja štitne žlezde i smanjenja ili uvećanja njene funkcije, obično postoji vidno uvećana masa žlezde na vratu, koja pacijentima stvara neprijatan osećaj stranog tela ili knedle u grlu.

Klinička slika strume ili uvećane štitne žlezde

U samom početku, kada je struma još uvek mala, ona ne mora da se klinički ispoljava tj može da bude asimptomatska.

loading...

Međutim, sa napredovanjem procesa i povećanjem mase štitne žlezde, zbog pritiska na okolne strukture vrata nastaju sledeće kliničke manifestacije strume:

  • Osećaj prisustva stranog tela u vratu ili kako pacijenti opisuju ovaj simptom, osećaj zastalog zalogaja ili knedle u grlu
  • Smetnje sa gutanjem (disfagija) najpre čvrste a zatim i tečne hrane, a sve zbog pritiska uvećane žlezde na ždrelo i jednjak
  • Otežano disanje i stridor („škripanje“/“struganje“) zbog pritiska uvećane štitne žlezde na grkljan odnosno larinks
  • Promuklost zbog pritiska uvećane žlezde na takozvani povratni laringealni živac

Klinička slika hipotireoze – smanjene funkcije štitne žlezde

Smanjena funkcija tiroidne žlezde može da postoji udruženo sa uvećanjem štitnjače ili bez njenog uvećanja, a definiše se kao nedovoljno stvaranje i sekrecija tiroidnih hormona i/ili nesposobnost ciljnih tkiva da ih iskoristi.

Ukoliko uzmemo da uz hipotireozu postoji i struma (što najčešće i jeste slučaj), na prethodno navedene simptome se nadovezuju i:

  • Pad srčane frekvence, pad minutnog i udarnog volumena i smanjenje kontraktilne funkcije srčanog mišića
  • Nepodnošenje hladnoće – kao posledica smanjenja bazalnog metabolizma i smanjenog stvaranja energije i toplote
  • Bledilo kože i anemija, jer tiroidni hormoni normalno stimulišu stvaranje eritrocita
  • Porast telesne mase i porast serumskog nivoa holesterola
  • Poremećaj pamćenja, nedostatak koncentracije, lako zamaranje i česta pospanost

Klinička slika hipertireoze – povećane funkcije tiroidne žlezde

Kada postoji povećanje veličine štitne žlezde, obično postoji i hiperprodukcija hormona iz žlezdanih ćelija, pa se na kliničke manifestacije strume kod hipertireoze pridodaju sledeći simptomi i znaci:

  • Nesanica, nervoza, uznemirenost i napadi anksioznosti
  • Nepodnošenje toplote i prekomerno znojenje
  • Ubrzana crevna perilstatika i gubitak telesne mase
  • Ubrzanje srčane frekvence (tahikardija) i „uzlupanost“ srca (palpitacije)
  • Osećaj nedostatka vezduha ili gušenja (dispnea), plitko i ubrzano disanje
  • Slabost u mišićima i drhtanje ruku
  • Osećaj koji pacijenti opisuju kao pritisak u prsima
  • Gastroezofagealna refluksna bolest – GERD 

Refluksna bolest je često oboljenje digestivnog trakta, koje nastaje kao posledica vraćanja kiselog želudačnog sadržaja unazad tj u jednjak, što za rezultat ima oštećenje sluznice jednjaka i nastanak takozvanog refluks ezofagizisa.

U donjem delu jednjaka, na njegovom spoju sa želucem, a usled pomenutog vraćanja kiselog soka iz želuca i materija iz tankog creva tj duodenuma (HCl i žučnih kiselina), kod refluksne bolesti nastaju tri nivoa zapaljenskih promena u jednjaku:

U prvom i najlakšem stepenu zapaljenja sluznice jednjaka tj refluksnog ezofagitisa, postoje edem i hiperemične promene na sluznici;

U drugom stepenu zapaljenja sluznice jednjaka dolazi do daljeg i dubljeg oštećenja sluzokože, regurgitovanim agresivnim materijama, pa nastaju erozivne promene i ulceracije koje mogu zahvatiti i mišićni sloj i čitavu debljinu zida jednjaka;

Treći stepen refluks ezofagitisa se odlikuje najtežim promenama na jednjaku, koje podrazumevaju bujanje vezivnog tkiva, skraćivanje jednjaka i njegovo sužavanje.

Upravo u trećem stadijumu oboljenja, a kada dođe do sužavanja lumena jednjaka, pacijenti imaju najjači osečaj prisustva stranog tela u grlu, osećaj „zaostalog zalogaja“ ili prisutne knedle u grlu.

Kliničko ispoljavanje GERD-a

Bez zalaženja u složene procese nastanka oštećenja i potencijalnih uzroka koji mogu dovesti do pojave refluksne bolesti, u nastavku teksta biće pobrojani najčešći klinički znaci i simptomi koji mogu da pobude sumnju na ovo dosta često stanje, kako kod dece tako i kod odraslih.

Dakle, najčešće manifestacije GERD-a su:

  • Gorušica, podrigivanje, vraćanje sadržaja iz jednjaka u usta
  • Osećaj stranog tela u grlu (knedla u grlu)
  • Otežano i/ili bolno gutanje (disfagija i odinofagija)
  • U slučaju da postoje erozije i ulceracije na sluznici jednjaka, može da se javi hematemeza (povraćanje krvi)
  • Bol u grudima, iza grudne kosti, koji može da podseća na bol kod infarkta miokarda ili anginozni bol (takođe ovaj bol može da se širi u vrat, nadlaktice i u ramena)

Dijagnoza i lečenje refluksne bolesti

Pored detaljne i dobro uzete anamneze, u dijagnostici gastroezofagealne refluksne bolesti, najveći značaj ima ezofagoskopija koja omogućava – uzimanje uzorka za biopsiju i histopatološku analizu tkiva sluznice jednjaka; omogućava da se „registruje“ regurgitacija sadržaja iz želuca u jednjak; daje detaljan prikaz sluznice koja je izrazito crvena, otečena i pokrivena beličastim slojem koji potiče od enzima u sluznici koje je koagulisala kiselina; ezofagoskopija se nikada ne radi ako postoje duboke ulceracije koje zahvataju čitavu debljinu zida jednjaka, a zbog opasnosti od perforacije jednjaka i nastanka medijastinitisa (zapaljenskog procesa u medijastinumu i njegovim organima).

Terapija refluksne bolesti, podrazumeva dva osnovna pristupa – medikamentni i hirurški tretman.

Medikamentno (konzervativno) lečenje GERD-a, ima za cilj da smanji vraćanje želudačnog soka u jednjak, da „ojača“ mišiće tj sfinktere koji se nalaze na prelazu jednjaka u želudac i da smanji kiselost i prekomernu sekreciju želudačnog soka. U tu svrhu se od lekova koriste – antacidi; antihistaminici; inhibitori protonske pumpe; holinomimetici i metoklopramid.

Od simptomatskih mera je bitno – izbegavanje začinjene hrane; najmanje dva sata nakon obroka ne treba ležati na niskom uzglavlju; uzimati manje a češće obroke; ne saginjati se odmah nakon jela; ukoliko postoje smetnje i bolovi u želucu, ne koristiti čajeve od nane ili mente i druga slična sredstva, jer ovi preparati ne samo da ne ublažavaju tegobe, već  ih naprotiv mogu dodatno pojačati.

Hirurško (radikalno) lečenje GERD-a, podrazumeva lečenje pre svega komplikacija bolesti, među kojima je najčešća striktura i stenoza jednjaka (skraćenje jednjaka i sužavanje njegovog lumena).

  • Zapaljenska oboljenja jednjaka, ždrela i grkljana

Veoma čest uzrok osećaja stranog tela u grlu, mogu biti zapaljenski procesi ili infekcije početnih delova organa za disanje i varenje koji se nalaze u glavi i vratu.

Ezofagitis – zapaljenje jednjaka

Ezofagitis, pored već pomenutog refluksnog ezofagitisa, predstavlja zapaljenje sluznice jednjaka izazvano raznim faktorima – fizičkim, hemijskim, toksičnim i biološkim (mikroorganizmi – virusi, bakterije i gljivice).

Prema dužini trajanja zapaljenskog procesa, ezofagitis može da bude akutni i hronični.

Akutni ezofagitis je naglo nastalo zapaljensko oboljenje sluzokože jednjaka, koje je obično udruženo sa zapaljenskim procesima susednih organa (ždrela, grkljana, gornjih disajnih puteva i srednjeg uva), a može da se podeli na – kataralni (virusni); erozivni; gnojni (obično bakterijski) i korozivni (izazvan toksinima i hemijskim sredstvima).

Klinička slika ezofagitisa bez obzira na uzrok

Svaka forma zapaljenja sluznice jednjaka ima neke zajedničke simptome, koji su stalni tj sastavni deo kliničke slike, bez obzira na osnovni uzrok oboljenja:

  • Sluznica jednjaka je edematozna i jako crvena
  • Čitava sluznica jednjaka je prekrivena sekretom, i u njoj se nalaze zapaljenske ćelije – u ovom slučaju i izgled sekreta i vrsta zapaljenskih elemenata zavise od tipa ezofagitisa. Tako je kod bakterijskih uzročnika sekret gnojav a od zapaljenskih ćelija dominiraju neutrofili; kod virusnih izazivača sekret je mukozan, a sluznica je infiltrovana leukocitima i limfocitima
  • Postoji otežano i bolno gutanje
  • Postoji osećaj stranog tela ili knedle u grlu
  • Izražen je bol iza grudne kosti – retrosternalni bol
  • Kod erozivne forme ezofagitisa, u kliničkoj slici je češće izraženo i povraćanje krvi i jaki bolovi
  • Kod gnojnog ezofagitisa (bakterijskog) uz navedene manifestacije se često javlja i povišena temperatura i drugi opšti simptomi, ali takođe, i klinička slika samog ezofagitisa često je dosta teža i izraženija
  • Kod korozivnog oštećenja sluznice jednjaka kiselinama ili bazama, klinička slika može da bude veoma dramatična – jaki bolovi, rane u usnoj duplji i ulceracije u jednjaku i šokno stanje

Hronični ezofagitis traje duže nego akutni, a uzročnici se ili nadovezuju na akutno stanje pa ga produžavaju ili nastaju samostalno.

Tako se uzročnici hroničnog zapaljenja sluzokože jednjaka dele na – biološke (virusi, bakterije, gljivice); hemijske (želudačna kiselina, bilijarni sok iz duodenuma); fizičke ili traumatske (vrela i začinjena hrana, vreli napici); zapaljenja susednih organa (tonzilitis, faringitis, laringitis); prisustvo neke metaboličke ili sistemske bolesti; konzumiranje alkohola, cigareta i kafe kao poseban uzročni faktor.

Faringitis i tonzilitis – zapaljenje ždrela i krajnika

Zapaljenje ždrela je najčešće udruženo, kako je već napomenuto, sa zapaljenskim procesima susednih organa tj sa zapaljenjem sluzokože nosa, paranazalnih sinusa, donjih disajnih puteva i tonzila (krajnika).

Faktori koji mogu da doprinesu nastanku zapaljenja ždrelne sluznice, ili takozvani precipitirajući faktori su najverovatnije – disanje na usta umesto na nos, česte prehlade, neadekvatna odeća i obuća i zapaljenja sluznice drugih delova organa za disanje.

Faringitis može da bude akutni i hronični, a klinička slika zavisi od osnovnog uzročnika zapaljenja.

Akutno zapaljenje ždrela

Akutni faringitis može da bude izazvan virusima, kada se govori o kataralnom zapaljenju koje predstavlja ujedno i najčešći oblik akutnog zapaljenja ždrela.

Opšte manifestacije kataralnog faringitisa su – povišena temperatura, malaksalost, glavobolja, umor, gubitak apetita i telesne težine.

Lokalni nalaz kod kataralnog (virusnog) faringitisa podrazumeva – osećaj prisustva stranog tela u grlu; otežano gutanje; bolove prilikom gutanja; kašalj i pojačanu (obično sluzavu) sekreciju u ustima i ždrelu.

Druga forma akutnog faringitisa je gnojno zapaljenje ždrela, koje u prvom redu izazivaju piogene bakterije, odnosno streptokok i stafilokok.

Kod gnojnog akutnog faringitisa, izražena je povećana telesna temperatura; bolovi u grlu naročito prilikom gutanja; subjektivni osećaj grebanja u grlu i/ili osećaj prisustva stranog tela; gnojni sekret koji ispunjava sve spratove ždrelne šupljine ili se pak sliva iz nosnog u usni deo ždrela kada se može ili progutati ili aspirirati (i dovesti do nastanka aspiracione pneumonije).

Kod gnojnog zapaljenja sluznice ždrela, obično se nalaze uvećane i bolne vratne limfne žlezde, a sa druge strane, takođe se mogu formirati gnojne kolekcije u vidu apscesa.

Naročito česta pojava, posebno kod dece sa gnojnim faringitisom je nastanak retrofaringealnog apscesa – kolekcije gnoja koja se formira u takozvanom retrofaringealnom prostoru tj između zadnjeg zida ždrela i prevertebralne fascije, u sloju rastresitog vezivnog tkiva. Retrofaringealni apsces se smatra komplikacijom zapaljenja ždrela, a klinički se manifestuje:

  • Povišenom temperaturom i groznicom
  • Kašljem u napadima, otežanim disanjem, gušenjem i promuklošću
  • Osećajem knedle ili stranog tela u grlu
  • Gutanje je praktično nemoguće, pa se hrana vraća u nos (odakle se može aspirirati u donje disajne puteve)
  • Postoji izraženo i često povraćanje, upravo zbog nemogućnosti gutanja i vraćanja (regurgitacije) hrane u usnu duplju
  • Glava se nalazi u prinudnom položaju tj zabačena je unazad zbog straha, ali i realne opasnosti od gušenja
  • Postoje jaki bolovi u grlu i uvećane i bolne vratne limfne žlezde

Hronični zapaljenski procesi ždrela su češći kod odraslih, dužeg su trajanja i glavni simptomi su kašalj i otežano gutanje, ali se osećaj prisustva stranog tela u grlu može javiti i kod ovog oblika oboljenja.

Tonzilitis – zapaljenje krajnika

Akutno zapaljenje nepčanih krajnika spada u najčešće zapaljenske procese u usnoj duplji i naziva se angina, a uzrokovana je primarnom virusnom infekcijom na koju se sekundarno nadovezuje infekcija bakterijama ili ređe gljivicama.

Na krajnicima se često lokalno mogu videti beličaste naslage fibrina ili se može videti nataložen i gust gnoj koji daje neprijatan miris iz usta (fetor ex ore).

Možda će vas zanimati: Treći krajnik – operacija i oporavak

U kliničkoj slici tonzilitisa, od lokalnih simptoma dominiraju (a zbog uvećanja tonzilarnog tkiva), osećaj stranog tela, otežano i bolno gutanje, bolovi (koji mogu da „zrače“ prema uvu) i pomenuti neprijatan zadah iz usta.

Opšti simptomi zapaljenja tonzilarnog tkiva su – povišena temperatura, groznica, jeza i drhtavica; glavobolja, malaksalost i umor; bolovi u mišićima (mialgije) i mišićna slabost; uvećani vratni limfni čvorovi.

Akutni i hronični laringitis – zapaljenje grkljana

Akutni ili hronični zapaljenski procesi na larinxu se mogu javiti i kod dece i kod odraslih, od čega u mnogome zavise i razlike u kliničkom ispoljavanju i uzročnici zapaljenskog procesa.

Klinička slika laringitisa kod odraslih, uopšteno podrazumeva promuklost, osećaj stranog tela u grlu i laringealni stridor (u bukvalnom prevodu „škripanje“ prilikom udisanja vazduha).

Ostala simptomatologija zapaljenja sluzokože grkljana, koja je specifična prema uzroku i uzrastu, nije predmet razmatranja ovog teksta, pa iz tog razloga neće biti detaljnije analizirana.

  • Benigni i maligni tumori ždrela, jednjaka i grkljana

Bilo koji benigni ili maligni proces u strukturama vrata tj u jednjaku, ždrelu ili larinxu, može između ostalih simptoma dati u svojoj kliničkoj slici osećaj prisustva knedle ili stranog tela u grlu.

  • Strana tela u jednjaku, ždrelu ili grkljanu

Slučajno ili ređe namerno (kod dece ili psihijatrijskih bolesnika) zapadanje stranog tela u lumen jednjaka, farinxa ili larinxa, daje u kliničkoj slici osećaj stranog tela tj knedle u grlu, i tada je ovakav nalaz u suštini realan osećaj, jer strano telo zaista postoji u lumenu nekog od pomenutih organa i otežava gutanje i/ili disanje.

  • Bolesti vratne kičme i osećaj knedle u grlu

Kod raznovrsnih oboljenja vratne kičme, bilo da se radi o reumatskim tegobama, povredama ili pak poremećajima na nivou nervnih korenova, pored bola koji je najizraženiji klinički simptom, postoji i čest osećaj postojanja knedle u grlu.

Takođe, osećaj stranog tela u guši, pacijenti često navode i u slučaju uvećanja cervikalnih limfnih žlezda različitog uzroka, a zbog pritiska na okolne strukture i posledične povratne informacije koja se putem perifernih nerava prenosi do mozga.

  • Stres kao uzrok osećaja knedle u grlu – globus hystericus

Osećaj knedle u grlu je naročito kod žena, povezan sa emocionalnim ili nekinm drugim oblikom psihičkog stresa, kada se ovakav nalaz stručno naziva – globus hystericus.

U slučajevima kada je bilo kakav stres osnovni faktor za osećaj stranog tela u grlu, klinička slika je obično „dopunjena“ i osećajem straha od gušenja i skore smrti, anksioznim napadima i napadima panike.

Bitno je napomenuti da u slučaju globus hystericus-a, ne postoji organski uzrok za osećaj knedle u grlu, odnosno ni jedno oboljenje u organizmu se ne može navesti kao razlog za nastanak pomenute tegobe.

Zato je u slučaju stresa, kao uzročnika neprijatnog osećaja stranog tela u grlu, uz konsultaciju sa izabranim lekarom, najbolje potražiti pomoć psihologa ili psihijatra.

Sponzorisano:

loading...
Loading...

Ostali čitaju i ovo: