Mehanizam za regulaciju telesne temperature kod ljudi je veoma striktno ustanovljen, zbog toga što brojni sistemi u čovekovom organizmu zahtevaju specifičnu temperaturu kako bi mogli da funkcionišu normalno.
Temperatura perifernih tkiva, kao što su koža, mukozne membrane, mišići i udovi, varira u zavisnosti od različitih faktora, odnosno kombinacija uslova; glavni faktori koji će uticati na temperaturu ovih delova tela uključuju uzrast osobe, skorašnju fizičku aktivnost, fazu menstrualnog ciklusa kod žena, konzumaciju hrane ili pića, pa čak i doba dana.
Abnormalna telesna temperatura ukazuje na to da nešto u telu ne funkcioniše kako treba.
Prosečna telesna temperatura ne mora da bude na isti način ustanovljena kod pojedinca, pa tako nešto što se smatra opasnim za jednu individuu, ne mora nužno da bude opasno za drugu. I
pak, postoje načini da se ustanovi da li je nečija telesna temperatura zdrava ili nije. Kada je o tome reč, više pažnje obraćamo na groznicu i visoku temperaturu, ali i niska telesna temperatura može da ukazuje na različite probleme.
Temperatura 35.5 kod odraslih
Da li su vrednosti telesne temperature 35.4, 35.5 i 35.6 normalne ili predstavljaju razlog za brigu? Da li svi sistemi u telu funkcionišu kako treba ako se temperatura kreće u ovom opsegu ili nešto nije u redu?
Iako je brojka od 35.5 na prvi pogled prilično blizu temperaturi od 36.4 do 37.6, koja se smatra normalnom, medicinski se ovaj nalaz zapravo smatra drastično ispod pomenute granice.
Ovo su neke od osnovnih kategorija za klasifikaciju mera telesne temperature, koje će nam pomoći da bolje razumemo fenomen o kome govorimo.
- Hipotermija, stanje u kome je telesna temperatura ispod 36 stepeni Celzijusa, opšte posmatrano. Pošto individualna ‘normalna’ temperatura varira, za nekoga će hipotermija biti rezultat merenja koji je ispod pomenutog;
- Grozničavost, stanje kada telesna temperatura poraste između 37.1 i 37.9 stepeni Celzijusa, temperatura za koju obično kažemo da ‘lomi’ i za koju su karakteristični osećaj zamora i bolovi u zglobovima i mišićima;
- Hipertermija/groznica, stanje u kome telesna temperatura raste do 38 stepeni Celzijusa i više od toga i koja obično zahteva da se spusti, ukoliko ne opada spontano;
Dakle, temperatura od 35.5 se ne smatra normalnom, kod prosečne zdrave odrasle osobe. Iako je naše telo osmišljeno da obavlja termoregulaciju, odnosno da reguliše sopstvenu temperaturu i to veoma efikasno, fluktuacije od samo jednog stepena značajno utiču na rad čitavog organizma i svih telesnih funkcija.
Kada se u obzir uzmu druge individualne karakteristike, uslovi i faktori vezani za pacijenta kod kog je izmerena temperatura od 35.5 stepeni, ovakav nalaz može da bude znak hipotermije i zahteva adekvatnu kontrolu i praćenje.
Temperatura 35.5 kod dece
Temperatura koja se kreće između 35.4, 35.5 do 35.6 kod dece ne smatra se normalnom i zahteva da se lekarska pomoć potraži u najkraćem mogućem roku.
U međuvremenu, treba se usmeriti na zagrevanje detetovog tela, u čemu će pomoći svlačenje oznojene ili mokre odeće i suva, topla presvlaka, uz dosta toplih napitaka koji će pomoći da se temperatura poboljša ili da ne padne više.
Normalna telesna temperatura kod dece je minimum 36 stepeni Celzijusa, a sve ispod toga se smatra niskim.
Ukoliko je temperatura deteta ispod 35.6, preporučuje se odlazak kod lekara, koji će, kao i u slučaju odraslih osoba, doneti zaključak o tome kakva bi trebalo da bude normalna temperatura za dete, na osnovu ostalih podataka i karakteristika.
FAKTORI UTICAJA I TRETMAN
Na telesnu temperaturu može da utiče niz faktora i da je poremeti za nekoliko stepeni, ali ako temperatura padne ispod 35 stepeni Celzijusa, to je alarm za hitno intervenisanje, jer se u tom slučaju svakako radi o hipotermiji.
Navodimo moguće faktore koji imaju uticaj na promene temperature u ovom smislu.
- Izloženost hladnom vremeno bez adekvatne odeće i opreme;
- Upotreba alkohola i opijata i izlaganje hladnom vremenu;
- Dijabetes;
- Veoma mlad ili veoma star uzrast;
- Bolesti koje utiču na perspiraciju, kao što su oboljenja srca, bubrega i pluća;
- Bolesti koje podstiču stvaranje toplote, kao što su razne infekcije, hipertireodizam i bilo koje stanje koje je praćeno groznicom;
- Upotreba određenih lekova, poput sedativa, amfetamina i antidepresiva;
- Mentalni poremećaji ili stanje akutne ili hronične zloupotrebe alkohola;
- Aklimatizacija na toplotu, pri čemu se telo navikava na vrućinu nakon duže izloženosti i razvija prosečno nižu bazalnu telesnu temperaturu;
Da li je temperatura 35.5 opasna?
Iako temperatura koja iznosi 35.5 nije normalna, ona nije nužno opasna za opšte zdravlje, posebno kada su u pitanju zdrava odrsala osoba ili zdravo dete. Različiti faktori određuju normalnu visinu temperature za pojedinca; na primer, stariji ljudi mogu imati prirodno nižu ‘normalnu’ temperaturu.
Isto tako, osobe koje imaju veoma brz metabolizam, mogu da imaju višu ‘normalnu’ temperaturu od drugih ljudi. Važno je da uzmete u obzir sve faktore koji su povezani sa padom temperature. Ukoliko je pad iznenadan i nastavlja se, svakako treba potražiti pomoć.
Šta je hipotermija?
Hipotermija je stanje kada telesna temperatura padne ispod 35 stepeni Celzijusa, mada individualna granica za nastanak hipotermije varira u odnosu na individualnu prosečnu normalnu telesnu temperaturu.
Opšte je prihvaćeno da u normalan raspon ulaze temperature od 36 do 37.2 stepena Celzijusa, a individualnan slučaj zavisi od pola, starosti, telesne težine, nivoa fizičke aktivnosti i drugih pomenutih faktora i karakteristika.
Hipotermija pre svega nastaje usled izloženosti ekstremno hladnim uslovima, kao što je potapanje u ledenu vodu ili izloženost jako hladnoj klimi. U ređim slučajevima hipotermija može da nastane kao sekundarno stanje nekog drugog zdravstvenog poremećaja.
Simptomi i komplikacije hipotermije
Pomenuli smo koje grupe imaju veći rizik za nastanak hipotermije, dok simptomi ovog stanja mogu da variraju u zavisnosti od ozbiljnosti hipotermije, odnosno od visine temperature.
Oblici blage hipotermije, u koju se može svrstati temperatura od 35.5, obično se manifestuju snažnom drhtavicom, dok u daljem stadijumu drhtanje prestaje. Drugi mogući simptomi hipotermije su sledeći.
- Dezorijentisanost, teškoće u govoru;
- Slabost, teškoće u kontrolisanju pokreta;
- Svetlo crvena koža, izuzetna hladnoća na dodir;
- Usporeno, plitko disanje;
- Usporen, slab puls;
Za blagu hipotermiju je karakteristična pojava svetlo crvene kože, dok u ozbiljom stadijumu boja postaje ljubičasta ili plava. Dezorijentisanost koja je karakteristična za hipotermiju može da bude otežavajući simptom, jer ponekad dovodi do drugih problema, odnosno aktivnosti koje pacijent inače ne bi uradio i koje mogu da pogoršaju stanje.
Slabost tela i teškoće kontrole pokreta predstavljaju jedan od glavnih problema do kojih dolazi kada je osoba potopljena u ledenu vodu; telo u tom slučaju gotovo istog trenutka počinje da se hladi i sve životne funkcije se u doslovnom smislu gase. Teškoće vezane za disanje i govor takođe se brzo razvijaju u tom slučaju, što sve zajedno značajno smanjuje šanse da se osoba spase iz neprilike ukoliko je sama(poput upadanja u kroz led na vodi i slično).
TRETMAN I PODIZANJE TEMPERATURE
Temperatura 35.5 se svrstava u veoma blagi oblik hipotermije (raspon temperature za ovaj stadijum je između 31.6 stepeni i 35.6 stepeni Celzijusa). Fizički simptomi blage hipotermije obično su reakcioni i njihova svrha je da pokušaju da podignu telesnu temperaturu. To uključuje drhtavicu, ubrzan srčani ritam, povišen krvni pritisak i kontrakcije krvnih sudova. Takvo stanje može da bude zbunjujuće za posmatrača, posebno zato što osoba koja ima blagu hipotremiju može da ispoljava rasejanost, da ima amneziju i vrtoglavicu.
Analiza krvi pacijenta u ovom stadijumu hipotermije verovatno će ukazivati i na hipoglikemiju, pošto se telesne ćelije fokusiraju na održavanje tela toplim, te se proces razlaganja glukoze i insulina zapostavlja. Moguć je i obrnut sled događaja.
Hipotermija je stanje koje u svom težem obliku može da bude potencijalno fatalnog ishoda. Ako je temperatura pala ispod 35 stepeni Celzijusa, neophodno je momentalno reagovanje i medicinska pomoć. Kada je temperatura 35.5, to još uvek nije zabrinjavajući stadijum, ali svakako treba učiniti mere koje će preduprediti da temperatura padne do opasnog stadijuma.
- Suva i topla presvlaka i obavezno skidanje mokre i hladne odeće;
- Pokrivanje suvim, toplim prekrivačima, ćebetom, pokrivačem;
- Konzumacija dosta toplih napitaka, koji zagrevaju telo iznutra;
- Zaštita od izvora hladnoće, posebno od vetra i vode;
Šta ne treba raditi?
Ono što nikako ne treba raditi, jeste iznenadno izlaganje osobe koja ima hipotermiju ili nisku temperaturu jakom izvoru toplote. Ovo se posebno odnosi na potapanje hipotermične osobe u vrelu kupku; problem koji može da nastane jeste da unutrašnja toplota izbije preko kože, što dovodi do otkazivanja vitalnih organa.
Hipotermičnim pacijentima nikako ne treba davati napitke koji sadrže kofein ili alkohol, zato što to možđe da dovede do širenja krvnih sudova i još više oteža ponovno zagrevanje tela.
Topli napici mogu dapomognu samo u slučaju blage hipotermije, a naglašava se da piće treba da bude slatko (zašećereno) kako bi telo pacijenta iskoristilo instant kalorije da proizvede potrebnu toplotu.