Zdravlje

Kompulzivno i emocionalno prejedanje – simptomi, uzrok i lečenje

Savremeni način života, neretko je praćen gusto raspoređenim obavezama koje osobu koja treba da ih ispuni dovode u stanje u kojem oseća da je izložena stresu.

Koncentracija stresa, dodatno se povećava ukoliko ta osoba u datom periodu proživljava određene probleme, bilo da je reč o problemima emotivne prirode koji proističu iz odnosa sa članovima porodice ili iz odnosa sa partnerom, o problemima koji su vezani za posao ili o problemima koji su vezani za bilo koji treći segment života.

Kada je osoba izložena visokoj koncentraciji stresa, ona svesno ili nesvesno pokušava da pronađe način da se oslobodi tog stresa ili da se bar „sakrije“ od njega.

Tražeći način da se oslobode od stresa ili da se bar „sakriju“ od njega, ljudi se prepuštaju različitim modelima ponašanja ili postupcima koji su im pri uobičajenim okolnostima obično strani.

Neki od takvih postupaka podrazumevaju pristupanje kompulzivnom i emocionalnom konzumiranju hrane, tačnije kompulzivnom i emocionalnom prejedanju.

I kompulzivno i emocionalno prejedanje, mogu se definisati kao svojevrsni oblici poremećaja ishrane, koji se razvijaju kao posledica trenutno ili trajno izraženog emotivnog nezadovljstva, odnosno trenutno ili trajno izražene emotivne povređenosti.

U suštini, reč je o dva veoma srodna oblika poremećaja ishrane, koja se razlikuju po intenzitetu simptoma kroz koje su izraženi.

Naime, osoba koja je sklona kompulzivnom i emocionalnom prejedanju, svaki put kada se iz bilo kojeg razloga oseti emotivno nezadovoljno ili emotivno povređeno, umesto da pokuša na neki konstruktivan i produktivan način da prevaziđe svoje stanje i da se reši problema, ona poseže za hranom i pristupa nekontrolisanom konzumiranju hrane, pokušavajući na taj način da se „sakrije“ od stresa i da bar na kratko zaboravi na realnost koja je ispunjena određenim oblikom problema.

Koja je razlika između kompulzivnog i emocionalnog prejedanja?

Kao što smo i prethodno naveli, kompulzivno prejedanje i emotivno prejedanje, predstavljaju dva izuzetno srodna i slična oblika poremećaja ishrane.

Ova dva oblika poremećaja ishrane, međusobno se razlikuju prema intenzitetu i prema učestalosti manifestovanja simptoma.

Konkretnije, kada je osoba sklona kompulzivnom prejedanju, ona se bar dva puta u toku nedelje, kroz duži vremenski period koji traje najmanje šest meseci prepušta nekontrolisanom konzumiranju hrane. U toku kompulzivnog prejedanja, količina hrane koju osoba unese u organizam, često je i do deset puta veća od količine hrane koju osoba uobičajeno konzumira i koja je dovoljna kako bi se stekao osećaj sitosti.

Osoba koja je sklona kompulzivnom prejedanju, često prestaje sa konzumiranjem hrane tek onda kada fizički postane nesposobna da nastavi da konzumira hranu, tačnije kada počne da oseća fizički bol u stomaku zbog prejedenosti.

Kada je osoba sklona emocionalnom prejedanju, njoj je takođe svojstveno to da se prepušta nekontrolisanom konzumiranju hrane, ali ovog puta, količine hrane koje osoba u toku obroka unese, nisu toliko drastično velike, kao što je to slučaj kada je osoba sklona kompulzivnom prejedanju.

Drugim rečima, u poređenju sa kompulzivnim prejedanjem, emocionalno prejedanje predstavlja značajno blaži oblik poremećaja ishrane.

loading...

Kako bi ste lakše i potpunije mogli da razumete razliku između kompulzivnog prejedanja i emocionalnog prejedanja, sadržaj koji se nalazi u nastavku teksta, posvetićemo informacijama koje se tiču simptoma, uzroka i metoda lečenja ova dva oblika poremećaja ishrane.

Kompulzivno prejedanje – simptomi

  • Izraženost gubitka kontrole nad merom i nad učestalošću konzumiranja hrane,
  • Izraženost doživljavanja epizoda destruktivnih emocija nakon čina prejedanja,
  • Izraženost prenaglašene potrebe za redukovanjem ishrane i za prestankom kompulzivnog prejedanja,
  • Izraženost nesposobnosti suočavanja sa „zavisnošću“ od kompulzivnog prejedanja i nesposobnosti sprovođenja redukovane ishrane,
  • Izraženost potrebe za pravdanjem i predstavljanjem gojaznosti opravdanjem za izloženost stresu i problemima,
  • Izraženost depresivnog ponašanja.

Kompulzivno prejedanje – uzrok

Uzrok kompulzivnog prejednja, jeste odsustvo spremnosti ili odsustvo sposobnosti za suočavanje sa negativnim emocijama kao što su recimo bes, ljutnja, poraz, razočarenje ili gubitak, koje utiču na to da se osoba oseća loše.

Naime, onda kada osoba kod koje se upravo navedene ili druge negativne emocije manifestuju, ne može da pronađe način da se takvih emocija oslobodi, ona može razviti sklonost ka kompulzivnom prejedanju.

Srazmerno načinu na koji se može definisati i objasniti uzrok nastanka kompulzivnog prejedanja, kompulzivno prejedanje se može doživeti i kao svojevrstan oblik „mehanizma odbrane“ koji osoba koja je nespremna da prevaziđe negativne emocije razvija kako bi se udaljila od njih, tačnije kako bi na njih bar na kratko zaboravila.

Međutim, problem nastaje iz razloga što kompulzivno prejedanje vremenom dovodi do jačanja intenziteta negativnih emocija, ali i do pojave drugih pridruženih problema kao što je problem sa pojavom gojaznosti, kao što je problem sa nesposobnošću prihvatanja svog promenjenog fizičkog izgleda i slično.

Onda kada se razviju pomenuti problemi, koje izaziva kompulzivno prejedanje, situacija postaje još ozbiljnija, jer pojava svakog novog problema dodatno povećava potrebu za kompulzivnim prejedanjem, što znači da vremenom dolazi do stvaranja „začaranog kruga“ iz kojeg osoba koja je sklona kompulzivnom prejedanju veoma lako može zakoračiti u depresiju ili u neki drugi, često i komplikovaniji oblik anksioznog ponašanja.

Kako kompulzivno prejedanje ne bi dovelo do nastanka i do razvoja komplikovanih zdravstvenih problema, potrebno je da se odmah ili bar što pre po prepoznavanju simptoma kompulzivnog prejedanja pristupi postupku lečenja ovog oblika poremećaja ishrane.

Kompulzivno prejedanje – lečenje

Da bi postupak lečenja kompulzivnog prejedanja mogao da se sprovede uspešno, potrebno je da osoba kod koje je zastupljena sklonost ka kompulzivnom prejedanju najpre shvati, to jest da prizna sebi da ima problem.

Nakon toga, osoba treba da se potrudi da pronađe naki novi, pritom konstruktivan i pozitivan način ponašanja ili postupak kojem će se posvetiti u trenutku kada poželi da se „sakrije“ od problema ili neprijatnih emocija tako što će se prepustiti kompulzivnom prejedanju.

Takav način ponašanja ili postupak, svaka osoba treba da odabere u skladu sa svojim interesovanjima i u skladu sa svojim mogućnostima.

Bitno je samo izabrati način ponašanja ili postupak u kojem će osoba moći da uživa i koji neće uticati na to da se osoba na bilo koji način u bilo kojem trenutku oseti gore.

To može biti recimo druženje sa prijateljima, razgovor sa osobom u koju osoba koja želi da se oslobodi sklonosti ka kompulzivnom prejedanju ima poverenja, zatim šetnja, bavljenje sportom, sviranje nekog instrumenta, slikanje, pisanje ili bilo koje drugo kreativno izražavanje, čitanje, gledanje filmova i slično.

Emocionalno prejedanje – simptomi

  • Izraženost sklonosti ka konzumiranju hrane svaki put kada je izražen osećaj koji se na bilo koji način može opisati kao negativan i neprijatan,
  • Izraženost sklonosti ka konzumiranju hrane uprkos osećaju sitosti,
  • Izraženost emotivne zavisnosti od prejedanja u trenucima dosade
  • Izraženost sklonosti ka odbijanju ili zanemarivanju kritika na račun prekomernih kilograma.

Emocionalno prejedanje – uzrok

Uzrok emocionalnog prejedanja, direktno i nedvosmisleno je povezan sa osećajem bilo koje vrste nezadovoljstva kojem je osoba izložena.

Naime, ukoliko je osoba iz bilo kojeg razloga nezadovoljna, a samim tim i emotivno neispunjena ili ukoliko je izložena bilo kojem drugom obliku negativnih i neprijatnih emocija sa kojima nije spremna ili sposobna da se suoči, ona može postati sklona emocionalnom prejedanju.

Drugim rečima, osoba koja razvije sklonost ka emocionalnom prejedanju, svaki put kada oseti da je emocionalno neispunjena, ona će u želji da uteši samu sebe posegnuti za konzumiranjem hrane.

Za razliku od okolnosti pri kojima je izražena sklonost ka kompulzivnom prejedanju, onda kada je izražena sklonost ka emocionalnom prejedanju, konzumiranje hrane, tačnije količine u kojima se hrana konzumira nisu toliko drastično uvećane.

Samim tim, emocionalno prejedanje predstavlja značajno blaži oblik poremećaja ishrane nego što je to kompulzivno prejedanje.

Pritom, ukoliko je izražena sklonost ka emocionalnom prejedanju, treba biti obazriv jer takva sklonost, ukoliko se ne kontroliše i ukoliko se ne sanira na vreme, vremenom može dovesti do sklonosti ka kompulzivnom prejedanju.

Kako se emocionalno prejedanje ne bi pretvorilo u kompulzivno prejedanje, treba na vreme sprovesti postupak lečenja ovog oblika poremećaja ishrane.

Emocionalno prejedanje – lečenje

Postupak lečenja emocionalnog prejedanja, može se u potpunosti poistovetiti sa postupkom lečenja kompulzivnog prejedanja, s tim da se ovog puta takav postupak može sprovesti značajno lakše i brže jer je reč o manje komplikovanom obliku poremećaja ishrane.

Naime, ukoliko primetite manifestaciju simptoma emocionalnog prejedanja, potrebno je da što pre pokušate da u trenucima proživljavanja negativnih emocija svoju pažnju sa želje za konzumiranjem hrane preusmerite na neki drugi postupak, tačnije na radnju koja će vam okupirati pažnju i koja će vam pomoći da svoje misli učinite pozitivnim.

Takav postupak, tačnije takva radnja, može podrazumevati bilo koji oblik kreativnog izražavanja, bilo koji oblik društvene aktivnosti ili bilo šta treće što će vam u datom trenutku pomoći da se osećate bolje i da zaboravite ne samo na negativne i neprijatne emocije kojima ste izloženi, već i na želju za konzumiranjem hrane.

Sponzorisano:

loading...
Loading...

Ostali čitaju i ovo: