Zdravlje

Gusta krv kod ljudi – simptomi, uzrok, iskustva i lečenje

Sam naziv gusta krv ukazuje na problem povišene gusitne krvi kod ljudi što vremenom može prouzrokovati razne tegobe i ozbiljne zdravstvene probleme.

Gusta krv može biti posledica dve vrste oboljenja krvi: policitemije odnosno povišenog broja crvenih krvnih zrnaca – eritrocita ili povećanog hematokrita, a može biti prouzrokovana i hiperkoagulacijom odnosno abnormalnim zgrušavanjem krvi.

Oba stanja mogu biti vrlo opasna po zdravlje ako se ne otkriju i ne leče na vreme jer mogu izazvati moždani udar kao i oštećenja tkiva i organa.

Policitemija rubra vera

Gusta krv kod ljudi ili policitemija rubra vera je specifično oboljenje krvi koje se ispoljava povećanim brojem eritrocita ili hematokrita iznad normalnih vrednosti zbog čega krv postaje gušća. Policitemija je zapravo poremećaj u radu koštane srži koja proizvodi više eritrocita nego što bi trebalo. Kada su povećani samo eritrociti ili hematokrit u pitanju je primarna policitemija, a postoji i sekundarna kod koje dolazi do povišenog nivoa ne samo eritrocita već i leukocita kao i trombocita.

I jedan i drugi oblik policitemije imaju gotovo iste simptome s tim što se sekudarna ne javlja sama odnosno ona nastaje kao posledica primarne gde povećano stvaranje eritoricita izaziva i povećanju proizvodnju belih krvnih zrnaca – leukocita i krvnih pločica – trombocita.

Još uvek nije dovoljno ispitano šta izaziva policitemiju, ali neki medicinski stručnjaci kao objašnjenje navode genetske predispozicije i mutacije u kombinaciji sa spoljašnjim faktorima koji dovode do tog poremećaja krvi.

Policitemija je vrlo retka i prema statistikama jedna na milion osoba u svetu ima ovo oboljenje dok prema procenama u Evropi policitemiju ima od jedne do dve osobe na 100.000 ljudi, a ugrožene kategorije su stariji ljudi, dijabetičari, oni koji su već bolovali od tromboze.

Postoji i tzv. relativna policitemija kod koje nije povećan broj krvnih zrnaca iako na osnovu analize krvne slike i volumena krvi izgleda tako jer je zapravo umanjena zapremina krvne plazme kao posledica nedostatka tečnosti u organizmu usled dehidratacije, teških opekotina, upotrebe diuretika.

Simptomi i lečenje policitemije

Simptomi primarne i sekundarne policitemije koji se najčešće javljaju su nesvestica, zujanje u ušima, glavobolje, slabljenje vida, krvarenje desni ili iz nosa, tromboembolijski poremećaji, povišen krvni pritisak – hipertenzija, poremećaji u radu srca izazvani sužavanjem i zapušenjem krvnih sudova usled zgusnute krvi kao što je angina pektoris, poremaćaji u funkciji bubrega, uvećanje slezine i jetre, osećaj sitosti ubrzo nakon jela, svrab kože tzv. pruritus.

Dijagnoza ovog oboljenja se najpre uspostavlja detaljnom analizom krvne slike kao i kompletne kliničke slike koja uključuje ultrazvučno ili neko drugo snimanje jetre i slezine kako bi se utvrdilo da li su uvećane. Takođe, kod policitemije uglavnom je povišen nivo izlučivanja uree kao i vitamina B12 pored uvećanog broja eritrocita kao i leukocita i trombocita.

Policitemija se leči ispuštanjem krvi tzv. flebotomija, antigregacionim lekovima namenjenim za suzbijanje tromboze kao i antikoagulantima – medikamentima koji se upotrebljavaju protiv zrgušavanja odnosno koagulacije krvi.

loading...

Postoje i mnogi prirodni lekovi i preparati koji se koriste za lečenje tromboze i zrgušavanja krvi, a o njima će nešto kasnije biti reči u nastavku teksta.

Šta je hiperkoagulabilnost krvi i koji su njeni uzroci nastanka i simptomi?

Sindrom guste krvi može biti izazvan i hiperkoaglabilnošću odnosno njenim preteranim zgrušavanjem zbog čega postaje gusta i lepljiva. Do abnormalnog zgrušavanja odnosno koagulacije krvi dolazi zbog odsustva proteina koji sprečavaju zgrušavanje zbog čega se krvna zrnca lepe za zidove krvnih sudova pri čemu se na njima nagomilava fibrin koji učestvuje u procesu koagulacije usled čega na kraju nastaju krvni ugrušci takozvani trombovi koji mogu izazvati brojne komplikacije po zdravlje.

Hiperkoagulabilnost u nekim slučajevima nema nikakve simptome iako je jedan od najčešćih slaba i usporena cirkulacija krvi do koje dolazi usled otežanog protoka krvi kroz krvne sudove što je prouzrokovano njenom velikom gustinom i zgrušavanjem. Kod guste krvi srce jače pumpa krv kroz naš organizam.

Takođe, otežan je protok kiseonika kroz krvne sudove koji prenosi hranljive materije i hormone kroz krv u naše telo što može prouzrokovati hormonske poremećaje, manjak vitamina, minerala, proteina i drugih supstanci kao i hipoksiju – smanjenja količine kiseonika u ćelijama i tkivima što izazva poremećaje u radu organa.

Uzroci nastanka hiperkoagulabilnosti

Uzroci nastanka hiperkoagulabilnosti mogu biti različiti, a postoje nasledni – genetski i stečeni. Pojedine nacije posebno one poreklom sa Kavkaza mogu imati genetsku predispoziciju za stvaraje guste krvi gde nedostaci u genima koagulacije imaju loš efekat na sposobnost organizma da zaustavi proces abnormalnog zgrušavanja krvi.

Sindrom guste krvi mogu prouzrokovati i štetni mikroorganizmi kao što virusi, bakterije, paraziti, gljivice jer podstiču zgrušavanje krvi kao odgovor imunog sistema organizma na napad patogenih mikroorganizama. U procesu koagulacije učestvuje i fibrin koji oblaže zidove krvnih sudova što sprečava normalana protok kiseonika i hranljivih materija i hormona kroz krv do tkiva i organa što stvara pogodnu sredinu i uslove za razvoj tih štetnih mikroorganizama i nastanak nekog oboljenja koje oni mogu da izazovu.

Takođe, pored patogenih uzročnika gusta krv može se pojaviti i u slučajevima trovanja teškim metalima kao i česte izloženosti otrovnim materijama, a neretko nastaje i kao posledica stresnih i traumatskih stanja.

Postoje tri ključna faktora koja utiču na nastanak hiperkoagulabilnosti i to su anomalije u zidovma krvnih sudova, anomalije u krvnim zrncima i drugim sastojcima krvi i anomalije u cirkulaciji krvi. Gusta krv može se ispoljiti na tri načina odnosno kroz stagnaciju, traumu i turbulenciju. Stagnacija predstavlja taloženje krvi na određenom mestu i to uglavnom na onom gde je izvršena neka hirurška intervencija, zatim turbulencija nastaje kao posledica aneurizme – proširenja krvnog suda koje izaziva smanjivanje njegove čvrstoće i elastičnosti dok je trauma prouzrokovana fizičkim oštećenjima krvnog suda dejstvom tumorske mase koja vrši pritisak na krvni sud.

Gusta krv može biti i posledica hemoterapija, hipertenzije, oboljenja jetre kao i kancerogenih bolesti krvnih zrnaca kao što su valdenstorm makroglobulinemijakoji prouzrokuje povećanjo stvaranje antitela imunoglobulina M i mijelom koji izaziva povećanju proizvodnju ćelija plazme koje stvaraju antitela.

Simptomi i komplikacije hiperkoagulabilnosti

Simptomi guste i zgrušane krvi su prepoznatljivi, lako uočljivi i vidljivi golim okom. Prvi simptom je velika gustina krvi što se može primetiti prilikom njenog vađenje, drugi izražen simptom je sporo i otežano krvarenje prilikom povrede ili posekotine što je takođe izazvamo prevelikom gustinom krvi koja ne može da protiče normalnom brzinom već usporeno.

Avitaminoza kao i nedostatak minerala, proteina i drugih hranljivi materija što se lako utvrđuje analizom krvne slike, narušena hormonska ravnoteža što može da izazove različite hormonalne poremećaje. Hiperkoagubilnost može da izazove i pobačaje trudnoće više puta zaredom kao i razna hronična i zarazna oboljenja usled oslabljenog imuniteta i nastanka pogodnih uslova za razvoj štetnih mikroorganizama.

Glavna posledica hiperkoagulabilnosti je prestanak proizvodnje prirodnih razređivača u organizmu kao i već pomenuta nemogućnost organizma da se odupre nastanku i razvoju zapaljenskih i infektivnih oboljenja zbog naglog i nekontrolisanog razmnožavanja bakterija, vriusa, gljivica, parazita i drugih patogenih vrsta.

Lečenje hiperkoagulabilnosti

Za lečenje hiperkoagulabilnosti koriste se lekovi protiv zgrušavanja krvi – antikoagulansi. Najpoznatiji antikoagulans je heparin koji se prima odmah na početku terapije nakon čega se uzimaju oralni antikoagulansi poput varfarina natrijuma prema propisanoj dozi lekara. Pored ova dva antikoagulansa registrovani i odobreni lekovi ove vrste na našem tržištu su acenokumarol, dalteparin natrijum, antitrombin III, enoksaparin, reviparin, nadroparin-kalcijum.

Razlika između heparina i varfarina natrijuma što heparin deluje gotovo odmah i rezređuje krv, ali ima slabiji efekat dok varfarin ima snažnije dejstvo i poput mnogih antikoagulanasa troši zalihe vitamina K. Nuspojave upotrebe lekova protiv zgrušavanja krvi uglavnom su stvaranje modrica i slabije krvarenje u slučaju povrede.

Mere opreza kod upotrebe antikoagulanasa sa drugim lekovima i hranom

Ono na šta treba strogo obratiti pažnju kod primene antikoagulanasa je režim ishrane s obzirom na to da uzimanje heparina znatno povećava količinu kalijuma u organizmu zbog čega treba izbegavati namirnice bogate ovim mineralom kao i dijetetske suplemente koji ga sadrže.

Takođe, tokom terapije antikoagulansima dolazi do gubitka vitamina K u organizmu koji podstiče nastanak tromboze zbog čega svakako ne treba unositi previše tog vitamina kao i vitamina E koji podstiče podizanje vrednosti vitamina K u našem telu.

Pored namrnica koje sadrže vitamine K i E i koje treba izbegavati treba voditi računa i o konzumiranju i drugih namirnica koje u većim ili manjim količinama umanjuju efekte lečenja antikoagulansima a to su: alkohol, riblje, sojino ulje kao i maslinovo u većim dozama jer je bogato omega-3 masnim kiselinama koje smanjuju nivo holesterola čime dodatno razređuju krv.

Takođe, treba izbaciti iz upotrebe sve namirnice koje sadrže dosta ugljenih hidrata kao što su šećer, peciva, testenine, hleb i druge kao i proizvode dobijene procesom fermentacije – vrenja kao što su sir, vino. Ne treba konzumirati preterano ni kofeinske kao ni gazirane napitke, gljive, previše kiselu hranu i mariniranu pa treba izbegavati ribu i morske plodove kao i namirnice sa kvascem i glutenom.

Postoje i namirnice koje pojačavaju delovanje antikoagulanasa i njih treba uzimati, ali opet ne u preteranoj meri kako se krv ne bi previše razredila a u njih spadaju začinske biljke origano, đubmir, cimet, kari, pepermint, kao i neke vrste voća: borovnice, višnje, suvo grožđe, pomorandže, grjepfrut, mandarine.

Kada je upotreba drugih medikamenata sa antikoagulansima u pitanju postoje oni koji smanjuju efekte lekova protiv zgrušavanja krvi i to su: neke vrste antibiotika i medikamenata protiv epilepsije, kontraceptivne pilule, suplementi vitamina K dok njihovo dejstvo povećavaju  diklofen, aspirin, brufen, eritromicin, ranisan, ciprocinal zbog čega treba biti obazriv kod korišćenja svih tih lekova jer prekomerna upotreba može da prouzrokuje neželjenje posledice po zdravlje.

Prirodni lekovi protiv guste krvi

Beli luk isključivo u manjim ili umerenim količinama potpomaže razređivanje krvi i sprečava nastanak trombova u kombinaciji sa antikoagulansima zbog čega ga ne treba previše jesti.

Kurkuma sadrži kurkumin koji pre svega sprečava stvaranje krvnih ugrušaka i razbija ih.

Aleva paprika i đumbir sadrže salicilate iz kojih kao proizvod nastaje acetil-salicilna kiselina odnosno lek aspirin koji se koristi u prevenciji moždanog udara kao posledice tromboze. Ova začine možete dodavati jelima ili ih piti rastvorene u čaši mlake vode, ali ne treba preterivati sa njima zbog mogućih nus efekata.

Cimet je bogat kumarinom koji je jak prirodni antikoagulans, a pored toga što sprečava zgrušavanje krvi smanjuje i krvi pritisak, ali cimet kao i sve druge prirodne antikoagulanse ne treba uzimati u većim količinama.

Sponzorisano:

loading...
Loading...

Ostali čitaju i ovo: