Šta je kreatinin, koje su njegove osobine i uloga? Kreatinin je vrsta aminokiseline i hemijski otpadni molekul koji se stvara u toku razgradnje kreatina i fosfokreatina, odnosno u metaboličkim procesima mišića nastaje od kreatina – supstance koja mišićnoj masi obezbeđuje neophodnu energiju, a oko dva odsto kreatina dnevno se pretvara u kreatinin koji se filtrira u bubrezima i odlazi u urin. Samo mali deo te supstance nastaje usled unosa mesa u organizam.
Količina proizvedenog kreatinina svakodnevno ne oscilira mnogo s obzirom na to da su mišići stalno aktivni i da se većina ljudi redovno kreće. Pošto su bubrezi zaduženi za njegovo propuštanje u urin, ukoliko je količina kreatinina povećana jasno ukazuje na poremećaj rada bubrega, njihovo otežano funkcionisanje i prisustvo oboljenja.
Normalne vrednosti kreatinina u krvi
Kod odraslih muškaraca normalan nivo kreatinina u krvis se kreće od 0.6 do 1.2 miligrama po decilitru (mg/dl), kod žena od 0.5 do 1.1 mg/dl, kod ljudi koji imaju samo jedan funkcionalan bubreg uobičajene vrednosti su od 1.8 do 1.9 mg/dl. Kod novorođenčadi i odojčadi količina kreatinina u normalnim granicama varira od 0.2 do 1.2 mg/dl, kod male dece od 03. do 0.7 mg/dl, a kod mladih u pubertetu od 0.5 do 1.0 mg/dl.
Osobe u srednjoj životnoj dobi ili one koje imaju veću mišićnu masu uglavnom imaju veću količinu kreatinina u krvi u odnosu na normalnu dok stariji ljudi zbog manje mišićne mase imaju i niži nivo kreatinina, a isti slučaj i kod ljudi koji su zbog bolesti izgubili kilograme i mišićnu masu ili imaju manjak hranljivih materija.
Krvna slika pokazuje kolika je količina kreatinina u krvi, ali u slučaju povišenih vrednosti neophodno je uraditi dodatne testove kao što su laboratorijska analiza urina, rentegntski snimak i pregled na skeneru.
Povišen nivo kreatinina u krvi njegovi uzroci
Povišen nivo kreatinina, odnosno 2 mg/dl kod beba i odojčadi i više od toga ili 10 mg/dl kod odraslih ukazuje na teško oštećenje bubrega i njihove funkcije i to su uglavnom ljudi koji se leče na odeljenju dijalize gde im putem aparata na veštački način izbacuju otpadne materije iz krvi pošto se zbog disfunkcije bubrega ne izbacuju putem mokraća.
Vrednosti kreatinina mogu da budu i trenutno iznad normalnih kod upotrebe određenih lekova iako bubrezi obavljaju svoju ulogu bez poteškća. U te medikamente spadaju neke vrste antibiotika, fenitoin, kinin, vitamin C, cimetidin, ali i dijetetski suplementi bogati proteinima, kao i korišćenje steroida. Takođe, dehidratacija može uticati na porast kreatinina u krvi kao i ishrana bogata proteinima i mesom, visok krvni pritisak, dijabetes, giht, naporno fizičko vežbanje, problemi sa mišićima, bolesti mokraćnih kanala i organa, gubitak velike količine krvi.
Kada su u pitanju problemi sa bubrezima postoji više uzroka povišenog kreatinina, a to su infekcije bubrega, kamen i pesak u bubregu, poremaćaj bubrežne funkcije usled otrovnih materija koje su dospele u krv ili zbog dugotrajne ili prekomerne upotrebe nekih lekova, potom bolesti prostate, opekotine na koži višeg stepena, gastrointestinalna krvarenja, neke autoimune bolesti organizma, zatim i smanjen protok krvi kroz bubrežni tkivo koje može biti privremena pojava ili hronično stanje izazvano srčanim oboljenjima i dijabetesom, dugotrajno primenjivanje dijete koja obiluje proteinima.
Simptomi povišenog kreatinina u krvi
Simptomi povišenog kreatinina u krvi mogu se razlikovati od osobe do osobe, ali neki od prvih i osnovnih, koji mogu biti i karakteristični i za druge zdravstvene probleme su opšta malaksalost organizma, otežano disanje i kratak dah, brzo zamaranje i premor, dehidratacija, oticanje nogu, zbunjenost i konfuzija koja se ispoljava kroz brzo zaboravljanje onoga što mislimo i želimo da kažemo.
Pored ovih najčešćih simptoma mogu se javiti i druge tegobe koje su uglavnom povezane sa zdravstvenim problemom zbog koga nam je kreatinin povišen, a to mogu biti mučnina i povraćanje, suvoća kože i drugi.
Kako utvrditi šta je uzrok povišenog kreatinina?
Ono što je bitno napomenuti kod otkrivanja uzroka povišenog kreatinina je da se u tom slučaju obavezno radi i analiza uree jer ako je i njen nivo u krvi iznad propisane granice znači da se radi o disfunkciji i oštećenju bubrega. Ukoliko je samo kreatinin povišen verovatno se radi samo o bogatoj proteinskoj ishrani ili je uzrok naporno fizičko treniranje.
Urea je nus produkt metaboličkih procesa proteina u organizmu i ona se kao i kreatinin izbacuje iz tela kroz urin što znači da se filtrira u burezima, koji ukoliko ne obavljajau funkciju kako treba, dolazi do reasorpcije odnosno odnosno do vraćanja nekih materija iz bubrega u krv umesto njihovog izlučivanja iz bešike.
Dakle ukoliko lekar na osnovu krvne slike posumnja da postoji oboljenje bubrega uputiće vas da radite dodatne testove kao što je klirens kreatinina koji služi da se utvrdi kakva je funkcija bubrega ili će vas poslati da snimite bubrege na ultrazvuk, skener ili rentegen.
Takođe treba istaći da se hronična odnosno trajna disfunkcija bubrega ne može se izlečiti već samo kontrolisati i to redovno što pored analize kreatinina i snimanja podrazumeva i praćenje drugih parametara kao što su krvni pritisak, dijabetes i druge koji znatno mogu da utiču na rad bubrega.
Najčešći simptomi bubežnih oboljenja
Postoje različita oboljenja kod bubrega, ali kod svih se javljaju uglavnom vrlo slični simptomi i tegobe. To su učestalo mokrenje kao i urin tamne boje sa tragovima krvi i penom u sebi, zatim svrab kože, oticanje nogu i ruku, bolovi u kostima, zglobovima, leđima i mišićima, premor, nesanica i buđenje tokom noći, sindrom nemirnih nogu, slab apetit.
Kako lečiti povišen kreatinin?
Unosite dosta tečnosti
Kod povišenog nivoa kreatinina u krvi pored propisane terapije medikamentima pre svega neophodno je strogo povesti računa o ishrani i unositi dosta tečnosti u organizam i to prvenstveno vode i čajeva s obzirom na to da u slučaju dehidratacije organizma količina kreatinina se naglo povećava jer se ne izlučuje kroz urin usled nedostatka tečnosti. Preporučena dnevna doza je od osam do deset čaša vode odnosno oko litar i po, dva vode na dan.
Najbolje je da pijete čajeve od koprive, žalfije, kamilice, maslačka, cimeta i žen-šena. Takođe, pijte ceđene sveže voćne sokove bez šećera kao i sok od aloja vere koji daje odlične efekte.
Hranite se zdravo
Pod zdravom ishranom podrazumeva se da konzumirate što više svežih namirnica, voća, povrća, žitarica i da unos mesa i mesnih prerađevina smanjite na najmanju moguću meru zato što zbog njih nivo kreatinina raste. Trudite se da jedete dosta šargarepe, zelene salate, krastavaca, kupusa, karfiola, ribizli, rotkvica, repe kao i pšenice, po mugućstvu nemlevene, ovsa, ječma. Takođe, izbegavajte gazirane, alkoholne i kofeinske napitke zato što imaju diuretsku funkciju zbog čega mogu dovesti do dehidratacije.
Treba da svedete na minimum i upotrebu hrane sa glicinom, metoininom i argininom jer učestvuju u proizvodnji kreatinina, a to su susam, suncokretovo seme, čokolada, puter, sir, orašasti plodovi. Preporuka je i da izbegavate jaja, mleko i mlečne proizvode zbog velike koncentracije proteina u njima. Pored rafinisanog šećera treba znatno smanjiti i unos soli i slanih namirnica zato što so zadržava vodu u organizmu zbog čega mokrenje može da bude proređeno i otežano pa se samim tim kreatinin u urea ostaju u našem telu.
Ukoliko redovno i naporno trenirate treba da smanjite intezitet fizičkog naprezanja kako bi smanjili nivo kreatinina, ali i da prekinite da uzimate dijetetske suplemente i steroide namenjene onima koji idu teretanu i vežbaju zato što u sebi imaju dosta kreatinina.
Kontrolišete krvni pritisak i šećer u krvi
Pošto visok krvni pritisak kao i povišen nivo šećera u krvi utiču i na porast kreatinina obavezno treba da kontrolišete ove parametre i primenjujete odgovarajuću terapiju u njihovom suzbijanju.
Smanjen nivo kreatinina u krvi – uzroci i lečenje
Niske vrednosti kreatinina u krvi su znatno ređa pojava nego povišene i uglavnom se radi o privremenim stanjima karakterističnim za period trudnoće kao i kod male mišićne mase. Ova pojava je znatno prisutnija kod žena ne samo zbog drugog stanja već i zbog slabije fizičke aktivnosti i neadekvatne ishrane koja sadrži malo proteina u sebi.
Simptomi smanjene količine kreatinina u krvi su uglavnom manjak energije i premor kao i distrofija mišića što je povezano sa neredovnim kretanjem i vežbanjem i slabim unosom proteina. Nizak nivo kreatinina u krvi takođe se može utvrditi laboratorijskom analizom krvi, a lečenje se pre svega ogleda u ishrani bogatoj proteinima – meso i mesne prerađevine, jaja, pirinač, mahunarke kao i redovnoj fizičkoj aktivnosti čime se povećava mišićna masa i količina kreatinina.
Lečenje povišenog kreatinina prirodnim putem
Kao što je već rečeno da lečenje povišenog kreatinina u krvi podrazumeva pored upotrebe medikamenata koje lekar prepiše i obavezno regulisanje ishrane i uzimanje dosta tečnosti najbolja terapija prirodnim lekovima je da pijete dosta već pomenutih čajeva od koprive, kamilice, žalfije i drugih, a evo kako se oni pripremaju i piju.
Čaj od koprive
U 2 dl ključale vode stavite dve kašičice koprive, poklopite i ostavite da odstoji 10 do 15 minuta. Procedite i pijte ga dok je toplog najbolje bar jednom, a najbolje dva puta na dan ujutru i uveče.
Čaj od žalfije
Jednu kašičicu osušenog i isitnjenog lišća žalfije prelijte sa 2 dl ključale vode i ostavite da odstoji 10 minuta pa procedite i popijte. Ovaj čaj pijte jednom do tri puta na dan.
Čaj od korena maslačka
Jednu supenu kašiku osušenog korena maslačka u prahu prelijte sa 2 dl prokuvane vode i ostavite da odstoji 10 minuta, a potom ga procedite i pijte dok je topao. Ovaj čaj pijte dva do tri puta dnevno u periodu od jedne do tri nedelje.
Čaj od kamilice
Stavite u šolju dve kašičice kamilice i prelijte sa 2 dl proključale vode, poklopite u pustite da odstoji 10 minuta. Pijte ga tri do četiri puta na dan.
Napomena:
Izuzev kamilice koja ima blagotvorno i umirujuće dejstvo i na izaziva kontraindikacije kada se upotrebljava u propisanim količinama čajevi od žalfije, koprive i korena maslačka mogu izazvati određene nus pojave kod onih koji imaju dijabetes i visok krvni pritisak i upotrebljavaju lekove za te bolesti zbog čega je neophodno da se konsultujete oko upotrebe tih čajeva.
Cimet
Cimet ima dvostruko dejstvo zato što ne suzbija samo povišen nivo kreatinina i uree već i šećera u krvi. Njegova upotreba poboljšava bubrežnu funkciju zbog čega se kreatinin i urea filtriraju kako treba i ne vraćaju se u krv već se izlučuju kroz urin.
Prepoporučena dnevna doza cimeta je od pola do jedne kašičice, a koristite ga začin i dodatak u vašoj ishrani.
Koren sibirskog žen-šena
Koren sibirskog žen-šena se pre svega koristi kod pojačanog fizičkog napora jer obezbeđuje neophodnu energiju organizmu neophodnu za intezivno vežbanje, a takođe jača imuni sistem. Pored pomenutih funkcija ova biljka pomaže i cirkulaciju u bubrezima pa samim tim poboljšava njihov pravilan rad.
Opšta preporučena dnevna doza ekstrakta korena sibirskgo žen-šena je od 300 do 600 mg. Ukoliko pijete čaj od žen-šena po pravilu se pije jedna do dve šolje dnevno i to ujutru i uveče dok se kod upotrebe ekstrakta stavlja od 10 do 30 kapi u čašu vode ili soka jednom na dan.
Pre upotrebe žen-šena obavezno treba da se konsultujete sa lekarom zato što ova biljka može da izazove povišen krvni pritisak kao i hipoglikemiju odnosno prenizak nivo šećera u krvi kod osoba koje imaju dijabetes i upotrebljavaju lekove protiv te bolesti. Takođe, može da prouzrokuje i pojačano krvarenje kod onih koji piju lekove protiv zgrušavanja krvi.