Mogu li alergični ljudi i kućni ljubimci živeti zajedno?
Jedanaest miliona ljudi je alergično samo na mačke! Oko 15% populacije je alergično na neke životinje. Ljudi koji vole kućne ljubimce i nemaju alergiju, ne bi trebalo, takođe, da budu potpuno sigurni i opušteni. Alergija na životinje se može razviti u svakom trenutku. Zbog toga je važno znati šta uzrokuje alergije na ljubimce.
Ljuspice sa kože životinja, ili perut (ne krzno), izazivaju alergiju. Dakle, čak i kada ste nabavili “ćelavu” mačku, možete dobiti alergiju. Pljuvačka životinje koja ostane na krznu dok se životinja čisti ili pljuvačka na vašoj koži koja je zaostala nakon maženja ljubimca, može izazvati reakciju. I urin životinje može biti krivac.
Odrasli, a posebno deca, ponekad ne mogu ni znati da su alergični. Proteini životinja izazivaju telo da proizvodi histamine, što rezultira iznenadnim svrabom u očima, otežanim disanjem, gušenjem ili osipom. Mala deca mogu biti proglašena bolešljivom i sklonom prehladama, a nikome ne pada na pamet da su alergična. Kod dece se može izvesti dijagnoza astme, a kućni ljubimci je mogu još više razviti i pogoršati.
Alergija može biti nasledna. Ukoliko ste imali astmatični bronhitis kao dete, kasnije u životu možete razviti alergiju. Lekari kažu da se niko nije rodio sa alergijom, već se ona razvija u nekim ljudima izlaganjem alergenima.
Interesantan je podatak da će deca koja su izložena kućnim ljubimcima, pre nego što im se imuni sistem u potpunosti formira (oko 2. godine), biti otpornija na alergije.
Život sa alergijom na mačke, bilo da su one vaši ljubimci ili ljubimci nekog vašeg člana porodice, može izneti na površinu mnoga razna pitanja. Može li se alergijom na mačke objasniti kijavica vašeg sina koja nikada ne prestaje?
Hoćete li zažaliti ako popustite navaljivanjima svoje ćerkice da joj kupite macu, uprkos svojoj alergiji? Da li će tzv. antialergijska mačka omogućiti da imate kućnog ljubimca koga ste oduvek želeli, a da pritom nema opasnosti od kijanja, curenja nosa i osipa?
U narednim redovima ćemo pokušati da objasnimo pojavu alergije na mačke, njene uzroke, simptome i tretman u slučaju da ste jedan od pacijenata.
Šta izaziva alergiju na mačke?
Veliki je procenat ljudi koji imaju alergiju na kućne ljubimce. Dobar deo ove populacije je najviše alergičan na mačke, koje su među najčešćim krivcima za pojavu simptoma. Alergije na mačke su dva puta češće od alergije na pse. Ali suprotno najzastupljenijem uverenju, krzno i dlaka ne prave problem.
Ljudi koji su alergični na mačke su, zapravo alergični na proteine u pljuvački mačaka, na mokraću i perut (osušene ljuspice kože).
Kako ovi sićušni proteini izazivaju tako veliku alergijsku reakciju u ljudskom organizmu? Ljudi sa alergijama imaju preosetljiv imunološki sistem. Njihov organizam, bezopasne čestice, kao što je npr. perut mačaka, greškom prepoznaje kao opasne napadače i reaguje na njih kao da su bakterije i virusi. Simptomi alergije su samo propratni (neželjeni) efekti reakcije organizma na napad alergena, kao okidača.
Alergen krivac za pojavu alergije na mačke je protein iz pljuvačke, urina i peruti mačke koji se zove Fel D1. Ovaj protein proizvodi svaka mačka, tako da ga je nemoguće izbeći.
Imajte na umu da čak i ako nemate alergiju na mačke, vaša mačka može indirektno izazivati alergiju da se razvija. Takođe, mačke mogu prenositi polen, buđ i ostale alergene na svom krznu.
Šta je sa “hipoalergijskim mačkama”? Iako tvrde da neke rase, poput bezdlake Sphynx mačke (Sfinge), ne pokreću simptome alergije kao što to čine druge rase, moramo reći da je svaka mačka potencijalni izazivač alergijskih problema. Ova činjenica nema veze sa njihovom rasom, dužinom dlake ili linjanjem. To bi značilo, da ako znate da ste vi ili neko od članova vaše porodice alergični na mačke, onda ideja da je nabavite i nije tako dobra.
Često se dešava da je precizan uzrok alergije teško utvrditi kada ljubimac živi u vašem domu. To je zato što u domovima postoje i drugi alergeni, poput grinja na primer, koje mogu izazivati vrlo slične simptome.
Poseta alergologu je neophodna, kako bi si potvrdila alergija na kućnog ljubimca, tj. na mačku.
Može vam biti teško da priznate da mačka koju toliko volite izaziva zdravstvene probleme. Mnogi ljudi biraju da izdrže simptome, pre nego da se oslobode kućnog ljubimca. Ako ste se već odlučili da živite sa svojom mekanom mačkom, onda barem možete preduzeti korake kako biste smanjili simptome alergije.
Alergije na mačke su genetski nasleđene, što znači da su veće šanse da se kod vas razviju ukoliko imate članove porodice koji su alergični.
Vaš imuni sistem čine antitela koja se bore protiv supstanci koje mogu da povrede ili da oštete vašem organizmu – to su bakterije i virusi. Imuni sistem osobe koja je alergična na mačke počne greškom da meša mačije proteine sa štetnim alergenima i kreće da pravi antitela kako bi se borio protiv njih. To izazove svrab, curenje iz nosa, pa čak i astmu. Udisanje alergena sa dlake i kože mačke (iz pljuvačnih žlezda, urina, fekalija) izaziva alergijsku reakciju.
Perut sa mačije kože je toliko mala, daleko manja od grinja ili peruti pasa. Zbog te svoje sićušnosti ona postaje sastavni deo vazduha i zadržava se na zidovima, tepisima, meblu nameštaja, garderobi, da bi na kraju došla do pluća neke osobe. Ovi alergeni se zadržavaju u vašem domu, izazivajući simptome i po nekoliko meseci nakon što je mačka otišla iz kuće.
Simptomi alergije na mačke
Prvo što treba reći je to da uopšte ne morate imati mačku kao kućnog ljubimca da biste bili izloženi alergenima. Alergeni mogu biti prenošeni putem odeće, na primer. Alergija na mačke se ne mora pojaviti i u narednih nekoliko dana, ako su osetljivost ili alergeni na niskom nivou.
Uobičajeni znaci alergije na mačke slede ubrzo nakon kontakta sa mačijom peruti, pljuvačkom (sluzi) ili urinom. To može dovesti do oticanja i svraba membrane oko očiju i nosa, koji dovode do upale oka i zapušenog nosa. Koža oko mačije ogrebotine može pocrveneti. Neki ljudi mogu dobiti osip po licu, vratu ili na gornjem delu grudi.
Ako mačija perut dospe u pluća, alergeni se mešaju sa antitelima koji mogu, kod ljudi koji su više skloni alergijama, da izazovu simptome kao što su otežano disanje, kašalj i šištanje. Alergija na mačke može da dovede do hronične astme.
Do 30% ljudi koji boluju od astme imaće ozbiljan napad nakon kontakta sa mačkom. Takvi pacijenti bi trebalo da se obrate lekaru ako simptomi postanu neizdržljivi.
Da rezimiramo: simptomi alergije na mačke mogu uključivati zdravstvene situacije koje ćemo opisati u narednim redovima.
- Kašalj i otežano disanje.
- Plihove ili osip na grudima i licu.
- Crvenilo oko očiju i svrab.
- Crvenilo kože na mestu mačije ogrebotine ili gde vas je liznula.
- Zapušen nos koji svrbi i curi.
- Kijavica.
Simptomi alergije na mačke se mogu razviti nakon samo nekoliko minuta, a može proći i više sati do pojave. Oko 20 do 30% ljudi sa alergijskom astmom ima ozbiljan razvoj astmatičnih simptoma nakon dolaska u kontakt sa mačkom.
Šta je zapravo alergijska reakcija?
Neki ljudi kijaju kao ludi, drugi dobiju osip koji ih neverovatno svrbi, trećima suze oči, itd. Ali, bez obzira na reakcije, sve se svodi na isto: u pitanju je alergijska reakcija.
Ako imate alergiju, onda imate veliko društvo. Naime preko 30% odraslih ljudi i 40% dece boluje od nekog oblika alergije.
Iako na prvi pogled izgleda da problem počinje u nosu ili očima, alergije, u stvari, dolaze iz imunog sistema koji je podivljao.
Imuni sistem našeg organizma ima važan zadatak, a to je da brani naše telo od raznih “napadača” i “okupatora”. To su virusi i bakterije koji škode našem organizmu. Kada se dešava reakcija imunog sistema u situaciji u kojoj uopšte ne bi trebalo da se dešava – e to je alergija!
Jaja, polen, grinje, orasi, kikiriki, prašina mogu izazvati reakcije. Oni su tzv. alergeni. Isti je slučaj i sa proteinima koje stvaraju mačke.
Tokom reakcije, imuni sistem oslobađa antitela. To su proteini koji prosleđuju poruku ćelijama: “Zaustavite tu materiju!”. Ćelije tada šalju histamine, koji uzrokuju da se krvni sudovi prošire, ali izazivaju i lučenje nekih drugih jedinjenja u organizmu, i to aktivira simptome alergije.
Ova antitela su usmerena ka jednom cilju. Svako antitelo cilja na samo jedan tip alergena. To objašnjava zašto je neko alergičan na jaja, ali ne i na prašinu.
Do kontakta sa alergenima se dolazi na razne načine: putem kože, očiju, nosa, ustiju ili stomaka. To izaziva da se sinusi zapuše, da se koža zapali, izaziva otežano disanje ili stomačne tegobe.
Razlog zašto neki ljudi imaju teške oblike alergije, a neki ne, nije do kraja jasan. Izgleda da je porodično nasleđe najpresudnije.
Najuobičajeniji alergeni su:
– životinjska perut;
– ubod pčele;
– neke vrste lekova (kao penicilin);
– grinje;
– hrana, naročito kikiriki, orasi, riba, ostrige, školjke, jaja, mleko, pšenica, soja;
– ujedi insekata;
– lateks ili neki drugi veštački materijali;
– buđ;
– biljke i polen.
Vaši alergijski napadi mogu se kretati od blagih reakcija koje iritiraju, pa sve do teških i, možemo reći, napada opasnih po život. Sve zavisi od načina na koji vaše telo reaguje i od količine alergena kojima je izloženo.
Kako da znamo da li imamo alergiju na mačke?
Iako su simptomi alergije na mačke prilično očigledni, ne mora da znači da ih baš mačka izaziva. Najbolje bi bilo da potvrdu dobijemo od lekara, tačnije alergologa. Lekar može uraditi test na koži ili analizu krvi i na taj način može utvrditi da li ste i na šta alergični.
Međutim, alergijski testovi nisu uvek tačni, pa lekar može tražiti da pokušate da živite bez mačke nekoliko meseci. Ovaj period će pokazati da li ima promena.
Test na koži se radi tako što se tankom iglom ubrizga mala količina alergena u kožu vaše podlaktice. Najverovatnije ćete biti testirani na nekoliko alergena u isto vreme. Lekar prati reakcije na koži i identifikuje promenu. Za 15 do 20 minuta na mestu uboda se pojavljuje otok, a koža postaje crvena. Ovakva reakcija potvrđuje alergiju na zadatu supstancu. Alergija na mačke i testiranje na nju, obično izazove pojavu crvenog otoka koji svrbi. Neprijatnost sa kože nestaje nakon 30 minuta.
Analiza krvi se radi kod onih ljudi kod kojih nije moguće uraditi test na koži iz različitih razloga. Analizom krvi se utvrđuje da li u njoj postoje određena antitela na uobičajene alergene, kao što je npr. mačija perut.
Kako se leči alergija na mačke?
Najbolji način lečenja je izbegavanje, tj. neizlaganje alergenima. Kada to nije moguće, sledeći medikamenti mogu pomoći:
- antihistaminici;
- kortikosteroidi;
- kromoglicinska kiselina (kromolin natrijum, natrijumova so) koja sprečava da se otpuste inflamatorne hemikalije poput histamina;
- antagonisti leukotrijenskih receptora (lek Singulair);
- alergijske injekcije poznate kao imunoterapija (niz ubrizgavanja koji vas desenzitiviraju na alergen).
Sprejevi za nos se često prepisuju pacijentima, kao i fiziološki rastvor (slana voda). Ova dva medikamenta se koriste za ispiranje nosnih kanala. Na taj način se otpušuju zagušenja i sprečava kijanje.
U prodaji su i električni čistači vazduha sa posebnim filterima koji smanjuju distribuciju pogubnih alergena po vazduhu vašeg doma.