Prvo i osnovno što je potrebno naglasiti kada su u pitanju srčani zalisci, jeste da su oni uključeni u građu srca i da su neophodni za obavljanje normalne i zdrave funkcije srca.
Konkretnije, uloga srčanih zalistaka jeste da pravilno usmere protok krvi u unutrašnjosti srca i da ne dozvole da se krv koja je u okviru srčanog otkucaja ispumpana iz srca, odmah ponovo vrati nazad u srce, već da se usmeri prema krvotoku i da prođe kroz organizam pre nego što se ponovo vrati u srce.
Postoji ukupno četiri srčana zalistka, koji se međusobno mogu podeliti na dve osnovne vrste i to na atrioventikularne zalistke i na seminularne zalistke.
Atrioventikularne zalistke, koji su smešteni u prostoru između komora srca i pretkomora srca, čine bikuspidalni zalistak, takođe poznat i pod nazivom mitralni zalistak, koji se nalazi između leve komore i leve pretkomore i trikuspidalni zalistak, koji se nalazi između desne komore i desne pretkomore.
Seminularne zalistke, koji su takođe poznati i pod nazivom polumesečasti zalisci, a koji su smešteni između komora srca i arterija, čine zalistak aorte i zalistak plućne arterije.
Iako postoje ukupno četiri srčana zalistka, svaki od njih zapravo funkcioniše pojedinačno i može se definisati kao zaseban deo srca.
Međutim, kada dođe do oštećenja, tačnije do slabljenja bilo kojeg od ukupno četiri pojedinačna srčana zalistka, paralelno dolazi i do povećanja rizika od slabljenja ostalih srčanih zalistaka.
Stručnjaci iz oblasti medicine, preciznije stručnjaci iz oblasti kardiologije, neretko se u oviru svoje prakse susreću i sa pacijentima kod kojih je gotovo istovremeno nastupilo slabljenje dva ili čak tri srčana zalistka.
Isto tako, doslovno svakom iskusnom stručnjaku iz oblasti kardiologije, poznati su i primeri pacijenata kod kojih slabljenje jednog srčanog zalistka nije rezultiralo naglim, niti ubrzanim slabljenjem ostalih srčanih zalistaka.
Shodno navedenim činjenicama, stručnjaci iz oblasti kardiologije, izveli su jednoglasan zaključak kojeg se pridržavaju, a koji glasi da bukvalno svaki pacijent kod kojeg je dijagnostikovana slabost jednog ili više srčanih zalistaka, zahteva potpuno individualan pristup kada je u pitanju kreiranje prognoza o daljem razvoju njegovog zdravstvenog stanja i kada je u pitanju kreiranje stava o hitnosti pristupanja njegovom lečenju.
Kroz sadržaj koji sledi u nastavku teksta, sa vama ćemo podeliti informacije koje se odnose na simptome na osnovu kojih možete prepoznati slabost srčanih zalistaka, zatim informacije koje se odnose na uzroke zbog kojih može nastupiti slabljenje srčanih zalistaka i informacije koje se odnose na metode lečenja oslabljenih srčanih zalistaka.
Srčani zalisci – simptomi
Srčani zalisci, kao što smo prethodno već naveli i objasnili, predstavljaju neizostavan i veoma važan segment celoupne anatomije srca.
Bez prisustva sčanih zalistaka, srce jednostavno ne bi bilo sposobno da normalno i zdravo funkcioniše.
Upravo iz tog razloga, ukoliko dođe do slabljenja bilo kojeg srčanog zalistka, celokupna srčana funkcija postaje poremećena i otežana.
Koliko će celokupna srčana funkcija biti poremećena i otežana ukoliko dođe do slabljenja bilo kojeg srčanog zalistka, zavisi prvenstveno od mere u kojoj je oslabljenost srčanog zalistka izražena.
Oslabljenost srčanog zalistka (ili oslabljenost više srčanih zalistaka), može se prepoznati na osnovu manifestacije sledećih simptoma:
Izraženost sklonosti ka brzom i ka čestom zamaranju: Ovaj simptom, zapravo je ujedno i prvi i najučestalije rasprostranjen simptom kroz koji se manifestuje oslabljenost srčanog zalistka. U početnoj fazi razvoja slabljenja srčanog zalistka (ili više srčanih zalistaka) osobe kod kojih dođe do manifestacije ovog simptoma, uglavnom se zamaraju prilikom hodanja uz stepenice, prilikom hodanja uzbrdo, prilikom vožnje bicikla ili prilikom trčanja recimo.
Onda kada osoba čak izgubi sposobnost da se recimo popne na prvi sprat u zgradi ili kada osoba izgubi sposobnost da potrči, a da pritom gotovo ne ostane bez daha od zamora, onda to znači da je takva osoba izložena drastičnoj oslabljenosti srčanog zalistka i da bi trebalo što pre da se obrati svom kardiologu. Kod osoba koje su izložene drastičnoj oslabljenosti srčanog zalistka, zamor se javlja i pri obavljanju lakših oblika fizičkih aktivnosti, kao što je recimo šetnja umerenim tempom po ravnom terenu i slično.
Izraženost neproduktivnog, to jest suvog kašlja: Ovakav oblik kašlja, najčešće se javlja kao prateća pojava osećaja zamora, ali isto tako, može se javiti i u fazi potpunog mirovanja organizma (u zavisnosti od stadijuma oslabljenosti srčanih zalistaka).
Izraženost gušenja: Gušenje se najčešće manifestuje u fazi potpunog mirovanja i to u većini slučajeva onda kada osoba leži na ravnoj podlozi tako da je na takvu podlogu oslonjena leđima).
U vezi sa simptomima kroz koje se manifestuje slabost srčanih zalistaka, mnoge zanima da li se među njih ubraja i bol. Ono što u vezi sa takvom dilemom, ukoliko je i vi eventualno imate treba da znate, jeste da se bol ne ubraja u simptome kroz koje se manifestuje slabost srčanih zalizaka.
Srčani zalisci – uzrok
Da bi uzrok koji utiče na slabljenje srčanih zalistaka mogao u potpunosti da vam postane i bude jasan, važno je da vas prevashodno upoznamo sa činjenicom da se prilikom doslovno svakog pojedinačnog srčanog otkucaja svaki od ukupno četiri srčana zaliska jednom zatvori i jednom otvori.
Svako od tih zatvaranja i otvaranja srčanih zalistaka, podrazumeva aktivnost srčanih zalistaka.
Kada je osoba mlada, takva činjenica nema značajnu “pozadinu” niti značaj. Međutim, kako osoba stari, tako aktivnost srčanih zalistaka kao posledicu vremenom stvara zamor srčanih zalistaka, a kako postaju zamoreni, srčani zalisci postepeno počinju da slabe.
Ukoliko pažljivo analizirate prethodno navedene činjenice, sami ćete veoma lako moći da zaključite da je prirodni proces starenja ljudskog organizma jedan od glavnih i ujedno najčešćih uzroka slabljenja srčanih zalistaka.
Najčešće, srčani zalisci usled delovanja faktora starenja počinju drastično da slabe nakon 70. godine života.
Međutim, iako jeste glavni i najčešći, prirodni proces starenja ljudskog organizma nije i jedini uzrok slabljenja srčanih zalistaka.
Ovo su takođe uzroci slabljenja srčanih zalistaka:
- Izraženost srčane insuficijencije (izraženost srčane slabosti),
- Izraženost infektivnog endokarditisa,
- Izraženost posledica srčanog infarkta.
Srčani zalisci – lečenje
Lečenje srčanih zalizaka, da bi moglo da se definiše kao kompletno uspešno sprovedeno, mora podrazumevati obavljanje hirurške intervencije.
U zavisnosti od stadijuma oslabljenosti srčanog zalistka, hirurška intervencija se može obavljati u cilju takozvane popravke oslabljenog srčanog zalistka ili u cilju kompletne zamene srčanog zalistka.
- Popravka srčanog zalistka:
Popravci srčanog zalistka, najčešće se pristupa ukoliko je izražena oslabljenost mitralnog zalistka, ali se isto tako ovom obliku hirurške intervencije može pristupiti i kada je u pitanju oslabljenost drugih srčanih zalistaka.
Postupak obavljanja popravke srčanog zalistka, koji se u okviru medicinske prakse takođe naziva i “plastika zalistka”, podrazumeva nešto što sa sobom nosi određen rizik ne samo po zdravlje pacijenta, već i po život pacijenta.
Zbog toga, obavljanje tavog postupka se mora poveriti isključivo maksimalno iskusnom i stručnom timu kardiohirurga.
U odnosu na kompletnu zamenu srčanog zalistka, postupak obavljanja popravke srčanog zalistka pacijentima obezbeđuje jednu važnu prednost, a to je izostanak obaveze sprovođenja dugotrajne antikoagulantne terapije.
- Zamena srčanog zalistka:
Kod pacijenata kod kojih je izražena drastična oslabljenost srčanog zalistka i kod kojih samim tim obavljanje popravke srčanog zalistka ne može da dovede do izlečenja ove vrste zdravstvenog problema, pristupa se obavljanju kompletne zamene srčanog zalista.
Postupak obavljanja zamene srčanog zalistka, podrazumeva kompletno hirurško odstranjivanje prirodnog srčanog zalistka i postavljanje veštačke proteze na njegovo mesto.
Veštačka proteza koja se ugradi kao zamena za prirodni srčani zalistak, po završetku hirurške intervencije treba da funkcioniše tako da u potpunosti preuzme ulogu prirodnog srčanog zalistka.
Veštačke proteze koje se koriste u postupku hirurške zamene srčanog zalistka, međusobno se mogu podeliti u dve kategorije, a to su mehaničke valvule i biološke proteze.
Mehaničke valvule, proizvedene su od listića titanijuma i nakon ugradnje, one su praktično doživotne, što znači da mogu trajati između dvadeset i trideset godina, bez obaveze ili potrebe ponovnog menjanja.
Pacijenti kojima se u okviru obavljanja zamene srčanog zalistka, ugradi mehanička valvula, nakon toga moraju dugotrajno primenjivati antikoagulantnu terapiju (to je zapravo terapija koja deluje protiv zgrušavanja krvi i koja podrazumeva upotrebu odgovarajućih medikamenata).
Biološke proteze, proizvedene su od goveđeg perikarda ili od svinjskih zalistaka. Za razliku od pacijenata kojima se u okviru obavljanja zamene srčanog zalistka ugradi mehanička valvula, pacijenti kojima se ugradi biološka proteza (bez obzira da li je reč o protezi od goveđeg perikarda ili o protezi od svinjskog zalistka), nisu u obavezi da dugotrajno primenjuju antikoagulantnu terapiju.
Međutim, u poređenju sa mehaničkim valvulama, biološke proteze koje se koriste kao zamena za prirodne srčane zalistke, imaju i jednu značajnu manu, a to je relativno kratak vek trajanja.
Naime, kao što smo prethodno već i naveli, mehaničke valvule, nakon što se ugrade u srce pacijenta, kao zamena za prirodni srčani zalistak, mogu trajati praktično doživotno, odnosno između dvadeset i trideset godina.
Nasuprot mehaničkim valvulama, biološke proteze traju u proseku deset godina, a ponekad čak i nekoliko godina kraće od toga.
Nakon perioda od oko deset godina, biološka proteza se može i sama zameniti.
Odluka o tome u kojem konkretno periodu, odnosno trenutku će pacijent koji ima oslabljen srčani zalistak biti operisan i odluka o tome da li će pacijent u toku operacije biti podvrgnut takozvanoj popravci ili pak kompletnoj zameni srčanog zalistka, pripada kardiologu ili čak timu kardiologa, koji imaju detaljan uvid u zdravstveno stanje pacijenta i u meru u kojoj je srčani zalistak pacijenta oštećen.
Veoma često, u praksi se dešava da se sprovođenje operacije srčanog zalistka odlaže sve do trenutka kada to postane neophodno.
Od trenutka kada pacijent primeti simptome slabosti srčanog zalistka i kada se obrati kardiologu, do trenutka sprovođenja operacije, u proseku prođe između šest meseci i dve godine.
