Zdravlje

Šta je dobro za bubrege da se koristi?

Bubrezi jesu parni organi,i deo su urinarnog trakta čoveka, a koji su kod čoveka smešteni retroperitonealno u abdominalnoj (trbušnoj) duplji. Bubrezi su lokalizovani sa obe strane kičmenog stuba, i to najčešće na nivou završnog dela torakalnih pršljenova Th12 i početka lumbalnog dela pršljenova L1 i L2.

Smešteni su u svom bubrežnom ležištu-loži, u mekanom „jastučiću“ od masnog tkiva. Desni bubreg je ipak nešto niže položen, jer može biti potisnut režnjem jetre, mada se može dogoditi i da bubreg „ispadne“ iz svoje lože i da promeni svoju lokaciju u abdomenu.

Veličina bubrega takođe ne mora biti ista. Njihova dužina varira i između desnog i levog bubrega istog čoveka, a osobito između ljudi. Smatra se da je neka optimalna veličina oko 12 cm dužine, oko 6 cm širine i oko 3 cm debljine. Na njihovim gornjim polovima smeštene su nadbubrežne žlezde.

Bubrezi uglavnom imaju oblik zrna pasulja, mada i tu mogu da postoje razne anomalije. U udubljenom delu bubrega koji se nalazi okrenut ka unutra, tj ka kičmenom stubu, nalazi se, tj od njega ide i tu se završava sudovno-živčana peteljka, takozvani bubrežni hilus. Tim delom bubrezi su adekvatno inervisani i snabdeveni krvlju, ali se isto tako od njih drenira i limfa limfnim putevima do kakvih većih tačaka, tj centara i čvorova.

Sam bubreg čini anatomski kora, takozvani korteks, i medula, tj srž. U osnovi građe bubrega jeste nefron, koja je osnovna gradivna ćelija i osnovna funkcionalna jedinica svakog bubrega.

Ukoliko iz nekog razloga dođe do oštećenja bubrega, ili nekog njegovog dela, nefroni imaju potencijal da preuzmu ulogu oštećenog dela bubrega i da vrše dodatnu funkciju. Otuda i ljudi koji imaju smanjenu funkciju ili u potpunosti nemaju jedan bubreg, mogu normalno da žive i da funkcionišu.

Fiziologija bubrega

Osnovna uloga bubrega u organizmu jeste održavanje homeostaze, tj ravnoteže vode i elektrolita u organizmu, a samim tim i održavanje ravnoteže organizma u celini.

Nadalje, preko ove uloge, uloge izlučivanja viška tečnosti iz organizma, bubrezi imaju ulogu i da regulišu krvni pritisak, kao i da oslobađaju organizam viška vode i svih štetnih materija. Učestvuju i u regulaciji hormonske funkcije, kao i u produkciji eritropoetina, koji je veoma važan za produkciju eritrocita, crvenih krvnih ćelija. Bubrezi, zajedno sa plućima, imaju ulogu i u održavanju acidobazne ravnoteže organizma.

Bolesti bubrega

Sve bolesti bubrega mogu se podeliti na one urođene i stečene bolesti. Prema tome šta je oštećeno, struktura ili funkcija, bolesti mogu biti morfološe ili funkcionalne prirode. Takođe, bubrezi mogu da stradaju i ako im je oštećena inervacija i vaskularizacija ili ako su urinarni putevi zahvaženi kakvom infekcijom.

Tako, na primer, u određenom broju slučajeva, mogu se sresti urođene anomalije bubrega, kakve su spojeni polovi bubrega, nedostatak celog ili dela bubrega, nerazvijena sudovno-živčana peteljka bubrega, oba bubrega sa iste strane kičmenog stuba i slično.

Takođe, postoje razne bolesti koje mogu zahvatiti morfologiju i uništiti i funkciju bubrega, a tu spadaju razne bolesti tipa glomerulonefritisa ili razni sindromi (nefrotski ili nefritički), zatim akutna i hronična insuficijencija bubrega, koji u najgorem slučaju mogu zahtevati transplantaciju istih.

Danas najčešće bolesti koje zahvataju urinarni trakt jesu razne vrste, pre svega bakterijskih infekcija, koje se preko uretre i mokraćne bešike mogu širiti ushodno, preko uretera, do bubrega, izazivajući pijelonefritise, infekcije bubrežnih karlica i čašica, a samim tim i celog bubrega.

Takođe, veoma čest problem današnjice koji zahvata sve veći broj starih, ali i mladih ljudi, jesu pojava peska i kamena u bubregu.

loading...

Pesak i kamen u bubregu

Pojava peska i kamena u bubregu jeste, kako smo već i napomenuli, problem koji zahvata i od koga pati sve veći broj starih, ali i mladih ljudi. Uzroci za nastanak peska i kamena u bubregu jesu razni, a isto tako postoje i razni tipovi kamenja, u zavisnosti od principa i uzroka zbog koga su nastali.

Tako, najčešći uzroci nastanka ovih pojava kod ljudi jesu neadekvatna ishrana, nedovoljan unos tečnosti, tj vode pre svega, zatim postojanje infekcija urinarnog trakta, neadekvatna fizička aktivnost, ali i anatomske karakteristike samog urinarnog trakta i poremećaji na nivou homeostaze unutar organizma. Tako, usled nedostatka dovoljnih količina tečnosti, preteranog unosa soli ili kakvog određenog tipa namirnica, doći će do preovladavanja određenih vrsta elektrolita, te pojave raznih vrsta kamenaca – oksalatni, fosfatni, citratni, sulfatni i slično.

Ovakva pojava kod ljudi može da izazove velike probleme, osobito ukoliko kamen koji se formira naraste do te veličine da zapuši, rasteže i grebe zidove bubrežnih čašica, karlice, uretera i slično. Ukoliko se to dogodi, doći će do staze u oticanju urina, a njegovo zadržavanje može dovesti do akumulacije bakterija i razvoja infekcije, koja nadalje vodi u daleko veću problematiku.

Takođe, ovakva pojava opstrukcije uretera ili drugih delova urinarnog trakta zna da bude veoma neprijatna i bolna do te mere da se bolovi tipa bubrežne kolike ubrajaju u jedne od najjačih bolova ikada (zbog veoma bogate inervacije zidova uretera koji se rastežu prilikom zaglavljivanja kamena).

Pored bolova tipa kolike koji ovo stanje i odlikuju a koji se manifestuju bolom veoma jakog intenziteta koji se javlja i spušta od krsta, tj slabina, napred ka bešici najčešće, javljaju se još i umanjen ili isprekidan mlaz urina, otežano ili bolno mokrenje, pojava krvi u urinu, pa čak i povišena temperatura.

Šta je korisno upotrebljavati za zdravlje bubrega?

Kako bi vaš urinarni sistem pravilno i na adekvatan način vršio svoju funkciju, neophodno je da se pridržavate nekih osnovnih postulata.

Najpre je od velike važnosti da na dnevnom nivou unosite i te kako velike količine tečnosti, osobito vode. Ta količina iznosi oko 2-3 litra na dan, ukoliko se ne bavite nikakvim fizičkim aktivnostima, dok ukoliko se krećete intenzivno ili bavite sportom, ili ukoliko je napolju veoma toplo letnje vreme, te količine vode svakako moraju biti još veće, jer se voda pored bubrega gubi i preko kože, tj znoja i preko pluća, disanjem.

Kada je u pitanju ishrana, ona mora biti izbalansirana, i to će vašim bubrezima veoma pogodovati. To znači da hrana ne bi trebalo da bude preterano slana, ili začinjena, kao i da svoju ishranu ne bi trebalo da bazirate isključivo na jednoj vrsti namirnica (npr isključivo na mesu ili npr isključivo na voći ili povrću), već bi ona trebala da bude izbalansirana i raznolika. Ukoliko se na primer, vaša ishrana bazira najviše na proteinima mesa, to bi moglo da dovede do stvaranja prevelikih količina štetnih produkata i stvaranja kamenaca jedne vrste, dok bi se kamenci druge vrste stvarali ukoliko biste samo jeli zeleno povrće, kamenci treće vrste ukoliko biste samo jeli mlečne proizvode i slično. To nasna vodi da zaključimo i da je za zdravlje naših bubrega porebno i da izbegavamo ne samo prevelike količine soli, već i prevelike količine masne hrane i proteina.

Pored ovih osnovnih postulata, neophodno je naravno i redovno kontrolisanje zdravlja bubrega, i to preko krvne slike, kontrole krvnog pritiska i UZ bubrega.

Smatra se da je vitamin B1 idealan za bubrege, te tako osobe koje pate od problema sa peskom ili kamenom, često pribegavaju pivu umesto većih količina vode, ili pak konzumiraju kvas, koji obiluje vitaminom B. Opšte je poznat i narodni lek za zdravlje bubrežnog trakta koji podrazumeva konzumaciju soka drveta breze ili pak čaja od uve i kukuruzne svile, a za zdravlje bubrega sve popularniji jesu i čajevi od peršuna, maslačka i brusnice, koji obiluju vitaminom C.

Sponzorisano:

loading...
Loading...

Ostali čitaju i ovo: