Anatomija zgloba kuka
Zglob kuka jeste jedan od najvećih zglobova, a isto tako i jedan od najpokretljivijih zglobova, koji omogućava čoveku uspravan položaj, kao i mnoštvo pokreta. U ovom zglobu ograničenim veoma jakim vezma, spaja se pljosnata karlična kost sa glavom duge butne kosti preko takozvanog acetabuluma.
Tako, ovaj zgob jeste građen po principu kuglastih zglobova. U ovom zglobu onogućeni su pokreti u tri glavne osovine, sagitalnoj, uzdužnoj i poprečnoj, a on je veoma dobro inervisan i prokrvljen, a isto tako je i ograničen veoma čvrstim i debelim vezama koje mu omogućavaju stabilnost.
Prelom kuka
Iako je vrlo stabilan zglob, i ovaj zglob podložan je oštećenjima i prelomima. Prelom zgloba kuka u najvećem broju slučajeva zahvata osobe starije životne dobi i to najčešće osobe koje pate od kakvih pridruženih bolesti kakva su oboljenja srca, visok krvni pritisak, dijabetes melitus i neizostavna osteoporoza.
I, iako je osteoporoza jedan od najčešćih uzroka, prelom zgloba kuka može zadesiti i osobe mlađe životne dobi, a nastaje najčešće u slučaju težih trauma, saobraćajnih nezgoda, padova sa visina, kraš ili blast povreda, tj kod zatrpavanja ili eksplozija u vodi.
Osteoporoza
Osteoporoza jeste najčešća metabolička bolest kostiju, koja se karakteriše smanjenjem gustine kosti po jedinici zapremine. Za razliku od osteomalacije, tj rahitisa, ovde je defekt kvantitativni, a kosti su hemijski normalnog sastava. Od ove bolesti najčešće oboljevaju osobe ženskog pola, a ono što je za nju karakteristično jeste da zna da bude i asimptomatska sve do onog trenutka kada dođe do iznenadnog preloma kosti.
Tako, osteoporoza i posledični prelomi najčešće zahvataju kuk, ali i kičmene pršljenove, karlicu, humerus, pa i rebra i šaku. Procene ukazuju na podatak da svaka druga ženska osoba i svaka osma osoba muškog pola starijih od 50 godina pate od ovog problema.
Prelomi koji nastaju su takozvani kompresioni i to najčešće dakle nastaju zbog pritiska, ali ukoliko je patologija uzela maha, prelom može da nastane i pri najobičnijem saginjanju, kijanju, pa čak i pri podizanju lakih premeta.
Faktori rizika za nastanak osteoporoze
Postoji mnogo uzročnika nastanka osteoporoze, od onih čija etiologija nije još uek jasno utvrđena, do onih za koje se uzrok zna i može veoma lako ustanoviti. Ipak, ono što je bitno napomenuti jeste posatak da nakon 30. Godine života, gustina kosti na godišnjem nivou opada za 0,5-1%, i da je posebno veliki gubitak na gustini upravo u prvih 5-10 godina menopauze kod žena.
Tako, na primer, neki od uzroka nastanka osteoporoze jesu i rasna pripadnost, porodična anamneza koja je pozitivna, poremećaj na nivou hormona, faktori ishrane (hrana bogata belančevinama, preveliki unos soli, kafe, a smanjen unos kalcijuma).
Tu su nadalje i nekretanje, štetne navike poput pušenja i alkoholizma, hipovitaminoze, dijabetes, konzumacija raznih lekova, kao i brojne druge bolesti i stanja.
Ipak neki od najčešćih uzročnika jesu starenje, i hormonske izmene, a osobito kod žena. Kako se menja gustina, tj smanjuje se, osteoblasti koji su zaduženi za proizvodnju kosti sve manje proizvode, do osteoklasti razaraju kost i dolazi do njenog poremećaja u građi i sklonosti prelomima.
Vrste preloma kuka
Kada govorimo o prelomu kuka, možemo govoriti o različitim vrstama preloma, i to najčešće u zavisnosti od toga gde je prelom nastao, tj koji je deo zgloba kuka, koju kost zahvatio. Mesto preloma najčešće jeste u nivou glave butne kosti, i to je takozvani intertrohanterični deo, između malog i velikog trohantera, a može se dogoditi i da prelom zahvati acetabulum karlične kosti u koji glava butne naleže, ili pak da do preloma dođe na nivou vrata butne kosti.
Gde će se prelom dogoditi i koji deo će kosti, tj zgloba biti zahvaćen, zavisi od mnogo čega. Takođe i prognoza će zavisiti od mnogo faktora. Ti faktori su način povrede na primer, kvalitet kosti, starost, prokrvljenost krvnih sudova, pridružene bolesti i slično. Od svih ovih faktora takođe, zvisiće i podnošljivost i brzina oporavka. Simptomi će takođe biti različiti od pacijenta do pacijenta, kao i prognoza.
Ipak, zna se da nakon operacije kuka, zdravstvenu i socijalnu pomoć koja je dugotrajna, zahteva čak ¼ obolelih, tj operisanih. Upravo zbog toga je na vreme neophodno otkriti osteoporozu, u njenim početnim stadijumima, da bi se eventualne posledice na vreme predupredile, tj sprečile.
Prelomi acetabuluma karlične kosti
Pre nego što kažemo nešto više o prelomima ove strukture, najpre ćemo za osobe koje nisu stručne ya medicinske pojmove objasniti ša predstavlja acetabulum. To je zapravo jedna struktura u vidu udubljenja, čašice, u koju naleže glava butne kosti i u kojoj može da se pokreće i na taj način donji ekstremitet obavlja razne vrste pokreta. Povreda ovog dela skeletnog sistema vrlo je kompleksna i ozbiljna, jer tom prilikom mogu biti oštećeni i brojni vitalni organi, abdominalni, pelvični, spinalni i slično. Sa tim u vezi jeste i činjenica da se operacije ovog dela vrše tek nakon što se utvrdi vitalnot pacijenta, dakle u takozvanom odloženom aktu (elektivno).
Ovi prelomi čine 2-3% svih preloma i obično nastaju kao posledica saobraćajnog traumatizma. Nekada se nisu zbrinjavali hirurški, međutim danas je operativni pristup osnova lečenja. Nastaju najčešće tako što tokom traume glava butne kosti velikom jačinom udara u acetabulum i dovodi do njegovog pucanja, mada nije retkost da se udruženo sa ovim problemom javi i iščašenje zgloba kuka. Na taj način mogu nastati različiti prelomi acetabuluma i klasifikovati se na:
- Osnovne prelome acetabuluma koji zahvataju prednji ili zadnji zid, ili prednji ili zadnji stub, ili oba stuba, takozvani transferzalni prelomi (stubovi su koštana izbočenja acetabulum oblika slova Y)
- Kombinovane prelome praćene najčešće teškim opštim stanjem, bolom, nestabilnosti do šoka
Prelomi gornjeg okrajka butne kosti
Ovi prelomi klasifikuju se na prelome glave i prelome vrata butne kosti, kao i na intertrohanterične i subtrohanterične prelome ( trohanteri su deo butne kosti koji su najrazličitijim vezama povezani sa ostalom strukturama i ulaze u sastav zgloba kuka).
- Prelomi glave butne kosti u najvećem broju slučajeva jesu posledica iščašenja kuka
- Prelomi vrata su prelomi koji nastaju u 90% slučajeva kao posledica osteoporoze i to kod žena češće (postmenopauzalno), dok se kod mlađih osoba događa kao posledica pada sa visina ili kao posledica dejstva sile velikog intenziteta. Prelom može biti praćen pomeranjem fragmenata kosti, delimičnim ili potpunim, pa postoje prelomi sa delimičnom ili potpunom dislokacijom, ili prelomi bez dislokacije.
- Intertrohanterični prelom najčešće je posledica pada, i to pada na kuk, kao i udarcem velikog trohantera o tvrdu podlogu. Svakako da su kod starijih uzrok kosti manje gustine, a kod mlađih opet jaki udarci, sila velikog intenziteta i slično. Prelom je uglavnom sa razdvajanjem tj dislokacijom fragmenata, vrlo je bolan, a pokreti nisu mogući.
- Subtrohanterični prelom, prelom ispod trohantera nastaje na isti način kao i svi ostali
Lečenje preloma, operacija zgloba kuka
Danas se uglavnom svi prelomi leče operativnim putem, i to takozvanom repozicijom i fiksacijom preloma različitim sredstvima. Operacija ima za cilj da se postigne unutrašnja fiksacija, rana mobilizacija i puno opterećenje obolelog zgloba. U te svrhe koriste se razna osteofiksaciona sredstva, intramedularni klinovi, zavrtnji i ploče, a moguće su i ugradnje proteza kuka, posebne ili parcijalne.
Ugradnja proteze kuka jeste jedna od najčešće sprovođenih intervencija u savremenoj medicinskoj nauci. Vrlo je efikasna i pomaže pacijentu da nastavi svoj normalni život bez bolova i opterećenja. Generalno proteze koje se ugrađuju jesu bescementne i one su najčešće namenjene mlađim osobama, dok su takozvane cementne proteze namenjene starijima koji pate od osteoporoze kao uzročnika preloma. Ipak u obzir pored godina dolaze i anatomske strukture zgloba, telesna građa, fizička aktivnost, životna dob i pridružene bolesti i slično.
Operacija traje oko 90 minuta do dva sata ukoliko se odlučite da je radite u privatnoj praksi, a cena varira i ide i do 5000 evra. To koliko traje oporavak nakon operacije kuka jeste takođe individualna stvar, i zavisi od mnogo faktora, a najpre od starosne dobi, prethodne aktivnosti pacijenta, građe, pa i motivacije. Rehabilitacija nakon operacije kuka jeste sastavni deo procedure lečenja, i nešto bez čega se dalje fizičko, ali i mentalno funkcionisanje ne može zamisliti.
Razvojni poremećaji zgloba kuka
Operativno lečenje zgloba kuka može se u praksi primenjivati i kod težih stanja razvojnih poremećaja kukova i to uglavnom kod starije dece. Kod mlađih se koriste takozvani pavlikovi remeni ili gipsana imobilizacija, međutim stanje ponekad može biti i takvo da zahteva hirurški pristup, te ga stoga pominjemo u tekstu.
Razvojni poremećaji kuka nastaju uglavnom kao posledica sadejstva više faktora, nasleđa, blizanačke trudnoće, karličnog položaja deteta poslednjih par meseci trudnoće, karličnog porođaja, manjih količina plodove vode, udruženih anomalija koštanog sistema i slično. To dovodi do postojanja nedovoljno razvijenog ili plitkog acetabuluma, labavosti ligamenata i zglobnih struktura uopšte. To dovodi do iščašenja zgloba kuka koji nadalje vodi u posebnu problematiku koja zahteva ozbiljan i pravovremeni lekarski pristup.
Prevencija osteoporoze
Kako bismo očuvali zdravlje svojih kostiju i sprečili nastanak osteoporoze i posledične prelome, vrlo je važno strogo voditi računa o zdravlju svojih kostiju, kao i o zdravlju bilo kog drugog dela organizma.
Od posebne važnosti ističe se značaj unosa vitamina D i kalcijuma u organizam, što putem hrane koje obiluju ovim sastojcima, a obično se radi o fermentisanim mlečnim proizvodima, što preko kože, tj sunca koje aktivira stvaranje vitamina D u organizmu i na taj način mu obezbeđuje dovoljne količine. Ova stavka je posebno bitna za osobe ženskog pola koje su u menopauzi, jer je njima neophodan i dodatan unos kalcijuma i vitamina D u vidu različitih suplementacija, a sve kao posledica hormonskog disbalansa i ubrzanog smanjenja gustine kostiju. Vitamin D će nadalje da omogući ugrađivanje kalcijuma u kosti i na taj način omogućiti izgradnju čvrste kosti.
Takođe se u prevenciji savetuje i redovno određivanje gustine kostiju, tj redovni lekarski pregledi, koji obuhvataju osteodenzitometriju, bezbolan i efikasan način da se utvrdi da li je kost ušla u proces osteoporoze ili osteopenije (DXA). Na taj način se meri mineralna, koštana gustina, i to je „zlatni standard“ za postavljanje dijagnoze osteoporoze tj osteopenije. To se određuje na osnovu takozvanog T skora koji ima normalne vrednosti od +1 do -1, ispod -1 do -2,5 jeste osteopenije, a ispod -2,5 je osteoporoza.
Mineralnu gustinu kostiju BMD, trebalo bi da određuju sve osobe starije od 65 godina koje imaju razne faktore rizika, potom ženske osobe mlađe od 65 godina, žene u menopauzi, osoba koja je na terapiji kortiko preparatima itd.
Radi prevencije, pored konzumiranja mleka i mlečnih proizvoda, brokolija, algi, smokvi, susama i badema, poželjno je izbegavati pušenje i druge štetne navike, kafu, so, alkohol, upražnjavati fizičku aktivnost, redovne kontrole i slično.