Klimaks ili menopauza je period u životu žene koji se definiše kao stanje u kome je menstruacija odsutna celih 12 meseci, a da to nije posledica nekog poremećaja vezanog za reproduktivno zdravlje.
Tranzicija tipična za klimaks počinje promenama u menstrualnim ciklusima, pre svega u pogledu njihovog trajanja, a završava se konačnim prestankom menstrualnog krvarenja.
Da bi se opisao period oko same menopauze koristi se termin ‘perimenopauza’ i često se pod time misli upravo na taj period prelaska u sam klimaks. Perimenopauza nije zvaničan termin, ali se koristi kako bi se lakše objasnili određeni aspekti tranzitnog perioda laičkim jezikom.
Takođe, upotrebljava se i termin ‘postmenopauza’, kako bi se definisao period u životu žene nakon što se menopauza već dogodila. Na primer, lekari mogu govoriti o stanjima koja su tipična za ‘žene u postmenopauzi’.
- Menopauza ili klimaks je period u životu žene kada funkcije jajnika postepeno prestaju i reproduktivni vek se završava. To znači da, kada dostigne menopauzu, žena više ne može da ostane u drugom stanju;
Ženska gonada, jajnik, predstavlja jedan od ženskih reproduktivnih parnih organa. Jajnici su locirani u karlici, po jedan sa svake strane materice. Svaki jajnik izgledom i veličinom podseća na badem. Njihova glava funkcija je da proizvode jajašca i ženske polne hormone, kakav je estrogen.
Tokom svakog mesečnog ciklusa, po jedno jajašce se otpušta iz jednog od jajnika; jajašce potom putuje kroz jajovod do materice. Jajnici su i glavni izvor ženskih hormona, koji su zaduženi za kontrolisanje telesnih karakteristika žene, poput izgleda grudi, figure i pubične maljavosti. Ženski hormoni, pored toga, kontrolišu menstrualni ciklus i trudnoću; estrogen je važan i za zdravlje kostiju.
- Kada funkcije jajnika počnu da opadaju i proizvodi se manje ženskih hormona, dolazi do različitih promena. Nedovoljna količina estrogena je glavni krivac za slabljenje kostiju u kasnijem životu i moguć uzrok osteoporoze;
Da li su klimaks i menopauza isto?
Reč je o dva termina koji se najčešće koriste da opišu isto biološko stanje u reproduktivnom životu žene. Sam termin klimaksa opisuje čitav period koji se odigrava oko menopauze kao konačnog prestanka menstraulnog krvarenja.
Reč je o tome da je sama menopauza zapravo jedan određeni trenutak u čitavom procesu, dok je klimaks upravo taj proces. Laički se vrlo često upotrebljavaju kao sinonimi za fazu o kojoj govorimo.
Kada počinje menopauza?
Sam tranzicioni period, odnosno perimenopauza, različit je za svaku ženu; naučnici još uvek pokušavaju da identifikuju sve moguće faktore koji pokreću i utiču na taj proces pripreme za menopauzu. Što se same menopauze ili klimaksa tiče, prosečno životno doba kada žene ulaze u tu fazu je 51 godina starosti.
Međutim, ne postoji nikakav način da se predvidi kada će neka žena iskusiti menopazu ili početi da oseća prve simptome koji upućuju na klimaks. Uzrast u kojem je žena prvi put dobila menstruaciju takođe može da utiče i na to kada će one potpuno prestati.
- Najveći broj žene ulazi u menopauzu u razdoblju između 45 i 55 godina starosti, ali klimaks može da nastupi i u ranijem životu, oko 30 do 40 godina starosti, ali i da se ne javi sve do 60 godina starosti;
Nepisano i prilično proizvoljno pravilo glasi da žene obično dosežu menopauzu u istom periodu kada se to desilo njihovim majkama. Perimenopauza, koja je često praćena nepravilnostima u menstrualnom ciklusu uz ostale tipične simptome rane menopauze, može da nastupi i deset godina pre zvanično poslednjeg menstrualnog ciklusa.
Koliko traje menopauza?
Kao što smo rekli, menopauza je jedna tačka u vremenu, a ne trajni proces. To je trenutak kada se poslednja menstruacija završi; naravno, nijedna žena ne može precizno da zna kada se taj trenutak dešava, sve dok nije prošlo 12 meseci u kontinuitetu, bez menstrualnog krvarenja.
Sa druge strane, simptomi menopauze mogu da počnu da se javljaju i godinama pre nego što se menopauza dogodi i mogu da se nastave i nekoliko godina nakon što je menopauza nastupila.
SIMPTOMI KLIMAKSA I MENOPAUZE
Veoma je važno naglasiti da je svako individualno iskustvo ulaska u klimaks drugačije. Organizam svakog ljudskog bića je priča za sebe, što se u velikoj meri uočava kada su u pitanju žensko reproduktivno zdravlje, razvoj, sve promene koje ga prate i tako dalje.
Kod nekih žena gotovo da i nema izraženih simptoma ili su oni veoma blagi, dok za druge ta faza može da bude veoma mučna, kako u fiziološkom, tako i u psihološkom smislu. Količina i ozbiljnost simptoma značajno variraju od osobe do osobe.
Takođe, kod nekih žena se određeni simptomi javljaju periodično ili traju neko vreme, pa se povlače ili vraćaju.
Tipični simptomi klimaksa/menopauze
Simptomi koji ukazuju na menopauzu se veoma razlikuju od slučaja do slučaja.
Na sam trenutak ulaska u menopazu, te na broj i intenzitet simptoma koji prate sam proces, utiče kompleks različitih faktora; način na koji žena brine o svom telu, njeno zdravstveno stanje, izloženost stresu, poslovi i druge aktivnosti, ostale životne navike, fizičke karakteristike, nasleđe i tako dalje, sve su aspekti života koji mogu da utiču na to kako će i kada klimaks da nastupi.
Ovo su osnovni simptomi menopauze kod žena.
Neregularno vaginalno krvarenje
Neregularno vaginalno krvarenje može da se javi u periodu kada se žena bliži menopauzi. Kod nekih žena dolazi do minimalnih problema vezanih za abnormalno krvarenje u toku faze pre menopauze, dok kod drugih dolazi do nepredvidivog i veoma obilnog krvarenja.
Menstrualna krv, menzis, može da se pojavi češće nego inače (odnosno, da se trajanje ciklusa skrati) ili da razmaci postaju sve veći (odnosno, da se ciklusi produžuju), pre nego što sasvim prestanu. Ne postoji ‘normalna’ šema krvarenja u periodu perimenopauze i takve šeme variraju od žene do žene.
Često se događa da žena dobije menstruaciju nakon nekoliko meseci bez menzisa. Takođe, ne postoji nikakvo pravilo koje će odrediti koliko vremena je pojedinim ženama potrebno da zaokruže tranziciju u menopauzu.
Ono što je važno, jeste da iregularno krvarenje treba da bude provereno kod lekara. Stručno lice će na osnovu raznih simptoma i drugih faktora moći da proceni da li se radi o nepravilnom menstrualnom krvarenju koje je posledica perimenopauze, odnosno simptom klimaksa, ili je reč o nekom drugom zdravstvenom stanju.
Abnormalnosti vezane za menstrualno krvarenje koje počinju u periodu perimenopauze dovode se u vezu sa smanjenom plodnošću žene, pošto i ovulacije postaju neredovne.
- Žene u perimenopauzi još uvek mogu da ostanu u drugom stanju sve dok se ne dogodi ulazak u menopauzu, odnosno dok menzis ne izostane čitavu godinu, te još uvek treba da koriste kontracepciju u slučaju da ne žele da zatrudne;
Napadi toplote i noćno znojenje
Valunzi su tipičan fenomen kod svih žena koje se bliže menopauzi. Reč je o naletima toplote koji se ispoljavaju kao iznenadni nalet vreline koja preplavljuje čitavo telo i najviše se oseća u predelu glave i grudi. Ovo pregrevanje je povezano sa rumenilom i znojenjem.
Obično traje oko 30 sekundi do nekoliko minuta. Iako pravi uzrok valunga nije u potpunosti razjašnjen, pretpostavlja se da do tog fenomena dolazi usled kombinacije hormonskih i biohemijskih fluktuacija koje se dešavaju u ženskom telu, a uzrokovane su opadanjem nivoa estrogena. Ne postoji metod kojim bi se moglo utvrditi kada će nalet toplote da nastupi i koliko dugo će da traje.
- Oko 80% žena ima ovakve nalete toplote oko pet godina, dok se kod malog procenta od 10% žena takvi naleti javljaju i celih 10 godina;
Do ove pojave dolazi kod 40% žena koje još uvek imaju menstruaciju i u svojim su četrdesetim godinama; ova pojava može da počne da se dešava pre nego što se jave prve nepravilnosti vezane za sam menstrualni ciklus.
Takođe, nije moguće predvideti ni kada će valunzi potpuno da prestanu, mada je primećeno da tokom vremena postaju manje učestali ili njihov intenzitet postaje blaži. U pojedinim slučajevima, valunzi su praćeni obilnim noćnim znojenjem, odnosno epizodama preznojavanja. To može da uzrokuje probleme sa snom, da izaziva buđenje i teškoću da se ponovo zaspi. Noćno preznojavanje u nekim slučajevima onemogućuje postizanje kvalitetnog sna i rezultira osećajem iscrpljenosti tokom dana.
Ostali simptomi
Pored tipičnih simptoma, perimenopauza i klimaks mogu da budu praćeni čitavim nizom drugih fenomena, znakova i senzacija.
Često povezujemo klimaks sa promenama u ponašanju žena, sa izlivima emocija, ali i sa drugim fizičkim smimptomima. Navodimo koji su najčešći.
- Suvoća, svrab, iritacija vagine;
- Nelagodnost i bol tokom seksualnog odnosa;
- Povećan rizik za urinarne infekcije;
- Povećana potreba za mokrenjem, inkontinencija;
- Problemi sa pamćenjem, iritabilnost, osećaj zamora;
- Brze promene raspoloženja, emocionalna preosetljivost;
- Dobijanje na kilaži;
- Pojačana maljavost, akne, pojava bora;
Zašto dolazi do rane menopauze?
Kod nekih žena, klimaks nastupa mnogo ranije nego što je uobičajeno, u tridesetim, pa i u dvadesetim godinama života. Svaka menopauza koja nastane pre nego što žena napuni 45 godina se smatra ranom.
Moderan način života, izloženost stresu, ishrana i drugi faktori utiču na to da u današnje vereme sve veći broj žena ranije ulazi u klimaks. Određena stanja ili intervencije takođe mogu da podstaknu ranu menopauzu. Ta stanja uključuju:
- Prerano otkazivanje jajnika, stanje koje se događa u 1% žena i nije sasvim jasno zašto nastaje;
- Hirurško odstranjivanje jajnika iz određenog razloga, koje izaziva takozvanu ‘hiruršku menopauzu’, koja je karakteristična po izostanku perimenopauze, pošto je medicinski izazvana;
- Hemoterapija i radijacija, u zavisnosti od toga koji tip karcinoma se leči i gde se nalazi;
SAVETI
Klimaks i menopauza ne predstavljaju nikakvu bolest i nisu nešto što treba da se leči, ali pošto ih prati niz neugodnih simptoma, mnogim ženama je potrebno da pronađu način da ublaže takve smetnje i posledice.
Uvek je preporučljivo biti umereno fizički aktivan, izbegavati stres i hraniti se zdravo, te konzumirati hranljive i balansirane obroke, posebno bogate nutrijentima koji se sa godinama života gube.
Posavetuje se sa stručnim licem o tome da li bi bilo dobro da uzimate neku hormonsku terapiju i kakva će to terapija biti; to je čest slučaj kod žena koje imaju izražene simptome koji im remete normalan životni tok.
- Usvajanje korisnih životnih navika poput vežbanja, održavanja telesne težine i zdrave ishrane, a napuštanje štetnih praksi poput pušenja ili konzumiranja junk hrane, u velikoj meri mogu da pomognu da se kroz period perimenopauze i klimaksa prođe mnogo lagodnije i bez velikih tegoba;
Ženama koje ulaze u menopauzu se preporučuje da unose namirnice koje sadrže fitoestrogene, veće količine vitamina E, gama linolensku kiselinu, kalcijum i vitamin D, kao neke od važnijih sastojaka koji pozitivno utiču na celokupno stanje organizma u menopauzi.
Trebalo bi povećati unos složenih ugljenih hidrata, na štetu nekvalitetne prerađene hrane, te konzumirati sveže, prirodne namirnice, sa manjim udelom masnoća. Balansiranom ishranom se sprečavaju gojaznost i druge zdravstvene komplikacije, a organizmu se obezbeđuju korisne i potrebne supstance.
