Svi koji su bar jednom u svom životu pristupili merenju krvnog pritiska, dobro znaju da postoji takozvani gornji i takozvani donji pritisak i da se vrednosti te dve vrste pritiska razlikuju.
Onda kada je vrednost gornjeg pritiska 120, a vrednost donjeg pritiska 80, tada se krvni pritisak smatra idealnim.
Kada su vrednosti gornjeg pritiska između 120 i 129, a vrednosti donjeg pritiska između 80 i 84, tada se krvni pritisak i dalje smatra normalnim, dok se kada su vrednosti gornjeg pritiska između 130 i 139, a vrednosti donjeg pritiska između 85 i 89, krvni pritisak smatra normalno povišenim.
Međutim, u svim situacijama u kojima su vrednosti gornjeg pritiska preko 140, a vrednosti donjeg pritiska preko 90, konstatuje se prisustvo povišenog krvnog pritiska, odnosno prisustvo hipertenzije.
Hipertenzija, može biti izražena kroz ukupno 3 stepena. Onda kada su vrednosti gornjeg pritiska između 140 i 159, a vrednosti donjeg pritiska između 90 i 99, smatra se da je izražen prvi stepen hipertenzije i takva hipertenzija se definiše kao blaga hipertenzija.
Onda kada su vrednosti gornjeg pritiska između 160 i 179, a vrednosti donjeg pritiska između 100 i 109, smatra se da je izražen drugi stepen hipertenzije i takva hipertenzija se definiše kao srednja hipertenzija.
Onda kada su vrednosti gornjeg pritiska iznad 180, a vrednosti donjeg pritiska iznad 110, smatra se da je izražen treći stepen hipertenzije i takva hipertenzija definiše se kao teška hipertenzija.
U većini slučajeva, hipertenzija podrazumeva istovremenu izraženost povišenih vrednosti i gornjeg i donjeg pritiska.
Međutim, u retkim situacijama, može se dogoditi da vrednosti gornjeg pritiska ostanu normalne ili da su tek blago povišene, a da su vrednosti donjeg pritiska povišene.
Takva pojava, zahteva obraćanje lekaru i pristupanje detaljnoj analizi zdravlja srčanog mišića, jer u većini slučajeva, ona ukazuje na prisustvo izraženosti srčane insuficijencije odnosno na prisustvo izraženosti slabosti srca.
Više o ovoj vrsti zdravstvenog problema, više o tome šta konkretno predstavlja gornji, a šta donji pritisak, ali i više o tome na osnovu kojih simptoma se može prepoznati povišenost gornjeg pritiska i kako se može sanirati, to jest lečiti, pročitajte u nastavku teksta.
Šta je gornji, a šta donji pritisak?
Da bi ste bolje i konkretnije mogli da razumete na šta ukazuje povišenost gornjeg pritiska, detaljno ćemo vam objasniti šta je to gornji, a šta donji pritisak i šta je razlika između ove dve vrste pritiska.
Naime, gornji pritisak, stručno se naziva sistolni pritisak i njegove vrednosti označavaju snagu delovanja pritiska koji se vrši u unutrašnjosti arterija u toku aktivne faze rada srca, tačnije u toku takozvane sistole u okviru koje je srce izloženo kontrakciji, to jest grčenju koje je neophodno kako bi se odvijao proces pumpanja krvi.
Donji pritisak, stručno se naziva dijastolni pritisak i njegove vrednosti označavaju snagu delovanja pritiska koji se vrši u unutrašnjosti arterija u toku faze odmaranja srca, tačnije u toku takozvane dijastole u okviru koje je srce izloženo opuštanju između dva otkucaja, odnosno između dve sistole.
Povišen donji pritisak – uzrok
Onda kada je izražena povišenost donjeg, to jest dijastolnog krvnog pritiska, to znači da je srčani mišić napet u fazi odmaranja u kojoj bi po pravilu trebalo da bude opušten. Takva činjenica, ukazuje na to da je izražena velika mogućnost prisustva srčane insuficijencije, odnosno slabosti srca.
Dakle, srčana insuficijencija je jedan od glavnih i najčešće rasprostranjenih uzroka povišenog donjeg pritiska.
Takav oblik problema sa funkcijom srca, može nastati usled delovanja različitih faktora kao što su često naprezanje srca, odnosno izlaganje srčanog mišića naporu, zatim starenje, ali i često i intenzivno delovanje stresnih situacija na organizam.
Kao uzrok povišenosti donjeg krvnog pritiska, mogu se definisati i brojni drugi oblici srčanih smetnji, ali i različiti oblici smetnji koje se odnose na funkciju krvnih sudova koje se nalaze u blizini srčanog mišića. Naime, onda kada su krvni sudovi koji se nalaze u neposrednoj blizini srca oštećeni i kada samim tim ne obavljaju dovoljno efikasno svoju funkciju, može se dogoditi da srčani mišić postane sklon naprezanju i da samim tim proizvodi jači pritisak na unutrašnjost arterija i u toku aktivne faze i u toku faze odmaranja.
Shodno navedenim činjenicama, pojava kakva je povišenost donjeg pritiska, zahteva hitno obraćanje lekaru i sprovođenje pregleda i analiza koje imaju za cilj da ustanove tačan i konkretan uzrok ove pojave.
U protivnom, ukoliko se izraženost povišenosti donjeg pritiska ignoriše, to pacijenta može dovesti ne samo do situacije u kojoj je izložen nastanku i razvoju brojnih komplikovanih zdravstvenih problema, već i do situacije u kojoj je životno ugrožen.
Naime, ukoliko dolazi do povišenosti donjeg pritiska i ukoliko pritom vrednosti gornjeg pritiska ostaju normalne (nepovišene), lako se može dogoditi da se vrednosti gornjeg i donjeg pritiska “sudare” i da pacijent doživi šlog.
Povišen donji pritisak – simptomi
Simptomi povišenog donjeg pritiska u značajnoj meri se ne razlikuju u odnosu na simptome “klasične” hipertenzije i odnose se na prisustvo i na izraženost sledećih stanja u organizmu:
– Dolazi do nastanka glavobolje koja je veoma često koncentrisana u predelu temena,
– U predelu glave u kojem je izražena glavobolja, dakle u predelu temena, može se osetiti pritisak koji pacijenti najčešće upoređuju sa osećajem fizičkog stezanja ili pritiskanja glave,
– Javlja se osećaj pritiska u ušima (izraženost ovog simptoma, često je praćena zujanjem u ušima),
– Javlja se osećaj pritiska u predelu vrata, tačnije u vratnim žilama,
– Javlja se osećaj blagog do vrlo izraženog pritiska u grudnom košu,
– Gornji ekstremiteti (ruke) mogu postati hladni i u njima se može javiti osećaj trnjenja (ponekad, ova vrsta simptoma je izražena u samo jednom gornjem ekstremitetu, to jest u samo levoj ili u samo desnoj ruci),
– Dolazi do pojave vrtoglavice,
– Dolazi do nagle pojave znojenja (znoj je najčešće hladan i najčešće se oslobađa naglo, na površini čela, vrata i dlanova),
– Dolazi do gubitka energije i do malaksalosti čitavog organizma,
– Može se javiti osećaj trnjenja u jeziku,
– Može doći do suženosti vidnog polja i do gubitka sposobnosti održavanja ravnoteže,
– Dolazi do pojave skraćenosti daha,
– U regiji obraza, u regiji vrata i u regiji grudnog koša, može se javiti izraženo crvenilo koje je neretko definisano kroz pojavu crvenih “pečata”),
– Može doći do nastupanja osećaja panike i do ubrzanog lupanja srca.
Ono što je jako bitno napomenuti, jeste da se odmah po prepoznavanju gore navedenih simptoma (čak i onda kada ne dođe do istovremene, to jest paralelne manifestacije svih simptoma) treba skoncentrisati na želju da vam bude bolje i treba se odupreti osećaju panike. Osećaj panike, može samo da pogorša situaciju i može da dovede do drastičnijeg porasta vrednosti pritiska, a na taj način i do nastanka i do razvoja zdravstvenih komplikacija.
Kada se nakon prepoznavanja simptoma koje smo opisali priberete, poželjno je da se što pre obratite lekaru i da od njega zatražite detaljiji pristup otkrivanju uzroka koji vas je doveo do stanja u kojem se nalazite.
Povišen donji pritisak – lečenje
Lečenje povišenog donjeg pritiska, treba sprovoditi isključivo po savetu lekara, a u skladu sa postavljenom dijagnozom koja podrazumeva otkrivanje i definisanje konkretnog uzroka povišenosti krvnog pritiska.
U skladu sa dijagnozom, tačnije u skladu sa konkretnim uzrokom koji je doveo do pojave kakva je povišenost donjeg pritiska, lekar će vam prepisati odgovarajuće medikamente, koje nikako ne smete birati i konzumirati samoinicijativno i bez prethodne konsultacije sa lekarom.
Ono što možete uraditi kako bi ste sami sebi pomogli i da bi ste regulisali vrednost donjeg pritiska, jeste da korigujete životne navike.
Na prvom mestu, potrebno je da se oslobodite osećaja stresa i da izbegavate doslovno sve situacije koje na vas utiču tako da se osećate napeto i psihički opterećeno.
Takođe, treba da prekinete ili da bar u značajnoj meri smanjite konzumiranje cigareta i treba da isključite konzumiranje alkohola.
Kada je u pitanju ishrana, treba da smanjite unos soli u organizam i treba da izbacite unos masnih namirnica, kao i unos svih vrsta mesnih prerađevina, unos začinjene hrane i unos šećera.
Umesto takvih namirnica, treba da konzumirate što veće količine svežeg voća i povrća i namirnica koje su bogate omega 3 masnim kiselinama (to su tinjevina, sardine i losos recimo).
Takođe, treba da pojačate unos namirnica koje su bogate kalijumom i koje kao takve ispoljavaju diuretično delovanje (takve namirnice su paradajz, peršun, celer i mirođija).
Uz sve navedeno, u cilju uspostavljanja normalnih vrednosti donjeg pritiska, treba da izbegavate izlaganje prekomernom fizičkom naprezanju, ali istovremeno treba da ostanete dovoljno i umereno fizički aktivni. To znači da treba svakodnevno da šetate umerenim tempom u trajanju od pola sata do sat vremena.
