Nešto što je prvo važno istaći kada je u pitanju pojam koji se odnosi na analizu urina i kada je u pitanju pojam koji se odnosi na sediment urina, jeste da je reč o dva međusobno različita pojma, tačnije o dve međusobno različite vrste provere sadržaja urina.
Kako bi vam prethodno navedena činjenica bila u potpunosti jasna, kroz sadržaj teksta koji je pred vama, pomoći ćemo vam da se upoznate sa informacijama koje će detaljno opisati značenje analize urina, kao i značenje sedimenta urina.
Takođe, na osnovu informacija koje ćete pronaći u sadržaju teksta koji je pred vama, moći ćete da naučite na koji način sami možete razumeti i tumačiti referentne vrednosti i nalaze analize urina, kao i referentne vrednosti i nalaze sedimenta urina.
Analiza urina
U medicinskoj praksi, postupak obavljanja analize urina, zapravo se odnosi na postupak opšteg pregleda, to jest opšte provere sadržaja urina.
U ogromnoj većini slučajeva, tačnije onda kada govorimo o kompletnoj i kvalitetno obavljenoj analizi urina, analiza urina obuhvata tri različita oblika ispitivanja sadržaja urina i to makroskopsko ispitivanje sadržaja urina, hemijsko ispitivanje sadržaja urina i mikroskopsko ispitivanje sadržaja urina.
Makroskopsko ispitivanje sadržaja urina, zapravo podrazumeva posmatranje sadržaja urina (takvo posmatranje se obavlja golim okom) koje ima za cilj da ustanovi boju, kao i druge vizuelno primetne karakteristike urina.
Hemijsko ispitivanje sadržaja urina, zapravo predstavlja onaj segment obavljanja kompletne analize urina, koji ima za cilj da ustanovi specifičnu težinu urina, ali i vrednosti određenih elemenata u sadržaju urina, kao što su krv, bilirubin, keton, proteini, glukoza, urobilinogeni i brojni drugi elementi.
Mikroskopsko ispitivanje sadržaja urina, zapravo predstavlja onaj deo kompletne analize urina koji ima za cilj da ustanovi eventualno prisustvo i vrednosti određenih drugih elemenata koji takođe mogu biti uključeni u sastav sadržaja urina, a koji se odnose na primer na leukocite, to jest na bela krvna zrnca, na eritrocite, to jest na crvena krvna zrnca, na različite vrste i tipove bakterija, na različite vrste i tipove gljivica, na mokraćne kristale, na epitelne ćelije i na brojne druge elemente koji se takođe mogu naći u sadržaju urina i čije se prisustvo može otkriti u okviru obavljanja mikroskopskog ispitivanja.
Sediment urina
Za razliku od prethodno opisane analize urina, sediment urina predstavlja nešto složeniji postupak ispitivanja sadržaja urina, kojem kao takvom mora da prethodi proces centrifugiranja urina.
Ono što je u vezi sa sedimentom urina neizostavno napomenuti, jeste da se sediment urina može definisati kao takozvani organizovani, to jest kao biološki sediment urina ili kao takozvani neorganizovani, to jest kao hemijski sediment urina.
Ukoliko govorimo o takozvanom organizovanom, to jest o biološkom sedimentu urina, važno je da razjasnimo da se on definiše onda kada se u sadržaju urina ustanovi prisustvo određenih koncentracija elemenata biološkog porekla, kao što su recimo leukociti, odnosno bela krvna zrnca, kao što su eritrociti, odnosno crvena krvna zrnca, kao što su bakterije, kao što su gljivice, kao što su eptelne ćelije, kao što su cilindri ili kao što su kada su u pitanju muškarci, recimo spermatozoidi.
Sa druge strane, ukoliko govorimo o takozvanom neorganizovanom, to jest o hemijskom sedimentu urina, , onda je važno da razjasnimo da se on definiše onda kada se u sadržaju urina ustanovi prisustvo određenih koncentracija elemenata koji su hemijskog porekla, kao što su najčešće različiti oblici kristala različitih vrsta soli (to mogu na primer biti kristali uratne soli, zatim kristali fosfatne soli, kristali oksalatne soli ili pak kristali neke četvrte vrste soli).
Analiza urina – tumačenje rezultata i referentne vrednosti
Na osnovu dobijenih rezultata, to jest nalaza analize urina, moguće je steći prilično preciznu sliku o ukupnom zdravstvenom stanju ljudskog organizma.
Kako bi prethodno navedena činjenica mogla da se tretira kao apsolutno tačna, potrebno je ispuniti dva preduslova, a to je znati pravilno tumačiti rezultate analize urina i poznavati referentne vrednosti elemenata čije se prisustvo u sastavu urina može definisati kroz rezultate analize urina.
Iz pomenutog razloga, predlažemo vam da čitajući redove koji su pred vama, otkrijete koje su to referentne vrednosti elemenata koji mogu biti sadržani u sastavu urina, a čije se prisustvo u sastavu urina može otkriti u okviru obavljanja analize urina.
Kako bi smo vam omogućili da kompletno naučite da tumačite rezultate analize urina, sa vama ćemo takođe podeliti informacije na osnovu kojih će vam postati jasno šta predstavljaju, to jest na šta ukazuju povišene vrednosti elemenata koji se mogu naći u sastavu urina.
Pre nego što vam otkrijemo koje su referentne vrednosti analize urina i šta predstavljaju povišene vrednosti elemenata u urinu, napomenućemo par važnih činjenica koje će vam takođe pomoći da pravilno i tačno tumačite rezultate analize urina.
Naime, ukoliko je urin zdrav, tačnije ukoliko ne ukazuje na prisustvo određenih zdravstvenih promena u organizmu, on treba da ima bistar izgled i svetlo do umereno žutu boju i u okviru obavljanja analize treba da pokaže kiselu reakciju.
U protivnom, ukoliko je urin mutan i ukoliko je suviše taman ili ima neku specifičnu boju to u većini slučajeva ukazuje na prisustvo ili na nastanak određene zdravstvene promene u organizmu, koju je dalje potrebno ustanoviti i ispitati na osnovu drugih oblika pregleda i na osnovu vršenja daljih analiza.
Ukoliko urin u okviru analize pokaže alkalnu reakciju, to u većini slučajeva ukazuje na prisustvo određenog oblika bakterijske infekcije koja je razvijena i aktivna u organizmu.
Sada kada ste upoznati sa prethodno navedenim činjenicama, vreme je da saznate i koje su referentne vrednosti analize urina i na šta ukazuju povišene vrednosti određenih elemenata čije je prisustvo u sadržaju urina utvrđeno u okviru obavljanja analize urina:
- Relativna gustina urina: Kod odraslih osoba, referentne vrednosti relativne gustine urina, treba da se kreću u rasponu od 1,012 do 1,025. Ukoliko su vrednosti relativne gustine urina veće od referentnih, ta činjenica može ukazivati na prisustvo trenutnih ili pak hronično izraženih zdravstvenih promena kao što su na primer diajreja, učestalo povraćanje, izraženost povišene telesne temperature, ali i hipertenzija, dijabetes, izraženost poremećaja u funkciji nadbubrežne žlezde ili izraženost poremećaja u funkciji bubrega. Sa druge strane, ukoliko su vrednosti relativne gustine urina niže od referentnih, to može ukazivati na izraženost učestalijeg pražnjenja bešike.
- Glukoza: Kod zdravih pacijenata, referentne vrednosti glukoze u urinu treba da budu ravne nuli, to jest definisane kao negativne. Pozitivne vrednosti glukoze u sadržaju urina, najčešće su izražene kod pacijenata koji boluju od dijabetesa i ukazuju na paralelno povišene vrednosti glukoze u krvi.
- Proteini: Kod zdravih pacijenata, referentne vrednosti proteina u urinu, takođe treba da budu ravne nuli, odnosno definisane kao negativne. Pozitivne vrednosti proteina u urinu mogu ukazivati na trenutnu izloženost organizma pojačanom fizičkom zamaranju, na izraženost trudnoće, ali i na izraženost određenog oblika upalnog procesa.
- Bilirubin: Kao i u prethodna dva slučaja, kod zdravih pacijenata, referentne vrednosti bilirubina u urinu treba da budu definisane kao negativne. Pozitivne vrednosti bilirubina u urinu, mogu ukazivati na izraženost određenog oblika oštećenja funkcije jetre ili na izraženost određenog oblika oštećenja funkcije žučne kese.
- Urobilinogen: Referentne vrednosti urobilinogena u urinu, kod zdravih osoba, treba da budu definisane kao negativne.
- Aceton: Kod zdravih pacijenata, referentne vrednosti acetona u urinu, treba da budu definisane kao negativne. Pozitivne vrednosti acetona u urinu, izražene su kod osoba koje boluju od dijabetesa.
Sediment urina – tumačenje rezultata i referentne vrednosti
Evo koje su referentne vrednosti elemenata čije se prisustvo u urinu može ustanoviti kroz sediment urina i evo na šta mogu ukazivati povišene vrednosti takvih elemenata u urinu:
Eritrociti bledi: Referentne vrednosti bledih eritrocita u urinu kod zdravih pacijenata treba da su definisane kao negativne. Pozitivne vrednosti bledih eritrocita u sedimentu urina, mogu ukazivati na izraženost nekog oblika hronične bolesti bubrega ili pak na činjenicu da je pacijent nedavno bio izložen određenom obliku infekcije koja je bila aktivna u njegovom organizmu.
Eritrociti sveži: Referentne vrednosti svežih eritocita u sedimentu urina treba da su definisane takođe kao negativne. Pozitivne vrednosti svežih eritrocita u sedimentu urina, mogu ukazivati na izraženost kamenca u bešici ili na izraženost peska, to jest kamena u bubregu ili u mokraćnim kanalima.
Leukociti: Referentne vrednosti leukocita u sedimentu urina, kod zdravih pacijenata ne treba da prelaze 5. Ukoliko su vrednosti leukocita u sedimentu urina povišene, ali ukoliko ne prelaze 50, onda se takvo stanje medicinskim rečnikom definiše kao „dosta leukocita“. Ukoliko pak vrednosti leukocita u sedimentu urina prelaze 50, onda se takvo stanje medicinskim rečnikom definiše kao „masa leukocita“. Vrednosti leukocita u sedimentu urina koje su izražene kao dosta leukocita ili kao masa leukocita, ukazuju na izraženost određene vrste upalnog procesa koji je aktivan u organizmu. Što su vrednosti leukocita u sedimentu urina više povišene, to je srazmerno jasniji pokazatelj da je reč o izraženosti nekog komplikovanijeg oblika upalnog procesa koji je ativan u organizmu.
Epitelne ćelije okrugle: Referentne vrednosti okruglih epitelnih ćelija u sedimentu urina, treba da budu definisane kao negativne. Njihove pozitivne vrednosti u sedimentu urina ukazuju na određeni oblik poremećaja u funkciji bubrega.
Epitelne ćelije pločaste: Referentne vrednosti pločastih epitelnih ćelija u sedimentu urina, kod zdravih pacijenata treba da budu definisane kroz pojam „malo“. Međutim, čak ni povišene vrednosti pločastih epitelnih ćelija u sedimentu urina ne tretiraju se kao pokazatelj bilo kog oblika oboljenja u organizmu.
Cilindri: Kod zdravih pacijenata, referentne vrednosti cilindara u sedimentu urina treba da budu definisane kao negativne. Pozitivne vrednosti cilindara u sedimentu urina ukazuju na izraženost određenog oblia hroničnog oboljenja bubrega.
Urati amorfni: Kod zdravih pacijenata referentne vrednosti amorfnih urata u sedimentu urina, treba da su definisane kao negativne. Međutim, čak ni pozitivne vrednosti ovog elementa koji može biti sadržan u sedimentu urina, ne utiče na poseban način na formiranje slike o prisustvu bilo kog oblika oboljenja u organizmu.
Kristali mokraćne kiseline: referentne vrednosti kristala mokraćne kiseline, kod zdravih pacijenata treba da su definisane kao negativne. Pozitivne vrednosti mokraćnih kristala u sedimentu urina, mogu ukazivati na izraženost određene vrste bubrežnog oboljenja, ali i na izraženost gihta.
Kristali kalcijum oksalata: Referentne vrednosti kristala kalcijum oksalata u sedimentu urina treba da budu definisane kroz pojam „malo“. Povišene vrednosti, mogu, ali i ne moraju ukazivati na izraženost peska, to jest kamena u bubregu.
Kristali tripl-folsfata: referentne vrednosti kristala tripl-folsfata, treba da budu definisane kao negativne. Njihove pozitivne vrednosti u sedimentu urina, ukazuju na izraženost određene vrste bakterijske infekcije u organizmu.
Gljivice: Kod zdravih pacijenata, referentne vrednosti gljivica u sedimentu urina, treba da su definisane kao negativne. Pozitivne vrednosti gljivica u sedimentu urina, mogu biti izražene kod osoba koje boluju od dijabetesa, ali i kod osoba kod kojih je izražen neki oblik gljivične infekcije u organizmu.
Sluz: Referentne vrednosti sluzi u sedimentu urina, treba da su definisane kao negativne ili roz pojam „malo“. Međutim, ni povišene vrednosti sluzi u sedimentu urina ne treba da podstaknu zabrinutost, jer najčešće predstavljaju trenutno izraženu promenu, koja kao takva ne ukazuje na prisustvo bilo koje vrste oboljenja u organizmu.