Tuberkuloza – kako se prenosi i dobija, simptomi, uzrok i lečenje

Tuberkuloza je infektivna bolest koja se prenosi sa osobe na osobu i koja može da se javi u više različitih oblika, odnosno tipova. To je bakterijsko oboljenje, koje izaziva bakterija Mycobacterium tubercolosis, a najprisutnije je u zemljama jugoistočne Azije, uključujući Pakistan, Indiju, Bangladeš i Indoneziju, te u Zapadnom Pacifiku, uz Filipine, Kambodžu i Vijetnam, kao i u Kini, Rusiji, Južnoj Americi, u Africi, posebno u zapadnim delovima kontinenta i u sub-saharskoj Africi.

Za nastanak tuberkuloze postoje brojni faktori rizika, bolest se prenosi, a inkubacija i period zaraznosti mogu da variraju od slučaja do slučaja.

Definitivna dijagnoza tuberkuloze se postavlja na osnovu kultivacije mikobakterija iz uzorka vrsta uzetih tokom biopsije, a pred-dijagnoza ovog oboljenja može da se uspostavi fizičkim pregledom, testiranjem na koži i sinimanjem grudnog koša.

Sam tretman utvrđene tuberkuloze zavisiće od tipa bolesti o kome se radi; najčešće je potrebna dugoročna terapija, koja traje mesecima, uz jedan ili više lekova protiv tuberkuloze. Komplikacije bolesti mogu da variraju od nijedne do hroničnih problema, pa čak i smrti. Ozbiljne tegobe mogu da pogode organe poput pluća, jetre i bubrega.

• Prognoza pravovremeno lečene tuberkuloze je dobra. Šanse za oporavak su smanjene kod osoba kod kojih su već nastala oštećenja usled komplikacija ili kod onih koji su već primali terapiju protiv tuberkuloze;

Prevencija tuberkuloze uključuje rani tretman koji smanjuje mogućnost transmisije bolesti i izolaciju zaraženog pacijenta sve dok on više nije zarazan. Postoji i vakcina protiv tuberkuloze, ali se ona ne daje rutinski u svetu, usled mogućih komplikacija i različitih mišljenja o njenoj efikasnosti.

Šta je tuberkuloza?

Tuberkuloza ili TB je multisistemsko infektivno oboljenje koje izaziva bakterija Mycobacterium tubercolosis, jedna od štapićastih bakterija. Tuberkuloza je najčešći uzrok smrtnosti izazvane infektivnim oboljenjima u celom svetu (oko 1.1 do 1.7 miliona ljudi umre od tuberkuloze u celom svetu svake godine). Ova opaka bolest se smatra izuzetno dobrim imitatorom različitih oboljenja, pa ju je nekad teško prepoznati; lista simptoma obuhvata veoma širok spektar koji se može pripisati mnogim drugim bolestima. Opis i nazivi tuberkuloze su različiti i javljaju se i u stručnim i u nenaučnim publikacijama.

Neki od naziva za TB su i consumption, aktivna, latentna, plućna, kožna tuberkuloza, te razni drugi, zavisno od oblika u kome se javlja i koji je deo tela zaražen. U najvećem broju slučajeva, različiti termini se odnose na specifičan tip TB koji se ispoljava jedinstvenim simptomima ili nalazima.

• Najučestaliji oblik tuberkuloze je plućna tiberkoloza i u čak 85% slučajeva bakterija napada pulmonarni sistem;
• Ljudi su jedini poznati domaćini za Mycobacterium tubercolosis, mada životinje mogu da budu zaražene bolešću;

Tuberkuloza je mučila ljudsku vrstu dugi niz vekova; rani dokazi o postojanju ovog ozbiljnog oboljenja sežu u daleku prošlost, čak u osmi milenijum pre nove ere. Dokazi o zarazi tuberkulozom pronađeni su na leševima ljudi koji potiču iz perioda oko 8000 godina pre nove ere, što znači da ova bolest ima dugu i prošlost napadanja ljudi. Stari Grci su je nazivali phthisis, na engleskom wasting away, odnosno bolešću propadanja, nestajanja. Za mnoge evropske zemlje tuberkuloza je uzrokovala oko 25% smrtnih slučajeva odraslih osoba usled bolesti i bila je vodeći uzrok smrtnosti u Sjedinjenim Američkim Državama sve do ranih godina XX veka.

• Uzročnika tuberkuloze, Mycobacterium tubercolosis, otkrio je Robert Koh, krajem XIX veka, 1882.;

Uz povećano razumevanje same bolesti, različte inicijative javnog zdravlja, razvoj metoda za prevenciju širenja bolesti (poput karantinske izolacije), razvoja lekova za lečenje tuberkuloze, pojava ove bolesti je znatno smanjena u odnosu na ranija doba, posebno u razvijenim zemljama. Ipak, zvanični podaci svedoče o bar jendoj trećini svetske populacije koja je zaražena tuberkulozom i smrtnosti od čak 1.5 miliona ljudi godišnje, uzrokovanoj infekcijom TB.

Danas je dostupna obimna medicinska literatura koja se bavi problematikom tuberkuloze. U takvim studijama su date veoma podrobne informacije o svim aspektima ove razorne i potencijalno fatalne bolesti. U ovom tekstu nastojima da damo neke osnovne smernice o tuberkulozi i pružimo čitaocu uvid u različite aspekte bolesti, uključujući njene uzroke, simptome, način prenošenja, dijagnostiku i prevenciju.

Tipovi tuberkuloze

Postoji više različitih oblika TB, ali dva osnovna tipa se nazivaju aktivna i latentna tuberkuloza. Oni se razlikuju u načinu na koji se bolest ispoljava i u prenosivosti zaraze.

• Aktivna TB
• Latentna TB

Aktivna tuberkuloza je oblik bolesti u kome TB proizvodi aktivne simptome i kada se bolest može preneti drugim ljudima; latentni oblik, sa druge strane, podrazumeva da je osoba zaražena bakterijom Mycobacterium tuberculosis, ali simptomi izostaju. U slučaju latentnog oblika, bakterijska infekcija najčešće ne ispoljava simptome usled aktivnosti imunog sistema pacijenta, koji suzbija rast i širenje bakterija. U tom slučaju bakterija obično nije prisutna u uzroku.

Ljudi koji boluju od latentne tuberkuloze obično ne mogu da prenesu bolest drugima, osim ukoliko imuni sistem ne počne da otkazuje; otkazivanje imunog sistema uzrokuje reaktivaciju (bakterijski rast više nije potisnut), što rezultira razvojem u aktivnu tuberkulozu i pacijent postaje zarazan. Latantna tuberkuloza u tom smislu podseća na zarazu malim boginjama, koja ostaje uspavana i može se reaktivirati godinama kasnije.

• Drugi oblici

Mnogi drugi oblici tuberkuloze mogu da se jave u aktivnoj ili latentnoj formi. Ti oblici se uglavnom nazivaju prema znacima i simptomima, te delovima sistema koje Mycobacterium tuberculosis u datom slučaju napada. Oblici tih vidova TB variraju od osobe do osobe.

Na primer, plućna tuberkuloza u najvećoj meri napada plućni trakt, kožna TB se manifestuje simptomima na samoj koži pacijenta, dok milijarna TB predstavlja naziv za oblik TB koji se ispoljava brojnim malim raširenim zaraženim delovima tela i organima (to su lezije i granulomi veličine od 1 do 5 mm). Nije neuobičajeno da jedan pacijent razvije nekoliko različitih oblika aktivnog tipa tuberkuloze. Više o konkretnim tipovima biće pomenuto u delu u kome ćemo se baviti simptomima bolesti.

UZROCI TUBERKULOZE

Uzrok tuberkuloze je infekcija ljudskog tkiva usled zaraze bakterijom Mycobacterium tuberculosis. Bakterije iz ove grupe su karakteristične o tome što se sporo razvijaju, aerobne su i mogu da se nastane unutar telesnih ćelija (intracelularne parazitske bakterije).

Njihov jedinstveni ćelijski zid ih štiti od odbrambenog sistema ljudskog tela i daje mikobakterijama mogućnost da poprime određene boje, poput fuksina (crvenksasta boja) nakon izlaganja kiselini, što se retko dešava u slučaju drugih bakterijskih, gljivičnih ili parazitskih rodova.

Mikobakterije

Mycobacterium tuberculosis jepatogena bakterijska vrsta u porodici Mycobacteriaceae i glavni uzročnik tuberkuloze. Otkrivena je krajem XIX veka, od strane poznatog Roberta Koha. Ova bakterija ima neobičan, voskiran omotač koji je nepropustan za Gram boju, te tako ova bakterija može da se pokaže i kao gram-pozitivna i kao gram-negativna. Druge vrste boja se koriste kako bi se ona identifikovala pod mikroskopom. Fiziologija M. tuberculosis je veoma aerobna i potreban joj je visok nivo kiseonika. Primarno je patogen respiratornog sistema sisara, zbog čega se najčešće nastanjuje u plućima.

Mikobakterije koje ‘umaknu’ odbrambenim snagama ljudskog organizma mogu da se šire putem krvotoka ili limfnih puteva u većinu organa, uz preferenciju ka onima koji su dobro snabdeveni kiseonikom (kao što su pluća, bubrezi i kosti). Tipične tuberkolozne lezije, koje nazivamo granulomima, obično se sastoje od centralne nekrotične oblasti, zatim zone makrofaga, velikih Langerhansovih ćelija i limfocita okruženih nezrelim amkrofagama, plazma ćelijama i drugim limfocitima. Takvi granulomi takođe sadrže mikobakterije.

U slučaju latentne infekcije, fibrozna kapsula obično okružuje granulom i kod nekih ljudi dolazi i do njegove kalcifikacije. Međutim, ukoliko imuni sistem pacijenta oslabi, bilo da se to desi odmah ili kasnije tokom vremena, te dođe do reaktivacije, bakterije nastavljaju da se šire i da remete normalno funkcionisanje telesnih organa.

• Osnovi uzročnik tuberkuloze su mikobakterije, Mycobacterium tubercolosis;
• Atipične mikobakterije koje mogu da izazovu bolest su M. avium kompleks, M. fortutium kompleks bakterija i M. kansasii;

Faktori rizika

Postoji niz faktora rizika za oboljevanje od tuberkuloze. Pojedine grupe ljudi imaju izražen rizik za zarazu ovom opasnom bolešću, poput osoblja koje radi u bolnicama ili drugim prostorima u kojima mogu da budu prisutni zaraženi tuberkulozom (kao što su, na primer, zatvori, kuće za negu, ustanove za grupnu podršku HIV obolelim osobama, skloništa za beskućnike i sl.).

Bliski kontakt sa korisnicima droga ili sa osobama za koje se zna da imaju TB takođe daje povećan rizik za zarazu. Druge grupe ljudi koje su podložnije zarazi tuberkulozom su neke od sledećih.

• Putnici i imigranti iz zemalja ili područja za koja se zna da imaju visok procenat oboljevanja od TB;
• Deca i stariji sa osabljenim imunim sistemom (posebno oni koji imaju i poztivan kožni test na TB);
• Oboleli od HIV virusa, korisnici droga, posebno kada su HIV i upotreba narkotika u korelaciji;
• Pacijenti koji boluju od karcinoma vrata i glave;
• Pacijenti kod kojih je rađena transplatacija;
• Dijabetičari, osobe sa bolestima bubrega;
• Osobe koje su podvrgnute imunosupresivnim terapijama;
• Pacijenti sa silikozom;

SIMPTOMI TUBERKULOZE

Mada postoji više oblika tuberkuloze, za većinu slučajeva TB zaraze je odgovorna tuberkuloza pluća, čak 85%.

Simptomi pulmonarne tuberkuloze mogu da se jave i uz druge oblike ove bolesti ili pre nego što se oni uopšte zapaze. Klasični simptomi tuberkuloze pluća obuhvataju neke od sledećih.

• Povišena temperatura, noćno znojenje;
• Kašalj (često hroničan), hemoptizija (iskašljavanje krvi);
• Gubitak ili smanjenje apetita;
• Gubitak telesne težine i/ili gubitak mišićne mase (neželjeni);
• Bol u grudima, bol prilikom disanja, kratak i plitak dah;
• Otečeni limfni čvorovi;
• Upala pluća (kod starijih ljudi to može biti jedini simptom);

Drugi vidovi TB se u slobodnoj definiciji klasifikuju kao ekstra pulmonarni (van pluća) i često se ispoljavaju nespecifičnim simptomima, koji se često javljaju lokalizovano na mestu koje je zaraženo. Drugi oblici tuberkuloze se mogu ispoljavati nekim od sledećih simptoma.

• Tuberkuloza kostiju (Potova bolest), bol u kičmenom stubu, stegnutost i tvrdoća leđa, moguća paraliza;
• Tuberkulozni meningitis, glavobolje koje variraju u dužini, ali su uporne, promene u mentalnom smislu, koma;
• Tuberkulozni artritis, obično bol u jednom zglobu, najčešće u kuku ili kolenu;
• Genitourinarna tuberkuloza, disurija, bol u slabinama, učestalo mokrenje, prisustvo granuloma;
• Milijarna tuberkuloza, prisustvo mnogobrojnih čvorića raširenih u organima, a koji podsećaju na zrna prosa (millet seeds, otuda naziv oblika bolesti);
• Pleuralna tuberkuloza, nakupljanje gnoja u pleuralnoj šupljini (empijema), pleuralno izlivanje;
• MDR tuberkuloza, pacijenti su zaraženi TB bakterijom koja je otporna na različite lekove protiv tuberkuloze;
• XDR tuberkuloza, pacijenti su zaraženi TB bakterijom koja je otporna na neke od najefektivnijih lekova protiv tuberkuloze (XDR znači extensively drug resistant);

Kako se tuberkuloza prenosi?

Tuberkuloza je veoma zarazna bolest i može se preneti drugima preko čestica u vazduhu tokom kašljanja, kijanja ili preko kontakta sa ispljuvkom zaražene osobe. To znači da se bolest dobija bliskim kontaktom sa pacijentom koji je zaražen, a do većih zaraza može doći u prenaseljenim oblastima i okruženju gde su velike gužve.

Period inkubacije ove bakterije može da varira u intervalu od dve do dvanaest nedelja. Osoba može da ostane zarazna dugo vremena (sve dok žive mikobakterije obitavaju u ispljuvku) i može ostati zarazna sve dok nije bila podvrgnuta adekvatnoj terapiji tokom nekoliko nedelja.

Međutim, neke osobe mogu da budu zaražene, ali da njihov imuni sistem suzbije infekciju, te da se prvi simptomi jave tek godinama kasnije. Takođe, kod nekih pacijenata se simptomi nikada ne ispolje i oni ne postanu zarazni.

POSTAVLJANJE DIJAGNOZE TUBERKULOZE

S obzirom da tuberkuloza može da se javi u latentnoj ili aktivnoj formi, definitivna dijagnoza aktivne tuberkuloze zavisi od kulture mikobakterija koje se nalaze u ispljuvku ili uzimaju prilikom biopsije tkiva.

Međutim, nekada je potrebno da prođu nedelje da bi se ove sporo rastuće bakterije razvile. Pošto pacijenti koji imaju latentnu tuberkulozu ne zahtevaju da budu hitno izolovani ili lečeni određenim lekovima, ovo je korisno da se utvrdi to da li je osoba zaražena ili ne, da li ima latentnu infekciju ili je aktivno zaražena prenosivom TB bakterijom.

Pošto se obavi fizički pregled pacijenta i razmotri njegova istorija bolesti, sledeći uobičajeni korak je sprovođenje testa na koži. Reč je o testu osetljivosti na tuberkulin, prilikom kojeg se pacijentu pod kožu ubrizgava tuberkulin (ekstrakt napravljen od mrtvih mikobakterija). U razmaku od 28 do 72 sata, koža pacijenta se pregleda u potrazi za znacima oticanja, to jest induracije. Ukoliko je test pozitivan na induraciju (očvrsnuće), to sugeriše da je pacijent ili bio izložen živim mikobakterijama ili je aktivno zaražen (ili je bio vakcinisan); ako je test negativan, znači da pacijent nema TB.

Druga vrsta testa, IGRA (interferon-gamma release assays) može da izmeri imuni odgovor organizma na Mycobacterium tuberculosis. Drugi brzi test je rentgen pluća, koji može da pruži dokaz o plućnoj infekciji, dok analiza ispljuvka pacijenta, uz pomoć određenih boja koje uglavnom izdvajaju mikobakterije pokazuje prisustvo bakterija. Ovi testovi su veoma korisni lekarima kako bi se postavila dijagnoza aktivne ili latentne tuberkuloze i većina lekara će bazirati tretman na osnovu procene tih testova.

• Pojedini od pomenutih testova su korisni za postavljanje dijagnoze samo kod ljudi koji nisu vakcinisani protiv tuberkuloze, a manje su korisni kod vakcinisanih osoba;
• Za neke pacijente je potrebno da analize kultura bakterija budu dodatno ispitane kako bi se utvrdilo na koje lekove je grana mikobakterija zaraženog pacijenta osetljiva;

Drugi testovi za utvrđivanje prisustva tuberkuloze su takođe razvijeni. Na rimer, postoji takozvani PCR test (polymerase chain reaction), koji detektuje TB antigene, zatim LED-FM mikroskopska tehnika koja identifikuje TB organizme uz pomoć uređaja i one su takođe su primenjive metode. IGRA test se preporučuje za uspostavljanje dijagnoze kod pacijenata koji su bili vakcinisani protiv tuberkuloze i odobren je od strane američke Uprave za hranu i lekove (FDA). Ljudi kod kojih su prisutni aktivni simptomi, kod kojih su pozitivni testovi krvi i ispljuvka, smatraju se zaraženim tuberkulozom i zaraznim. To je aktivni oblik tuberkuloze. Lekari postavljaju dijagnozu latentne tuberkuloze i tretiraju takve pacijente na osnovu nekoliko kriterijuma.

• Ne postoje simptomi ni fizički nalazi koji ukazuju na prisustvo tuberkuloze;
• Testovi na tuberkulin i IGRA testovi su obično pozitivni;
• Rediografija grudnog koša je normalna;
• Uzorci respiratornog sistema i ispljuvka su obično negativni;
• Pacijenti ne mogu preneti TB drugima, ali treba da razmotre tretman kako bi sprečili da se bolest razvije;

LEČENJE TUBERKULOZE

Tretman tuberkuloze najviše zavisi od tipa infekcije i osetljivosti mikobakterija na lekove. Za latentnu tuberkulozu, postoje tri uobičajena leka, koji se uzimaju na različite načine, prema različitim šemama trajanja terapije, intervala uzimanja i doziranja. Ti lekovi su izonijazid (INH), rifampin (RIF) i rifpentin (RPT). Oni se uzimaju na više načina, a nekad i u kombinaciji, sve u zavisnosti od tipa TB i sveukupnog zdravstvenog stanja samog pacijenta.

Tretiranje tuberkuloze koja je otporna na lekove može da bude veoma teško. Pacijenti koji boluju od ovakvih oblika TB moraju da se podvrgnu tretmanu kod specijalista za infektivna oboljenja, pošto u toj oblasti medicine postoji niz drugih lekova i korisnih terapija koje se mogu primeniti u takvoj situaciji. Ova oblast medicine se razvija i postoje mnogi novi planovi terapija koji mogu biti primenjivi i efektivni u određenom slučaju; neki od najnovijih lekova, kakav je bedakvilin (prodaje se pod imenom Sirturo), odobreni su za lečenje tuberkuloze.

Kao i obično, tretmani za tuberkulozu mogu da imaju nuspojave, što je slučaj kod primene većine lekova. U slučaju da se bilo koji neželjeni efekat javi, trebalo bi u najkraćem roku kontaktirati lekara. Ovo su mogući neželjeni efekti lekova protiv tuberkuloze.

• Gubitak apetita, mučnina i/ili povraćanje;
• Žutica;
• Parastezija;
• Formacija modrica, krvarenje;
• Promene u vidu;

Kod nekih pacijenata je oštećenje pluća usled tuberkuloze toliko veliko da jedina opcija tretmana bolesti može da bude hirurško odstranjivanje zaraženog tuberkuloznog tkiva pluća. Lekovi su neophodni za pravilno lečenje tuberkuloze. Kućna nega može da pomogne da se simptomi ublaže, ali ne može da izleči bolest.

U ublažavanju simptoma pomažu mleko, banane, ananas i druge namirnice, ali važno je pre upotrebe bilo kog dodatnog tretmana obavezno potražiti savet lekara.

Komplikacije tuberkuloze

Iako kod nekih pacijenata ne mora da dođe do razvoja komplikacija usled zaraze tuberkulozom, kod drugih takvi problemi variraju od blagih do ozbiljnih tegoba, uključujući čak i fatalan ishod.

Neke od ozbiljnijih komplikacija uključuju oštećenje funkcije pluća, bolove kostiju (posebno kičme, rebara i zglobova), meningitis, propadanje funkcija bubrega i/ili jetre, tamponadu srca i oštećenje vida.

Prognoza bolesti

Za većinu ljudi koji žive u oblastima gde su adekvatna dijagnoza i tretmani dostupni, prognoza za izlečenje tuberkuloze je veoma dobra, ukoliko ispune sve protokole lečenja. Procenat povratka bolesti je nizak (14%) i nekada se može javiti usled ponovne infekcije.

Tuberkuloza otporna na lekove je teža za lečenje i prognoze nisu tako dobre. Isto važi i za pacijente koje imaju oslabljen imuni sistem, za stare osobe i pacijente sa prethodnom istorijom infekcije i lečenja tuberkuloze.

PREVENCIJA TUBERKULOZE

Vakcina protiv tuberkuloze je komercijalno dostupna i zove se BCG, odnosno Bacille Calmette-Guerin vakcina. Ona nije preporučena u oblastima gde je rizik za zarazu tuberkulozom nizak.

Takođe, ova vakcina pokazuje varijabilne rezultate u pogledu prevencije plućnih bolesti kod odraslih osoba. Drugi problem sa ovom merom prevencije jeste to što vakcina može da utiče na kožni test na tuberkulin. Ipak, mnoge zemlje koriste ovu vakcinu, kako bi smanjile rizik za infekciju kod dece i sprečile milijarnu bolest.

Osobe koje imaju aktivni oblik tuberkuloze tretiraju se kombinacijom metode izolacije i medikamentozne terapije, kako bi se sprečilo širenje ove opasne bolesti. Preporučuje se izolovanje pacijenta kod kog se sumnja na TB u prostoriju sa negativnim vazdušnim pritiskom, a osoblje koje se brine o takvim pacijentima mora da ispuni sve mere opreza kako bi sprečilo da se samo zarazi i širi bolest. Kontinurana izolacija pacijenta se preporučuje sve dok analize ispljuvka ne pokažu negativan nalaz na mikobakterije; to obično traje od dve do četiri nedelje, uz adekvatan tretman i nakon tri određivanja.

• U kasnom XIX i početkom XX veka, pacijent oboleli od dugoročnih bolesti, najviše tuberkuloze, su se lečili u sanatorijumima (sanitarium i sanitorium su sinonimi za ovaj oblik ustanove), pre nego što je otkrivena efikasna antibiotska terapija;

Pošto je plućna tuberkuloza najčešći oblik, veoma je važno voditi računa o zdravlju i stanju svojih pluća. Jedna od najvažnijih stavki u tom smislu jeste ostavljanje pušenja; dobro je poznato koliko je pušenje opasno za zdravlje kako samog pušača, tako i osoba u okruženju. Razlog više za ostavljanje ove loše navike jeste već preležana tuberkuloza pluća.

Pasivno pušenje takođe oštećuje disajni sistem i sama pluća, tako da se uvek savetuje izbegavanje preterano zagušljivih prostorija punih duvanskog dima. Isto važi i za zagađenja u vazduhu u okruženju u kojem se pravi. Nažalost, u velikim urbanim sredinama, a još više u industrijskim područjuima, zagađenje vazduha nije tako lako izbeći, no uvek je od velike koristi provoditi što više vremena je moguće u prirodi, na svežem, čistom vazduhu.

Takođe, preventiva svih bolesti, pa tako i tuberkuloze, svakako je usvajanje zdravih navika u ishrani. Ako je ishrana dobro izbalansirana, ako je organizam snabdeven svim potrebnim nutrijentima, on će se lakše boriti protiv svake potencijalne zaraze. U slučaju tuberkuloze je dobro ukomponovana dijeta jako važna, jer se ova bolest, između ostalog, manifestuje gubljenjem na kilaži i slabljenjem celokupne mase tela.

Dobro izbalansirana ishrana je važna i za prevenciju i za lečenje tuberkuloze, jer pomaže telu da se lakše nosi kako sa terapijom protiv bolesti, tako i u održavanju telesne težine, što može biti narušeno ovom infekcijom. Ponovićemo ukratko šta sami možete učiniti za sačuvate svoj organizam od tuberkuloze.

• Izbegavanje pušenja, zadimljenih prostorija;
• Izbegavanje oblasti zagađenog vazduha;
• Što češći boravak u prirodi;
• Dobro izbalansirana ishrana;
• Izbegavanje kontakta sa akutnim bolesnikom;
• Adekvatna zaštita u poseti bolesniku;
• Preventivan pregled ukoliko osoba boravi u blizini bolesnika;

Tuberkuloza pluća

Plućna tuberkuloza je najčešći oblik bolesti. Izaziva je Mycobacterium tuberculosis i ova bolest je zarazna. To znači da se bakterija lako širi od zaražene osobe na nekog drugog, putem vazduha i kontakta sa ispljuvkom pacijenta, u najčešćem broju slučajeva. Može da se dobije udisanje čestica vazduha u blizini zaražene osobe kada kija, kašlje ili slično. Infekcija pluća do koje tada dolazi je primarna tuberkuloza. Većina ljudi se oporavlja od primarne TB bez ikakvog daljeg dokaza o prisustvu bolesti, ali infekcija isto tako može biti neaktivna, uspavana čitav niz godina i može da se reaktivira.

Većina ljudi koji razviju simptome ovakve infekcije je bilo zaraženo bakterijum u prošlosti. U pojedinim slučajevima do razvoja bolesti može doći u okviru od nekoliko nedelja od primarne zaraze. Najpodložniji oboljevanju od plućne tuberkuloze su stariji odrasli, bebe i ljudi sa oslabljenim imunim sistemom. Povećan rizik za zarazu tuberkulozom imaju osobe koje žive u prenaseljenim oblastima i nemaju adekvatne higijenske uslove, osobe koje su u blizini zaraženih tuberkulozom, osobe koje imaju slabu ishranu. Faktori koji povećavaju rizik za zarazu od (plućne) tuberkuloze su porast broja HIV infekcija, porast broja beskućnika, razvoj otpornih grana TB bakterija.

Simptomi plućne tuberkuloze u primarnom obliku se ne ispoljavaju. Kada se bolest aktivira, najčešći simptomi pulmonarne tuberkuloze su sledeći.

• Teškoće u disanju, bol u grudima, šištanje, bol pri disanju;
• Kašalj, obično produktivan i hroničan;
• Iskašljavanje krvi;
• Pojačano znojenje, posebno tokom noći;
• Zamor, groznica, gubitak apetita i kilaže;

Fizički pregled pacijenta sa plućnom tuberkulozom može da pokaže oticanje prstiju šaka i stopala (kod uznapredovale bolesti), natečene ili osetljive limfne čvorove na vratu ili na drugim mestima, prisustvo tečnosti u okolini pluća (pleuralna efuzija), neobične zvuke prilikom disanja, pucketanje. Dalji preporučeni testovi uključuju sledeće.

• Bronhoskopija;
• Rentgen grudnog koša,;
• CT grudnog koša;
• IGRA test;
• Analiza ispljuvka;
• Toracenteza, procedura uklanjanja tečnosti između zidova grudnog koša i pluća;
• Tuberkulin kožni test;
• Biopsija zaraženog tkiva (retko se primenjuje);

Lečenje se sprovodi sa ciljem da se izleči infekcija uz pomoć lekova koji se bore protiv TB bakterija. Aktivna pulmonarna tuberkuloza se leči kombinacijom različitih lekova (obično je u pitanju kombinacija četiri leka). Pacijent treba da prima terapiju sve dok laboratorijske analize ne utvrde koji lek se pokazuje najboljim. Moguće je da je potrebno uzimanjue čak šest različitih lekova u različito doba dana tokom šest meseci ili duže; od vitalnog je značaja uzimati ih tačno onako kako je lekar prepisao.

• Kada ljudi ne uzimaju lekove koji su im prepisani za lečenje TB pluća na način na koji je to preporučeno, infekcija postaje mnogo teža za lečenje, jer mikobakterije mogu postati rezistentne na terapiju, što znači da u tom slučaju lek više ne pomaže;

Ukolko se postavi dijagnoza plućne tuberkuloze, pacijent obično treba da bude izolovan od dve do četiri nedelje (u kući ili u bolnici), kako bi se sprečilo širenje zaraze. Nakon pokrenutog tretmana, simptomi obično počinju da se povlače nakon dve do tri nedelje. Snimak pluća međutim neće pokazati taj napredak nedeljama, pa i mesecima kasnije. Prognoze za uspešno lečenje tuberkuloze pluća su veoma dobre, ako se bolest dijagnostifikuje i leči na vreme.

Tuberkuloza kostiju (Potova bolest)

Potova bolest je oblik tuberkuloze koji se javlja izvan pluća, dakle, spada u takozvane ekstra plućne oblike i ispoljava se na kičmenom stubu. Tuberkuloza van pluća moće da pogodi nekoliko drugih tkiva, uključujući i kičmu, te da dovede do razvoja vrste tuberkuloznog artritisa koji napada međukičmene zglobove. Ova bolest se naziva Potova bolest, prema Persivalu Potu, britanskom hirurgu sa kraja XVIII veka. Medicinski naziv bolesti je tuberculosus spondylitis i najčešće je lokalizovana u torkalnom delu kičme.

Potova bolest nastaje usled hematogenog širenja tuberkuloze sa drugih delova tela, najčešće su u pitanju pluća. Infekcija se potom širi kroz dva dela kičmenog pršljena u prostor međupršljenskih diskova. Ukoliko je samo jedan deo pršljena pogođen, disk ostaje normalan, ali ako su oba pogođena, disk ne može da primi potrebne nutrijente i počinje da propada. U procesu nekroze tkivo diska postepeno umire i dovodi do sužavanja pršljenova i krivljenja kičme.

Potova bolest može da se leči neoperativnim putem, uz pomoć lekova protiv tuberkuloze, tretira se analgeticima, imobilizacijom dela kičme, a u nekim slučajevima je potrebno izvesti operativni zahvat. Kao poslednja opcija vrši se fizija grudnog dela kičme. Fizikalna terapija, učenje pravilnog držanja i učenje programa kućnih vežbi primenjuju se kao terapije za redukciju bolova i ublažavanje problema izazvanih bolešću.