Avokado je tropsko voće koje raste na zimzelenom drvetu u Meksiku i Srednjoj Americi. Zbog svoje hranljive vrednosti i obilja vitamina, često ga još nazivaju i „super hranom“, a naučnici sve više dokazuju da ima veoma blagotvorno dejstvo na zdravlje čoveka.
Plod avokada je od jako zelene do crne boje i kruškastog oblika. Zbog oblika su ga, upravo, kolonisti nazivali još i „aligatorska kruška“. Zreo se blago savija pod prtiskom, ali ako nakon pritiska ostaju tragovi, plod je prezreo i nije za jelo. Stablo može da naraste i do čak 20 m, a zreo plod teži od 150 g, pa sve do 1 kg.
U ostale delove sveta je došao u 18. veku. Danas postoji preko 80 vrsta ovog voća, a najpoznatije su kalifornijski i avokado sa Floride. Koristi se svež, u namazima i prelivima, ali se često primenjuje i u kozmetici.
Nutritivna vrednost
Avokado je veoma hranljiva biljka koja sadrži mnoštvo vitamina i minerala. Veoma je bogat kalijumom i natrijumom, a sadrži i izvesne količine magnezijuma, mangana, bakra, gvožđa, cinka, fosfora. Od vitamina, najviše je vitamina A, vitamina C, vitamina B5, vitamina B6 i vitamina E.
Sto grama voća sadrži oko 2 g proteina, a veoma je bogat i biljnim mastima, pa ga često svrstavaju i u povrće. Veoma brzo zasiti, a ima samo 160 kalorija. Bogat je i vlaknima, pa je rado viđen gost na trpezama osoba koje su na dijeti ili posebnim režimima ishrane.
Bogat je i beta – karotenom, snažnim antioksidansom, koji je najviše skoncentrisan u mesu koje je blizu kore.
Lekovita svojstva avokada
Danas se ova biljka veoma često koristi i u medicini i kozmetici. To ne bi trebalo da čudi, jer su je još Maje i Asteci primenjivali kao prirodan lek u tradicionalnoj medicini.
Redovno konzumiranje avokada će vam ojačati imuni sistem, ali naučnici smatraju da može da izleči i neke od teških bolesti.
Avokado štiti srce i krvne sudove. Smatra se da najpovoljniji uticaj ima na jačanje krvnih sudova, doprinosi njihovoj elastičnosti i poboljšava prokrvljenost organizma. Kako je veoma bogat kalijumom, sprečava i razvoj i nastanak srčanih oboljenja. Smanjuje nivo holesterola u krvi, a folna kiselina štiti od moždanih udara i doprinosi boljem pamćenju i boljoj koncentraiji. Avokado vam može pomoći i da regulišete krvni pritisak, a novija istraživanja pokazuju i da pozitivno utiče na obolele od Alchajmerove bolesti.
Zdrav je za oči. Vitamin A čini čuda za vaše oči, a njega možete naći i u avokadu. Osim što dugoročno štiti vaš vid, dokazano je i da sprečava degenerativne bolesti oka, ali i kataraktu, zamućeni vid i često se preoporučuje starijim osobama i onima koji imaju probleme sa vidom.
Leči dijabetes. Avokado je čudotvorna biljka i u lečenju dijabetesa, jer pomaže u srečavanju otpornosti na insulin. Istovremeno drži u ravnoteži nivo šećera u krvi. Smatra se da je apsolutno bezbedan i za osobe sa povišeni šećerom, jer ima male količine ugljenih hidrata.
Jača imunitet. Ako se ovo voće često nalazi na vašoj trpezi, bićete zaštićeni i bezbedni od virusa i bakterija. Iskon nivo vitamina i minerala, kao i antioksidansi, povoljno e uticati na vaše telo, posebno u prelaznom periodu. Kalijum će pomoći u obnovi ćelija u vašem organizmu, a osećaćete se i sveže i odmornije.
Sprečava upale. Avokado pomaže i kod upala, a pokazao se i kao dobar saveznik u borbi protiv artritisa. Često se protiv upala koristi i avokadovo ulje tako što se namaže na bolno mesto za lečenje raznih upala.
Odličan je za varenje. Pomaže da apsorbujete antioksidanse iz druge hrane, ali i blagotvorno utiče na čitav digestivni trakt. Njegove „dobre masti“ utiču na to da dugo osećate sitost, ali i da uspore ubrzano pražnjenje creva. Samo mala količina avokada može da pomogne u boljem varenju, a utiče i na lečenje dijareje i upornog zatvora.
Protiv kancerogenih ćelija. Novija istraživanja označavaju avokado kao dobrog saveznika u bobi protiv malignih oboljenja. Smatra se da je dobra prevencija kod raka prostate, dojke, kože i nekih vrsta raka koji se mogu pojaviti u usnoj duplji. Tajna je u velikoj količini antioksidanasa koji su poznati kao neprijatelji kancerogenih ćelija.
Avokado za mršavljenje
Osim što je blagotvorno utiče na varenje, avokado je namirnica koja će vas dugo držati sitim. Istraživanja pokazuju da obroci od samo pola avokada mogu držati sitost i do nekoliko sati. Sadrži nizak nivo ugljenih hidrata i kalorija, pa je potpuno bezbedan i kada ste na dijeti.
Najbolje je jesti ga svežeg, ali može da se kombinuje sa mnogo namirnica. Visok nivo vlakana u kombinaciji sa vitaminima i proteinima pooći će da brže sagorevate masne naslage, ali ćete i ubrzati svoj metabolizam.
Kako se avokado koristi?
Avokado je veoma zahvalna biljka, jer nezreo plod može da sazri i na sobnoj temperaturi i da se koristi. Najbolje je birati već zerele plodove, a nakon kupovine čuvati ih u frižideru nekoliko dana.
Kora avokada je tvrda i često može biti teško preseći ga. Unutrašnji deo je mekan, a u središtu se nalazi tvrda koštica. Kada ga presečete, boja treba da bude svetlo žuta. Ako ne planirate odmah da ga koristite, prelijte ga limunovim sokom da ne bi oksidirao i čuvajte u frižideru tako da meso bude sve vreme u limunovom soku.
Nakon sečenja ga možete odmah jesti kašikom, ali i u salatama, sosevima, za sendviče, paste, a u svetskim kuhinjama često se koristi umesto putera za pečenje.
Kako se seče i jede avokado?
Nožem prepolovite avokado. Držite spojene polovine, pa ih okrenite svaku u suprotnom smeru da bi se odvojila koštica.
Kada izvadite semenku, uzdužno zarežite koru i lagano skinite iz dva dela. Meso kasnije možete lako seći i koristiti kako želite.
Recepti sa avokadom
Ukus avokada lepo će se uklopiti sa raznim vrstama povrća, sa mesom, ribom, morskim plodovima, ali i voćem. Kombinuje se sa šargarepom, krompirom, krastavcem, paradajzom, rukolom, sokom ili komadima narandže, mentom, limetom, komoračem, celerom, pastrmkom… Za salate koristite senf, limunov sok, maslinovo ulje, peršun, ali će i razne vrste pečuraka i rotkvice biti idelne kada se pmešaju sa avokadom.
Od njega možete spremiti i ukusne kolače, sladolede ili voćne salate, a slaže se i sa kokosovim i palminim mlekom, kao i citrusnim voćem.
Gvakamole sos
Najpoznatiji recept je, svakako, Gvakamole sos koji najčešće povezujemo sa meksičkom kuhinjom. Za pripremu sosa, potrebno je:
- 2 veća ploda avokada
- Limun
- Maslinovo ulje
- 2-3 čena belog luka
- Glavica crnog luka
- Začini po želji: so, biber, korijander, ljuta paprika
Nakon što ste avokado očistili i odvojili meso od kore, zgnječite ga dobro i dodajte malo maslinovog ulja, belog luka, crni luk i začine, pa nacedite limunov sok. Mešajte dok ne dobijete homogenu masu, pa ostavite da se ohladi u frižideru oko 1 sat. Gvakamole sos se služi iz razne vrste mesa, krompir ili kao pašteta.
Gvakamole sos i pire od avokada treba da ima nežno zelenu boju. Da biste sačuvali boju, prekrijte sos najlon folijom i držite u frižideru do posluženja.
Salata od avokada
Mnogi nutricionisti preporučuju ovu biljku za lagani doručak. Stoga, najbolje je napraviti salatu prijatnog ukusa koja će vam držati sitost veoma dugo. Ovakve salate idealne su za one koji zbog posla ne stižu da se hrane zdravo.
Potrebno je:
- Malo pančete
- Crni luk
- Paradajz
- Zelena salata
- Avokado
- Začini po želji: so, biber
- Maslinovo ulje
- Limunov sok
Propržiti sitno seckanu pančetu. Iseckati luk, paradajz, salatu i dodati kockice slanine, a zatim i avokado iseckan na kocke ili šnite. Začiniti limunovim sokom i maslinovim uljem, kao i začinima, pa sve lepo izmešati.
Hladna supa sa avokadom
Potrebno je:
- 750 ml vode
- Kašika vegete
- 150 g crnog luka
- Oko 250 g paradajza
- 2 kašike maslinovog ulja
- 300 g avokada
- Limun
- 100 ml mleka
- 300 ml dezertnog vina
- 1 ljuta paprika
- Peršun
- Kisela pavlaka
Vodu prokuvajte sa vegetom oko 2 minuta. Na ulju propržite luk i svež paradajz koji ste prethodno iseckali na sitne komade. Avokado prelijte limunovim sokom i sameljite u blenderu, pa dodajte vodu sa vegetom i uprženi luk i paradajz. Mešavinu stavite u činiju, pa dodajte mleko, vino i sitno seckanu ljutu papriku (po želji), a zatim dobro izmešajte. Čorba se hladi 1 sat u frižideru, pa zatim služi prelivena peršunom i sa kiselom pavlakom.
Voćna salata sa avokadom i jagodama
Avokado može biti i savršen u kombinaciji sa voćem i za slatkiše. Za ovu salatu vam je potrebno:
- 200 g očišćenog ananasa
- Pola imuna
- 200 g jagoda
- 1 vanilin šećer
- 1 – 2 kašičice meda
- 3 kašike konjaka
- Malo sveže nane
Avokado iseckajte na sitne kockice i prelijte limunovim sokom. Iseckajte jagode na četvrtine, pa dodajte avokadu, a zatim i vanilin šećer, med i konjak. Sve dobro izmešajte, pa dodajte mentu i ponovo mešajte. Voćnu salata ohladite, pa poslužite u rashlađenim čašama ili posudama.
Avokado u ishrani beba i dece
Avokado ne samo da je dozvoljen, već se i preporučuje u ishrani beba i dece. Osnovna prednost mu je što od njega lako možete da napravite kašice ili pire, a može da bude i osnova kojoj ćete dodati još neko voće ili povrće. Najbolje je davati svež avokado, ali ga možete i, po potrebi, blago prokuvati ili grilovati.
Avokado bebama treba uvoditi od 4. meseca života, kada su im prirodne masti i ugljeni hidrati preko potrebne. Treba ga uvrstiti u ishranu dece, jer pomaže razvijanje mozga, kao i pravilan razvoj mišićnog tkiva i kostiju.
Avokao u kozmetici
Njegove blagodeti su uočile još drevne civilizacije Maje i Asteka. Oni su avokado koristili, ne samo u medicinske svrhe, već i za negu kose i kože. Avokado je bio nezamenjiv u borbi protiv peruti, ali i za čvršću i sjajniju kosu.
Zbog svog sastava, avokado je zaslužan za očuvanje svežeg i mladalačkog izgleda vaše kože i kose. Može se koristiti za sve tipove kože, ali najviše pogoduje suvoj, oštećenoj i zreloj. Postoji mnogo preparata za negu na bazi avokada, ali većinu njih možete napraviti i u vašj kuhinji.
Maska za lice od avokada
Najjednostavnija maska je od sveže izgnječenog mesa avokada. Dobijen pire od avokada nanesite direktno na lice, vrat i dekolte i ostavite da deluje oko 30 minuta. Isperite mlakom vodom, a rezultate ćete videti odmah. Recept potiče od čuvene holivudske glumice Marlen Ditrih koja je svoju kožu negovala ovom biljkom.
Za suvu kožu pomešajte izgnječen avokado, kašičicu piva, bagremovog ulja, meda i jabukovog sirćeta i izmešajte, pa nanesite na lice, dekolte ili vrat. Ostavite 15 minuta, pa zatim isperite mlakom vodom.
Za zrelu kožu u blenderu isitnite pola avokada, 2 kašičice slatke pavlake, 1 kašiku svežeg mekog kravljeg sira i pola vezice peršuna. Masku nanesite i stavite da deluje oko 15 minuta, pa isperite.
Ulje od avokada
Ulje avokada danas se koristi i u kulinarstvu, ali i farmaciji i kozmetici. Zbog strukture, lako se nanosi na kožu i kosu, a one ga lako upijaju. Ulje hrani i pogoduje svim tipovima kose i kože, a najviše staroj i oštećenoj, jer je regeneriše i podmlađuje.
Ulje za suvu i oštećenu kosu treba izmešati sa 1 žumancetom i nanositi na mokru kosu kao masku. Nakon 15 minuta, isprati čistom vodom nekoliko puta.
Protiv bora u blenderu izmešajte 2 žumanca, sa 50 ml ulja od avokada dok ne dobijete smesu koja podseća na majonez. Zatim dodati prstohvat morske soli, kašičicu soka od limuna i kašičicu jabukovog sirćeta. Masku nanesite, pa ostavite što duže da deluje i ponavljajte tretman 3 dana.
Ulje avokada može biti dobro i za masažu. Možete ga koristiti bez ikakvih dodataka, a kako je veoma blago, možete ga koristiti i za negu nežne kože beba i dece. Ulje vam može pomoći i da se preplanuli ten zadrži čak 4 nedelje nakon sunčanja, ako ga posle svakog tuširanja nežno umasirate u kožu.
Semenka avokada
Treba znati da seme avokada, koje se nalazi u saom središtu ploda, može i da se iskoristi nakon čišćenja. Pre svega, drvo avokada možete zasaditi i gajiti u kućnim uslovima, te je neophodno voditi računa o tome da se semenka prilikom sečenja ne ošteti. Seme sadrži više antioksidanasa nego sam plod avokada, te je veoma dobro koristiti ga i u ishrani.
Ako želite da zasadite seme, nakon što ste ga odvojili od mesa, operite ga i probodite sa 2 ili 4 strane čačkalicama da bi ga držale na površini čaše s vodom. Seme treba da bude uronjeno u vodu oko 2,5 cm. Čašu staviti na mesto gde ima dovoljno sunca i toplote, pa kad vidite da nedostaje vode, dolivajte. Rezultate ćete videti za oko 2 do 6 nedelja kada se pojavljuju klice i koren. Sve dok biljka ne počne da raste, ne vadite je iz vode. Kada bude između 7 i 15 cm, posadite je u saksiju tako da pola semena bude van zemlje.
Biljka zahteva dosta vode, pa je zalivajte često i obilno. Ako primetite žute listove, to je znak da ste previše zalivali. Zahteva i dosta sunca i toplote.
Avokado je bogat antioksidansima, ali 70% njih se nalazi upravo u semenu biljke. Ono se koristi za zaustavljanje dijareje, za smirivanje upala u telu, za jačanje imuniteta, za smirivanje čireva u sistemu za varenje, jer obiluje fenolnim jedinjenjima, ali i za prevenciju nastanka čireva, jer ima antibakterijska i antivirusna svojstva.
Seme avokada sprečava probleme sa zglobovima, jača kosti, a deluje i kao prirodan analgetik. S druge strane, daje telu energiju, a može da ublaži i tegobe astmatičara. Preporučuje se i za regulisanje krvnog pritiska i osobama sa povišenim holesterolom. Seme možete koristiti i ako ste oboleli od tumora, uz medicinsku terapiju, jer deluje preentivno i usporava rast kancerogenih ćelija.
Seme avokada u ishranu treba uvesti ko prah. Nakon što očistite avokado, košticu stavite u plastičnu kesu, pa izmrvite pomoću tučka za meso sve dok se ne dobiju sitni komadići. Potom ih stavite u blender i seckajte sve dok ne dobijete fini prah. Prah možete koristiti dodavanjem svakom obroku, čajevima, sokovima…