Postoji više različitih vrsta gline, a one se međusobno razlikuju po sastavu tj po sadržaju mikroelemenata koji se u njima nalaze, pa prema tome imaju i različite boje – tako postoje bela, ružičasta, zelena, plava, žuta i crvena glina.
Svaka vrsta gline je našla određenu primenu, i ima veliku korist za ljudski organizam, upravo zbog toga što su organi i organski sistemi, sami po sebi ili veoma siromašni u mikroelementima ili neke od njih uopšte i ne sadrže.
U svakoj od navedenih vrsta gline, je u različitoj meri zastupljena neka vrsta pomenutih mikroelemenata – silicijum, aluminijum, magnezijum, kalcijum, gvožđe, nikal i drugi elementi, a sve u zavisnosti od toga, da li je glina poreklom od silikatnih stena ili je nastala iz dubina termalnih izvora.
Svi navedeni minerali, imaju sposobnost da vezuju otpadne produkte metabolizma i toksične materije koje deluju štetno na organizam u celini, i na taj način sprečavaju pojavu brojnih patoloških poremećaja i oboljenja organizma.
Iako je najšire primenjivana, i najpoznatija u ljudskoj upotrebi zelena glina, nutricionisti se slažu da je jedina od svih vrsta glina koja je pogodna za unutrašnju upotrebu, ipak samo bela glina ili kaolin.
Bela glina je veoma bogata silicijumom i pokazuje izuzetna detoksikaciona, antiseptična i antiinflamatorna svojstva kada se uzima peroralnim putem.
Blagodeti bele gline, otkrio je lično „otac medicine“ Hipokrat, koji je rastvor gline u vodi sa velikim uspehom, koristio za lečenje epidemija dizenterije, trbušnog tifusa i kolere.
Bela glina za unutrašnju upotrebu
Kako je već navedeno, za oralnu upotrebu se preporučuje samo bela glina koja je rastvorena u vodi, a koristi se pre svega kao sredstvo za detoksikaciju organizma i podizanje njegovih odbrambenih tj imunih sposobnosti, zbog svog izrazitog bogatstva u mineralima i oligoelementima koji vezuju toksine i druge štetne elemente u organizmu.
Preporuka nutricionista i stručnjaka iz oblasti alternativne medicine, jeste da se bela glina nikada ne pije duže od tri nedelje bez pauze, kao i da se pije najbolje u proleće i u jesen, jer tada ima najbolje efekte.
Kako se koristi bela glina za unutrašnju upotrebu?
Bela glina se pije rastvorena u vodi, i to tako što se 2 kafene kašičice (drvene ili plastične) bele gline u prahu, dobro pomešaju sa 200 ml destilovane ili ohlađene prokuvane vode, i ostave poklopljene da odstoje preko noći. Vreme koje protekne do jutra, je dovoljno da se voda „obogati“ mineralima iz gline, a da se talog bele gline slegne na dno čaše.
Rastvorena bela glina se pije uvek ujutru na prazan stomak, najbolje pola sata pre obroka, i vrlo je bitno da se u početku pije samo voda, a da se talog gline koja se nije rastvorila obavezno baca. Uz to je važno naglasiti da je sa početkom upotrebe rastvora bele gline, potrebno dodatno povećati unos vode u organizmu, jer to pojačava detoksikacionu sposobnost minerala, a istovremeno sprečava nastanak dehidracije.
Postoje logična objašnjenja za oba navedena razloga – glina se uvek pije na prazan stomak, jer na taj način za sebe „vezuje“ štetne produkte metabolizma i toksične materije (kada bi se glina uzimala posle obroka, verovatno bi iz organizma „pokupila“ i korisne i hranljive materije); razlog zašto se u početku pije samo voda, a ne i talog bele gline, je taj što ona predstavlja novu supstancu za organizam, pa može da izazove ozbiljne reakcije preosetljivosti i nutritivne alergije.
Peroralna upotreba bele gline se ne preporučuje osobama koje imaju problema sa radom bubrega (pesak ili kamen u bubregu, insuficijencija bubrega), koje imaju povišen arterijski krvni pritisak i koje pate od astme i/ili bronhitisa, ili pak od neke lakše ili teže alergijske reakcije.
Za šta se sve može koristiti bela glina unesena peroralno?
Unutrašnja upotreba bele gline, ima brojna blagotvorna dejstva na organizam, a može se koristiti kako preventivno, za čišćenje organizma, tako i u lečenju akutnih i/ili hroničnih stanja i oboljenja. Rastvor bele gline u vodi se upotrebljava:
1) za detoksikaciju organizma – bela glina se kako je napred navedeno, koristi uvek ujutru pola sata pre obroka; prve nedelje se pije samo voda u kojoj je bela glina prenoćila, a talog se baca, dok se druge i treće nedelje rastvor ujutru promeša i pije se i voda i umešani talog. Naravno, pre početka uzimanja rastvora bele gline, neophodna je konsultacija sa lekarom. Kod upotrebe za detoksikaciju organizma, a kako bela glina „vuče“ vodu iz tela, potreban je dodatan unos tečnosti, da ne bi došlo do pomenute dehidracije i nastanka bubrežnih kamenaca
2) za ubrzavanje metabolizma – rastvor bele gline se primenjuje i kao sredstvo za redukovanje prekomerne telesne mase, jer pored toga što vezuje štetne materije, bela glina „sagoreva“ masne ćelije (odnosno upotrebljava ih kao izvor energije, za svoje „putovanje“ na ciljna mesta, tj mesta na kojima tačno treba da deluje), a takođe, „kupi“ i masne kapljice i višak vode, pa na taj način dolazi do mršavljenja
3) za regulisanje funkcije digestivnog trakta, sprečavanje trovanja hranom i redovno pražnjenje creva; rastvor bele gline takođe sprečava nastanak, ili pomaže u lečenju virusnih i bakterijskih zapaljenskih bolesti creva; pomaže u čišćenju od crevnih parazita; ima značaja kod crevnih intoksikacija i toksiinfekcija (trovanje bakterijskim toksinima); ima bitnu ulogu kod smanjivanja nadutosti i stvaranja viška gasova u crevima; rastvor bele gline pomaže kod proliva i problema „lenjih creva“
4) za lečenje čira na želucu i dvanaestopalačnom crevu – jer zbog svog baznog pH, rastvor bele gline ima sposobnost da neutrališe višak hlorovodonične kiseline, kao i da spreči prekomerno razmnožavanje bakterije Helikobakter pilori u želudačnom soku. U smislu neutralisanja prekomerne kiselosti želudačnog soka (a koja potiče upravo od viška hlorovodonične kiseline), rastvor bele gline sprečava nastanak gastritisa (zapaljenja sluzokože želuca) i pomaže kod svih stanja koja su praćena pojavom gorušice
5) za smanjivanje povišenog holesterola u krvi i prevenciju nastanka ateroskleroze, infarkta i tromboze
6) za pročišćavanje krvi; za ublažavanje anemija i za sprečavanje krvarenja
7) za neutralisanje neprijatnog zadaha iz usta i za uklanjanje neprijatnog mirisa znoja, a kojima se izbacuju neki od produkata metabolizma u ljudskom organizmu
8) za prevenciju i lečenje oboljenja disajnih organa, sa posebnim oprezom kod astme ili alergija, jer silicijum iz bele gline može da dovede do isušivanja respiratorne sluznice i da pogorša suvi nadražajni kašalj; primena bele gline, je sasvim logično kontraindikovana kod profesionalnih i hroničnih plućnih oboljenja kakve su silikoza i sarkoidoza
9) za poboljšanje odbrambenih snaga organizma i podizanje imuniteta – jer uklanjanjem toksičnih i štetnih materija, popravlja funkcionisanje organizma, čak do ćelijskog nivoa
10) za sprečavanje nastanka tumorskih tj malignih ćelija i za lečenje tumora raznih organa, u početnoj fazi – ova hipoteza o upotrebi bele gline u svrhu lečenja najtežih tj tumorskih bolesti, nije dovoljno ispitana; međutim, upotreba bele gline, pokazuje neke naznake efikasnosti i uspešnosti i na ovom polju, pa su istraživanja naučnika veoma aktivna i dosta optimistična
Bela glina za spoljašnju upotrebu
Iako se za spoljašnju upotrebu, najviše koristi zelena glina, svoju primenu u kozmetičkoj industriji, ali i u dermatologiji (nauci koja se bavi bolestima kože i njenih adneksa tj kose i noktiju), našla je i bela glina, a pre svega zbog svojih antizapaljenskih i antiseptičkih svojstava, koje „duguje“ mineralima i mikroelementima koje u sebi sadrži.
Za negu kože lica ali i tela, bela glina, se pre svega koristi kod veoma suve kože, koja je sklona pojavi iritacija i/ili dermatitisa tj zapaljenskih procesa, ali se sa istim uspehom može upotrebiti i za kombinovani tip kože, najčešće u vidu pilinga ili maski. Korist bele gline, dokazana je i u nezi problematične kože, koja je sklona nastanku bubuljica i akni, ali takođe je od velike pomoći i kod oporavka kože koja je oštećena raznim štetnim uticajima, i na kojoj su se pojavili ožiljci i/ili plitke rane.
Bela glina se u kozmetičkoj industriji sve više upotrebljava kao prirodan sastojak za pravljenje pudera, senki, rumenila, maski, pilinga, ruževa, krema i losiona i dezodoransa.
Maska za lice od bele gline
Bela glina ili kaolinit, je veoma nežne strukture, pa je posebno pogodna i potpuno bezbedna, za upotrebu kako na koži lica kod odraslih, tako i za nežnu dečiju kožu (naravno, kod dece odgovarajućeg uzrasta, a posebno u periodu puberteta).
Kod dehidrirane i suve kože lica, maska od bele gline podstiče cirkulaciju i čisti tj „otvara“ pore na koži, ali ne uklanja površinski zaštitni sloj i ima veoma blag efekat na samu kožu lica. Sa druge strane, zahvaljujući pomenutom antizapaljenskom i antitoksičnom delovanju, bela glina ima svojstvo, da preko pora na koži, „izvuče“ kako toksine iz kože, tako i štetne elemente iz dubljih slojeva potkožnog tkiva, ali i iz cirkulacije.
Maska za lice od kaolinita, ima sposobnost da u velikoj meri umanji vidljivost ožiljaka od opekotina ili zračenja, ali i da ublaži ili u potpunosti ukloni nastale manje duboke bore, i eventualne staračke pege sa lica.
Recept 1 – maska od bele gline za suvu kožu lica
Prvo i osnovno pravilo koje treba zapamtiti, jeste da se kod pravljenja maski ili pilinga od bilo koje vrste gline, nikada ne koriste metalne posude ili metalni pribor za mešanje sastojaka. Najbolje je, a specijalno za pravljenje preparata od gline u kućnim uslovima, u bolje snabdevenim prodavnicama, nabaviti keramičku posudicu koja se zove „avan“ i uz koju ide „tučak“ koji je takođe keramički, i koji služi za mešanje sastojaka. Maska se takođe, može pripremati i u staklenoj posudi, a mešati se drvenom špatulom ili pak plastičnom kašikom.
Maska od bele gline za suvu kožu lica pravi se veoma jednostavno, i to tako što se u posudu stave 2-3 velike kašike bele gline u prahu, jedna kašika hladno ceđenog i kvalitetnog biljnog ulja (maslinovog, bademovog, ricinusovog) i to se lagano promeša; u smesu se lagano dodaje, najbolje prokuvana ili pak destilovan voda, sve dok mešavina ne dobije konzistenciju paste.
Ovako pripremljena maska za lice, nanosi se uvek na prethodno dobro očišćenu kožu, i pusti da odstoji oko 15-20 minuta, a kada maska počne da „zateže“ kožu, nežno se ispere sa lica, pod mlazom mlake vode.
Dodatni savet je, da se kod pripreme maske uvek koriste provereni sastojci, kao i da se pripremi ona količina maske za lice koja je dovoljna za jedno aplikovanje; ukoliko se dogodi da se pripremi više maske nego što je potrebno, ona se može staviti i na kožu vrata, dekoltea i nadlanica ruku, ili se pak držati u frižideru do naredne aplikacije, ali nikako duže od nekoliko dana.
Maska za lice od bele gline se upotrebljava 1-2 puta nedeljno, a rezultati su vidljivi veoma brzo, jer tretirana koža postaje hidrirana, glatka, sjajna i elastična, sa vidljivo umanjenim crvenilom, sitnim borama i drugim potencijalnim nepravilnostima.
Recept 2 – maska od bele gline za veoma suvu kožu lica sklonu borama i iritacijama
Za ovaj takođe veoma jednostavan, a sa druge strane, veoma delotvoran recept za masku od bele gline, potrebno je pomešati – 2 supene kašike (naravno, nikako ne metalne) bele gline u prahu, jednu veliku kašika prirodnog meda i jednu kašiku punomasne pavlake.
Nakon što se navedeni sastojci sjedine, stavljaju se na pretnodno dobro očišćenu kožu lica i ostave da deluju oko 10-15 minuta, nakon čega se isperu mlakom vodom.
Umesto ovih sastojaka, za pravljenje maske za iritiranu i osetljivu kožu lica od bele gline, se mogu kao dodaci koristiti ili samo čista voda ili pak – zeleni čaj, mleko (najbolje biljno ili punomasno kravlje mleko), ružina vodica ili neka blaga eterične biljna ulja (ulje šipka, čajevca, limunovog cveta).
Recept 3 – maska od bele gline za kombinovanu kožu lica
Kao što je već navedeno u prethodnim redovima ovog teksta, pored nege suve i osetljive kože lica i tela, maska od bele gline deluje blagotvorno i na kombinovanu kožu, a takođe se veoma jednostavno i lako priprema.
Za ovaj recept je potrebno pomešati – 2 supene kašike bele gline u prahu, 1 veliku kašiku hladno ceđenog maslinovog ili bademovog ulja, nekoliko kapi eteričnog ulja od šipka, i na kraju postepeno dodavati, ružinu vodicu ili zeleni čaj, u količini koja je potrebna da se mešanjem sastojaka dobije lako „razmaziva“ pasta.
Dobijena maska se nanosi na čistu kožu u debljem sloju, najmanje jednom nedeljno u trajanju od 15 minuta, nakon čega se kao što je već dobro poznato, obilno ispira mlakom vodom.
Maska za kosu od bele gline
Pored upotrebe za kožu lica, bela glina u obliku maske se može upotrebiti i za negu kose, a pre svega je korisna za tretman oboljenja i stanja koja pogađaju kožu temena glave (seboroični dermatitis, perut, ekcemi).
Pored sve masovnije proizvodnje kozmetičkih preparata, koji u svom sastavu sadrže belu glinu, a koji se prodaju u obliku šampona, balzama, pakovanja ili maski za kosu, tretman od bele gline, veoma lako može da se napravi i u kućnim uslovima.
Sve što je potrebno za spravljanje „domaće maske“ za kosu od bele gline jesu – pomenuta bela glina u prahu, i destilovana voda ili čaj od kamilice, koji se mešaju sa belom glinom, sve dok se ne dobije smesa koja ima gustinu jogurta ili ređe paste.
Pripremljena smesa se nanosi na prethodno pokvašeno teme glave, laganim utrljavanjem i blagim masažnim pokretima, kako bi se što bolje podstakla cirkulacija kože glave, a minerali i lekoviti sastojci prodrli do folikula, odnosno do korena dlake.
Nakon što se glina nanese na kožu glave, treba je ostaviti nekoliko sati da se dobro osuši, a onda kada počne da izaziva efekat „zatezanja“ kože, treba je isprati sledećim postupkom – kosa se najpre pokvasi mlakom vodom, da bi se glina razmekšala i tako se sloj gline pri prvom ispiranju, skinuo sa kose bez upotrebe šampona. Nakon prvog pranja kose, potrebno je utrljati neki od blagih biljnih šampona i temeljno isprati masku od bele gline, a kosu ostaviti da se osuši prirodnim putem.
Maska za kosu od bele gline, se koristi najviše dva puta nedeljno, a pomaže kod smanjivanja prekomernog mašćenja korena kose, kod sprečavanja opadanja kose i posledičnog nastanka ćelavosti (alopecije), a takođe pomaže i kod uklanjanja peruti, i kod ublažavanja nekih upalnih stanja kože glave, kakvi su pomenuti ekcemi i dermatitisi.
Gde kupiti belu glinu i koja je njena cena?
Bela glina se može kupiti, bilo u obliku već gotovih preparata tj mešavina, bilo kao samostalno sredstvo, u svim bolje snabdevenim apotekama, prodavnicama zdrave hrane ili drogerijama.
Najbolje je kupiti čistu belu glinu u prahu, jer je najlakša za upotrebu, kako unutrašnju tako i spoljašnju, a cena za pakovanje od 150 gr, kreće se oko 500 dinara.