Anatomija zuba – Zubi (dentes) predstavljaju čvrste ali „žive“ strukture, koje sa odgovarajućim desnima čine dva alveolodentalna luka tj gornji i donji zubni niz.
Svaki zub je usađen u odgovarajuću zubnu jamicu u gornjoj i donjoj vilici, a koje suu potpunosti obložene sluzokožom desni.
Okluzija je sposobnost spajanja tj naleganja gornjih i donjih zuba jednih na druge, a njena važnost je višestruka, i zato je bitno da svaka osoba što duže ošuva svoje zube njihovom pravilnom higijenom i redovnim posetama stomatologu.
Sastav zuba
Svaki zub ima dva osnovna dela – spoljni koji je vidljiv i koji se naziva krunica zuba, i unutrašnji ili „nevidljivi“ deo koji čini zubni koren.
Na spoju krunice i korena zuba se nalazi struktura koja se naziva vrat zuba, i koja je normalno pokrivena sluzokožom desni (osim u slučaju nekih oboljenja, kakva je na primer paradentoza ili paradentopatija).
Posebna struktura je zubna šupljina, koja je odgovorna za to što je svaki zub živ, jer su u zubnoj šupljini smešteni zubni kanalići i zubna pulpa koja je građena od rastresitog vezivnog tkiva i u kojoj su smešteni krvni sudovi i živci zuba, koji u pulpu ulaze kroz koren zuba.
Vrste zuba i njihov broj
Tokom razvoja zuba, oni kao strukturni elementi prolaze kroz dve osnovne faze – takozvanu mlečnu i stalnu denticiju.
Mlečni zubi su prvi zubi koji se pojavljuju kod dece, obično u uzrastu između 6 i 8 meseci po rođenju, a od mlečnih zuba prvi niču donji sekutići. Poslednji mlečni zub, izbija u periodu od 20-30 meseci starosti, a mlečnih zuba ima ukupno 20 i to su svi zubi koji postoje i u drugoj tj stalnoj denticiji, osim pretkutnjaka i umnjaka.
Stalni zubi počinju da niču u uzrastu oko 6./7. godine života, i ima ih ukupno 32 u obe vilice i to su – 8 sekutića, 4 očnjaka, 8 pretkutnjaka i ukupno 12 kutnjaka (od kojih se u različitom vremenskom periodu kod svake osobe razvijaju i 4 umnjaka).
Uloga zuba
Svaki zub ima specifičan oblik, pa prema tome i posebnu ulogu u pripremi hrane za gutanje – sekutići kako im i samo ime kaže, seku zalogaj hrane; očnjaci koji su čvrsti i oštriji na krajevima služe za kidanje hrane; pretkutnjaci i kutnjaci su od značaja za fino usitnjavanje hrane, i time njeno lakše gutanje.
Uzroci bola u zubima
Zubi su iako čvrste konzistencije, strukture koje se vremenom „troše“ i to, bilo mehanički u procesu žvakanja hrane, bilo pod dejstvom bakterija koje napadaju zubnu površinu tj gleđ i koje dovode do nastanka infekcije zuba koja je poznatija kao karijes.
Takođe, obzirom da su zubi žive strukture, koje imaju svoje krvne sudove i nerve, imaju sposobnost da krvare ali i da bole.
Kada dođe do oštećenja zubne strukture i prodora bakterija do živog dela zuba tj zubne pulpe, prvi simptom koji se javlja, i koji je obično povod da se potraži pomoć stomatologa je bol u zahvaćenom zubu.
Među najčešće uzroke bola u zubima spadaju:
- Zubni karijes – koji nastaje prodorom bakterija preko zubne gleđi do dentina ili zubne pulpe kako je već ranije napomenuto; bol kod karioznog zuba obično se javlja na dodir, na toplo/hladno draženje hranom ili pićem, na unošenje slatkiša i kod pranja zuba pregrubom četkicom. Promena kod kariozno izmenjenog zuba je najčešće vidljiva golim okom, bilo na samoj zubnoj gleđi, bilo na spoju zuba sa desnima. Kod karijesa je obično „pogođen“ samo jedan tj pojedinačan zub, ali se u slučaju loše oralne higijene ili ne javljanja stomatologu na vreme, proces veoma lako i brzo može proširiti na susedne zube ili iskomplikovati mnogo ozbiljnijim stanjima
- Prelom zubne krunice – iako je zub zdrav, ukoliko dođe do njegovod preloma (prilikom pada, udarca, ili neke traume drugog uzroka), javiće se bolna osetljivost, zbog izlaganja pulpe uticaju spoljašnjih činilaca. U slučaju preloma zdravog zuba, bol je naročito jaka i izražena na nadražaj hladnim napicima ili hranom, odnosno hladnim nadražajima uopšte
- Periodontitis – bol u zubima koji su na izgled zdravi, a koji nastaje prilikom žvakanja hrane, na dodir ili „kuckanje“ po zubu. U ovakvim situacijama bolne osetljivosti zuba, pacijent obično ne može samostalno da utvrdi koji ga zub tačno boli, i obično kada zatraži pomoć stomatologa, bude ustanovljeno da je pacijent imao u vidu bol „pogrešnog „ zuba
- Reverzibilni i ireverzibilni pulpitis – se međusobno razlikuju po tome, što je u slučaju da je pulpitis reverzibilan, bol kratkotrajan i prisutan samo u slučaju nadražaja zuba; sa druge strane kada se radi o ireverzibilnom pulpitisu, bol se može pojaviti i bez ikakvog nadražaja i duže trajati, a obično se ne može sa sigurnošću ustanoviti o kom se zubu tačno radi, dok se ne potraži pomoć stomatologa
- Bol kod nicanja umnjaka – neke osobe nicanje umnjaka opisuju samo kao blažu neprijatnost, dok u određenim slučajevima njihovo „izbijanje“, može da izazove veoma jake bolove i poremećaj opšteg stanja praćen povišenom temperaturom i groznicom. Nekada je, da bi se umnjaci „izvukli“ iz svog ležišta i izašli na površinu, neophodna čak i intervencija specijaliste maksilofacijalne hirurgije
- Bol u zubu posle stavljanja plombe – najčešće nastaje kada se zub oboleo od karijesa nedovoljno „očisti“ ili sepak, nedovoljno izleči zapaljenski proces, pa se zatvaranjem takvog zuba stvaraju uslovi za dodatno pogoršanje infekcije i nestanak komplikacija. U ovakvoj situaciji, kada se neizlečen zub zatvori plombom, stvaraju se takozvani anaerobni uslovi (uslovi u kojima nema kiseonika), a koji su veoma pogodni za razvoj infekcije anaerobnim sojevima mikroorganizama, kakvi su u prvom redu bakterije – Pseudomonas aeruginosa i Clostridium dificile,a koje mogu dovesti do nastanka gangrene zuba, odnosno smrti zubnog tkiva sve do kostiju gornje /donje vilice
- Bol u zubu/zubima nakon stavljanja proteza, veštačkih zuba ili mostova (parcijalnih proteza) – u slučaju da je zubu krunica toliko oštećena da joj preti prelom, a da je koren zuba vitalan odnosno očuvan, većina stomatologa preporučuje stavljanje „veštačkih krunica“, kada se radi o oštećenjima pojedinačnog zuba. Kada se kod stavljanja krunice zub pravilno izbrusi i kada legne na koren nakon vađenja živca, ne postoje objektivni razlozi da takav zub boli ili „žulja“, osim ako je u pitanju greška stomatologa.
Sa druge strane, mostovi kao parcijalne proteze nadoknađuju više zuba kojima su i korenovi i krunice oštećeni i više se ne mogu spasiti, pa se most i sa jedne i sa druge strane, „drži“ za prve susedne očuvane tj zdrave zube.
Bol ili bolje rečeno nelagodnost ispod mosta, može da postoji normalno u prvih nekoliko dana nakon njegovog stavljanja, i to je takozvani period privikavanja desni i vilice na novu veštačku strukturu, koja je popunila prethodno prazan prostor.
Međutim, ako se most pravilno održava i ako je urađen po svim dentalnim pravilima i propisima, nikakvo opravdanje za nastanak bolova ispod ugrađenog zubnog mosta ne postoji, i odmah se treba javiti svom izabranom stomatologu, da ispravi eventualnu grešku ili da savet kako dalje treba postupati.
Lečenje zubobolje
Smatra se da je bol u zubu/zubima, jedan od najjačih tipova bola koji se kod ljudi može javiti.
Druga važna činjenica je, da bol u zubima može da bude različitog uzroka, i da u nekim situacijama, ukoliko se lečenje ne preduzme na vreme, može da dovede do komplikacija koje su nekada veoma ozbiljne, pre svega zbog bliskosti struktura kakve su – mozak, moždane ovojnice, sinusi i drugi važni organi i čula koji anatomski pripadaju glavi i vratu.
Dakle, logično pitanje koje se postavlja je šta uraditi u slučaju postojanja zubobolje?
Prva i osnovna stvar ukoliko nekoga boli zub, jeste utvrđivanje uzroka bola, a to znači obraćanje izabranom specijalisti stomatologije, i nikakvo preduzimanje lečenja „na svoju ruku“.
Kada stomatolog utvrdi šta je uzrok bola, koji je zub bolan i koje terapijske mere treba preduzeti, može vam:
- „očistiti“ zub od karijesa i staviti plombu
- ukoliko je krunica polomljena, a koren zuba vitalan, može staviti „navlaku“ ili veštačku krunicu
- ako je uzrok bola upalni proces i ukoliko postoji gnojna kolekcija praćena otokom, koji se proširio i na desni i na susednu sluzokožu obraza – stomatolog će propisati tačno određenu antibiotsku terapiju i odrediti dužinu trajanja njene primene; nakon umirivanja i saniranja zapaljenskog procesa, stomatolog će utvrditi da li se zub može dalje lečiti i na koji način, ili je pak potrebno njegovo vađenje
- ukoliko su i krunica i koren zuba zdravi, a zub boli iz nekog drugog razloga (najčešće zbog prenošenja zapaljenja sa susednih struktura), moguće je izvaditi živac iz zuba, a sam zub sačuvati od vađenja. Međutim, potrebno je naglasiti, da svaki zub neko vreme nakon vađenja živca, menja boju tj tamni, pa će najverovatnije biti potrebno stavljanje veštačke krunice ili pak parcijalne proteze (mosta)
Iz svega navedenog treba zaključiti, da je pored redovne i adekvatne oralne higijene, neophodno redovno posećivati stomatologa – ukoliko su vam zubi zdravi najbolje na svakih šest meseci.
