Zdravlje

Didermal mast, krema – upotreba, iskustva i cena

Didermal krema ili mast služi za lečenje dermatoza koje su podložne topikalnim kortikosteroidima, ali koje u isto vreme odgovaraju na antibakterijsko delovanje leka zbog toga što su na neki način (primarno, sekundarno) pod bakterijskom infekcijom ili stanje vodi ka infekciji.

Za šta služi Didermal krema/mast? Zdravstvena stanja koja bi trebalo da se leče Didermal kremom su nealergijske i alergijske bolesti kože pod infekcijom i bolesti poput lichen rubber planus, eksfolijativni dermatitis i psoriasis vulgaris.

U nealergijske i alergijske inficirane kožne bolesti spadaju hronični  i akutni kontaktni dermatitis, seboreični dermatitis, intertrigo, inficirani dermatitis posle uboda insekata, piodermizirani dermatitis, fotodermatitis, profesionalni dermatitis, atopijski dermatitis, numularni dermatitis i rendgenski dermatitis.

Kada je u pitanju bakterijska infekcija lezija na koži nastalih zbog ovih bolesti, onda se pre svega misli na bakterije poput stafilokoke, ešerihija koli, Aerobacter aerogenes, Pseudomonas auruginosa, Klebsiella oneumoniae i Proteus vulgaris. Slučajevi infekcija streptokokama koje su osetljive na gentamicin, takođe spadaju u grupu oboljenja koja se leče ovom mašću.

Didermal krema se može koristiti i za bubuljice, kada je lekar dermatolog utvrdio infekciju koja će reagovati na sastojak leka. Tretman bubuljica na licu mora biti pod nadzorom lekara.

Koji su glavni i sporedni sastojci Didermal kreme/masti?

Kada je u pitanju kvalitativni sastav Didermal kreme, akcenat je stavljen na betametazon i gentamicin. Kvantitet ovih sastojaka je sledeći: na gram masti dolazi 0.5 mg betametazona i 1 mg gentamicina.

Oba sastojka se zapravo nalaze u svojim izmenjenim farmakološkim oblicima i to: betametazon u obliku betametazondipropionata, a gentamicin u obliku gentamicin-sulfata.

Pomoćni sastojci koji se nalaze u topikalnom leku su parafin, cetostearilalkohol, natrijum-laurilsulfat, glicerolmonostearat, propil-parahidroksibenzoat, propilenglikol, metil-parahidroksibenzoat i prečišćena voda.

Rok upotrebe kreme pre otvaranja je tri godine. Nakon otvaranja, kremu treba čuvati na temperaturi koja ne prelazi 25 stepeni, i to najviše 28 dana. Aluminijumsku tubicu kreme treba čuvati daleko od vlage ili svetlosti. Lek obično dolazi u pakovanju od 15 g.

Kod nas kremu/mast proizvodi Galenika a.d. iz Beograda.

Cena kreme se kreće oko 500 dinara.

Aktivno delovanje glavnih sastojaka kreme/masti

loading...

Didermal krema se može nazvati kortikosteroidnim antibiotikom. Zašto je to tako?

Akcija i klinička farmakologija. Betametazondipropionat sa gentamicinom kombinuje antiinflamatornu, antipruritičku i vazokonstriktivnu aktivnost sintetičkog kortikosteroida, betazondipropionata sa širokim antibakterijskim efektom gentamicina. U sekundarnim infekcijama kože, gentamicin olakšava lečenje osnovne dermatoze kontrolišući infekciju. Bakterije podložne dejstvu gentamicina uključuju osetljive sojeve streptokoka (grupa A hemolitički, alfa hemolitik), S. aureus (koagulaza pozitivna, koagulaza negativna i neki sojevi koji proizvode penicilin), i gram-negativne bakterije P. aeruginosa, E.aerogenes, E.coli, Proteus (indol pozitivne i indol negativne), kao i K. pneumoniae i S. marcescens.

Didermal krema/mast je blago kisela pa je u opsegu pH vrednosti normalne kože. Prilikom nanošenja, ostavlja minimalni ostatak bez lepljivosti ili zamašćenosti. Prisustvo petrolatuma u kremi i masti nudi podmazujuće osobine i pomaže kod preteranog isušivanja.

Betametazon je inače steroidni lek. On se koristi za brojne bolesti i stanja uključujući reumatske poremećaje kao što su reumatoidni artritis i sistemski lupus eritematozus, potom kožna oboljenja poput dermatitisa i psorijaze, alergijska stanja kao što su astma i angioedem, itd. Betametazon se može davati oralno, može biti ubrizgan u mišić ili jednostavno nanet u obliku kreme ili masti. Najjače delovanje ima kada se da injekcijom u mišić, jer tada počinje da deluje u roku od dva sata i njegovo dejstvo traje oko nedelju dana. Kada se daje topikalno pnekad može da dovede do pojačanog rasta dlake ili do iritacije kože. Nažalost, dugotrajna upotreba betametazona dovodi do adrenalne insuficijencije, a iznenadni prestanak uzimanja betametazona može biti opasan. Ovaj farmakološki sastojak pripada grupi glukokortikoida. Odobren je još 1961. godine i od tada se nalazi na listi osnovnih lekova

Svetske zdravstvene organizacije. Betametazon kao kortikosteroid za primenu na koži može da se koristi da bi pacijenta oslobodio od iritacije, svraba i ljuspanja kože koji nastaju kao posledica ekcema. Betametazonom se leče lokalne psorijaze i to u saradnji sa salicilnom kiselinom. Kao steroid, betametazon sprečava otpuštanje supstanci u organizmu koje izazivaju inflamaciju. Naravno, svako ko je alergičan na betametazon, ne bi smeo da koristi ovaj lek ni u jednom obliku. Obavezno se posavetujte sa lekarom pre nego što koristite bilo koji lek sa betametazonom za lečenje dece. Deca su u stanju da apsorbuju velike količine ovog medikamenta putem kože, a potom da budu više podložni razvijanju neželjenih efekata. Steroidni lekovi mogu uticati na rast dece. Topikalni betametazon se obično aplicira 1 ili 2 puta dnevno. Kada se aplicira, ruke moraju biti čiste, kao  i mesto na kome se aplicira. Nanosi se mala količina i utrljava se nežno u kožu. Betametazon ne bi trebalo mazati na velike površine kože.

Zasebno, betametazon dipropionat se koristi za oslobađanje pacijenta od svraba i upale koji su povezani sa širokim spektrom kožnih oboljenja i stanja i to kod pacijenata koji su stariji od 13 godina. Neželjeni efekti ovog sastojka mogu biti pečenje na mestu gde je lek apliciran, iritacija, svrab i suvoća.

Gentamicin, jedan od glavnih sastojaka Didermal kreme je antibiotik koji leči mnoge tipove bakterijskih infekcija. Između ostalog, gentamicinom se leče infekcije kostiju, karlična inflamatorna bolest, endokarditis, meningitis, upala pluća, infekcija urinarnog trakta, sepsa, itd. Gentamicinom se mogu lečiti i infekcije klamidijom, kao i gonoreja. Ovaj lek može biti davan intravenozno, injekcijom u mišić ili topikalno, kao što je slučaj sa Didermal kremom/mašću.

Kada se gentamicin koristi topikalno, onda je njegova formulacija iskoristljiva kod infekcija bakterijama koje su osetljive na njega.

Gentamicin je tip aminoglikozida koji radi tako što sprečava bakterije da proizvode proteine, a to onda ubija bakterije. Farmakološki je gentamicin otkriven još 1963. godine, a proizveden je iz bakterije Micromonospora purpurea. Od tada se nalazi na listi osnovnih lekova Svetske zdravstvene organizacije.

Gentamicin se uspešno bori protiv velikog broja bakterija i bakterijskih infekcija, uglavnom onih koje pripadaju gram-negativnom pravcu. To su Pseudomonas, Klebsiella pneumoniae, Proteus, Serratia, Enterobacter aerogenes. Kada su u pitanju gram-pozitivne bakterije, onda je tu najvažnija Staphylococcus. Neželjeni efekti nakon korišćenja gentamicina mogu biti blaži i teži, ozbiljniji. Kreću od povraćanja i mučnine, pa sve do alergijskih odgovora, nervnih oštećenja, neuromišićnih problema i oštećenja bubrega.

Mehanizam delovanja gentamicina je nepovratno vezivanje 30S podjedinica bakterijskog ribozoma, prekidajući sintezu proteina. Gotovo svi aminoglikozidi imaju sličan mehanizam delovanja.

Gentamicin nije preporučljiv u trudnoći sve dok koristi ne premašuju neželjene efekte. Na primer, intramišićno ubrizgavanje gentamicina može da dovede do mišićne slabosti kod novorođenčeta.

Gentamicin ne bi trebalo da bude korišćen ni u pedijatriji.

U Didermal kremi/masti je iskorišćen gentamicin sulfat. U ovom obliku gentamicin se koristi da bi lečio manje kožne infekcije (impetigo, folikulitis) ili male infekcije koje su povezane sa nekim stanjima kože (ekcem, psorijaza, manje ranice, opekotine, posekotine). Gentamicin sullfat deluje tako što zaustavlja rast određenih bakterija. Ovaj antibiotik leči samo bakterijske infekcije. On ne može da utiče na viruse niti gljivične infekcije. Nepotrebno korišćenje ili prekomerno korišćenje bilo kog antibiotika može da dovede do smanjene efikasnosti.

Topikalni gentamicin sulfat se koristi samo topikalno, dakle na koži. Pre njegovog korišćenja moraju se oprati ruke, a zatim i mesto koje je pogođeno. Ukoliko se gentamicin sulfatom leči impetigo, treba ukloniti isušenu, krastavu kožu kako bi se povećao kontakt između antibiotika i inficirane regije. Potom se nanosi mala količina medikamenta u tankom sloju i to obično 3 do 4 puta dnevno.

Nakon toga se može pokriti pogođeno područje tankom gazom. Bitno je održavati inficiranu regiju čistom. Operite vaše ruke nakon aplikacije medikamenta. Izbegavajte da krema dospe u oči, nos ili usta. Ako se to dogodi, isperite dobro vodom.

Kako se koristi Didermal krema?

Indikacije i klinička upotreba. Didermal krema se koristi za topikalno lečenje dermatoza koje su osetljive na kortikosteroide koje su zakomplikovane sekundarnom infekcijom izazvanom organizmima osetljivim na gentamicin, ili kada se barem očekuje mogućnost takve infekcije.

Krema Didermal se preporučuje za vlažne primarne infekcije i masne sekundarne infekcije kao što su pustularne akne ili inficirani seboreični dermatitis.

Mast Didermal može zadržavati vlažnost i korisna je kod infekcija na suvoj ekcematoznoj i psorijatičnoj koži.

Kada vam lekar prepiše Didermal morate mu reći da li uporedo uzimate neki drugi lek ili imate neko hronično oboljenje. Svaka informacija o svim tipovima alergijskih reakcija i o poremećaju metabolizma će biti od značaja za zdravstvenog radnika. I sami biste morali znati da Didermal ne smete ni po koju cenu uzimati i aplicirati ukoliko ste preosetljivi na gentamicin ili pak na betametazon. Ako kojim slučajem imate tuberkulozu kože, rozaceu, varičele (ovčije boginje) ili reakciju nakon vakcinacije ili pak herpes, takođe ne smete uzimati i aplicirati Didermal kremu/mast.

Osobe sa genitalnim pruritusom i perianalnim pruritusom, kao i one sa perioralnim dermatitisom ili sifilisom ne koriste Didermal mast/kremu.

Obratite pažnju na svoje reakcije nakon prvog nanošenja Didermal kreme/masti. Ako primetite bilo kakvu alergijsku reakciju koju prati svrab, crvenilo i peckanje, nemojte više mazati Didermal i javite se svom dermatologu.

Ako Didermal kremu aplicirate na lice, zbog bubuljica ili promena na licu, onda morate prekinuti tretiranje nakon 5 dana.

Kada Didermal kremu/mast mažete deci, prvo se posavetujte sa lekarom. Dečije promene na koži ne smete pokrivati nakon aplikacije kreme/masti (ni pelenama), jer ćete dovesti do povišene kutanozne apsorpcije, koja može imati negativan efekat.

Svako ko koristi Didermal kremu/mast duže od nedelju dana ili čak nekoliko meseci, dovodi sebe u opasnost.

Dešavalo se da su neki pacijenti koji su koristili Didermal kremu/mast na prevojima, pod pazuhom, na preponama, primetili strije. Zbog toga izbegavajte dugu primenu ovog preparata na tim delovima tela. Ako vidite da se pojavila bakterijska superinfekcija ili gljivična infekcija nakon apliciranja Didermal kreme/masti, odmah se obratite lekaru kako bi vam dao odgovarajuću terapiju.

Didermal mast/kremu ne smete koristiti za lečenje ranica koje su posledice varikoznih vena, naročito na nogama.

Da li trudnice i majke dojilje smeju primenjivati Didermal kremu/mast?

Svaka trudnica se mora posavetovati sa svojim lekarom, ukoliko želi da primenjuje Didermal, najčešće je odgovor da se izbegne ovakav tretman problema.

Dojilje nikako ne smeju aplicirati Didermal na kožu oko dojke i na samu dojku.

Zbog sadržaja propil-parahidroksibenzoata (E216) i metil-parahidroksibenzoata (E218), može doći do alergijske reakcije poput bronhospazma.

Didermal kremu/mast mažite tačno onako kako vam je lekar preporučio i propisao. Ako vidite da se vaše stanje poboljšalo, nemojte da prekidate lečenje ukoliko nije nastupio kraj propisanoj dozi.

Izuzetno je važno da Didermal mažete na suvu i čistu kožu.

Preporuka lekara je obično da se Didermal krema/mast nanese dva puta na dan u tankom sloju. Umasiravanje treba da bude nežno i lagano. Ukoliko je do promene i bolesti došlo na tabanima ili dlanovima onda je moguće da će vam lekar preporučiti češću aplikaciju, jer se krema sa ovih mesta lako skida.

Lečenje Didermal kremom može da traje od 2 dana pa sve do tri nedelje, u zavisnosti od oboljenja i stanja. Na primer, akutna stanja se leče najviše 5 dana, ali hronična oboljenja ponekad zahtevaju lečenje koje traje tri nedelje.

Sistemska apsorpcija topikalnih kortikosteroida će se povećati ako se tretiraju ekstenzivne površine na telu ili ako se koristi okluzivna tehnika. U ovim slučajevima treba preduzeti odgovarajuće mere.

Simptomi predoziranja: prekomerna ili produžena upotreba topikalnih kortikosteroida može potisnuti hipofizno-adrenalnu funkciju, rezultirajući sekundarnom insuficijencijom nadbubrežne žlezde i proizvesti manifestacije hiperkorticizma.

Sponzorisano:

loading...
Loading...