Bruksizam, škripanje ili škrgutanje zubima je specifično stanje u kome osoba uglavnom nesvesno stiska vilicu i škripi zubima, dok spava ili dok je u budnom stanju.
Bruksizam je pre svega karakterističan za stanje sna i smatra se poremećajem spavanja. Osobe koje škrguću zubima u snu su podložnije i drugim poremećajima spavanja, kao što su hrkanje ili apneja, odnosno fenomen u kome tokom sna dolazi do velikih pauza u disanju. Blaži oblici bruksizma ne zahtevaju tretman.
Međutim, kod nekih osoba ova pojava može da bude previše česta i dovoljno intenzivna da dovede do komplikacija. Posledice težih oblika bruksizma uključuju poremećaje vilice, glavobolje, oštećenja zuba i druge probleme.
Posledice bruksizma mogu da budu uznemirajvajuće i zato je veoma važno prepoznati simptome ovog fenomena na vreme. Ponekad to može da bude teško, posebno zato što se škrgutanje dešava tokom sna i pacijent ga nije svestan.
Škrgutanje zubima noću dovodi do oštećenja i gubitka zubne strukture, do povlačenja desni i skraćivanja zuba, te osetljivosti zuba i drugih problema vezanih za njihovo stanje i zdravlje.
U nekim slučajevima snažno stiskanje vilice može da bude toliko izraženo da dovodi do facijalnih promena. U pojedinim oblicima dečijeg bruksizma prisutni su i problemi u razvoju.
UZROCI BRUKSIZMA
Bruksizam nije neuobičajena pojava i u nešto većem procentu je prisutan kod dece. Najčešći oblik je upravo nokturalni bruksizam, odnosno škrgutanje zubima noću, dok osoba spava. Kod nekih ljudi se ovo stanje ispoljava i tokom dana, a da pritom osoba najčešće uopšte nije svesna stezanja ni škrgutanja zubima.
Nokturalni bruksizam je manje jasan nego dnevni, koji se najčešće razvija zbog stresa i anksioznosti. Nije sasvim razjašnjeno zašto dolazi do pojave škripanja zubima, ali postoje različiti mogući uzroci.
- Bruksizam može da bude samo loša životna navika, ali i da se javi kao posledica stresa ili, u ređim slučajevima, nekog oboljenja ili upotrebe lekova;
Neki eksperti bruksizam ne vide drugačije nego kao lošu i štetnu naviku, a u pojedinim situacijama on jeste posledica proste telesne reakcije kod ljudi kod kojih se gornja i donja vilica ne preklapaju pravilno.
Pojedina retka oboljenja i stanja takođe mogu da izazovu pojavu škrgutanja zubima, a ona uključuju retka oboljenja nerava i mišića lica.
Takođe, retki su slučajevi u kojima je bruksizam posledica uzimanja određenih lekova, posebno antidepresiva; takvi lekovi uključuju fluoksetin (Prozak), sertralin (Zoloft) i paroksetin (Paksil).
- Najčešći uzrok nokturalnog bruksizma može da bude povezan sa aktivnošću vilice tokom buđenja u periodu sna, dok je dnevni bruksizam najčešće povezan sa stresom, besom, anksioznošću, tenzijom i frustracijom;
Ko je podložan bruksizmu?
Škrgutanje zubima može da se javi usled različitih razloga, ali postoje neki činioci koji povećavaju rizik da se ovo stanje razvije.
Faktori rizika koji povećavaju šanse da neko ‘dobije’ bruksizam su sledeći.
Stres – Povećani stres ili anksioznost su česti uzroci za nastanak bruksizma. Kada govorimo o stresu, u pitanju mogu da budu i pozitivan i negativan stres; to uključuje tužne ili teške lične doživljaje, ali i srećne momente u životu. Pojam stresa samo znači da naš organizam doživljava izvestan pritisak, bez obzira kakva je njegova priroda. Negativni činioci, kao što su anksioznost, frustriranost i nervoza, kao i ljutnja i bes, jesu oblici stresa koji se manifestuju nizom simptoma, među kojima može da bude i nevoljno stezanje zuba i vilice.
Uzrast – Bruksizam se često javlja kod male dece i u takvim slučajevima spontano prestaje do odraslog doba. Kod dece se ovo dešava uglavnom povremeno, nema ozbiljne posledice i najviše je zastupljeno kod mališana ispod 12 godina starosti. Nije neobično da se javi kod beba, zbog nelagode izazvane nekom tegobom (npr. prehladom) ili zbog razvoja zubića. Kod dece uzrok najčešće nije stres, već problemi sa zubnim kontaktima i tegobe vezane za disanje (kada vazduh ne struji normalno kroz detetov nos), te pojava prvih mlečnih ili stalnih zuba.
- Ako se škrgutanje zubima kod dece javi iznenada, onda obično jeste posledica stresa i češće se viđa kod dece školskog uzrasta, dece kod kojih je prisutan neki psihološki poremećaj ili koja žive u problematičnim porodicama;
Tip ličnosti – Verovali ili ne, karakter osobe može da bude njena predispozicija da se kod nje razvije bruksizm, što je slično objašnje poput stresa kao glavnog uzročnika. Osobe koje su sklone ljutnji, koje su agresivne, kompetitivne ili hiperaktivne imaju veću šansu da se kod njih javi fenomen škrgutanja zuba. Pošto su po prirodi sklone tome da uvek budu u izvesnom obliku pripravnosti, takve osobe često nesvesno stežu mišiće tela, mršte se i slično, a veći deo takvih aktivnosti rade nesvesno. Stezanje vilice i škripanje zubima je češće kod takvih osoba.
Lekovi i druge supstance – U ređim slučajevima bruksizam može da se javi kao nuspojava uzimanja određenih lekova, kao što su pomenuti antidepresivi. Osim toga, pušenje duvana, unošenje napitaka koji sadrže kofein ili alkoholnih pića, te upotreba rekreativnih droga dovode se u vezu sa povećanim rizikom za nastanak bruksizma.
Naslednost – Izgleda da je bruksizam pojava koja se češće dešava u porodicama u kojima već postoji član kod kojeg je ovaj fenomen prisutan. Ako neka osoba ima bruksizam, vrlo je verovatno da će se ovaj fenomen javiti i kod drugih članova porodice ili oni već imaju istoriju bruksizma.
Drugi razlozi – Bruksizam može da se poveže i sa pojedinim mentalnim i medicinskim poremećajima, poput Parkinsonove bolesti, demencije, gastroezofagalnog refluksa, epilepsije, poremećaja spavanja, poremećaja pažnje (ADHD).
Komplikacije
U najvećem broju slučajeva, škrgutanje zubima u toku noći ili danju ne uzrokuje ozbiljne posledice, to jest, fenomen se češće javlja u blažem obliku.
Međutim, težak oblik bruksizma vodi do niza posledica o kojima smo već govorili. Izdvojićemo osnovne grupe mogućih posledica bruksizma.
- Oštećenja vezana za zube i vilicu;
- Tenzione glavobolje;
- Intenzivan bol u vilici i licu;
- Poremećaji temporomandibularnih spojeva, koji se manifestuju pucketanjem prilikom otvaranja i zatvaranja usta;
SIMPTOMI BRUKSIZMA
Prepoznavanje simptoma bruksizma je važno, posebno zato što štetno škrgutanje zubima pacijent vrši tokom sna i najčešće nije svestan tog poremećaja, ukoliko simptomi nisu jako izraženi ili dok se ne jave očigledne posledice.
Najčešći simptomi koji ukazuju na to da neko ima bruksizam su sledeći.
- Glasno škrgutanje zubima, dovoljno da može da probudi drugu osobu;
- Zubi koji su klimavi, izlomljeni, ispucali ili poravnati po ivicama;
- Istrošena zubna gleđ, vidljiv unutrašnji deo zuba;
- Pojačan bol ili osetljivost zuba;
- Umorni ili stegnuti mišići vilice ili ‘zaključana’ vilica, koja ne može da se sasvim zatvori;
- Bol ili osetljivost lica, vilice i vrata;
- Bol koji podseća na bol u uhu;
- Tupa glavobolja koja se širi od slepoočnica;
- Oštećenja sa unutrašnje strane obraza;
- Poremećen ritam spavanja;
Ukoliko uočite bilo koji od problema vezanih za vilicu i zube obavezno se obratite vašem lekaru ili stomatologu, što je takođe važno i u slučaju simptoma kod dece. Prilikom posete zubaru važno je da naglasite da dete ima neke od pomenutih simptoma.
LEČENJE BRUKSIZMA
U većini slučajeva, tretiranje bruksizma nije potrebno. Kod dece se uglavnom sponatno povlači, a kod odraslih ljudi na prestanak ili ublažavanje ove pojave deluju razni faktori. Na primer, ako je bruksizam nastao zbog stresa, sasvim je logično zaključiti da će se i ovaj problem povući kada se osoba oporavi. I
pak, u nekim slučajevima je potrebno preduzeti i druge mere, pre svega dentalne pristupe, terapije i lekove koji sprečavaju dalje propadanje zuba i rešavaju problem nelagodnog i/ili bolnog osećaja u vilici. Na osnovu simptoma koje pacijent ima, lekar ili zubar će odrediti koji je pristup lečenju najoptimalniji.
Zaštita i korekcija
Ukoliko odrasla osoba ili dete imaju bruksizam, lekar može da predloži izvesne mere za zaštitu, očuvanje ili poboljšanje stanja zuba. Ove metode mogu da spreče trošenje zuba ili čak da imaju povratni efekat, ali zapravo neće da zaustave sam bruksizam.
Razdvajači i štitnici za usta – Ovi predmeti su dizajnirani tako da drže zube odvojenim, kako bi se sprečilo oštećenje koje nastaje usled stezanja i škrgutanja. Prave se od čvrstih materijala i mekanih materijala i dizajniraju tako da lagodno uležu na donju ili goornju vilicu.
Zubne korekcije – U težim oblicima, kada je trošenje zuba usled bruksizma dovelo do osetljivosti ili nemogućnosti normalnog žvakanja, zubar će možda predložiti preoblikovanje površina zuba kojima žvaćemo ili staviti krunice, kako bi popravio oštećenje.
Drugi oblici lečenja
Drugi oblici lečenja se fokusiraju svesno menjanje navika koje dovode do bruksizma ili individualno rešavanje drugih problema koji mogu da dovedu do ove pojave. To su sledeći pristupi.
- Regulisanje učinka stresa, učenje tehnika relaksacije i boljeg nošenja sa stresom;
- Terapija anksioznosti, za šta je najbolje potražiti stručni savet ili pomoć;
- Promene u ponašanju, svesni pokušaji da se vilica i zubi ne stiskaju i da se drže u adekvatnom položaju, za šta je dobro potražiti savet zubara;
- Biofeedback, ukoliko je pacijentu teško da se svesno odvikne škrgutanja, ovo je metoda koja koristi posebnu opremu kako bi naučila pacijenta da kontroliše aktivnost vilice;
- Lečenje poremećaja koji su povezani sa bruksizmom, poput apneje u snu, refluksa i drugih mogućih uzročnika;
Samopomoć
Izvesne mere prevencije i opreza mogu da pomognu osobi sa bruksizmom da olakša simptome, da spreči ili da efikasnije tretira problem škripanja zubima.
Pošto je bruksizam kod odraslih često posledica stresa, prvi korak jeste da se on umanji. To možete da uradite i prostim tehnikama relaksacije, poput slušanja opuštajuće muzike, tople kupke, meditacije ili vežbanja. Nakupljeni stres dovodi do nevoljnog stezanja tela, pa tako i do stiskanja vilice i zuba.
Kvalitetan i dovoljan san takođe su preduslov opšteg zdravlja, a mogu da pomognu u lečenju bruksizma (ako je potrebno, treba lečiti drugi poremećaj sna).
- Ukoliko ne spavate sami, zamolite osobu sa kojom delite krevet da obrati pažnju na eventualne zvuke škrgutanja ili pucketanja koji su karakteristični za bruksizam, što će vam olakšati da takvo stanje prijavite vašem lekaru ili stomatologu;
Izbegavanje stimulativnih supstanci kasno uveče takođe je dobra prevencija bruksizma. Ne konzumirajte kafu i čaj posle večere, ako sadrže kofein, a takođe izbegavajte konzumaciju alkohola pred spavanje.
Redovni stomatološki pregledi su od velikog značaja za kontrolu bruksizma, pošto zubar može da uoči da li su prisutne promene u ustima i vilici koje mogu da ukažu na bruksizam.
Ukoliko sumnjate na bruksizam ili vaš lekar to utvrdi, upitaće vas o prirodi vaših simptoma i eventualnim metodama koje ublažavaju takve simptome, kao i onima koji ih pogoršavaju. Na osnovu sakupljenih podataka, lekar će odrediti koliko je stanje ozbiljno i koji je najbolji pristup lečenju.