Već dugo godina unazad kafa se konzumira rado i to svakodnevno. Postavlja se pitanje da li je kafa štetna, ili ipak ne, ili i jedno i drugo? Odgovor bi mogao da glasi i jedno i drugo, jer, kao i u svemu, čovek mora da bude umeren i kada je konzumiranje kafe u pitanju.
Preteran unos kofeina može izazvati velike probleme u našem organizmu, dok, sa druge strane, umeren unos kofeina može poboljšati odredjene funkcije organizma.
Pitanje koje se takodje postavlja jeste to koja je kafa najbolja, kako i kada je konzumirati? Pa već nekoliko godina unazad stručna lica istražuju tu temu… Odgovori se podudaraju, jer pojedinci navode da je turska kafa najbolja, neki navode da su neke druge vrste poput nesa, espresa, a pojedini navode da je kafa bez kofeina ipak najbolji izbor.
Šta je tačan odgovor, pitanje je sada… 🙂
Kafa i zdravlje
Zaista, tokom istraživanja na temu da li je kafa dobra ili ne, naići ćete na mnogo kontradiktornih stvari. Neki će vam reći da je kafa veoma zdrava i poželjna, dok će neko drugi da vam kaže kako nikako ne bi trebalo piti kafu.
Istina je, zapravo, da je kafa dobra, ali samo u umerenim količinama. Jedna šoljica na dan pomoći će vam da ostanete budni i skoncentrisani, a na duže staze pomoći će vam da očuvate vaš nervni sistem. Osobe koje kad-kad konzumiraju kafu, imaju manje šansi za dobijanje bolesti poput Alchajmerove ili Parkinosonove.
Takodje, kafa nam može pomoći da izgubimo koji kilogram, jer podstiče varenje i ubrzava metabolizam. Možda ste već dobili savet od nekoga da popijete kafu ukoliko imate problema sa nervoznim crevima i zatvorom, i to je istina. Preporučujemo da popijete šoljicu kafe kada imate opstipaciju, jer vam može pomoći.
Dakle, zaključujemo da je jedna šoljica povremeno sasvim uredu. Ono što nije uredu, jeste konzumiranje kafe svakodnevno, naročito u većim količinama, pri čemu se misli na više od 4 šoljice dnevno. Što ne znači da su 3 ili 2 šoljice dnevno uredu, nisu nikako.
Osobe koje često konzumiraju kafu imaju povećan rizik od srčanih oboljenja, zatim se može javiti anksioznost i depresija, a kafa generalno utiče loše na čitav organizam, uključujući nervni sistem, kao i sistem za varenje. Organizam se vremenom navikava na kofein, te postaje zavisan, što kasnije stvara velike probleme.
Onda kada ne popijete kafu ujutru ili na podne, osećate pad energije, postajete razdražljivi i često veoma nervozni. Ti simptomi nisu nimalo dobri, i jasno je da ukazuju na zavisnost.
Dakle, pored toga što veliki unos kafe može izazvati brojne bolesti, može izazvati i same reakcije razdražljivosti onda kada ne unesete. Zbog toga je nužno ograničiti unos kafe, kako biste sačuvali zdravlje vašeg organizma.
Ono što zapravo stvara zavisnost, i ono što zapravo loše utiče na naš organizam jeste kofein, koji je glavni sastojak kafe.
A sada par reči o kofeinu…
Sve prethodne rečenice odnose se upravo na kofein, koji se ne nalazi isključivo u kafi. Kofein se nalazi u dosta drugih pića, gaziranih i negaziranih, čaju, i tako dalje. Takodje se nalazi u gotovo svim čokoladama i čokoladicama…
Sve ono što nam instant podiže energiju uglavnom u sebi sadrži kofein. Zbog toga se unos tih pića i namirnica ne preporučuje, barem ne često.
Opet ponavljamo da je poželjno povremeno uneti kofein, onda kada osetite pad energije usled nekoliko napornih dana ili noći, onda kada imate važnu situaciju i potrebno je da budete budni, kao i onda kada želite da poboljšate varenje za kratko vreme.
Ono što je takodje veoma važno napomenuti, jeste da kofein utiče različito na svakog od nas. Kako jedna izreka kaže “sto ljudi, sto ćudi”, pa tako kofein nekome može naneti više dobrog nego lošeg, i obrnuto. Jasno je da preterani unos nikako nije preporučljiv, ali svakako da nećemo svi jednako reagovati na to.
Neko će već posle prve šoljice kafe osećati napetost, dok će neko biti budan i raspoložen.
Dakle, sve je stvar u organizmu pojedinca, pa bi tako bilo najbolje da ispratite šta se dešava u vašem tokom unosa kofeina. Ako nakon konzumiranja kafe osetite da ste naduti, loše raspoloženi i tome slično, onda izbegavajte. Ako, sa druge strane, osećate da vam pomaže, onda nastavite sa unosom kofeina, ali oprezno.
Iako će vam isprva ličiti da je kafa najbolja stvar koju ste mogli da popijete, kroz odredjeno vreme shvatićete da postajete zavisni, te da dan bez kafe nije lep dan. A sigurno je da ne želite da vaše raspoloženje zavisi od kofeina…
Kafa bez kofeina
Polako ali sigurno, došli smo do glavne teme. Kafa bez kofeina o kojoj se toliko priča, takodje može delovati uredu isprva, ali da li je zaista ona najbolje rešenje?
U celoj priči o kafi jedini problem jeste kofein. Onda kada bismo njega izbacili iz igre, sve bi bilo lakše.
Način da izbacite kofein nije da kupite kafu bez kofeina, jer, pitanje je da li je ta kafa zaista takva kakvom je smatraju. Za to je potrebno ući dublje u istraživanja, za šta nismo stručni. Medjutim, želimo sa vama da podelimo par saveta kako da pripremite kafu sa što manje kofeina. Ključ svega i jeste pripremanje kafe…
Najpre, kofein se stvara tako što voda prolazi kroz mlevenu kafu – što više vode, više kofeina. Zbog toga preporučujemo da odaberete ristretto, odnosno mini espresso u maloj šoljici. Možda vam to deluje suludo jer je espresso veoma jakog ukusa, ali ne dajte da vas to prevari.
Za manju količinu kofeina takodje odaberite kafu arabiku, jer sadrži dosta manje kofeina od kafe robuste.
Dnevni unos kofeina
Unos kofeina koji može biti smrtonosan iznosi od 150 do 200 miligrama po kg telesne težine. To opet zavisi od pojedinca, ali je svakako sve preko 200 miligrama veoma opasno.
Prema tome, osoba koja ima prosečnu težinu, ne bi smela da popije više od 80 do 100 šoljica kafe u odredjenom vremenskom intervalu, jer bi to moglo da izazove smrt.
Možda vam sada ove brojke izgledaju veliko, te smatrate da 3-5 šoljica dnevno nije ništa strašno, ali varate se. Sve preko 4 šoljice dnevno ima tendencije da izraste u veliki problem, koga ste možda i sada svesni ukoliko konzumirate kafu već dugo godina, u nekim većim količinama…
Gde nabaviti kafu bez kofeina, cena?
Kroz tekst smo već pomenuli da ovakvu vrstu kafe možete nabaviti u bolje snabdevenim prodavnicama, odnosno marketima.
Cene će svakako varirati u zavisnosti od proizvodjača, a uglavnom se kreću od 400-500 dinara za 100 grama kafe.
Savet
Pored smanjenog unosa kofeina, potrudite se da, kada god pijete kafu, pijete je čistu bez ikakvih dodataka. mleko, šećer i ostali sastojci znatno pogoršavaju njen kvalitet, te samo stvaraju dodatne probleme.
Takodje, uvek pijte toplu kafu jer ćete tako iskoristiti sve njene prednosti, dok hladna kafa ima uglavnom samo štetan uticaj na organizam.