Cikorija ili „Cichorium intybus“ kako se na latinskom naziva, predstavlja vrstu samonikle, to jest korovske biljke koja je u našem narodu takođe poznata pod različitim drugim nazivima, kao što su na primer vodopija, konjska trava, kažiput, cigura, cikora, plavocvet, radič, želtenica ili modrica.
U prirodi, cikorija raste gotovo svuda, ali je najčešće zastupljena i najčešće se može pronaći na područjima koja su karakteristična za suvo zemljište i za površine kao što su pašnjaci, livade, obodi šuma, travnate površine pored puteva i slično.
Ukoliko je izložena idealnim uslovima, ova vrsta biljke u prirodi može da dostigne visinu koja neretko prelazi čak i jedan ipo metar.
Ono po čemu se biljka cikorija može prepoznati, jeste između ostalog uspravna, tačnije prava stabljika, koja je čvrsta i tvrda i koja je pri vrhu razgranata. Pri dnu stabljike, rastu listovi koji su primetno dugački i krupni i koji su raspoređeni tako da formiraju rozete. Ovi listovi, po površini svojih oboda su urezani, a pritom, dubina ureza na gotovo svakom listu se može razlikovati.
Listovi cikorije koji ne rastu pri dnu stabljike ove biljke, već koji rastu iznad prethodno opisanih listova, primetno su kraći od njih, oblikovani su tako da su kopljastog oblika i karakteristični su po tome što su po površini svojih oboda značajno manje urezani.
Ono što je takođe neizostavno napomenuti kada je u pitanju način na koji možete prepoznati biljku cikoriju u prirodi, jeste činjenica da su listovi, ali i sama stabljika ove biljke obrasli takozvanim dlačicama koje su kratke.
Cvetovi biljke cikorija su svetlo plave boje i mogu rasti pojedinačno ili tako da su udruženi i da formiraju cvasti.
Podzemni deo biljke cikorija, tačnije njen koren, karakterističan i prepoznatljiv je po tome što je vretenastog oblika.
Nešto što je takođe karakteristično za biljku cikorija i što može poslužiti kao smernica za njeno lakše prepoznavanje i pronalaženje u prirodi, jeste to što ova vrsta bijlke za razliku od brojnih drugih vrsta biljaka cveta više puta u toku godine, tačnije u toku čitavog leta.
Sa prestankom leta, dolazi i do prestana cvetanja cikorije.
Cikorija – upotreba
Upotreba biljke cikorija, zastupljena je već decenijama unazad u narodnoj medicini.
Za prisustvo pomenute činjenice, zaslužna su mnogobrojna lekovita svostva ove biljke.
Konkretnije, u cilju lekovitog delovanja na ljudski organizam i na poboljšanje ljudskog zdravlja, u okvirima narodne medicine, već decenijama unazad, pristupa se upotrebi doslovno svih delova biljke cikorija.
Drugim rečima, u narodnoj medicini, koriste se svi nadzemni, kao i podzemni delovi biljke cikorija (cvetovi, listovi, stabljika i koren).
Ono što je pritom jako važno napomenuti, jeste da je najlekovitiji deo biljke cikorija njen podzemni deo, to jest njen koren.
Da bi pomenuti deo ove biljke mogao da se upotrebljava u narodnoj medicini, potrebno je da se nakon što se izvadi iz zemlje najpre temeljno opere i očisti od tragova svih nečistoća koje su sadržane na njegovoj površini, zatim da se preseče uzdužno, da se tako presečen naniže na konac i da se ostavi da se suši na otvorenom, odnosno tako da je direktno izložen strujanju vazduha. Kada se koren cikorije osuši, tako osušen, potrebno je da se upakuje u vrećice, koje su po mogućstvu proizvedene od jute.
Ostali, tačnije nadzemni delovi biljke cikorija, pre upotrebe se takođe suše na otvorenom i izloženi direktnom strujanju vazduha, a po sušenju se potom usitne i do trenutka upotrebe se čuvaju takođe u vrećicama koje su proizvedene od jute ili od papira.
Opisani način čuvanja lekovitih delova biljke cikorija, omogućava da ti delovi biljke što duže ostanu upotrebljivi i da ne postanu skloni pojavi buđi.
Cikorija – sastav i lekovitost
U prethodnom segmentu teksta koji upravo čitate, već smo vas upoznali sa činjenicom da je biljka cikorija izuzetno lekovita i da se shodno tome već decenijama unazad vrlo često upotrebljava u okviru narodne medicine kao sredstvo za lečenje najrazličitijih vrsta bolesti ili pak kao sredstvo za saniranje bezopasnih zdravstvenih smetnji koje mogu nastati i koje se mogu razviti unutar ljudskog organizma.
Svoja mnogobrojna lekovita svojstva, biljka cikorija poseduje i ispoljava prvenstveno zahvaljujući svom prirodnom sastavu u koji su uključene visoke koncentracije najrazličitijih elemenata kao što su recimo: vitamini B grupe, vitamin C, vitamin K, vitamin P, kalijum, kalcijum, natrijum, fosfor, magnezijum, frutoza, biljne belančevine, biljne masti, pentosan, intibin, inulin, cikorietol i brojne vrste aminokiselina.
Koncentracija pomenutih vrsta sastojaka koji su uključeni u prirodan sastav biljke cikorija, u određenoj meri se razlikuje u odnosu na činjenicu o okojem konkretno delu ove biljke govorimo.
Prema mišljenju koje je proisteklo iz brojnih istraživanja koja su sprovedena, a kojem su priklonjeni brojni stručnjaci iz oblasti botanike, najveća koncentracija lekovitih sastojaka koji su sadržani u biljci cikorija, izražena je u njenom korenu.
Ono što je pritom gotovo neizostavno napomenuti, jeste da se koncentracija pojedinih lekovitih sastojaka koji su sadržani u korenu cikorije, kao što je recimo inulin, dodatno i to vrlo značajno povećava u toku procesa sušenja ovog dela biljke.
Konkretnije, koncentracija inulina u sastavu sušenog korena cikorije, za čak punih 50% je veća nego što je to slučaj u sastavu sirovog korena cikorije.
Pritom, period godine u kojem se obavlja berba i sušenje cikorije, tačnije njenih delova, takođe u određenoj meri utiče na koncentraciju lekovitih sastojaka u tim delovima biljke.
Naime, dokazano je i više puta je potvrđeno da je koncentracija lekovitih sastojaka i svim delovima biljke cikorija značajno izraženija u periodu jeseni (misli se na ranu jesen), nego što je to slučaj na primer u proleće ili u toku leta, kada je još uvek aktivan proces cvetanja ove biljke.
Baš iz upravo pomenutog razloga, ukoliko se cikorija bere u cilju pripreme za upotrebu u svrhu lečenja bilo kog oblika oboljenja ili zdravstvene smetnje, preporučuje se da se ona bere i suši upravo u periodu jeseni i to u periodu rane jeseni.
Cikorija koja se ubere i osuši u periodu proleća ili na primer u periodu leta, takođe se potpuno bezbedno i maksimalno efikasno može upotrebljavati kao prirodno lekovito sredstvo, samo što je u tom slučaju koncentracija lekovitih sastojaka u njenom prirodnom sastavu nešto manja.
Ovo su načini na koje upotreba cikorije, ispoljava lekovita delovanja na ljudski organizam:
- Reguliše nivo želudačne kiseline,
- Stimuliše i normalizuje funkciju varenja,
- Stimuliše apetit kod osoba koje iz bilo kog razloga imaju problem sa smanjenjem ili sa potpunim izostankom apetita (bilo da je takav problem nastao iz fizioloških razloga ili pak iz razloga koji su povezani sa psihosomatskim i psihološkim faktorima),
- Stimuliše normalno lučenje žučne tečnosti kod osoba kod kojih je izražen trenutan ili hroničan problem sa funkcijom žučne kese,
- Preventivno deluje na pojavu zdravstvenih problema koji su povezani sa funkcijom jetre,
- Podstiče i ubrzava proces lečenja zdravstvenih problema koji su već prisutni, a koji su povezani sa bilo kojim oblikom poremećaja u obavljanju funkcije jetre,
- Podstiče i ubrzava proces lečenja žutice,
- Doprinosi očuvanju zdrave funkcije bubrega,
- Podstiče i olakšava proces izbacivanja peska, odnosno kamena iz bubrega,
- Podstiče i olakšava normalnu funkciju slezine,
- Ubrzava proces saniranja simptoma stomačnog gripa, ili pak bilo kojeg drugog oblika stomačnog virusa,
- Ubrzava proces saniranja simptoma sezonske prehlade,
- Značajno doprinosi poboljšanju i očuvanju imunološkog sistema i na taj način direktno jača otpornost organizma na uticaj i na delovanje bilo koje vrste štetnih mikroorganizama, kao što su bakterije, virusi i druge vrste štetnih mikroorganizama,
- Značajno doprinosi procesu pročišćavanja krvi i na taj način direktno i paralelno doprinosi poboljšanju kvaliteta sastava krvi,
- U prisustvu bilo kojeg oblika otvorenih povreda koje podrazumevaju krvarenje i koje su praćene krvarenjem, ubrzava proces koagulacije, to jest proces zgrušavanja krvi, a samim tim i proces zaustavljanja krvarenja.
- Ublažava, a neretko i u potpunosti otklanja simptome različitih oblika psihičke uznemirenosti, kao što su nervoza, napetost koja nastaje i koja se razvija kao posledica neispavanosti i umora organizma i slično,
- Ublažava, a neretko i u potpunosti otklanja simptome blaže izraženih oblika depresije ili anksioznosti,
- Značajno doprinosi poboljšanju kvaliteta života kod osoba kod kojih je izraženo prisustvo hipohondrije, to jest kod osoba koje su umislile da boluju od bilo koje vrste bolesti.
Cikorija – recepti
Postoje brojni recepti, na osnovu kojih se pripremaju preparati od cikorije koji se upotrebljavaju u narodnoj medicini, kao efikasna prirodna lekovita sredstva, namenjena za lečenje prethodno navedenih oblika oboljenja ili zdravstvenih smetnji.
Kafa od cikorije i čaj od cikorije, predstavljaju dva najčešće korišćena, najefikasnija, a samim tim i najpopularnija prirodna preparata koji se pripremaju od cikorije, a koji se upotrebljavaju u narodnoj medicini.
Upravo zbog te činjenice, sa vama ćemo podeliti provereno dobre recepte na osnovu kojih ćete i sami moći da pripremite kafu od cikorije, ili pak čaj od ove vrste lekovite biljke.
Kafa od cikorije
Pre nego što vam otkrijemo kako konkretno treba da izgleda način na koji se priprema i upotrebljava kafa od cikorije, ono što želimo da napomenemo, jeste da je reč o napitku koji je izuzetno zdrav i koji kao takav kada se unese u organizam ni na koji način ne ispoljava štetno delovanje na ljudsko zdravlje.
Naprotiv, kafa od cikorije otklanja simptome umora, nervne razdražljivosti i nervoze, otklanja simptome zdravstvenih smetnji koje su povezane sa funkcijom želuca i creva i utiče na poboljšanje funkcije imunološkog sistema i opšte otpornosti organizma.
Uz sve to, kafa od cikorije se posebno preporučuje osobama koje boluju od dijabetesa i to iz razloga što u svom sastavu umesto skroba sadrži insulin, koji kao što je opšte poznato reguliše nivo šećera u krvi.
Kafa od cikorije, priprema se i upotrebljava se potpuno jednostavno i to na sledeći način:
Potrebno je najpre uzeti jednu ravnu kafenu kašičicu sušenog i usitnjenog korena cikorije i tu količinu korena potrebno je ubaciti u oko 200 mililitara vode čija temperatura odgovara sobnoj temperaturi.
Mešavinu korena cikorije i vode, potrebno je kuvati sve dok ne provri i još oko minut do najviše dva minuta nakon što provri.
Nakon toga, kuvanu mešavinu treba pomeriti sa ringle, prekriti je i ostaviti je da odstoji između deset i petnaest minuta, a zatim je procediti i popiti kao kafu, dok je još uvek topla i pitka.
U toku pripreme kafe od cikorije, nije preporučeno upotrebljavati šećer, niti bilo koji drugi zaslađivač jer se u tom slučaju mogu značajno smanjiti, pa čak i u potpunosti eliminisati lekovite osobine ove vrste napitka. Pomenuto pravilo, tačnije savet, posebno treba imati na umu ukoliko ovu vrstu kafe konzumiraju osobe koje boluju od dijabetesa.
Količina u kojoj je preporučeno konzumiranje kafe od cikorije u toku jednog dana iznosi tri do četiri šoljice, mada zvanično nije dokazano da ni veća količina ovog napitka može izazvati nastanak i razvoj negativnih reakcija organizma.
Čaj od cikorije
Čaj od cikorije, baš kao i kafa od cikorije, priprema se i upotrebljava se maksimalno lako i jednostavno i to na sledeći način:
Potrebno jeuzeti jednu ravnu kafenu kašičicu mešavine sušenog i usitnjenog korena cikorije, sušenih i usitnjenih listova cikorije i sušenih i usitnjenih cvetova cikorije.
Zatim, navedenu količinu mešavine, koju važno je napomenuti možete pronaći i kupiti u svim bolje opremljenim prodavicama zdrave hrane, potrebno je ubaciti u oko 250 mililitara hladne vode, a zatim staviti na ringlu i kuvati sve dok ne provri.
Odmah nakon što je čaj od cikorije provreo, potrebno je pomeriti ga sa ringle, poklopiti ga i ostaviti da odstoji od deset do petnaest minuta.
Nakon što prođe deset do petnaest minuta, čaj od cikorije treba procediti i konzumirati ga što sporije u malim gutljajima dok je topao.
U toku jednog dana, preporučeno je konzumirati dve do tri šolje čaja od cikorije.
Konzumiranje ove vrste čaja, značajno doprinosi lakšem i bržem saniranju, a neretko i potpunom eliminisanju simptoma oboljenja ili zdravstvenih smetnji koje smo u prethodnom delu teksta već naveli.
U čaj od cikorije, baš kao i u kafu od cikorije, u toku pripreme nije poželjno niti preporučeno dodavati šećer, niti bilo koji drugi oblik zaslađivača, jer se u tom slučaju mogu značajno smanjiti, pa i potpuno izgubiti lekovita dejstva napitka.
Period kroz koji je potrebno sprovoditi kontinuirano konzumiranje čaja od cikorije je individualan i kao takav zavisi prvenstveno od konkretnog cilja njegove upotrebe.
Ipak, ono što se može navesti kao generalno važeća preporuka u vezi trajanja perioda kontinuiranog konzumiranja čaja od cikorije, jeste da je ovu vrstu čaja potrebno konzumirati sve dok ne dođe do izostanka ili bar do značajnog smanjenja izraženosti simptoma stanja na koje se upotrebom ove vrste čaja deluje.
