Uzgajanje

Plavi kamen za prskanje voća i povrća – upotreba, iskustva i cena

Hemijsko jedinjenje bakar-sulfat, ili u narodu poznatiji i kao plavi kamen, jedan je od napoznatijih i najtraženijih pesticida u poljoprivrednoj industriji, sa jedne strane zbog svoje naširoko poznate efikasnosti, ali isto tako u velikoj meri i zbog više nego pristupačne cene.

Pored poznate namene u poljoprivredi, plavi kamen se dosta koristi i kao sredstvo za redovno prečišćavanje vodovodnih cevi i bazena za kupanje (jer ima sposobnost da ubija alge), a sa druge strane nalazi primenu i u rudarstvu (za takozvanu flotaciju u rudnicima olova i bakra).

Flotacija rude, podrazumeva metodu „mokrog odvajanja“ dve rude koje su prirodno međusobno pomešane.

U našoj zemlji, plavi kamen se proizvodi u Rudarsko Topioničarskom Basenu Bor (RTB Bor), a pored toga što se koristi na domaćem tržištu, izvozi se u zemlje regiona kao i u susedne zemlje (u Mađarsku, Bugarsku, Rumuniju, Makedoniju; Grčku pa i u Tursku).

Primena plavog kamena u poljoprivredi – Bordovska čorba

Jedan od najstarijih i najpoznatijih fungicidnih preparata (preparata za prevenciju nastanka i suzbijanje gljivičnih oboljenja) u poljoprivredi, jeste mešavina bakar-sulfata tj plavog kamena (koji je takođe i sam po sebi dobar fungicid ako se upotrebljava samostalno) i negašenog kreča, a koji se prema mestu u kome je prvi put napravljen (Bordo u francuskoj) i naziva „bordovska čorba“.

Pored fungicidnih efekata, pomenuta Bordovska čorba je i veoma efikasan baktericid, a obično se ovaj preparat koristi za sprečavanje i suzbijanje bolesti voća, povrća, vinove loze kao i nekih ukrasnih biljaka.

Bordovska čorba se za zaštitu biljnih kultura, po pravilu obično primenjuje u jesen, a ima čitav niz povoljnih efekata od kojih su najznačajniji – veoma jednostavno, lako i bezbedno rukovanje; već pomenuti ekonomski aspekt tj pristupačna cena preparata; efikasno delovanje na razne biljne kulture kao i delovanje na širok spektar štetnih mikroorganizama, koji sprečavaju kako početno napredovanje biljke tako i njen kvalitet, ali takođe značajno smanjuju i krajnji prinos proizvoda.

Kako se priprema Bordovska čorba?

Za pripremu ovog poznatog i veoma cenjenog preparata (pre svega među poljoprivrednim proizvođačima), potrebno je najpre obezbediti količinu od 100 litara čiste vode (najbolje u plastičnom buretu) i 2 kg plavog kamena i 0,8 kg živog tj negašenog kreča (ili pak 1,2 kg gašenog kreča); ove količine su dovoljne da se napravi 100 l dvoprocentne Bordovske čorbe, a postupak je sledeći:

najpre se u 10 l vode (koja se izvadi iz bureta), razmuti količina od 2 kg bakar-sulfata odnosno plavog kamena u prahu;

ukoliko se u pravljenju 2% Bordovske čorbe, koristi „živi“ tj negašeni kreč – on se prethodno „gasi“ odnosno rastvara se u tri puta većoj zapremini vode (dakle, ako se prema „receptu“ koristi 800 grama „živog“ kreča, potrebno je oko 2,5 l vode za njegovo rastvaranje ili popularnije rečeno „gašenje“);

0,8 kg „živog“ i prethodno objašnjenom metodom „ugašenog“ kreča ili pak 1,2 kg gašenog kreča, razmuti se u novih 10 l vode iz bureta;

loading...

Nakon što se kreč dobro razmuti, dodatnim ceđenjem kroz gazu ili neko poroznije tanko platno (kakva je na primer šetvrtasta pamučna pelena), rastvor se sipa u bure sa vodom, i na taj način se dobija takozvano „krečno mleko“;

Kada se krečnom mleku doda i razmućeni plavi kamen, dobija se mešavina koja se naziva 2% Bordovska voda.

Kod spravljanja Bordovske čorbe, bitno je zapamtiti nekoliko činjenica, da se ne bi dogodile početničke grečke kod mladih i neiskusnih poljoprivrednih proizvođača – prilikom doziranja supstanci za pravljenje 1% ili 2% Bordovske čorbe, veoma je bitno pridržavati se propisanih količina i zapremina, jer ukoliko dođe do nekog disbalansa, ovaj preparat može da ispolji takozvanu fitotoksičnost (fitotoksiju), a koja predstavlja prolazna ili pak trajna oštećanja na gajenim biljnim kulturama (a koja najčešće nastaju zbog nepravilnog rukovanja herbicidima);

Druga važna činjenica kod pripreme Bordovske čorbe, jeste da se postupak pripreme mora strogo poštovati – odnosno najpre se u bure sa vodom mora sipati kreč i napraviti „krečno mleko“, da bi se pomenutoj mešavini tek na kraju postupka dodao rastvor plavog kamena u prahu – ovakav proces se objašnjava time da plavi kamen (iako je rastvoren i u obliku praha), ima sklonost da se nataloži na dnu bureta, pa time u izvesnom stepenu smanjuje efikasnost Bordovske čorbe;

Nakon pripreme, Bordovsku čorbu je potrebno odmah iskoristiti, dok je još „sveža“, jer ukoliko duže vreme stoji neiskorišćena, njena aktivna fungicidna i baktericidna dejstva se ili značajno smanjuju ili se u potpunosti gube; postoji i takozvana metoda „stabilizacije“ Bordovske čorbe – kada se na 100 litara pomenutog preparata doda 250 gr kristal šećera, i meša se dok se on ne rastopi, a takva čorba je dobra za upotrebu nekoliko dana.

„Plavo prskanje“ – za prevenciju i suzbijanje kojih biljnih bolesti se upotrebljava?

Iskusni poljoprivredni proizvođači ili ratari, veoma dobro znaju da se upotreba Bordovske čorbe ili takozvano „plavo prskanje“, najčešće obavlja u jesenjem periodu (najbolje početkom meseca novembra), i pre svega ima za cilj prevenciju tj sprečavanje nastanka određenih bolesti;

– „plavo prskanje“ zatim služi, i kao jedan vid higijenskog proizvoda (a koji efikasno uklanja satrulelo lišće, plodove, polomljena stabla ili grane drvenastih biljaka), jer izazivači brojnih biljnih bolesti ostaju na nekim njenim delovima i nakon završetka perioda vegetacije;

– ukoliko zime budu „blage“ i vremenski uslovi pogodni, dolazi do veoma izraženog umnožavanja patogena na biljkama, pa je u tom slučaju „plavo prskanje“ neophodno za suzbijanje oboljenja (jer preventivna upotreba nije bila dovoljno efikasna).

Upotreba plavog kamena i njegovi najbolji rezultati:

– za suzbijanje uzročnika monilijaze (na šljivama; breskvama; kajsijama; breskvama, trešnjama i drugom koštunjavom voću); pomenuta bolest je uzrokovana gljivicom Monilinia laxa, a manifestuje se izraženim sasušivanjem i opadanjem cvetova; sušenjem i drvenastih delova voća; obolevanjem mladih i plodonosnih izdanaka i truljenjem plodova;

– za suzbijanje nastanka pegavosti listova i kvrgavosti plodova izazvanog gljivičnim oboljenjima (pre svega kod krušaka); pegavost listova kruške, se ispoljava pegama koje se nalaze na gornjoj strani listova, a mogu da se umnožavaju i slivaju, pa tako zahvate listove njihovom celom površinom, a izazivač oboljenja je glivica poznata kao – Mycosphaerella sentina;

Sa druge strane, uzročnik nastanka kvrgavih plodova kruške, na kojima se nalaze velike okruglaste „kraste“ koje su tamno-smeđe do crne boje, naziva se Venturia pirina;

– u prevenciji kovrdžanja listova breskve – kada je potrebno pre prskanja ovog voća Bordovskom čorbom, stablo breskve dobro protresti, da bi nezdravi listovi otpali, a da bi fungicidni preparat imao što bolji efekat; izazivač ovog oboljenja je gljivica Taphrina ceformans, a zahvaćeni listovi su kod ovog oboljenja su „napadnuti“ crvenkastim plikovima, veoma su zarazni po ostale listove i delove biljke, i veoma rano i lako opadaju (takozvana rana defolijacija);

– za suzbijanje dobro poznate bolesti koja se naziva – pegavost plodova maline; kod ovog stanja, plod postaje „šaren“, odnosno nema ujednačenu boju, već svetlije ili tamnije solitarne ili mnogostruke tačke;

– kod ekskorioze (crne pegavosti) vinove loze – kod koje se na mladim stabljikama, listovima i na „začecima“ plodova, javljaju najpre pojedinačne pege sa crnim cemtralnim delom, a koje se kako bolest napreduje međusobno slivaju, zahvataju sve veće površine i postaju sve tamnije do crne boje ;

– protiv plamenjače voća (kod koje su procesom odumiranja tj nekrozom, zahvaćeni i listovi i plodovi i drvenasti delovi, a koji su uvenuli i suvi; kod voća kakve su jabuke, dunje i kruške, najčešći uzrok nastanka plamenjače je bakterijska infekcija mikroorganizmom koji se stručno naziva – Erwinia amylovora);

– kod antraknoze odnosno pegavosti izdanaka, a koja se najviše viđa kod zasada jagode ili paradajza; oboljenje se ispoljava pojavom velikog broja sitnih ružičastih tačkica ili pega, a koje su rasprostranjene duž celog izdanka biljke i veoma su zarazne (brzo bivaju zahvaćene i ostale mladice i ostali delovi biljaka); izazivač ovog oboljenja je gljivica Elsinoe veneta

Karenca – vreme koje je potrebno da protekne od prskanja pa do berbe voća i povrća

Prilikom korišćenja plavog kamena tj prilikom „plavog prskanja“, voće i povrće dobijaju plavičastu prebojenost, koja nije štetna po ljudsko zdravlje i potiče od plave boje bakar-sulfata, a koji se nalazi u Bordovskoj čorbi kao njen sastavni deo.

Karenca, odnosno već pomenuto vreme koje je potrebno da prođe, od momenta prskanja voća i povrća pa do berebe plodova, zavisi od vrste biljne kulture koja se tretira Bordovskom čorbom i za razne vrste je različita:

– karenca za vinske sorte vinove loze je oko 35 dana; za sorte vinove loze koje su stone (crvene i bele), karenca iznosi oko 21 dan;
– karenca za paradajz; patlidžan; krompir i hmelj iznosi oko 14 dana (kako za one vrste koje se uzgajaju u njivi, tako i za one koje su zaštićene od spoljnih uslova u plastenicima ili staklenicima);
– karenca za lubenicu; tikvu i crni i beli luk iznosi oko 28 dana;
– karenca za krastavac, kupus (i ostalo povrće iz roda kupusnjača), kao i za celer je 42 dana

Gde se može kupiti plavi kamen i koja je njegova cena?

Plavi kamen se može pronaći u svim bolje snabdevenim poljoprivrednim apotekama, a njegova cena je i više nego pristupačna.

Za pakovanje plavog kamena u prahu, zapremine od 250 gr cena iznosi oko 150 dinara.

Postoje i pakovanja plavog kamena u prahu ili u obliku usitnjenih kristala, u zapreminama od 500gr; 1 kg; i 25 kg, a čija cena varira upravo u zavisnosti od zapremine ali i od proizvođača.

Sponzorisano:

loading...
Loading...

Ostali čitaju i ovo: