Zdravlje

Dobroćudni, benigni tumor – šta je, simptomi, uzrok i lečenje

U medicinskom rečniku, termin „dobroćudni tumor“, baš kao i termin „benigni tumor“, predstavljaju termine kojima se naziva svaki oblik izrasline koja može nastati na površini ljudskog  tela ili u unutrašnjosti ljudskog organizma, a koja pritom nije praćena kancerogenim promenama.

Dobroćudni ili benigni tumor, nastaje i razvija se usled nekontrolisanog i abnormalnog rasta ćelija na jednom određenom području tkiva na površini ili u unutrašnjosti tela. Takav, nekontrolisan i abnormalan rast ćelija, direktno se odražava na stvaranje izraslina koje kada primetimo i dijagnostikujemo nazivamo dobroćudni ili benigni tumor.

Za razliku od malignog tumora, koji je praćen kancerogenim promenama i koji ima sklonost ka širenju, odnosno ka metastaziranju na drugim područjima tkiva, dobroćudni, odnosno benigni tumor ne ispoljava sklonost ka širenju i kao takav ne može da metastazira na drugim područjima tkiva.

S obzirom da nije praćen kancerogenim promenama, dobroćudni (ili benigni) tumor, samim svojim prisustvom na površini ili u unutrašnjosti tela, ne može posebno štetno da utiče na  zdravlje osobe kod koje je izražen, niti može da doprinese tome da se ta osoba nađe u situaciji u kojoj je životno ugrožena.

Međutim, ono što uz upravo navedenu činjenicu treba dodati, jeste da je ona samo delimično tačna, to jest da je tačna sve do onog trenutka, kada dobroćudni (ili benigni) tumor počne da raste u toj meri da svojom površinom oduzima prostor zdravom tkivu organa na kojem se nalazi ili pak da vrši pritisak na organe u čijoj neposrednoj blizini se nalazi.

U oba slučaja, dakle i onda kada kroz svoj rast počne da oduzima prostor zdravom tkivu organa na kojem se nalazi, ali i onda kada vrši pritisak na organe u čijoj neposrednoj blizini se nalazi, dobroćudni (ili benigni) tumor može početi da ugrožava mogućnost održavanja zdrave i normalne funkcije jednog određenog organa ili više organa, a na taj način može i značajno narušiti zdravlje osobe kod koje je izražen ili čak može uticati na to da se ta osoba nađe u situaciji u kojoj je životno ugrožena.

Baš iz prethodno navedenog razloga, prisustvo dobroćudnog, to jest benignog tumora u organizmu je potrebno pratiti i to kroz sprovođenje periodičnih lekarskih pregleda koji imaju za cilj da precizno i pouzdano ustanove kako same dimenzije dobroćudnog tumora, tako i stepen izraženosti eventualnog rasta dobroćudnog tumora.

Ono što pritom treba napomenuti, jeste da kod jednog određenog i pritom vrlo značajnog procenat pacijenata, dobrućudni, to jest benigni tumor može mesecima, pa čak i godinama biti izražen na površini tela ili u unutrašnjosti organizma, a da pritom njegova izraženost bude definisana kroz konstantne i nepromenljive dimenzije, to jest kroz odsustvo daljeg rasta.

Pri takvim okolnostima, prisustvu dobroćudnog tumora u organizmu se ne mora pridavati poseban značaj i ne mora se pristupati postupku njegovog lečenja.

Međutim, isto tako, postoji i onaj procenat pacijenata kod kojih dobroćudni, to jest benigni tumor u jednom određenom trenutku, počne ubrzano da se razvija, tačnije da raste i da na taj način  svojom površinom ugrožava površinu zdravog okolnog tkiva.

Tada, stvara se potreba za obavljanjem hirurške intervencije čiji je cilj uklanjanje dobroćudnog tumora iz organizma.

U nastavku teksta, čiji sadržaj ćemo posvetiti informacijama koje se tiču dobroćudnog, to jest benignog tumora, imaćete prilike da saznate koji su to simtomi na osnovu kojih je moguće prepoznati izraženost dobroćudnog tumora u organizmu, ali i koji su to uzroci koji dovode do nastanka i do razvoja dobroćudnog tumora u organizmu.

Takođe, čitajući sadržaj ovog teksta, imaćete prilike i da saznate koje sve terapijske metode se mogu primeniti u cilju lečenja dobroćudnog tumora.

Dobroćudni, benigni tumor – simptomi

U zavisnosti od toga da li je dobroćudni tumor izražen na površini ljudskog tela ili je pak izražen u unutrašnjosti ljudskog tela, određuje se činjenica da li je njegovo prisustvo uočljivo i opipljivo ili se može primetiti i konstatovati samo i isključivo na osnovu manifestacije određenih simptoma.

Ukoliko je dobroćudni tumor izražen na površini tela, on se uglavnom uočava pre nego što njegovo prisustvo dovede do manifestacije bilo kog oblika specifičnih simptoma. Takve oblike dobroćudnog tumora, osim posredstvom vizuelnog opažanja, to jest osim posredstvom uočavanja, moguće je primetiti i konstatovati i posredstvom čula dodira, to jest posredstvom opipavanja.

Kada je u pitanju dobroćudni, to jest benigni tumor koji je izražen u unutrašnjosti ljudskog organizma, njegovo prisustvo je veoma često nemoguće otkriti sve dok ne dođe do manifestacije određenih specifičnih simptoma.

loading...

U pojedinim situacijama, kada je dobroćudni tumor koji je izražen u unutrašnjosti ljudskog tela, pozicioniran tako da je blizu površine tela, njegovo prisustvo se može primetiti posredstvom čula dodira, to jest posredstvom opipavanja.

Primer za takav oblik dobroćudnog tumora, koji je dakle izražen u unutrašnjosti ljudskog organizma, ali koji se uprkos tome može napipati, predstavlja dobroćudni tumor koji nastane i koji se razvije recimo u unutrašnjosti dojke kod žena.

Kada žene prilikom obavljanja samokontrolnog pregleda dojki ustanove prisustvo takvog tumora, one najčešće reaguju strahom koji proističe iz predrasude da je svaki tumor dojke, maligne prirode.

Međutim, stvarnost je na svu sreću drugačija i treba znati da su tumori koji se napipaju u unutrašnjosti dojke, veoma često i dobroćudni, to jest benigni.

Nešto što je takođe veoma važno, pa čak i neophodno navesti kada je u pitanju priča o simptomima koji mogu ukazati na prisustvo dobroćudnog tumora, jeste da takvi simptomi mogu značajno da variraju i da međusobno mogu značajno da se razlikuju u odnosu na činjenicu gde se konkretno u organizmu nalazi dobroćudni tumor.

Konkretnije,  to znači da dobroćudni tumor koji je izražen recimo na površini materice, ne može izazvati i ne izaziva iste simptome kao dobrožudni tumor koji je izražen recimo na površini mozga.

Iz navedenih činjenica, moguće je izvesti jedan jako važan i koristan zaključak, koji je potrebno da znate i da zapamtite, a koji glasi da su simptomi dobroćudnog tumora veoma često individualni i da se kao takvi mogu razlikovati od pacijenta do pacijenta kod kojeg su izraženi.

Naime, ukoliko je kod određene osobe izraženo prisustvo dobroćudnog tumora recimo na materici, kod te osobe, manifestacija simptoma dobroćudnog tumora će podrazumevati različite oblike poremećaja menstrualnog ciklusa (ciklusi uglavnom postaju obilniji nego što je to uobičajeno slučaj), ali i pojavu osećaja težine i napetosti u regiji materice.

Sa druge starne, ukoliko je kod određene osobe izraženo prisustvo dobroćudnog tumora recimo na mozgu, kod te osobe, manifestacija simtoma dobroćudnog tumora, odnosiće se na različite oblike poremećaja mentalnih sposobnosti, kao i na poremećaje funkcija koje su direktno povezane sa radom mozga (osoba će recimo postati hronično dezorijentisana, počenje da zaboravlja informacije kojima je „do juče“ vešto raspolagala, počeće sa se suočava sa poremećajem govora, sa poremećajem vida ili sa poremećajem ravnoteže i slično).

Ukoliko je dobroćudni tumor izražen na površini nekog trećeg unutrašnjeg organa, manifestacija simptoma će se odnositi na poremećaje funkcije tog organa (izraženost dobroćudnog tumora na površini kostiju, ograničiće pokretljivost kostiju, izraženost dobroćudnog tumora na površini želuca, izazvaće poremećaj apetita i poremetiće celokupnu funkciju želuca itd).

Nasuprot simptomima koji ukazuju na izraženost dobroćudnog tumora, a koji su pritom individualni i uslovljeni konkretnom vrstom takvog, dobroćudnog tumora, postoje i simptomi koji takođe ukazuju na izraženost dobroćudnog tumora, a koji se pritom mogu definisati i tretirati kao opšti simptomi ove vrste zdravstvenog problema, to jest kao simptomi koji mogu ukazivati na bilo koji od brojnih različitih oblika dobroćudnog tumora.

Evo koji su to opšti simptomi dobroćudnog tumora:

  • Izraženost hroničnog umora,
  • Izraženost hronične fizičke slabosti organizma (osoba se zamara prilikom obavljanja najminimalnijih fizičkih napora),
  • Izraženost drhtavice koja prožima čitavo telo,
  • Izraženost noćnog znojenja,
  • Izraženost osećaja nelagodnosti u određenoj regiji tela (to je najčešće regija tela u kojoj je izraženo prisustvo dobroćudnog tumora ili pak regija tela koja se nalazi u neposrednoj blizini dobroćudnog tumora i koja je izložena direktnom kontaktu sa površinom dobroćudnog tumora),
  • Izraženost bola u određenoj regiji tela,
  • Izraženost gubitka apetita,
  • Izraženost gubitka telesne mase.

U vezi sa upravo navedenim opštim simptomima dobroćudnog tumora, potrebno je napomenuti važnu činjenicu, a to je da se oni pojedinačno, mada često i udruženo mogu manifestovati i u slučaju prisustva brojnih drugih oblika zdravstvenih smetnji ili oboljenja koja su eventualno izražena u ljudskom organizmu.

Zato, ukoliko primetite manifestaciju takvih simtpoma, najpoželjnije je da najpre obratite pažnju na to da li se oni manifestuju udruženo sa još nekim specifičnim simptomima.

Ukoliko je tako, tek onda se značajno uvećava šansa da je zaista reč o prisustvu dobroćudnog tumora, dok u protivnom, gore navedeni opšti simptomi dobroćudnog tumora, mogu ukazivati i na prisustvo brojnih drugih oblika specifičnih stanja u organizmu.

U cilju preciznog i pouzdanog prepoznavanja činjenice da li simptomi čiju ste manifestaciju primetili ukazuju na prisustvo dobroćudnog tumora u vašem organizmu ili su pak povezani sa prisustvom nekog drugog oblika specifičnog stanja koje je eventualno izraženo u vašem organizmu, najbolje je da se u što hitnijem roku obratite svom lekaru i da od njega zatražite da vas uputi na obavljanje odgovarajućih pregleda i analiza koje će vas dovesti do odgovora koji tražite, a to je da li sus simptomi koji se u vašem slučaju manifestuju povezani sa prisustvom dobroćudnog tumora ili nisu.

Dobroćudni, benigni tumor – uzrok

Ono što se zna i što se tretira kao medicinski dokazana činjenica jeste da dobroćudni tumor nastaje kao posledica nekontrolisanog rasta i nagomilavanja ćelija na određenoj površini tkiva koje se može nalaziti na telu ili u unutrašnjosti tela, to jest na nekon od unutrašnjih organa.

Pri uobičajenim okolnostima, ćelije tkiva funkcionišu tako što nakon određenog broja deoba kroz koje prođu odumiru i prepuštaju mesto novim, mladim ćelijama.

Međutim onda kada dođe do nastanka i do razvoja dobroćudnog tumora,  to znači da odumrle ćelije nisu prepustile mesto novim ćelijama, već da su počele da se nagomilavaju i da formiraju naslage, koje vremenom prerastaju u izraslinu koju nazivamo dobroćudni tumor.

Za razliku od situacije u kojoj odumrle ćelije koje se talože na određenom području tkiva formiraju maligni tumor, odnosno karcinom, u ovoj situaciji, izrasline koje nastanu, a koje definišemo kao dobroćudni tumor, nemaju sklonost ka širenju na druga područja tkiva, a samim tim ni ka stvaranju metastaza.

Šta tačno dovodi do toga da odumrle ćelije počnu da se “ponašaju” na način koji rezultira nastankom i razvojem dobroćudnog tumora, stručnjaci iz oblasti medicine još uvek nisu potpuno pouzdano i jasno ispitali niti utvrdili.

Ipak, ono što medicinski stručnjaci jesu pouzdano i jasno utvrdili, jeste da nezdrave i loše životne navie značajno povećavaju rizik od nastanka i od razvoja dobroćudnog tumora u organizmu.

Konkretnije, nezdrave i loše životne navike, kao što su konzumiranje alkohola, prekomerno konzumiranje cigareta, konzumiranje narkotika, konzumiranje nezdrave hrane ili nedovoljno upražnjavanje fizičke aktivnosti, doprinose tome da u organizmu dođe do nakupljanja oksidanata, toksina i različitih drugih štetnih čestica.

Oksidanti, toksini i druge štetne čestice, na organizam deluju tako što modifikuju “ponašanje” ćelija koje se u njemu nalaze i koje ga izgrađuju.

Pod uticajem toga, ćelije mogu početi abnormalno da se razvijaju, odnosno da prolaze kroz prekomeran broj deoba i da se talože, umesto da nakon određenog vremenskog perioda odumiru i ostavljaju mesto novim, mladim ćelijama.

Opisani proces, ukoliko se odigra unutar organizma, može dovesti do nastanka i do razvoja dobroćudnog tumora.

Isto tako, medicinski je dokazana i činjenica da prisustvo i uticaj genetske predispozicije, mogu značajno povećati rizik od nastanka i od razvoja dobroćudnog tumora, što drugim rečima znači da do nastanka i do razvoja dobroćudnog tumora značajno češće dolazi kod osoba kod kojih je neko od bliskih krvnih srodnika takođe bio suočena sa ovim oblikom zdravstvenog problema, nego što je to slučaj kod osoba kod kojih niko od bliskih krvnih srodnika nije imao dobroćudni tumor.

Kada je u pitanju uticaj genetske predispozicije na mogućnost nastanka i razvoja dobroćudnog tumora, treba znati da je takav uticaj u određenoj meri moguće sanirati, pa čak i gotovo potpuno neutralisati uz kontinuirano sprovođenje zdravih životnih navika.

Dakle, osobe kod kojih je izražena genetska predispozicija za nastanak i za razvoj dobroćudnog tumora, takvu predispoziciju mogu gotovo potpuno neutralisati ukoliko vode računa o svojoj ishrani, ukoliko ne konzumiraju alkohol niti druge štetne materije i ukoliko vode računa o meri u kojoj upražnjavaju fizičke aktivnosti.

Uticaj stresa, takođe značajno, a po mišljenju određenog procenta medicinskih stručnjaka čak i najznačajnije doprinosi porastu rizika od nastanka I od razvoja dobroćudnog tumora.

Dobroćudni, benigni tumor – lečenje

Prvo što je potrebno naglasiti kada je u pitanju postupak lečenja dobroćudnog, to jest benignog tumora, jeste da pristupanje takvom postupku nije uvek neophodno.

Naime, sve dok je dobroćudni tumor izražen kroz male dimenzije i sve dok kroz svoje prisustvo u ljudskom organizmu ne utiče negativno na bilo koji oblik funkcije koja se unutar organizma odvija, nije potrebno pristupati njegovom lečenju i takav dobroćudni tumor je potrebno jedino pratiti, tačnije periodično kontrolisati.

Ukoliko se u okviru kontrole ustanovi da je dobroćudni tumor počeo ubrzano da se razvija i da kroz svoje prisustvo u ljudskom organizmu na bilo koji način negativno utiče na obavljanje bilo koje funkcije u organizmu, tek tada se pristupa određivanju terapijske metode koja ima za cilj da dovede do izlečenja.

Postupak lečenja dobroćudnog, to jest benignog tumora, najčešće se sprovodi kroz obavljanje odgovarajuće hirurške intervencije u okviru koje se dobroćudni tumor hirurški odstranjuje iz organizma pacijenta, tačnije sa površine tkiva na kojem je izražen.

Ponekad, položaj dobroćudnog tumora, može značajno da ograniči, pa čak i da potpuno onemogući pristupanje hirurškoj intervenciji.

U takvim situacijama, umesto sprovođenju hirurške intervencije, lekari pristupaju sprovođenju radioterapije, koja se popularnije naziva “zračenje”.

Cilj sprovođenja radioterapije ili “zračenja”, jeste da se postigne smanjenje dimenzija dobroćudnog tumora ili da se bar zaustavi dalji rast dobroćudnog tumora.

Broj tretmana radioterapije, mora se prilagoditi ne samo vrsti, položaju ili dimenzijama dobroćudnog tumora, već i stepenu izdržljivosti i otpornosti organizma pacijenta, kao i celokupnom zdravstvenom stanju pacijenta.

Neki pacijenti, jesnostavno ne reaguju dobro na tretmane radioterapije i nakon takvih tretmana se suočavaju sa pojavom različitih kontraindikacija.

Baš iz tog razloga, broj, kao i učestalost sprovođenja tretmana radioterapije, treba prilagoditi svakom pacijentu pojedinačno.

Izvestan vremenski period, nakon što se izleči od dobroćudnog tumora, pacijent i dalje mora odlaziti na redovne lekarske kontrole, koje u ovom slučaju imaju za cilj da ustanove da li je došlo do ponovnog nastanka i razvoja dobroćudnog tumora ili je terapija rezultirala njegovim potpunim eliminisanjem iz organizma.

Sponzorisano:

loading...
Loading...

Ostali čitaju i ovo: