Kao što je ogromnoj većini populacije već poznato, HIV virus, odnosno humani imunodeficijalni virus, predstavlja jednu od najkomplikovanijih i samim tim najopasnijih virusa kojima se ljudsko biće može zaraziti.
Ono što je specifično za ovu vrstu virusa, koji je bar za sada na žalost još uvek neizlečiv, jeste da on nakon što dospe u unutrašnjost ljudskog organizma, dugo može ostati kamufliran i sakriven, pre nego što počne da uzrokuje manifestaciju simptoma koji se mogu protumačiti kao pokazatelji da je osoba inficirana HIV virusom, to jest da je HIV pozitivna.
Kako je u okviru medicinske prakse dokazano, od trnutka inficiranja HIV virusom, do trenutka manifestacije prvih simptoma ove vrste virusne infekcije, neretko može proći i po nekoliko godina, pa čak i čitava decenija.
Međutim, u većini slučajeva, od trenutka inficiranja HIV virusom do trenutka manifestacije prvih simptoma, prođe između šest nedelja i šest meseci.
Pritom, nešto što je kada je manifestacija prvih simptoma HIV virusa u pitanju neizostavno napomenuti, jeste da se takva manifestacija uglavnom može najpre i najlakše primetiti unutar usta.
Baš iz upravo pomenutog razloga, stomatolozi su neretko ti koji prvi kod svojih pacijenata primećuju i prepoznaju prisustvo HIV infekcije i koji ih srazmerno toj činjenici upućuju na testiranje krvi koje ima za cilj da konkretno i nedvosmisleno utvrdi i dokaže da li se zaista radi o HIV infekciji ili pak o prisustvu nekog drugog uzroka koji je doveo do manifestacije simptoma koji asociraju na simptome HIV-a.
Kroz sadržaj koji se nalazi u nastavku teksta, moći ćete da saznate kako konkretno izgledaju i kako se konkretno mogu prepoznati simptomi HIV-a u ustima.
Koji su simptomi HIV-a u ustima i kako ih prepoznati?
Prvo i osnovno što je važno da znate kada su u pitanju simptomi HIV-a u ustima, jeste da oni počinju da se manifestuju najpre kroz blag intenzitet koji se postepeno razvija i koji vremenom postaje veoma izražen.
Na tom “putu” razvoja intenziteta, simptomi HIV-a u ustima se manifestuju tako da definišu različita specifična stanja unutar usta, koja se ponovićemo još jednom međusobno direktno nadovezuju.
Reč je o sledećim specifičnim stanjima:
– Izraženost gingivitisa: Gingivitis, odnosno upala gingive (upala desni), može se prepoznati prvenstveno po jednoj upečatljivoj crvenoj liniji koja se javlja na samom obodu gingive, to jest na samoj granici između gingive i zuba. U prisustvu gingivitisa, obod gingive postaje izuzetno osetljiv i sklon krvarenju koje se javlja najpre prilikom iritiranja desni (recimo u toku pranja zuba), a zatim i spontano, to jest bez prethodnog iritiranja.
Ono što je potrebno da znate, jeste da se izraženost gingivitisa može javiti i da se čak izuzetno često javlja i kod osoba koje nisu zaražene HIV-om. Zato, da bi ste sebi dopustili da uzroke nastanka simptoma gingivitisa poistovetite sa prisustvom HIV infekcije, potrebno je da prethodno isključite sve druge, pritom izuzetno brojne moguće uzroke nastanka takvih simptoma, kao što su na primer neredovna ili nepravilna higijena zuba, izraženost karijesa na zubima i slično.
– Izraženost paradentoze: Nedugo po ispoljavanju simptoma gingivitisa, kod osoba koje su zaražene HIV virusom, dolazi do nastanka i do razvoja simptoma paradentoze. Konkretnije, dolazi do pojave takozvanog povlačenja gingive, do pojave rasklimanosti zuba, do ispadanja zuba i do pojave bola koji nastaje čak i prilikom blagog dodirivanja gingive.
– Izraženost oralne kandidijaze: Kod osoba koje su zaražene HIV virusom, uglavnom dolazi i do razvoja oralne kandidijaze koja se najčešće nadovezuje na paradentozu. U okviru izraženosti oralne kandidijaze, unutar usne duplje, tačnije na području gingive, na unutrašnjim stranama obraza, a neretko i na površini jezika, mogu se uočiti bele fleke, koje se mogu definisati kao usko ili kao široko rasprostranjene, koje su najčešće “uokvirene” ili pak isprepletane upalnim crvenilom i koje su praćene svrabom i osećajem neprijatnosti.
– Izraženost angulusnog heilitisa: Ova vrsta specifičnog stanja koje može predstavljati jedan od simptoma HIV-a u ustima, može se prepoznati na osnovu fisura koje su radijalno raspoređene u uglovima usana i koje su neretko obložene beličastim naslagama.
– Izraženost čupkastih leukoplakija: Čupkaste leukoplakije podrazumevaju prisustvo promena koje se mogu uočiti na bočnim stranama jezika, a koje su izražene tako da izgledaju kao bele čupkaste trakice koje oblažu pomenute regije jezika. Pacijenti koji su iskusili izraženost čupkastih leukoplakija u svojim ustima, ovu pojavu najčešće opisuju kao “prisustvo vune” ili kao “prisustvo tkanine” u ustima.
– Izraženost oralnog herpesa: Oralni herpes, tačnije oralni herpes simplex (HSV1), kod osoba koje su zaražene HIV virusom, u ogromnoj većini slučajeva vremenom postaje hronično i konstantno izražen. Oralni herpes može biti izražen kako na bilo kojem delu spoljašnje površine usana, tako i na bilo kojem delu unutrašnjosti usne duplje, pa čak i na površini jezika. Činjenica da izraženost oralnog herpesa kod osoba koje su zaražene HIV-om vremenom postaje hronična i konstantna, predstavlja posledicu lošeg i drastično oslabljenog imunološkog sistema osoba koje su zaražene HIV-om.
– Izraženost Kaposijevog sarkoma (KS): Kaposijev sarkom, predstavlja vrstu tumora koji je karakterističan po tome što je endotelnog porekla. Ova vrsta tumora, može se prepoznati najpre na osnovu lezija koje se javljaju unutar usne duplje, koje su propraćene upalnim crvenilom i koje vremenom postaju izložene i sklone pojavi sve intenzivnijih komplikacija koje započinju sa širenjem lezija, a koje se završavaju sa otvaranjem rana u ustima, krvarenjem i odumiranjem tkiva.
Osim u unutrašnjosti usta, izraženost Kaposijevog sarkoma se može javiti i na površini kože. Ono što je pritom najvažnije da se napomene, jeste da se izraženost Kaposijevog sarkoma, za razliku od svih prethodno nabrojanih i opisanih specifičnih stanja, javlja isključivo onda kada infekcija HIV virusom već preraste u formu AIDS-a, to jest u formu SIDE.
Pritom, izraženost Kaposijevog sarkoma u ustima, nešto češće se javlja kod osoba koje su se HIV virusom zarazile polnim putem i koje su homoseksualno opredeljene.
Kod osoba koje su se HIV virusom zarazile na bilo koji drugi način, izraženost Kaposijevog sarkoma se ređe javlja i čak i ukoliko se javi, javlja se češće na površini kože, nego u unutrašnjosti usta.
Završna reč
Sva prethodno navedena i opisana specifična stanja čija izraženost se može definisati kao manifestacija simtpoma HIV virusa u ustima, nadovezuju se direktno jedno na drugo. Pritom, kroz koliko dug vremenski period će biti izraženo određeno specifično stanje i kada će se na njega nadovezati sledeće specifično stanje, zavisi prvenstveno od imunološkog sistema osobe koja je zaražena HIV virusom, ali i od činjenice da li je ta osoba svesna ili nije svesna da je zaražena HIV virusom, kao i od činjenice da li ta osoba koja je zaražena HIV virusom i koja je izložena manifestaciji simptoma HIV-a u ustima preduzima nešto po pitanju saniranja tih simptoma.
Što je imunološki sistem osobe jači i što je ta osoba odlučnija i spremnija da se upusti u borbu sa HIV virusom, to je i veća mogućnost prolongiranja trenutka u kojem će doći do “smene” specifičnog stanja, a samim tim i do nastana komplikacija simptoma HIV-a u ustima.
Upravo iz navedenih razloga, osobe koje sumnjaju da su zaražene HIV virusom, već nakon manifestacije prvih i samim tim najblažih simptoma u ustima, treba da obave testiranje na HIV i da se na taj način pouzdano i sigurno uvere da li su HIV pozitivne ili nisu.
Iako savremena medicinska istraživanja i dalje nisu obezbedila lek protiv HIV-a i protiv SIDE, ipak su otkrivena i dostupna su terapijska sredstva koje osobama koje su zaražene HIV virusom, mogu da obezbede stabilnije zdravlje, pa samim tim i lakšu borbu sa ovom komplikovanom i ozbiljnom vrstom infekcije.
