U toku intrauterinog rasta i razvoja ploda u majčinoj utrobi, sve neophodne hranljive materije i kiseonik, buduće novorođenče dobija preko placente.
Što se tiče termoregulacije, za sve vreme trajanja trudnoće (normalno oko 280 dana), plod živi u toploj sredini majčinog stomaka, zaštićen od spoljnih uticaja,a i sam u izvesnoj meri proizvodi toplotu, tako da se plod intrauterino praktično „bori“ protiv pregrevanja. U toku perioda trudnoće, glavni organ koji je odgovoran za termoregulaciju je takođe placenta.
Rađanjem, adaptacija novorođenčeta na ekstrauterine uslove života nije završena, što se posebno odnosi na tempereturni šok, koji novorođenče doživljava kada iz majčine utrobe „izađe napolje“. Kako je neonatus, u termoregulacionom smislu potpuno nespreman, potrebno je, posebno na porođaju obezbediti optimalne temperaturne uslove i sprečiti nastanak hipotermije kod tek rođene bebe.
Novorođenče se neposredno nakon rođenja bori protiv hladnoće, pa je zato neophodno da temperatura u porođajnoj sali iznosi oko 23-24 ᵒC.
Neki akušeri i neonatolozi smatraju da se nakon rođenja beba ne kupa, jer sloj „maziva“kojim je novorođenče neposredno po porođaju obloženo, predstavlja zaštitu od prekomerrog i iznenadnog rashlađivanja.
Normalna rektalna temperatura bebe na rođenju je oko 37,5ᵒC – 37,8ᵒC, ali kako je novorođenče po rođenju vlažno i nema dovoljno razvijenog masnog tkiva, postoje veoma ozbiljni faktori rizika za prekomeran gubitak telesne toplote preko radijacije, konvekcije, kondukcije i evaporacije.
Veoma je važno pratiti tj meriti rektalnu temperaturu, jer svaki njen pad ispod 0,3ᵒC u minutu,može da predstavlja ozbiljan problem i potencijalni uvod u stanje hipotermije.
Termogeneza – proces stvaranja toplote u organizmu
Za održavanje telesne temperature u normalnim granicama, neophodna je ravnoteža između procesa termogeneze (stvaranja toplote) i termolize (procesa odavanja toplote iz organizma), a za koju je odgovoran centar za termoregulaciju, koji se nalazi u strukturi koja se zove hipotalamus.
Stvaranje toplote u organizmu je rezultat takozvanih bazalnih meteboličkih procesa, koji su odgovorni za stvaranje i energije i toplote iz organskih supstrata kakve su masti, proteini i ugljeni hidrati.
Takođe su od velike važnosti za sam proces termogeneze, i uticaji hormona kakvi su – tiroidni hormoni (koji ubrzavaju i povećavaju bazalni metabolizam) i kateholamini (adrenalin i noradrenalin) koji ubrzavaju metabolizam uglenih hidrata tj njihovu razgradnju, i time obezbeđuju neophodan energetski materijal.
Termoliza – proces odavanja ili gubitka toplote iz organizma
Toplota se i kod dece i kod odraslih, iz organizma gubi na jedan od četiri načina – radijacijom (zračenjem); evaporacijom (isparavanjem); konvekcijom (vazduhom) i kondukcijom (prenosom toplotne energije na okolinu).
Hipotermija – rashlađivanje organizma
Stanje hipotermije nastaje, kada telesna temperatura padne ispod normalnih vrednosti (a to su vrednosti od 36ᵒC – 37ᵒC) i može da bude posledica poremećaja na nivou samog termoregulacionog centra, ili pak da zavisi od spoljnih faktora kakvi su vlažnost vazduha, temperatura okoline i atmosferski pritisak.
Hipertermija – stanje pregrejanosti organizma
Stanje hipertermije ili kako je već pomenuto, stanje pregrevanja organizma, može da bude rezultat delovanja povišene spoljne temperature (egzogena hipertermija) ili pak, da nastane usled prekomernog stvaranja toplote u organizmu (endogena hipertermija).
Najteži klinički oblik hipertermije je toplotni udar i razvoj šoknog stanja sa mogućim smrtnim ishodom.
Termoregulacija kod dece
Za normalan rast i razvoj novorođenčeta i malog deteta, pored optimalne ishrane i dobrih psihosocijalnih uslova, neophodno je obezbediti i adekvatnu temperaturu sredine u kojoj beba boravi, jer ona sama, nije sposobna da reguliše ni sopstvenu niti temperaturu okoline.
Nerazvijenost termoregulacionog centra, i nesposobnost uspostavljanja pomenute ravnoteže između stvaranja i odavanja toplote, posebno kod male dece nose veliki rizik za „upadanje“ u stanje hipotermije tj rashlađivanja organizma.
Koja je idealna sobna temperatura za novorođenčad i bebe?
Snatra se da je nakon dolaska bebe iz porodilišta idealna temperatura u kojoj ona treba da boravi, upravo sobna temperatura tj vrednost temperature okoline od 22ᵒC (uz dopušteno i normalno odstupanje od +/- 2ᵒC u odnosu na navedenu vrednost).
Idealna temperatura okoline za vreme spavanja novorođenčadi i male dece kreće se u rasponu od oko 18-20ᵒC.
Idealna vlažnost vazduha u prostoriji u kojoj boravi tek rođena ili pak malo starija beba treba da bude između 30-50%.
Veoma je bitno, naročito u stanovima sa centralnim grejanjem, pored podešavanja optimalne sobne temperature, strogo voditi računa o pomenutoj vrednosti pogodne vlažnosti vazduha, jer je suvoća vazduha, u prostoriji u kojoj beba boravi, najveći „neprijatelj“ nosne sluznice.
Naime, nosna sluznica je posebno osetljiva na isušivanje, i tada nastaju najpovoljniji uslovi za razvoj virusnih i bakterijskih infekcija nosa i paranazalnih sinusa.
Kako imunitet kod beba, a naročito kod onih tek rođenih, nije praktično uopšte razvijen, to će bilo koja infekcija ili zapaljenski proces, imati mnogo težu kliničku sliku i teže komplikacije u odnosu na iste patološke promene kod starije dece i odraslih.
Koji su uslovi pod kojima beba sme da se izvodi napolje zimi?
Jedan od najvećih strahova ali i nedoumica mladih majki je kada zimi svoju bebu smeju da izvedu napolje tj u zimsku šetnju.
- Kada beba napuni najmanje mesec dana – bebe se u prvih 28 dana smatraju neonatusima, a posle ovog perioda postaju odojčad, i smatra se da ukoliko su uslovi spoljne sredine odgovarajući, beba sa navršenih mesec dana sme da izađe u svoju prvu zimsku šetnju
- Kada je spoljašnja temperatura najmanje 15ᵒC stepeni ili veća
- Ako je temperatura vazduha vrednosti od -10ᵒC, ili je pak minus veći, bebu ne treba izvoditi napolje
- Doba dana koje je u zimskim mesecima najpogodnije za izvođenje bebe „na vazduh“ jeste vreme oko i malo nakon podneva, jer je to najtopljiji deo dana u toku zime
- Dužina vremena koje beba provodi napolju se postepeno povećava, odnosno beba se najpre izvodi napolje u trajanju od 5-10 minuta, zatim se njen boravak postepeno produžava na 15-20 minuta i tako dalje, uz redovno praćenje njenih reakcija na spoljnu temperaturu
- Iako se radi o zimskom vremenu i niskim spoljnim temperaturama, bebu nikako ne treba pretopljavati, jer će se ona na taj način prekomerno znojiti i odavati toplotu, a zbog nedovoljne razvijenosti normalne sposobnosti termoregulacije, pa vrlo lako može upasti u stanje hipotermije
Kada beba sme da se izvede napolje u letnjim mesecima?
- Smatra se da se leti, beba sme izvesti napolje već sa navršenih 6 nedelje života
- Kao i u zimskim mesecima, tako i u leto i bilo koje drugo godišnje doba, prvo postepeno treba prilagoditi bebu novim uslovima tj novoj temperaturi vazduha, atmosferskom pritisku i vlažnosti vazduha – odnosno najpre bebu treba iznositi napolje u trajanju od nekoliko minuta, pa onda, vreme njenog boravka u spoljnoj sredini postepeno produžavati
- Izlaganje beba sunčevoj svetlosti je značajno za stvaranje vitamina d i sprečavanje nastanka raznih formi rahitisa (koji kod dece nastaju upravo zbog njegovog nedostatka)
- Idealno vreme za letnje šetnje je u periodu između 7h i 10 h pre podne, ili u periodu između 17h i 19h posle podne
- Što se tiče temperature, naravno da ukoliko postoje ekstremni temperaturni uslovi dete ne treba izvoditi u šetnju, zbog mogućnosti nastanka hipertermije i na žalost nekada i smrtnog ishoda
- U letnjim mesecima, bebe ne treba ni suviše lagano ni suviše pretoplo oblačiti, jer pored rizika od pregrevanja organizma, takođe postoji i velika opasnost od gubitka toplote, pa posledičnog nastanka prekomernog rashlađivanja tj hipotermije
Zaključak
Danas, zahvaljujući postojanju brojnih priručnika ili SOS centara za mlade majke, problemi sa kojima se one susreću u odgajanju svoje dece, su mnogo manji nego u nekadašnje vreme kada je jedini oslonac bio majčinski instinkt.
Zato, ukoliko imate bilo kakvu nedoumicu, možete da se obratite stručnjacima iz oblasti neonatologije ili pedijatrije uopšte, i dobiti adekvatan i neophodan savet koji će vam sigurno pomoći da lakše prebrodite prve dane majčinstva.
