Gangrena potiče od grčke reči gangraina, a ima značenje bolna, izjedena, mrtva promena, i u bukvalnom značenju predstavlja smrt tkiva.
Gangrena se definiše kao ishemična nekroza tkiva na koju se nadovezuje infekcija bakterijama, i to pre svega saprofitima (bakterije koje su deo normalne flore u organizmu).
Šta je nekroza tkiva – definicija, podela i uzroci
Pod pojmom nekroze se podrazumeva ireverzibilno oštećenje, ili smrt ćelija i tkiva, koje je uzrokovano delovanjem različitih patogenih faktora, i obično su ovim patološkim procesom zahvaćene veće površine tkiva i/ili organa.
Uzroci nekroze su:
- poremećaji cirkulacije, a pre svega nedovoljna snabdevenost tkiva arterijskom krvlju (ishemija) i kiseonikom (tkivna hipoksija). Nekroza organa i tkiva koja je uzrokovana poremećajem arterijske cirkulacije ili ishemijom, naziva se infarkt
- bioločki faktori – razne vrste patogenih mikroorganizama
- fizički faktori – mehanička trauma, hladnoća (promrzline), toplota (opekotine), radioaktivno i jonizujuće zračenje, elektricitet i električna struja
- hemijski faktori – egzogeni i endogeni hemijski otrovi
Postoji više tipova nekroze koji su podeljeni prema osnovnom patogenetskom mehanizmu koji dovodi do smrti ćelija i tkiva, a ono što je jedan od najbitnijih faktora u svim oblicima nekroze jeste smanjeno dopremanje kiseonika u ćelije i tkiva i posledični nastanak takozvane hipoksije i prelazak organizma na anaerobni metabolizam (da bi se održalo snabdevanje neophodnom energijom, ali u uslovima u kojima nema kiseonika kao neophodnog elementa za rad organizma).
Kada do pomenute smrti ćelija dođe, iz njih se oslobađaju različite supstance u okolna tkiva, i dolazi do zapaljenja i oštećenja sa posledičnom smrću na nivou, kako ćelija, tako i tkiva i organa. Postoje dva tipa nekroze, a shodno pomenutim mehanizmima, i to su:
- kolikvaciona nekroza ili likvefakcija (kolikvacija – razmekšavanje), koja nastaje kao posledica raspadanja tkiva pod dejstvom enzima koji vrše njihovo razaranje
- koagulaciona nekroza, koja nastaje zbog teške ishemije (nedostatka snabdevanja krvlju) u tkivima i organima
Šta je gangrena i koji su njeni uzroci?
Kao što je već rećeno, gangrena predstavlja jedan oblik ćelijske/tkivne smrti, na koji se nadovezuje infekcija bakterijama koje mogu da se razmnožavaju u uslovima u kojima nema kiseonika (takozvane anaerobne bakterije), i na taj način dovedu do infekcije i zapaljenja zahvaćenog tkiva ili organa.
Kod gangrenoznog procesa može da dominira bilo koji od procesa nekroze, pa tako gangrena može da se podeli na:
- suvu gangrenu (gangraena sicca) – kod koje dominira proces koagulacione nekroze, usled ishemije tkiva i nedostatka kiseonika. Ovaj oblik gangrene se po pravilu javlja na periferiji, tj na okrajcima ekstremiteta, a pre svega kao posledica ateroskleroze, tj zapušenosti arterijskih krvnih sudova. Kao posledica nedovoljnog priliva arterijske krvi bogate kiseonikom u periferne delove ruku i nogu, dolazi do izumiranja pomenutih delova, a boja kože postaje tamna do crna, zbog sulfida gvožđa koji se stvaraju u zahvaćenim delovima usled nedostatka kiseonika;
- vlažna gangrena (gangraena humida) – nastaje pod dejstvom takozvanih truležnih bakterija u tkivima u kojima njihovim delovanjem dolazi do preovladava procesa likvefakcije, tj razmekšavanja tkiva, kao i veoma neprijatnog mirisa (na trulež), dok boja kože postaje tamno zelena do mrka, zbog pretvaranja hemoglobina u takozvani verdoglobin, pod dejstvom toksina ovih bakterija. Vležna gangrena se pre svega javlja u unutrašnjim organima, i to u digestivnom, urogenitalnom i respiratornom traktu (gangrena pluća);
- gasna gangrena (gangraena emphysematosa) – nastaje ako truležne bakterije pripadaju podgrupi patogena koja ima sposobnost da u tkivima stvara gasove, a najpoznatiji predstavnik ove grupe i izazivač gasne gangrene su anaerobne bakterije klostridijum dificile (Clostridium difficile) i pseudomonas eruginoza (Pseudomonas aeruginosa). Ovaj oblik gangrene je najčešći nakon hirurških intervencija koje nisu adekvatno izvedene, ili se javljao ranije kao posledica rana zadobijenih u ratnim uslovima, a koje nisu adekvatno ili na vreme zbrinute. Gasovi koje stvaraju pomenute bakterije, u nekrotičnom (izumrlom) tkivu stvaraju mehuriće, tako da se prilikom prelaska rukom preko zahvaćenog tkiva, čuje pucketanje mehurića koji su ispunjeni gasom;
Što se tiče uzroka gangrene, oni su mnogobrojni, ali najčešće se ovo teško oboljenje javlja:
- kao posledica procesa ateroskleroze na velikim ili malim arterijskim krvnim sudovima – naime, prilikom nagomilavanja štetnih produkata i naslaga unutar krvnih sudova, dolazi do njihovog oštećenja i zapušenja, što za posledicu ima smanjeno snabdevanje tkiva i organa arterijskom krvlju koja je bogata kiseonikom i hranljivim materijama. Ovaj degenerativni proces se sa godinama starosti viđa sve češće, pa su tako starije osobe sklonije nastanku gangrene nego mlađe – takozvana senilna ili staračka gangrena. Međutim, procesi delimičnog ili potpunog zapušenja arterija se viđaju i u mlađoj populaciji, a posebno kod osoba sa povećanim rizikom, tj kod osoba koje pate od povišenog arterijskog pritiska, od povišenih vrednosti lošeg holesterola u krvi, kao i kod obolelih od metaboličkog sindroma (skup oboljenja koji obuhvata gojaznost, hipertenziju, šećernu bolest i visoke masnoće u krvi)
- kod procesa koji je poznat pod imenom dijabetska mikroangiopatija – zapušenje malih krvnih sudova na periferiji ekstremiteta, a koji se javlja kao posledica hroničnog dijabetes melitusa, tj šećerne bolesti. Dijabetska mikroangiopatija pored krvnih sudova kože i skeletnih mišića, može zahvatiti i male krvne sudove bubrega, oka, ali i one koji ušestvuju u ishrani perifernih nerava, a smatra se da je u osnovi ove hronične dijabetične komplikacije takođe proces ateroskleroze
- u slučaju zapaljenskog procesa koji zahvata arterijske i venske krvne sudove srednjeg, ili malog dijametra, ali i prateće nerve u ekstremitetima, kada se radi o takozvanoj juvenilnoj gangreni koja se najčešće viđa kod bolesti koja se zove trombangitis obliterans ili Birgerova bolest (Morbus Bürger)
- kod postojanja spazma krvnih sudova (vazospazam, suženje krvnog suda i smanjen protok krvi), najčešće na šakama, koji se zove Rejnoov fenomen (Raynaudov fenomen), može da nastane takozvana istoimena Raynaudova gangrena
- ukoliko postoji delovanje spoljnih, fizičkih faktora – kakve su ekstremna hladnoća ili toplota (promrzline ili opekotine), zatim hemijskih faktora kakvi su kiseline ili baze, ali i toksini biološkog porekla (ujed otrovnih životinja). Neadekvatni klimatski uslovi su među najvažnijim uzrocima gangrene, a mogu da dovedu u ekstremnim uslovima do veoma teških i opsežnih oštećenja tkiva, kada nastaje gangrena obično perifernih delova ekstremiteta, ušnih školjki ili nosa, tj onih delova koji su najizloženiji delovanju neadekvatnih spoljašnjih temperaturnih činilaca
- kada postoji suviše izražen odgovor tkiva na neke sistemske bolesti ili infekcije, kakve su leukemije, šećerna bolest i druge
Gangrena ruku i nogu
Bolesti koje dovode do gangrenoznih promena na rukama i nogama, uzrokovane su, kako je već napomenuto, poremećajem cirkulacije, odnosno smanjenim snabdevnjem ekstremiteta krvlju, bilo zbog delimične ili potpune zapušenosti krvnih sudova, ili pak usporenim protokom krvi, posebno na periferiji (na šakama i stopalima).
Akrocijanoza
Kako joj i samo ime kaže, akrocijanoza zahvata „akrose“, odnosno periferne delove ekstremiteta, a pre svega prste na nogana i rukama, i javlja se kod izloženosti organizma neadekvatnim klimatskim uslovima kakva je u prvom redu prekomerna hladnoća. Šake i stopala su u početku hladni i plavičasto prebojeni, a kada proces zahvati i dublja tkiva i cirkulacija krvi na periferiji potpuno prestane, nastaje bol i crna prebojenost prstiju tj, nastaju gangrenozne promene.
Ukoliko se na vreme ne reaguje, odnosno ukoliko dođe do izumiranja tkiva, svaki pokušaj lečenja je bezuspešan i sprovodi se amputacija (hirurško odsecanje) zahvaćenih delova i odstranjivanje odumrlog tkiva. Antibiotska terapija se dodaje nakon amputacije ekstremiteta, da bi se sprečila sekundarna bakterijska infekcija operisanog područja.
Tromboangitis obliterans (Morbus Bürger)
Trombangitis obliterans je oboljenje čiji uzrok nije još uvek dovoljno dobro razjašnjen, ali je poznata činjenica da se značajno češće ovo stanje javlja kod osoba koje su pušači, u odnosu na one koji ne konzumiraju cigarete. Kod pomenutih pušača, aktivne materije iz duvanskog dima dovode do spazma, tj suženja krvnih sudova i posledičnog smanjenja protoka krvi, a kasnije i do tromboze u malim i srednjim krvnim sudovima.
Oboljenje je najizraženije na ekstremitetima, i to pre svega na prstima stopala koji su u početku hladni, crveno, a zatim plavo prebojeni i veoma bolni. Bol u mirovanju ili tokom noći je jedan od najvažnijih i najkarakterističnijih simptoma ovog oboljenja (takozvani claudicatio intermittens), tako da pacijenti ne mogu mirno da leže u postelji, već imaju potrebu da pokreću noge da bi umanjili napade bolova.
Na ekstremitetima se sa napredovanjem oboljenja javljaju arterijske ulceracije, koje su veoma bolne „žive rane“ kada postoji velika opasnost od bakterijske infekcije i nastanka gangrene. Bolest se često javlja kod mladih osoba, a ukoliko se razvije gangrena, koja je, kako je poznato, neizlečiva bolest, jedina alternativa je amputacija ekstremiteta.
Rejnoova bolest (Morbus Raynaud)
Rejnoovu bolest karakteriše izražen vazospazam, tj sužavanje krvnih sudova pre svega na šakama, ali često i na stopalima, koje je provocirano hladnoćom, ali i emotivnim stresom, i pogađa pre svega mlađu žensku populaciju.
Promene na koži ekstremiteta, tj šaka, tipično prolaze kroz tri faze:
- prva faza u kojoj je koža bleda i hladna na dodir
- druga faza u kojoj je koža zbog nedostatka kiseonika usled suženja krvnih sudova plavo prebojena
- treća faza u kojoj postoji takozvana reaktivna hiperemija, kada se ponovo uspostavi protok krvi i kada koža postane izrazito crvena
Ukoliko se oboljenje na vreme ne prepozna i adekvetno ne leči, poprimiće hroničan tok i na kraju dovesti do nekroze tkiva na ekstremitetima, sekundarne infekcije truležnim bakterijama i pojave gangrene. Bolest (pored promena na koži koji se karakterišu promenama boje koje se smenjuju u naletima), odlikuje i veoma izražen bol i deformiteti prstiju šaka (i stopala ako su i ona zahvaćena bolešću).
U preventivnim merama je najvažnija zaštita od hladnoće i emotivnog stresa, a od lekova se daju analgetici. Ako dođe do pojave gangrene tj izumiranja tkiva, jedino rešenje je hirurško uklanjanje mrtvog tkiva.
„Dijabetsko stopalo“
Jedna od najtežih hroničnih komplikacija šećerne bolesti je pojava aterosklerotičnih promena, kako na malim, tako i na velikim krvnim sudovima donjih ekstremiteta (bolest poznatija kao dijabetska mikro i makroangiopatija). Ovo oboljenje se odlikuje pojavom ateroskleroze na krvnim sudovima koji ishranjuju, kako mišiće i kosti donjih ekstremiteta, tako i nervne strukture, pa se usled nedostatka kiseonika i posledične infekcije bakterijama iz grupe anaeroba, vrlo često sreću gangrenozne promene koje za posledicu imaju amputaciju ekstremiteta.
Klinička slika dijabetskog stopala obuhvata ranu pojavu bola i grčeva u mišićima u listovima nogu, naročito pri pokretima (već pomenuti claudicatio intermittens), a koji u mirovanju prolaze, ili se značajno smanjuju. Koža na stopalima je hladna na dodir, bleda, ili plavičasto prebojena, a sve zbog nastale ishemije, odnosno smanjenog protoka krvi zbog atersklerozom uzrokovanog suženja krvnih sudova.
Pored ishemičnih promena, kod dijabetskog stopala postoji i pridružena neuropatija, tj simptomi od strane perifernih nerava koji su ostali bez adekvatne snabdevenosti krvlju, pa je znojenje nogu smanjeno, a kao posledica spoljašnjeg pritiska na stopala često se javljaju ulceracije, deformiteti i otok stopala.
Ukoliko se bolest na vreme ne leči, ulceracije predstavljaju ulazno mesto za nastanak sekundarne bakterijske infekcije i potencijalnog razvoja sepse, a kako postoji i ishemija i nedostatak kiseonika, bakterije najčešće pripadaju anaerobnim sojevima pa se iz tog razloga nelečena bolest veoma lako komplikuje gangrenom.
Ako dođe do nastanka gangrenoznih promena, u početnom lečenju se primenjuju antibiotici, nakon što se uzme bris rane i uradi antibiogram tj odredi protiv koje bakterije treba usmeriti terapiju, a najčešće su u pitanju stafilokok, streptokok, a od anaerobnih patogena klostridija i pseudomonas.
Pored primene antibiotika, veoma je važno sprovesti i sve neophodne mere za postizanje normalnog nivoa šećera u krvi, tj za dovođenje pacijenta u stanje normoglikemije. Kako se gangrena veoma lako razvija, ali sa druge strane vrlo teško leči, u najvećem broju slučajeva preduzete mere neće biti od pomoći, pa će se gangrenozne promene morati odstranjivati hirurškim pristupom, odnosno amputacijom zahvaćenog ekstremiteta.
Gangrena zuba
Gangrena zuba je najčešće posledica odumiranja tkiva zuba unutar zubnog kanalića, a pre svega nastaje kao rezultat nedovoljno lečenog ili neizlečenog karijesa, kao i neadekvatnih zubnih proteza ili mostova koje vrše pritisak na meka tkiva desni i tako zaustavljaju cirkulaciju krvi. Naime, u slučaju da dođe do nastanka karijesa, i da se on ne „očisti“ u potpunosti, već se zubni defekt zatvori plombom, doći će do uslova koji su idealni za umnožavanje anaerobnih bakterija, tj bakterija koje žive u sredini bez kiseonika i imaju sposobnost da se tako razmnožavaju.
Anaerobi dovode do infekcije i stvaranja gnojnih apscesa, truljenja mekog tkiva, stvaranja neprijatnog zadaha i posledičnog širenja infekcije i zahvatanja kostiju gornje/donje vilice, što može izazvati veoma ozbiljne probleme i zahtevati odstranjivanje uništene kosti i stavljanje veštačkih materijala.
Na isti način mogu delovati i neadekvatne zubne proteze ili zubni mostovi, koji, ukoliko nisu adekvetno postevljeni, mogu da dovedu do zastoja arterijske cirkulacije u strukturama desni, pa samim tim i da stvore uslove smanjenog protoka i snabdevanja tkiva kiseonikom. Takvo stanje ishemije posebno je rizično za kosti donje i gornje vilice ali i susedne zube, koji mogu da budu zahvaćeni ovim patoločkim procesom i da budu izloženi obimnim oštećenjima i truljenju. U takvim uslovima jedino rešenje je uklanjanje i zamena tj reparacija zahvaćene kosti veštačkim materijalima, kao i vađenje zuba iz korena i stavljanje implanta na njihovo mesto.
Ono što predstavlje veliki problem kod gangrene zuba jeste to što ona „ne boli“, odnosno, pacijent nema nikakve tegobe, pa se gangrena otkriva ili nakon kontrolne posete stomatologu, ili nakon pojave neprijatnog zadaha iz usta koji je posledica stvaranja gnojnih kolekcije između desni i zuba.
Lečenje gangrene zuba je veoma komplikovano, i zahteva pre svega primenu antibiotika i temeljno čišćenje zubnih kanala u kojima se nalaze nervni i krvni elementi koji su pod dejstvom ishemije i bakterija već „odumrli“, a, ukoliko se takvim tretmanom ne postigne nikakav efekat, neophodno je vađenje zahvaćenog zuba iz korena, ali i dalja primena antibiotika da se infekcija ne bi širila na okolne strukture. Ukoliko se gangrenozni proces pak proširio na susedne kosti vilica ili lica, neophodna je hirurška intervencija specijaliste maksilofacijalne hirurgije, koji će utvrditi stepen defekta i uraditi potrebnu rekonstruktivnu intervenciju.