Proteini su sastavni deo svake ćelije živog bića i sastoje se od aminokiselina, koje su međusobno povezane uz pomoć takozvanih peptidnih veza. Proteini se prema sastavu mogu podeliti na dve grupe, a to su prosti i složeni proteini.
Kao što je svima poznato, proteini imaju ključnu ulogu u organizmu čoveka, a posle vode oni predstavljaju najvažnije supstance u organizmu. Proteini imaju veoma važnu ulogu za funkcionisanje ljudskog organizma, jer pomažu da se izgrade ćelije i tkiva, ali i da se reguliše količina vode koja se nalazi u krvnim sudovima. Osim toga, poznato je da su proteini važni kada je u pitanju transport vitamina, gvožđa, bilirubina i ostalih važnih materija.
Proteini koji se nalaze u krvi nazivaju se serumski proteini i upravo o njima će biti reči u ovom tekstu.
Proteini imaju funkciju da pomognu u transportu raznih lekova kroz krvotok čoveka, a važni su i za koagulaciju krvi.
Potrebno je znati da proteini često funkcionišu kao hormoni ili kao enzimi, te stoga imaju veoma važnu ulogu u funkcionisanju organizma i u jačanju njegovog odbrambenog mehanizma.
Treba napomenuti i to da su proteini od ključnog značaja kada je u pitanju izgradnja mišića, krvi, unutrašnjih organa, kose i kože. Proteini su sastavni deo svake ćelije bilo kog živog bića na zemlji.
Ljudska krv uglavnom sadrži dosta različitih vrsta proteina, ali u manjim količinama. Važno je znati da postoje određene referentne vrednosti proteina u krvi, koje ne bi trebalo puno da variraju.
Međutim, postoje određeni faktori koji tokom života uslovljavaju potrebu za proteinima, kao što su starost i pol osobe. Ponekad se dešava da ljudi imaju povišen ili smanjen nivo proteina u krvi, što se stručno naziva hiperproteinemija, odnosno hipoproteinemija.
U ovom tekstu ćete imati priliku da saznate nešto više o hiperproteinemiji, o tome koje su referentne vrednosti proteina u krvi i po čemu se hiperproteinemija razlikuje od hipoproteinemije.
Takođe, saznaćete šta je to elektroforeza proteina, kako se ona sprovodi i koliko košta. Pre toga pogledajte koji su mogući uzroci, ali i simptomi hiperproteinemije, odnosno povećane koncentracije proteina u krvi.
Uzroci hiperproteinemije
Postoje razni uzroci kada je u pitanju povišen nivo proteina u krvi. Jedan od glavnih uzroka u ovom slučaju je dehidratacija organizma, jer tada se povećava koncentracija proteina u krvi.
Do dehidratacije organizma može doći kada se tečnost gubi u velikim količinama ili ukoliko se tečnost ne unosi u dovoljnim količinama, na primer usled dijareje ili takozvane Adisonove bolesti.
Ukoliko se javi povišen nivo proteina u krvi i uz to blaga dehidratacija organizma, to može da bude i znak da je u pitanju neka infekcija ili hronična upala jetre.
Zatim, velika količina proteina u krvi često može da ukazuje na neku bolest koštane srži, tako da treba ispitati sve moguće faktore koji uzrokuju hiperproteinemiju.
Hiperproetinemija se često javlja kao posledica povećane količine nekih specifičnih proteina koji se inače u krvi nalaze u znatno manjim količinama, kao što je na primer imunoglobulin i neki drugi proteini.
Kao moguće faktore rizika, treba svakako spomenuti i HIV virus, odnosno sidu. Još neki od mogućih uzroka hiperproteinemije su takozvana amiloidoza i multipli mijelom. Multipli mijelom je kancer koji nastaje u belim krvnim zrncima, odnosno u takozvanim plazma stanicama.
Često se kao mogući faktor povišenog nivoa proteina u krvi spominju visoko proteinske dijete, ali te tvrdnje nemaju naučnu osnovu i nisu dokazane. Istraživanja su pokazala da se visoko proteinske dijete ne dovode ni u kakvu vezu sa povišenim nivoom proteina u krvi.
Simptomi hiperproteinemije
Ukoliko posumnjate da imate povišen nivo proteina u krvi, neophodno je da se obratite lekaru i da uradite sve potrebne analize. Sada ćemo vam reći koji su mogući simptomi hiperproteinemije.
Pre svega, jedan od glavnih simptoma jeste mučnina i smanjenje apetita, što često dovodi do naglog gubitka na težini. Hiperproteinemija je često praćena i prolivom i povišenom temperaturom, a javlja se i stalan osećaj umora i iscrpljenosti. Osoba koja ima povišen nivo proteina u krvi će osećati kako joj kroz prste ruku i nogu prolaze trnci ili kako su joj prsti ukočeni.
Moguće je i da se jave vrtoglavica i nizak krvni pritisak, naročito ukoliko se duže vreme sedi ili stoji. Sve su ovo mogući simptomi koji mogu ukazivati na to da vam je nivo proteina u krvi povišen, mada je većina ovih simptoma univerzalna, tako da morate uzeti i obzir i mnoge druge faktore.
Sve u svemu, ukoliko primetite bilo kakve simptome koji mogu ukazivati na hiperproteinemiju, trebalo bi da uradite sve testove krvi koji su potrebni. Na osnovu njih će se lako utvrditi da li vam je nivo proteina u krvi povišen i odakle potiču ti proteini, odnosno da li su oni iz koštane srži ili iz jetre.
Referentne vrednosti proteina u krvi
Da bi se odredili proteini u krvi dovoljan je rutinski sistematski pregled. Kada se odrede proteini u krvi i njihove vrednosti, onda se lako može proceniti kakve su funkcije bubrega i jetre, ali i celokupnog organizma.
Normalne vrednosti proteina u krvi, koje se smatraju referentnim vrednostima, su 66-81 g/L, što se odnosi podjednako na muškarce i na žene.
Dakle, ukoliko je nivo proteina u krvi van referentnih vrednosti, onda se moraju uraditi još neki testovi koji pomažu da se uspostavi tačna dijagnoza. U tom slučaju neophodno je potražiti medicinsku pomoć u što kraćem roku. Iako povećane ili snižene koncentracije proteina u krvi uglavnom nisu razlog za paniku, one ipak mogu ukazivati na neka ozbiljnija oboljenja.
Već smo rekli da povišene vrednosti proteina u krvi mogu da ukazuju na dehidrataciju organizma, na razne infekcije i upale, kao i na bolesti vezane za koštanu srž. Sa druge strane, ako je nivo proteina u krvi snižen, onda u pitanju mogu biti razne bolesti jetre i bubrega, kao i zadržavanje vode u organizmu. Nekada je hipoproteinemija uzrokovana raznim poremećajima u sistemu organa za varenje. Takođe, mogući faktori koji dovode do smanjene koncentracije proteina u krvi su i hipertireoza, dijabetes, kao i leukemija, tuberkuloza i maligne bolesti.
Ukupni serumski proteini predstavljaju skup svih proteina koji se nalaze u krvotoku, a merenje ukupnih proteina je neophodno da bi se dijagnostikovalo određeno stanje ili bolest.
Postoje razne metode uz pomoć kojih se mogu odrediti ukupni proteini, a jedna od najstarijih je svakako Kjeldahlova metoda koja se često koristi u vidu referentne metode. Tu je i takozvana Biuretska metoda, koja se često koristi u laboratorijama. U nastavku ćete videti šta je to elektroforeza i zašto je ona važna.
Šta je elektroforeza?
Kada se određuje da li neko ima povišen nivo proteina u krvi, onda je potrebno uraditi elektroforezu serumskih proteina. Uz pomoć ove metode može se odrediti koja vrsta proteina je uzrok hiperproteinemije. Ukoliko se sumnja da je u pitanju bolest koštane srži, onda lekari obavezno preporučuju elektroforezu serumskih proteina. Nalazi su uglavnom gotovi istog dana, tako da se na licu mesta može videti da li je u pitanju hiperproteinemija ili hipoproteinemija.
Što se tiče cene elektroforeze serumskih proteina, ona varira od jedne do druge ordinacije, ali uglavnom se kreće negde oko 1000 dinara.
Ipak, najbolji način da se održi normalan nivo proteina u krvi i da se spreči hiperproteinemija jeste da praktikujete zdravu ishranu i da unosite što više namirnica bogatih vitaminom C i vlaknima, kako biste ojačali imuni sistem.
Rezime
Kao što ste imali priliku da vidite u ovom tekstu, proteini su od ključnog značaja za funkcionisanje čovekovog organizma. Oni su važni za rast i razvoj ćelija i tkiva, ali i za zaštitu od infekcija, upala i raznih bolesti u telu. Takođe smo rekli da proteini pomažu u transportu lekova, ali i u transportu mnogih važnih materija kroz čovekov organizam.
Postoje određene referentne vrednosti ukupnih proteina u krvi, o kojima je bilo reči u ovom tekstu. Sve što odstupa od tih vrednosti smatra se povećanom, odnosno smanjenom koncentracijom proteina u krvi. Pre svega, rekli smo da povećana koncentracija proteina u krvi, odnosno hiperproteinemija, može da bude posledica dehidratacije organizma, kao i nekih bolesti jetre i bubrega.
Da bi se izmerili ukupni proteini u krvi i da bi se hiperproteinemija mogla razlikovati od hipoproteinemije sprovodi se takozvana elektroforeza serumskih proteina.