Stanje koje se stručno naziva kalcifikacija u dojci, predstavlja posledicu nakupljanja čvrstih naslaga kalcijuma u unutrašnjosti mekog tkiva dojke.
Ovo stanje, relativno često je rasprostranjeno među ženama i može nastati u bilo kojem periodu reproduktivnog doba, ali značajno učestalije nastaje kod žena koje su starije od 40 godina.
U zavisnosti od veličine kalcifikata koji su izraženi u unutrašnjosti mekog tkiva dojke, a na osnovu čije izraženosti se i može dijagnostikovati prisustvo kalcifikacije u dojci, kalcifikacija u dojci se može definisati kao mikrokalcifikacija u dojci ili kao makrokalcifikacija u dojci.
Mikrokalcifikacija u dojci, karakteristična je po prisustvu kalcifikata koji su izrazito sitni i čije dimenzije ne prelaze dimenzije zrna soli.
Makrokalcifikacija u dojci, karakteristična je po prisustvu kalcifikata većih dimenzija.
Bez obzira da li je reč o mikrokalcifikaciji ili o makrokalcifikaciji, kalcifikacija u dojci se u ogromnoj većini slučajeva otkriva spontano u toku mamografskog pregleda dojki.
Takođe u ogromnoj većini slučajeva, stanje kakvo je kalcifikacija u dojci nije povezano sa prisustvom malignih promena i samim tim predstavlja oblik benigne promene u tkivu dojke.
Ipak, nasuprot toj činjenici, svaka kalcifikacija u dojci zahteva povremeno mamografsko praćenje koje se sprovodi najčešće na 6 meseci.
U slučaju da se u okviru mamografskog praćenja, tačnije u okviru mamografske kontrole ustanovi da su kalcifikati počeli da se razvijaju tako da poprimaju nepravilan oblik, da postaju gusto raspoređeni, odnosno grupisani i pritom veliki, to može dovesti do potrebe za obavljanjem stereotaksne biopsije. Takva vrsta biopsije, obavlja se uz pomoć mamografa i igle, a njen cilj je da ustanovi tip promena koje su izražene u tkivu dojke u kojem se nalaze takozvani “sumnjivi kalcifikati”.
Kalcifikati koji i nakon otkrivanja ostanu izraženi kroz svoje početne dimenzije i koji se dalje ne razvijaju, nazivaju se “benigni kalcifikati”, a kalcifikati koji se tek neznatno uvećaju između dve mamografske kontrole, ali koji nisu praćeni izraženim uvećanjem niti promenom oblika, nazivaju se “verovatno benigni kalcifikati”.
Onog trenutka kada se na mamografskoj kontroli ustanovi izražena i drastična promena dimenzija ili oblika kalcifikata, tada se takvi kalcifikati definišu kao “sumnjivi kalcifikati” i upravo takvi kalcifikati zahtevaju prethodno pomenuto obavljanje stereotaksne biopsije.
Na svu sreću, rezultati stereotaksne biopsije koja se vrši nad “sumnjivim kalcifikatima” najčešće definišu benigni tip promena na tkivu dojke i u tek neznatnom procentu slučajeva rezultati stereotaksne biopsije definišu maligni tip promena.
Ipak, u skladu sa odgovornim pristupom zdravlju, “sumnjive kalcifikate” svakako treba iskontrolisati.
Kalcifikacija u dojci – simptomi
U uvodnom delu teksta, već smo naglasili činjenicu da se stanje kakvo je kalcifikacija u dojci uglavnom otkriva spontano u okviru mamografskog pregleda dojke.
Srazmerno toj činjenici, jasno se može izvesti zaključak da u ogromnoj većini slučajeva prisustvo kalcifikacije u dojci nije praćeno manifestacijom bilo koje vrste simptoma.
Naime, žena čak i godinama može imati kalcifikate u unutrašnjosti mekog tkiva dojke, a da toga ne bude svesna sve do obavljanja mamografskog pregleda.
Onog trenutka, kada kalcifikacija u dojci postane propraćena bilo kojom vrstom simptoma, kao što su recimo fizičke promene na površini dojke, uvećanje dojke, bol u dojci ili bilo šta tome slično, to je razlog da se zatraži pomoć lekara i da se obave detaljni pregledi.
U takvim situacijama, kalcifikacija u dojci je najčešće praćena paralelno izraženim promenama, koje mogu, ali i ne moraju biti direktno povezane sa prisustvom kalcifikacije u dojci.
Uprošćeno rečeno, kalcifikacija u dojci sama po sebi ne izaziva manifestaciju simptoma, ali može biti izražena paralelno sa nekim od stanja koja podrazumevaju manifestaciju simptoma.
Kalcifikacija u dojci – uzroci
Kao i svi drugi oblici zdravstvenih promena koje mogu nastati unutar ljudskog organizma i kalcifikacija u dojci nastaje usled prisustva i uticaja određenih uzroka.
Evo o kojim konkretno uzrocima je reč:
– Izraženost prirodnog procesa starenja: Prirodni proces starenja, kojem je kao što je logično i potpuno jasno izložena doslovno svaka žena, utiče na stvaranje rizika od nastanka kalcifikacije u dojci. Naime, u toku starenja, a naročito nakon 40. godine života dolazi do akumuliranja malih količina kalcijuma u unutrašnjosti mekog tkiva dojki. Takve, male akumulirane količine kalcijuma mogu rezultirati nastankom kalcifikacije u dojci i to najčešće nastankom mikrokalcifikacije u dojci.
– Izraženost sprovođenja određenih vrsta terapija: Jedna od vrsta terapija čije sprovođenje može da dovede do nastanka kalcifikacije u dojci jeste radioterapija koja se sprovodi u cilju lečenja različitih oblika karcinoma. Kod žena koje su bile podvrgnute takvom obliku terapije, kalcifikacija u dojci nastaje znatno češće nego kod drugih žena.
– Izraženost kalcifikacije na koži ili na krvnim žilama: Žene koje su iskusile prisustvo kalcifikacije na koži ili prisustvo kalcifikacije na krvnim žilama, po pravilu su sklone i nastanku drugih oblika kalcifikacije, pa samim tim i nastanku kalcifikacije u dojci.
– Izraženost ciste na dojci: U okviru medicinske prakse, dokazano je da kalcifikacija na dojci može nastati na području mekog tkiva dojke koje je prethodno bilo izloženo prisustvu ciste.
– Izraženost mastitisa: Mastitis, to jest upala mlečnih žlezda i okolnog tkiva, takođe se ubraja u red mogućih uzroka nastanka kalcifikacije u dojci. Što su simptomi mastitisa izraženiji i trajniji, to je srazmerno tome veći rizik od nastanka kalcifikacije u dojci.
– Izraženost različitih oblika povreda dojke: Različiti oblici povreda dojke, takođe povećavaju rizik od nastanka kalcifikacije u dojci.
– Izraženost fibroadenoma: Fibroadenomi, koji se definišu kao kvržice na dojkama, koje nastaju kao posledica hormonalnih promena u organizmu žene, mogu da dovedu do nastanka kalcifikacije u dojci.
– Izraženost proširenosti mlečnih kanala: Žene kod kojih su izražena proširenja mlečnih kanala, znatno češće se susreću sa nastankom kalcifikacije u dojci, nego što je to slučaj sa ženama kod kojih su mlečni kanali normalne širine.
– Izraženost zapušenosti mlečnih kanala: Kao i proširenost mlečnih kanala i zapušenost mlečnih kanala takođe može dovesti do nastanka kalcifikacije u dojci.
– Izraženost karcinoma dojke: U svega nekoliko procenata slučajeva, kalcifikacija u dojci može nastati kao posledica karcinoma dojke. U tom slučaju, ovaj oblik promene nastaje usled nekontrolisanog i ubrzanog deljenja ćelija unutar tkiva dojke koje utiče na stvaranje i na taloženje kristala kalcijuma.
Kalcifikacija u dojci – lečenje
Kalcifikacija u dojci predstavlja stanje koje u čak više od 80 % slučajeva nije potrebno lečiti, već isključivo pratiti i to u okviru obavljanja šestomesečne mamografske kontrole.
Lečenju kalcifikacije u dojci, potrebno je pristupiti samo i isključivo onda kada je takvo stanje praćeno malignim promenama, to jest kancerogenim promenama koje su izražene na tkivu dojke, a koje su ustanovljene na osnovu rezultata stereotaksne biopsije.
U takvim, na svu sreću retkim situacijama, lečenje se sprovodi primenom nekog od oblika terapija koje su svojstvene postupku lečenja karcinoma.
Dakle, to može biti neki od oblika terapije kao što je hemoterapija ili kao što je radioterapija na primer.
Takođe, u takvim situacijama se u cilju izlečenja pacijentkinje može pristupiti i sprovođenju operativnih metoda, odnosno sprovođenju hirurškog odstranjivanja određenog dela tkiva dojke koje je zahvaćeno kancerogenim promenama.
Po izlečenju takvog oblika kalcifikacije u dojci, potrebno je kroz jedan duži vremenski period nastaviti sa povremenim mamografskim praćenjem zdravstvenog stanja pacijentkinje.