Hipogonadizam, predstavlja oblik zdravstvenog poremećaja koji može biti izražen i kod muškaraca i kod žena, a koji se definiše kroz drastičan i kontinuirano izražen poremećaj funkcije polnih žlezda ili kroz potpuno odsustvo funkcije polnih žlezda.
Onda kada je izražen hipogonadizam, u organizmu osobe koja je izložena takvom obliku zdravstvenog poremećaja, zapravo je izražen drastičan nedostatak polnih hormona.
Kada su u pitanju muškarci, izraženost hipogonadizma podrazumeva drastično i kontinuirano izražen poremećaj funkcije testisa ili potpuno odsustvo funkcije testisa, a kada su u pitanju žene, izraženost hipogonadizma podrazumeva drastično i kontinuirano izražen poremećaj funkcije jajnika ili potpuno odsustvo funkcije jajnika.
Bez obzira na činjenicu da li je izražen kod muškaraca ili kod žena, hipogonadizam se može definisati kao primarni i kao sekundarni.
Primarni hipogonadizam, nastaje i razvija se onda kada su direktno na polnim žlezdama izraženi određeni nedostaci i poremećaji zbog kojih polne žlezde jednostavno nisu sposobne da normalno obavljaju svoju funkciju, to jest da proizvode polne hormone.
Sekundarni hipogonadizam, ili centralni hipogonadizam kako se ovaj oblik hipogonadizma takođe naziva, nastaje i razvija se onda kada su polne žlezde u potpunosti zdrave i kada su u potpunosti sposobne da obavljaju svoju funkciju, to jest da proizvode polne hormone, ali kada je njihova funkcija upkros tome narušena i to usled poremećaja u određenim delovima hipofize ili hipotalamusa koji se kao što je dobro poznato nalaze u sastavu mozga.
Hipogonadizam – simptomi
Simptomi hipogonadizma, razlikuju se u odnosu na činjenicu da li govorimo o hipogonadizmu koji je izražen kod muškaraca ili o hipogonadizmu koji je izražen kod žena.
Ukoliko govorimo o hipogonadizmu koji je izražen kod muškaraca, simptomi su sledeći:
- Izraženost nedovoljne razvijenosti penisa,
- Izraženost nedovoljne razvijenosti testisa,
- Izraženost gubitka mišićne mase,
- Izraženost erektivne disfunkcije (muškarac je u potpunosti impotentan ili ima poteškoća pri mogućnosti postizanja i održavanja erekcije),
- Izraženost neplodnosti,
- Izraženost smanjene seksualne želje,
- Izraženost gubitka malja,
- Izraženost čestog nastupanja valunga,
- Izraženost rasta grudi,
- Izraženost česte pojave umora,
- Izraženost poteškoća u održavanju koncentracije,
- Izraženost osteoporoze.
Ukoliko govorimo o hipogonadizmu koji je izražen kod žena, simptomi su sledeći:
- Izraženost usporenog rasta grudi (u određenom broju slučajeva, može se dogoditi i da rast grudi u potpunosti izostane),
- Izraženost odsustva menstrualnog ciklusa,
- Izraženost čestog nastupanja valunga,
- Izraženost smanjene seksualne želje,
- Izraženost pojave mlečnog iscedka iz grudi,
- Izraženost gubitka malja na telu,
- Izraženost pojačane suvoće vaginalne sluznice,
- Izraženost sklonosti ka čestim promenama raspoloženja,
- Izraženost niskog rasta (do manifestacije ovog simptoma, dolazi ukoliko hipogonadizam nastane na samom početku puberteta ili uopšteno u toku puberteta).
Hipogonadizam – uzroci
Za razliku od simptoma hipogonadizma koji se razlikuju u odnosu na činjenicu da li govorimo o hipogonadizmu koji je izražen kod muškaraca ili govorimo o hipogonadizmu koji je izražen kod žena, uzroci koji dovode do nastanka ove vrste zdravstvenog poremećaja su u oba slučaja isti.
Međutim, ono na osnovu čega se uzroci nastanka hipogonadizma ipak razlikuju, jeste činjenica da li govorimo o primarnom hipogonadizmu ili govorimo o sekundarnom hipogonadizmu.
Dakle, uzroci primarnog hipogonadizma, razlikuju se u odnosu na uzroke sekundarnog hipogonadizma.
Uzroci primarnog hipogonadizma su sledeći:
- Izraženost određenih oblika genetskih poremećaja (kao što je na primer izraženost Klinefelterovog sindroma ili kao što je izraženost Tarnerovog sindroma),
- Izraženost određenih oblika autoimunih oboljenja (kao što je na primer izraženost Adisonove bolesti),
- Izraženost komplikacija koje su nastale nakon obavljanja određenog oblika hirurške intervencije na genitalnim organima,
- Izraženost hemohromatoze: Hemohromatoza je oblik specifičnog stanja koje može biti izraženo u ljudskom organizmu, a koje podrazumeva kontinuirano pojačanu apsorpciju gvožđa,
- Izraženost određenih oblika urođenih ili stečenih bolesti bubrega,
- Izraženost određenih oblika urođenih ili stečenih bolesti jetre,
- Izraženost posledica zračenja,
- Izraženost određenih oblika komplikovanih infekcija koje su zahvatale ili koje zahvataju genitalne organe.
Uzroci sekundarnog hipogonadizma su sledeći:
- Izraženost poremećaja hipofize,
- Izraženost povreda hipofize,
- Izraženost povreda hipotalamusa,
- Izraženost tumora hipofize,
- Izraženost tumora na mozgu čiji je položaj takav da obuhvata regiju koja se nalazi u neposrednoj blizini hipofize,
- Izraženost komplikacija koje su nastale nakon obavljanja hirurške intervencije na mozgu,
- Izraženost određenih oblika komplikovanih i teških virusnih infekcija (kao što je na primer infekcija HIV virusom),
- Izraženost gojaznosti (misli se na drastično izraženu gojaznost),
- Izraženost kontinuirano prisutnih poremećaja u ishrani,
- Izraženost naglog gubitka telesne mase,
- Izraženost određenih oblika genetskih poremećaja (kao što je na primer izraženost Kalmanovog sindroma koji uzrokuje abnormalni rast i razvoj hipotalamusa),
- Izraženost određenih oblika komplikovanih upala koje su kroz duži vremenski period aktivne u organizmu (kao što je na primer izraženost tuberkuloze, kao što je izraženost sarkoidoze ili kao što je recimo izraženost histiocitoze),
- Izraženost posledica zračenja,
- Izraženost dugotrajnog i kontinuiranog konzumiranja steroida,
- Izraženost dugotrajnog i kontinuiranog konzumiranja određenih vrsta psihoaktivnih supstanci.
Hipogonadizam – lečenje
Način na koji se sprovodi lečenje zdravstvenog poremećaja kakav je hipogonadizam, razlikuje se u odnosu na činjenicu da li je reč o hipogonadizmu koji je izražen kod muškaraca ili je reč o hipogonadizmu koji je izražen kod žena.
- Lečenje hipogonadizma kod muškaraca:
Kada je reč o hipogonadizmu koji je izražen kod muškaraca, lečenje se sprovodi kroz hormonsku terapiju koja ima za cilj da nadoknadi nivo testosterona u organizmu i koja kao takva podrazumeva uzimanje veštačkog testosterona koji nakon što dospe u organizam poprima i zauzima osobine prirodnog testosterona.
Takav oblik testosterona, može se uzimati, tačnije unositi u organizam posredstvom primanja inekcija testosterona, posredstvom nošenja flastera koji sadrže testosteron, posredstvom upotrebe lozengi testosterona ili posredstvom upotrebe gela koji sadrži testosteron.
Takođe, u postupak lečenja hipogonadizma koji je izražen kod muškaraca, može se uključiti i primanje inekcija gonadotropin oslobađajućeg hormona koji deluje tako što pospešuje proizvodnju sperme.
Inekcije gonadotropin oslobađajućeg hormona, prepisuju se najčešće onda kada hipogonadizam nastupi na samom početku puberteta i kada na taj način uslovi zaustavljanje daljeg razvoja puberteta, a samim tim i dalji polni razvoj dečaka.
Način uzimanja hormonske terapije, to jest terapije testosteronom, kao i period trajanja uzimanja takve terapije, određuje isključivo lekar i to u skladu sa individualnim stanjem pacijenta.
- Lečenje hipogonadizma kod žena:
Kada je reč o hipogonadizmu koji je izražen kod žena, lečenje se takođe sprovodi kroz hormonsku terapiju, ali je ovog puta reč o hormonskoj terapiji koja ima za cilj da nadomesti nivo estrogena u organizmu i koja kao takva podrazumeva uzimanje fitoestrogena (biljnog estrogena) ili veštačkog estrogena koji nakon što dospe u organizam poprima i ispoljava osobine prirodnog estrogena.
Estrogen se u tom slučaju može uzimati posredstvom primanja inekcija estrogena, zatim posredstvom upotrebe pilula estrogena, kao i posredstvom upotrebe flastera koji sadrže estrogen.
Ono što je pritom neizostavno napomenuti, jeste terapija koja podrazumeva uzimanje estrogena može stvoriti rizik od nastanka karcinoma endometrijuma.
Kako bi se takav rizik neutralisao, uporedo sa terapijom koja podrazumeva uzimanje estrogena, najčešće se sprovodi i terapija koja podrazumeva uzimanje progesterona.
Naime, kada se estrogen i progesteron uzimaju istovremeno, tačnije u istom vremenskom periodu, na taj način se omogućava hormonalni balans u organizmu žene i neutrališe se rizik od nastanka karcinoma endometrijuma.
Ukoliko žena kod koje je izražen hipogonadizam ima problem sa smanjenom seksualnom željom, u postupak lečenja hipogonadizma u tom slučaju se može uključiti i uzimanje minimalnih doza testosterona.
Sa druge strane, ukoliko žena kod koje je izražen hipogonadizam ima problem sa mogućnošću začeća, tačnije sa neplodnošću, u postupak lečenja hipogonadizma u tom slučaju se može uključiti i uzimanje hormona humanog horiogonadotropina koji je poznatiji po svojoj skraćenici hCG ili pak uzimanje FSH tableta koje imaju za cilj da pokrenu, tačnije da izazovu ovulaciju, a samim tim i da uspostave mogućnost začeća.
Način, tačnije načine na koje će žena uzimati gore navedene vrste hormona u cilju lečenja hipogonadizma, doze u kojima će žena uzimati te hormone, kao i period trajanja uzimanja hormonske terapije, određuje isključivo lekar i to u skladu sa individualnim stanjem pacijentkinje.
U pojedinim slučajevima, tačnije onda kada je hipogonadizam nastao na primer kao posledica izraženosti tumora na hipofizi ili kao posledica tumora na delu mozga koji je u neposrednoj blizini hipofize, lečenje se može sprovoditi na isti način bez obzira da li je reč o hipogonadizmu koji je izražen kod muškarca ili je reč o hipogonadizmu koji je izražen kod žene.
Konkretno u tom slučaju, lečenje hipogonadizma se sprovodi kroz terapiju zračenjem, kroz hemoterapiju ili kroz obavljanje odgovarajućeg hirurškog zahvata u okviru kojeg se vrši odstranjivanje tumora. Sa izlečenjem tumora, koji se u tom slučaju može definisati kao uzrok nastanka hipogonadizma, paralelno se postiže i izlečenje hipogonadizma.
Period lečenja hipogonadizma i kod muškaraca i kod žena zavisi od stepena razvijenosti ove vrste zdravstvenog poremećaja.
Isto tako, od stepena razvijenosti hipogonadizma, zavisi i da li će sprovođenje odgovarajućih terapijskih metoda dovesti do potpunog izlečenja ove vrste zdravstvenog poremećaja ili će dovesti samo do delimičnog saniranja intenziteta njegovih simptoma.