Zdravlje

Dabl test – kad se radi, kako izgleda, iskustva, rezultati i cena

Dabl test je jedan od prenatalnih testova koje sve trudnice rade u ranoj trudnoći što je ustanovljeno i u medicinskoj praksi pre nekoliko godina. Dabl test ukazuje na procenat mogućeg rizika koji se odnosi na nepravilan razvoj ploda i nastanak raznih anomalija i sindroma poput Daunovog sindroma i drugih.

Dabl test je osnovni test i on ne daje nikakve precizne podatke kakve opasnosti prete fetusu zbog čega ako su njegovi rezultati loši rade su drugi dodatni testovi nakon kojih se trudnoća redovno prati uključujući pored standardnih uzimanje i dodatnih parametara bitnih za trudnice mnogo češće nego kod nerizičnih trudnoća.

U slučaju da je pitanju rana trudnoća i da su testovi i analize koji se rade nakon dabl testa pokazali da plod nije u redu lekaraska komisija daje svoje stručno mišljenje o prekidu ili nastavljanju vođenja trudnoće.

Dabl test kao i mnogi drugi testovi i analize poput papa testa, cervikalnih i vaginalnih briseva, krvne slike i drugih koje po pravilu obavezno i redovno rade sve trudnice u poslednjih desetak godina znatno unapređuju utvrđivanje ranih problema u trudnoći i anomalija fetusa.

Takođe, bitno je napomenuti da loši rezultati dabl testa ne moraju da znače da postoji stvarni rizik po plod zbog čega je svakako neophodno uraditi i moderne dodatne testove iz krvi među kojima se uglavnom prvo rade tripl kao i kvadripl, a potom ostali ili amniocenteza, koja se zajedno sa njima najčešće i primenjuje iako ima i drugih metoda utvrđivanja potencijalnih anomalija fetusa.

Šta je dabl test?

Dabl test je pre svega biohemijski prenatalani skrining test čiji konačni rezultati se dobijaju kombinovanjem ultrazvučnog pregleda tokom kojeg se uzimaju određeni paramteri sa kojima se trudnica šalje u laboratoriju gde sa dobijenim ultrazvučnim rezultatima vadi krv radi utvrđivanja neophodnih biohemijskih markera odnosno hormona.

Dobijeni parametri ultrazvučnog pregleda i analize krvi se upoređuju odnosno na osnovu njih se definišu rezultati dabl testa. Dabl test se može raditi u bilo koje dobe dana i njegovi rezultati ne zavise od uzimanja bilo kakve hrane i pića izuzev primenjivanja nekih terapija lekovima.

Pre vađenja krvi od trudnica se najčešće traže relevantni podaci kao što su koliko godina ima, koliko iznosi njena telesna masa, da li je pušač, da li je dijabetičar, koja trudnoća je po redu i da li nosi blizance, da li je u pitanju trudnoća nastala prirodnim putem ili veštačkom oplodnjom, da li je trudnica imala prekide trudnoće, spontane pobačaje ili abortuse, komplikovane trudnoće, da li pije neke lekove i koje.

Na osnovu tih podataka i urađenih analiza dobijaju se konačni rezultati dabl testa koji većini trudnica zbog stručnih medicinskih reči i izraza najčešće u vidu skraćenica izgledaju kao “špansko selo” tačnije potpuno nejasno šta oni predstavljaju, znače, da li su dobri ili loši i u kojoj meri. Bitno je napomenuti da se u savremenoj medicine sve trudnoće posle 30. godine svrstavaju u rizične, a nakon 35. i 40. u visoko rizične.

Kada i kako se radi dabl test i koji se parametri uzimaju?

Dabl test se najčešće radi između 11. i 14. nedelje trudnoće i kao što je već rečeno u pitanju je kombinovani test gde se prvo radi ultrazvčni pregled stomaka trudnice tokom koga ginekolog jasno uočava u kom položaju se nalazi placenta odnosno posteljica i u kakvom je stanju, zatim da li srce bebe normalno radi i kakvi su njegovi otkucaji.

Takođe će izmeriti koliko je beba dugačka, a uočiće i da li kod ploda postoji nosna kost koja se kod fetusa sa hromozomskim anomalijama znatno kasnije formira. Na osnovu dužine fetusa ginekolog izračunava ultrazvučnu nedelju trudnoće koja bi trebalo da se poklapa sa kalendarskom nedeljom ili bar približno sa nekoliko dana razlike, a za dabl test uzimaju se oba parametra odnosno kalendarsko i ultrazvučno trajanje trudnoće.

Pored toga ginekolog na ultrazvuku radi i sonoembriologiju odnosno utvrđuje kompletnu morfologiju fetusa, izgled i veličinu ploda i svih vidljivih organa. U periodu od 11. do 14. nedelje, kada se radi dabl test dužina između temena i trtice bebe varira između 45 i 84 milimetra (mm).

loading...

Pored svih navedenih parametara jedan od najvažnijih za dabl test koji ginekolog meri u tom periodu je debljina vratne brazde tzv. nuhalnog nabora u kome se skuplja limfa. Kod dece se hromozomskim aberacijama ovaj nabor odnosno vratna brazda je mnogo deblja što može da predstavlja naznaku za Daunov  ili neku drugi sindrom. Normalna debljina nuhalnog nabora u tom periodu je do 3 mm, a ukoliko je deblji od toga postoji rizik od nastanka anomalija.

Nakon urađenog ultrazvučnog pregleda sa utvrđenim parametrima trudnica po pravilu istog dana ide u laboratoriju gde joj vade krv zbog biohemijske analize tokom koje se utrvđuje nivo odnosno količina dva hormona: fb–hCG i AFP poznatog kao PAPP–A.

Rezultati biohemijske analize se upoređuju sa parametrima ultrazvučnog pregleda odnosno dužinom fetusa i u skladu sa njom utvrđenom nedeljom trudnoće kao i merama nosne kosti i debljinom nuhalnog nabora i statistički se obrađuju uz dodavanje neophodnih podataka uzetih na početku pre vađenja krvi: koliko trudnica ima godina, koliko kilograma ima, da li je pušač, da li je dijabetičar, da li nosi blizance ili jednu bebu, da li je u pitanju prva trudnoća i da li je već nosila plod sa hromozomskim anomalijama, da li je u pitanju trudnoća nastala prirodnim putem ili veštačkom oplodnjom.

Nakon obrade svih navedenih analiza: parametri ultrazvučnog pregleda, biohemijske analize krvi i podataka o trudnici i trudnoći utvrđuju se rezultati dabl testa koji su dati u statističkoj formi odnosno razmeri ili mogućem postotku rizika od hromozomskih anomalija. Važno je istaći da se dabl testom ne utvrđuju anomalije odnosno ne uspostavlja se dijagnoza već se samo ukazuje na rizik koji može biti veći ili manji i skladu sa tim se po potrebi rade dodatne analize.

Šta znače rezultati dabl testa i kako ih protumačiti?

Kao što je već pomenuto dabl test sa daje u formi razmere postojećeg rizika. Ako su na primer rezultati dati u razmeri 1:8525 to znači da jedna od 8525 trudnica koja ima iste parametre kao i vi može roditi bebu sa Daunovim ili nekim drugim sindromom. Povišen nivo fb-hCB-a i smanjen nivo PAPP-a povećavaju rizik od potencijalnih anomalija. Statistike su pokazale da će pet od sto trudnica sa fetusom bez anomalija dobiti loš nalaz gde je prisutan visok rizik od nastanka nekog sindroma iako je sve u redu sa plodom. Kod trudnica u četrdesetim godinama rezultati su znatno češće lošiji zato što se one zbog same starosne dobi svrstavaju u visoko rizične trudnoće.

Pored kompletnog rezultata dabl testa iz laboratorije u razmerama rizika daju se takođe i pojedinačni rezultati kombinovanja odnosno uporedne analize ultrazvučnog pregleda tačnije debljine nuhalnog nabora i biohemijske analize krvi kao i razmera rizika urađena u skladu sa godinama starosti i dobijenim rezultatima urađenih analiza. Takođe, posebno se daju razmere rizika od postojanja Daunovog sindroma koja je u rezultatima testa označena kao trizomija 21 kao i Edvardovog sindroma odnosno trizomije 18.

Sve razmere izražene u hiljadama odnosno gde jedna u nekoliko hiljada žena može nositi bebu sa hromozomskom aberacijom su dobre odnosno ne predstavljaju veliki rizik dok one izražene u stotinama ili još gore u desetinama odnosno gde jedna u nekoliko stotina ili desetina trudnica može imati plod sa anomalijom su više rizične i zahtevaju uglavnom dodatne analize poput dabl i tripl testove, amniocenteze ili drugih. U slučaju da postoji povećan rizik ginekolog će odrediti trudnici da li da radi tripl test, najčešće u 16. nedelji trudnoće, a potom i amniocentezu ili neke od savremenih testova krvi.

Šta su tripl, kvadripl testovi i amniocenteza?

Tripl i kvadripl testovi su slični dabl testu i takođe predstavljaju prenatalne skrining testove koji podrazumevaju kao i kod dabl biohemijsku analizu krvi kojom se utvrđuje se nivo AFP tzv. PAPP-A hormona kao fb-hCG-a i estiola.

Rezultati tripl testa dobijaju se tako što se dobijeni parametri iz krvi kombinuju i statistički obrađuju uz podatke o godinama starosti trudnice, njenoj telesnoj masi, etničkoj pripadnosti i nedelji trudnoće. Visok nivo estiola ili fb-hCG-a kao i mala količina PAPP-A hormona može da ukazuje na veći rizik od Daunovog, Edvardovog ili nekog drugog sindroma. Kao i dabl test ni tripl ni kvadripl testovi ne služe za uspostavljanje dijagnoze zbog čega je svakako u određenim slučajevimaa neophodno raditi amniocentezu ili neku drugu dijagnostičku metodu. Kvadripl test pored analize PAPP-A, fb-hCG hormona i estiola obuhvata i biohemijsku analizu nivoa i inhibin A zbog čega je i malo precizniji od tripl testa u određivanju rizika od anomalija.

Šta je amniocenteza, kako i kada se radi?

Za razliku od dabl, tripl, kvadripl testova koji su skrining metode i njima se samo utvrđuje mogući rizik neke anomalije ali ne i njena dijagnoza, amniocentezom se uspostavlja dijagnoza određenog sindroma među kojima je najčešći Daunov sindrom.

Naziv amniocenteza potiče od medicinskog naziva plodove vode koja se zove amnionska tečnost upravo zato jer se ova metoda radi tako što se pomoću šulje igle iz materice izvlači dovoljna količina plodove vode koja se potom analizira u laboratoriji i na osnovu dobijenih rezultata uspostavlja se dijagnoza da li i koja anomalija postoji kod fetusa. Amniocenteza podrazumeva analiziranje kariotipa ploda odnosno broja i strukture hromozoma fetusa.

Amniocenteza se radi između 16. i 18. nedelje trudnoće i odluku o tome donosi trudnica uz konsultacije sa svojim partnerom kao i uz mišljenje lekarske komisije za fetalne anomalije. Zbog samog procesa vađenja uzorka plodove vode amniocenteza spada u invazivne metode dok u današnje vreme postoje i neinvazini dijagnostički testovi utvrđivanja anomalija ploda koji se rade biohemijskom analizom krvi trudnice.

Iskustva trudnica sa dablom testom

S obzirom na to da je dabl test skrining ali ne i dijagnostička metoda i da su statistike pokazale da trudnice dobijaju i lažno loše rezultate sa visokim rizikom od anomalija iako je sa fetusom sve u redu mišljenja i iskustva žena po pitanju ove metode su podeljena.

Neke trudnice su nepoverljive kada dobiju rezultate dabl testa, ali ako ih je lekar uputio da rade dodatne analize koje obuhvataju i dijagnostičku analizu postojanja određenog sindroma na kraju su dobile konačne i tačne rezultate koji su im pokazali da li je njihov strah bio opravdan odnosno da li je dabl test bio lažno loš ili nije. Takođe, u mnogim slučajevima dabl test je i dao loše rezultate jer je postajala neka anomalija.

Dabl test nije obavezan ali ga ginekolozi prepopručuju jer on predstavlja prvi korak ka utvrđivanju postojanja neke anomalije i ukoliko njegov rezultat nije dobar ginekolog će poslati trudnicu da radi dodatne analize.

Cena dabl testa

Dabl test većina trudnica radi u privatnim laboratorijama mada u nekim državnim ustanovama može da se uradi besplatno.

Trudnice se ipak najčešće odlučuju da ga rade o svom trošku jer su velike u državnim ustanovama velike gužve i dugo se čeka na zakazani termin. Cena dabl test u većini privatnih laboratorija je oko 2.500 dinara odnosno oko 20 evra, a rezultati uglavnom budu gotovi u roku od dva dana.

Dabl test – kad se radi, kako izgleda, iskustva, rezultati i cena
5 (100%) 2 votes

Sponzorisano:

loading...

Ostali čitaju i ovo: