Šta je žuč? Šta proizvodi, koje su mu funkcije? Žučne soli, skladištenje i izlučivanje. Žuč je digestivna tečnost koja se luči u jetri i skladišti u žučnoj kesi. Ona ima dve važne funkcije:
- pomaže u varenju masti i njenoj apsorpciji u crevima;
- značajno utiče na izlučivanje štetnih materija (otpada) iz krvi.
Žuč ne sadrži enzime kao druge izlučevine gastrointestinalnog trakta. Umesto enzima, žuč sadrži žučne soli koje mogu emulgovati masti i razbiti ih u sitne čestice (ova funkcija liči na dejstvo slično deterdžentu za pranje posuđa).
Žuč, zatim, pomaže organizmu da apsorbuje razložene masti u crevima. Žučne soli se vezuju za lipide i obrazuju micele. Micele se zatim apsorbuju kroz crevne sluznice.
Druga važna funkcija žuči je to što ona sadrži otpadne materije razloženog hemoglobina. Ove materije su poznate kao bilirubini, koji se formiraju u organizmu pri oslobađanju od starih crvenih krvnih zrnaca koji su puni hemoglobina.
Žuč nosi i višak holesterola iz organizma i smešta ga u gastrointestinalni trakt, odakle on može da se izbaci zajedno sa drugim štetnim materijama.
Proizvodnja žuči
Ćelije jetre (hepatociti) proizvode žuč, koja se sakuplja i otiče u hepatični kanal. Iz hepatičnog kanala, ona ulazi u tanko crevo da bi razložila masti, a to čini putujući niz glavni žučni kanal (ductus choledochus). Pored toga, ona ulazi i u žučnu kesu kroz cistični kanal i u njoj se skladišti.
Jetra proizvede između 600 ml do 1 l žuči dnevno. Dok žuč putuje niz kanale, zidovi ovih prolaza luče vodu, natrijum i bikarbonatne jone u žuč i na taj način je razblažuju. Ove dodatne supstance pomažu u neutralizaciji stomačnih kiselina koje ulaze u dvanaestopalačno crevo sa delimično svarenom hranom iz želuca.
Soli žuči
Soli žuči se konstantno recikliraju u telu. Luče se u dvanaestopalačnom crevu zajedno sa drugim jedinjenjima. Vezuju se sa lipidima da bi formirale micele i da bi se eventualno ponovo vratile u krvotok. Prolaskom kroz portalnu cirkulaciju, žučne soli ulaze u jetru. Na ovom mestu se, dalje, kreću kroz venske sinuse jetre i bivaju apsorbovane od strane hepatocita. Tada su spremne da se ponovo luče uz pomoć ćelija jetre kako bi se stvorila žuč.
Ovaj proces (enterohepatička cirkulacija žuči) omogućava da se preko 90% soli žuči reciklira. Posle 15 ovakvih ciklusa, žučne soli se izbacuju kroz fekalije. Jetra, ipak, neprestano proizvodi male količine žučnih soli kako bi pokrila iznos koji ne može da se reciklira.
Skladištenje žuči
Jetra stalno luči žuč, otprilike oko 1l u roku od 24h, ali je najveća količina smeštena u žučnoj kesi. Ovaj šupalj organ može da drži od 30 do 60 ml žuči, ali je sposoban da uskladišti i veće količine tako što koncentruje žuč iz jetre.
Žučna kesa je u mogućnosti da postigne ovu funkciju zahvaljujući resorpciji vode, natrijuma, hlorida i drugih elektrolita putem svojih zidova. Ostali konstituenti žuči, poput žučnih soli, holesterola, lecitina i bilirubina, ostaju u žučnoj kesi.
Koncentrovanje žuči
Žučna kesa mora koncentrovati žuč da bi mogla da uskladišti žučne soli i otpadne materije iz žuči jetre. Ona aktivno transportuje natrijum kroz mukozu žučne kese.
Ostali sastojci, poput vode, hlorida i elektrolita se difuzno šire kroz zidove žučne kese. Na ovaj način, žuč u žučnoj kesi je 5 do 20 puta koncentrovanija nego žuč iz jetre. Na ovoj tački, žuč iz žučne kese je pretežno sastavljena od žučnih soli, male količine bilirubina, holesterola, lecitina i drugih elektrolita koji ostaju u žučnoj kesi.
Sastav žuči
Žuč, bilo da je u pitanju ona iz jetre ili iz žučne kese, sadrži sledeće supstance:
- vodu;
- soli žuči;
- bilirubine;
- holesterol;
- masne kiseline;
- lecitin;
- natrijum;
- kalijum;
- hlor;
- bikarbonatne jone.
Najčešća oboljenja žuči, žučne kese i žučnih kanala
Oboljenja koja najčešće napadaju ovaj deo čovekovog organizma su: upala žučne kese (hronična i akutna) i žučnih kanala, refluks žuči u želudac (bilijarni refluks), kamen u žuči, presavijena žučna kesa i rak žučne kese.
Akutna upala žučne kese. Ovaj problem se pojavljuje u vidu veoma intenzivnog bola ispod desnog rebra, a bol se može širiti u pravcu leđa i desne lopatice. Ljudi ga osete, u najvećem broju slučajeva, nakon teškog, masnog obroka ili nakon ispijanja velike količine kafe.
Lekar će uspostaviti dijagnozu posle laboratorijskih analiza i na osnovu kliničke slike i prepisaće terapiju čiji se prvi korak sastoji u smirivanju upale. Kod nekih slučajeva je neophodno zakazati hirurško odstranjivanje žučne kese. Akutni holecistis nastaje kao posledica zaglavljivanja žučnog kamenca u odvodni kanal ili u vrat žučne kese. Kamenac sprečava pražnjenje žučne kese, i zbog pritiska sadržaja na zidove žučne kese, dolazi do njenog širenja. Sluzokoža otiče i nastaje akutna upala. Ako pacijent zanemari lečenje, može doći do velikih komplikacija: perforacija, penetracija, sepse, itd.
Hronična upala žučne kese. Kada se stanje izazvano akutnom upalom žučne kese produži na veliki vremenski period, onda to nazivamo hroničnom upalom. Hronični holecistitis je veoma ozbiljno stanje koje započne formiranjem kamenca u žučnoj kesi, blokadom i infekcijom žučnih kanala i drenažnog sistema, zatim viškom holesterola u žučnoj kesi i smanjenim snabdevanjem krvi u žučnoj kesi zbog dijabetesa. Upalu žučne kese ćete prepoznati po mučnini, stolici koja je boje gline, povišenoj temperaturi, groznici, žutoj boji lica i beonjača, itd. Ako je bol neizdrživ, lekar preporučuje operaciju.
Refluks žuči u želudac. Ovaj problem nastaje kada se žuč vraća u stomak. Bilijarni refluks može pratiti i refluks kiselina. Za razliku od običnog gastritisa i vraćanja kiseline, refleks žuči se često ne može izlečiti samo kontrolisanom ishranom, već je ponekad neophodno preduzeti operaciju. Refluks žuči je, ponekad, teško razlikovati od vraćanja kiseline jer su simptomi slični. Oni uključuju: bol u gornjem abdominalnom delu, gorušicu i povraćanje zelenkasto-žućkaste tečnosti.
Do refleksa dolazi na sledeće načine. Žuč i hrana se mešaju u dvanaestopalačnom crevu i ulaze u tanko crevo kroz pilorični sfinkter do stomaka. Pilorični sfinkter se obično otvara samo malo, dovoljno da propusti oko 3.5 ml likvida, ali ne toliko da dozvoli digestivnim tečnostima da se vrate u stomak. U mnogim slučajevima refluksa žuči, ovaj sfinkter se ne zatvara kako treba, pa se žuč vraća u stomak. Žuč i želudačna kiselina se mogu vratiti i u jednjak kada se jedan mišićni ventil donjeg jednjačkog sfinktera “pokvari”. Ovaj donji ezofagealni sfinkter razdvaja jednjak od stomaka (želuca).
Kamen u žučnoj kesi. Ovaj poremećaj je vrlo čest i obično u početku nema nikakvih simptoma. Kamen u žuči se stvara kada se poremeti odnos materija koje se nalaze u njenom sastavu. Onog trenutka kada koncentracija holesterola postane upečatljivije veća od ostalih, tada dolazi do stvaranja kamenca. Holesterol iz krvi i holesterol iz žuči nije isti holesterol. Onaj ko ima povećan holesterol pri analizi krvne slike, uopšte ne mora imati povećan holesterol u žuči. Da bi kamenac nastao, dovoljno je sa poremeti odnos holestrola iz žuči sa žučnim solima, lecitinom i ostalim sastojcima koje smo prethodno naveli. U tom slučaju, kada dođe do poremećaja ovih odnosa, holesterol se taloži u žučnoj kesi. Nakon taloženja dolazi do stvrdnjavanja. Pri analizama se utvrdilo da je sastav kamenčića u žučnoj kesi uglavnom holesterolski.
Ponekad se dešava da su ovi kamenčići kalcijumski, a ponekad i bilirubinski. Holelitijaza podrazumeva postojanje kamenčića čija se veličina kreće od nekoliko milimetara do nekoliko centimetara. Rizik za holelitijazu je veći kod žena i to preko 40 godina starosti. U žučnoj kesi može biti jedan veliki kamen ili puno malog kamenja. Prisustvo kamenca dovodi do zapaljenja žučne kese ili zapaljenja žučnih kanala. Lekar obično preporučuje holecistektomiju, tj. hirurško vađenje žučne kese, koje se može obaviti laparoskopski ili klasično.
Operacija žučne kese – holecistektomija
Holecistektomija je hirurška procedura uklanjanja žučne kese. Ova operacija se obavlja ukoliko imate bolove od kamena u žuči koji blokiraju protok žuči. Operacija žučne kese ili holecistektomija je uobičajena, često se radi i nosi samo mali rizik od komplikacija. U većini slučajeva, pacijent može da se otpusti iz bolnice istog dana.
Ova operacija se najčešće vrši ubacivanjem male video-kamere i specijalnih hirurških instrumenata kroz četiri mala reza, da bi se moglo videti šta se nalazi sa druge strane i da bi se mogla ukloniti žučna kesa. Lekari ovaj postupak zovu laparoskopska holecistektomija.
U nekim slučajevima, može se koristiti jedan veliki rez (klasična hirurška operacija) kako bi se uklonila žučna kesa. To je otvorena holecistektomija.
Operacija žučne kese se radi kada postoje komplikacije u radu žučne kese. Lekar vam može preporučiti operaciju ako imate:
– kamenje u žučnoj kesi (holiletijaza);
– kamenje u žučnom kanalu:
– upalu žučne kese (holecistitis);
– upalu pankreasa (pankreatitis) zbog žučnog kamenca.
Ova operacija retko donosi komplikacije, ali ako se to desi onda one podrazumevaju sledeće pojave:
– curenje žuči;
– krvarenje;
– stvaranje krvnih ugrušaka;
– srčane probleme;
– infekcije;
– povrede susednih organa (žučni kanali, jetra, tanko crevo);
– pankreatitis (upala pankreasa);
– upalu pluća.
Rizik od komplikacija zavisi od vašeg celokupnog zdravstvenog stanja i razloga zbog koga je operacija morala da se izvrši.
Kako se pripremiti za operaciju žučne kese?
Da biste se pripremili za operaciju žuči vaš hirurg vas može zamoliti da ne jedete ništa veče i noć pred operaciju. Možete popiti malo vode sa lekovima, ali izbegnite unos hrane i bilo kakve tečnosti najmanje četiri sata pre operacije.
Svog doktora morate obavestiti o svim lekovima i suplementima koje uzimate, a on će vam reći šta da prestanete da pijete, da ne bi došlo do povećanja rizika od krvarenja.
Priprema za oporavak
Isplanirajte unapred period oporavka nakon operacije. Može se desiti da se jave komplikacije i da lekar od vas zahteva da ostanete jednu ili više noći u bolnici. Ukoliko radite klasičnu operaciju žučne kese, verovatno ćete morati da ostanete nekoliko dana u bolnici.
Laparoskopska operacija obično podrazumeva odlazak kući istog dana, ali nije uvek moguće unapred znati šta će se dešavati. Pre nego što odete u bolnicu, pripremite kod kuće lične stvari (četkicu za zube, udobnu odeću, stvari za ličnu higijenu, knjigu ili časopis). Obezbedite prevoz od bolnice do kuće i zamolite da neko bude sa vama nakon operacije.
Šta možete da očekujete na operaciji?
Holecistektomija se vrši pomoću opšte anestezije, tako da nećete biti svesni tokom operacije. Anestezija se daje kroz venu na ruci. Kada anestezija stupi na snagu, operacioni tim će ubaciti cevčicu u grlo koja će vam pomoći da dišete. Nakon toga hirurg obavlja holecistektomiju, koristeći bilo laparoskopski ili otvoreni postupak.
Tradicionalna (otvorena) holecistektomija
Tokom otvorene holecistektomije vaš hirurg pravi rez dužine oko 15 cm, na stomaku, ispod rebara, na desnoj strani. Povlači mišić i tkiva da bi otkrio vašu jetru i žučnu kesu.
Nakon toga, otklanja žučnu kesu. Potom zašiva rez, a vas odvode u sobu za oporavak (intenzivna nega). Ova operacije traje najviše dva sata.
Minimalno invazivna laparoskopska holecistektomija
Tokom ove vrste operacije, hirurg pravi četiri mala reza na stomaku, a potom kroz jedan od rezova ubacuje cevčicu sa malom kamerom. Na video-monitoru posmatra sve što se zbiva unutar vašeg stomaka, dok hirurškim instrumentima, iznutra, provlačeći ih kroz druge rezove, skida žučnu kesu. Nakon ovog dela operacije, hirurg može zatražiti rendgen ili ultrazvuk, kako bi se uverio da nema zaostalih kamenčića u žučnim kanalima. Na kraju, ušiva rezove, a vas odvode u sobu za oporavak. I ova operacija traje oko dva sata.
Laparoskopska operacije nije prikladna za svakog pacijenta. U pojedinim slučajevima se dešava da hirurg započne laparoskopsku operaciju, ali nakon nekog vremena shvati da je potrebno napraviti veći rez.
Rezultati operacije i oporavak
Holecistektomija može da ublaži bol i nelagodnost koju ste imali zbog kamena u žuči. Konzervativni tretmani, kao što su dijete, ne mogu da zaustave ponavljanje problema sa upalama i kamenjem, pa je operacija jedini način da se problemi reše.
Većina ljudi nema probavnih problema nakon ove operacije. Žučna kesa nije od suštinskog značaja za zdravu probavu, niti je ona hormonski organ. Poneki ljudi, nakon operacije dožive male, privremene poremećaje u ritmu varenja i pražnjenja (često idu u wc). Ovakve tegobe bi trebalo brzo da prođu.
Cene operacije
U privatnoj klinici STMEDICA, cena laparoskopske operacije trenutno u vreme pisanja teksta iznosi 96.000 dinara, dok je klasična operacija žučne kese 120.000 dinara. Na Vojnomedicinskoj akademiji u Beogradu cena obične holecistektomije trenutno u vreme pisanja teksta iznosi 50.000 dinara, holedohotom, dren, dilatacija papile je 60.000 dinara, holecistotomija sa drenažom 14.040 dinara. Aktuelne cene svakako proverite direktno na klinici gde želite raditi.
