Zdravlje

Kako ubrzati zarastanje rana i šta koristiti?

Svaka osoba tokom života imala je ili imaće bar jednu ranu na svom telu i uvek je cilj što pre sanirati ranu odnosno učiniti sve da ona što pre zaraste i nestane po mogućstvu i da nakon toga ne ostane ožiljak na mestu gde je bila.

Postoji različite vrste rana koje izazivaju različiti činioci. Rane mogu nastati usled fizičke povrede, pada ili udarca, mogu biti postperativne rane nakon hirurških intervencija, ili nastale delovanjem jako visokih ili niskih temperatura na kožu kao što su opekotine ili promzline.

Takođe, mogu se javiti i otvorene kod teških  i uznapredovalih oblika dijabetesa usled komplikacija tog oboljenja, a postoje i rane prouzrokovane mehaničkim dejstvom određenog oruđa, alata, pribora ili oružja.

Glavni rizik kod nastanka rana je pojava infekcije koja podhitno mora da se spreči ili da se što pre sanira, ukoliko je do nje došlo, dok se putem krvotoka nije proširila na tkiva i organe što se može završiti i smrtnim ishodom usled nastanka sepse ili gangrene koja je karakteristična za rane kod dijabetičara kao i za sve one koje sporo zarastaju i ne prolaze.

Zato se sve rane prvo dezinfikuju. Površinske rane se dezinfikuju mnogo lakše nego dubinske korišćenjem sterilne gaze i rastvora joda ili hidrogena ili nekog drugog antiseptičkog sredstva dok se otvorene rene mnogo teže čiste. Druga stvar posebno kod ozbiljnijih povreda je zaustavljanje krvarenja što se radi stavljanjem poveza  uglavnom u predelu iznad rane – prva pomoć, kao i njenim ušivanjem u bolnici.

Druga velika opasnost kod dubinskih povreda, u zavisnosti kakve su u pitanju i kolike su, je nekontrolisano krvarenje koje mora što pre da se zaustavi što je karakterstično kod ubodnih i prostrelnih rana kao i otvorenih preloma kostiju.

Dezinfekcija i previjanje rana

Manje rane kao što su površinske posekotine kao i opekotine, manje oderotine slabijeg stepena možete i sami sanirati, dezinfikovati i previti po potrebi.

Za dezinfekciju ukoliko nemate ništa antiseptičkih sredstava možete koristiti rastvor vode i soli koji mnogo peče jer „so na ranu“ se stavlja samo ako nema ništa drugo zato što je nagriza pa ovaj rastvor nije dobra opcija ali svakako bolje nego je ne dezinfikovati uopšte.

Za dezinfekciju možete koristiti i rastvor alkohola ili rakiju koji takođe dosta peku i ne zaustavljaju već povećavaju krvarenje iako odlično dezinfikuju. Dezinfekcija alkoholom nikako nije preporučljiva za dijabetičare jer njima rane svakako sporije zarastaju usled poremećenih vrednosti krvnih parametara.

Za dezinfekciju rana najbolje je koristiti rastvor povidon joda ili hidrogena i to troprocentne rastvore ovih jedinjenja koji su namenjeni upravo u tu svrhu. Sa i iz rane uvek prvo treba sterilnom ili dezinfikovanom pincetom ukloniti sve ostatke ili parčiće kože ili bilo čega što se prilikom povređivanja našlo na njenom mestu.

Zatim rastvor joda ili hidrogena treba da prelijete nežno preko rane, a potom sterilnu gazu da natopite blago sa nekim od njih i da je stavite na ranu. Gazu ćete fiksirati tako što ćete na i preko nje zalepiti flaster, a malo veće rane obmotaćete zavojem i zavezati ga kako biste ih dobro previli. Na skroz male rane i posekotine dovoljno je staviti rastvor i zatim hanzaplast kada se rana malo osuši.

Takođe, posekotine obavezno treba da previjete dok oderotine nakon dezifikovanja treba ostaviti dva do tri dana otvorene da budu u kontaktu sa vazduhm, uz svakodnevnu dezinfekciju, kako bi naš organizam sam formirao zaštitni sloj tzv. krastu koju ne treba skidati dok sama ne spadne. A nakon što spadne ukoliko ostanu mali krvavi tragovi ili ožiljak treba prvi dezinfikovati to mesto pa mazati mastima, kremama, loisonima i drugim preparatima za zarastanje rana i sprečavanje nastanka ožiljaka.

Za dezinfekciju rana nekada se često primenjivala i borna kiselina u obliku troprocentnog rastvora ili praška, ali danas je njena upotreba svedena na minimum.

loading...

U slučaju da nemate ni jedan od pomenutih rastvora u kući, a ne želite da stavljate rastvor soli i alkohola jer peku možete ranu oprati sa antibakterijskim sapunom i toplom ili mlakom vodom pa je previti. Svaku ranu treba redovno odnosno svakodnevno previjati i hidrirati je sa rastvorima jer ne valja da bude suva. Brže zarastanje rana potpomažu vitamini E i C zbog čega treba jesti dosta namirnica koje ih sadrže ili uzimati dijetetske suplemente sa njima.

Mere opreza kod tretiranja i nege rana

Vrlo je bitno napomenuti da kod nastanka rana, posebno većih, nikako ne treba biti pasivan i stalno ležati ili sedeti zato što neaktivnosti usporava cirkulaciju krvi kroz vene što može da izazove vensku trombozu odnosno stvaranje krvnih ugrušaka što može da prouzrokuje ozbiljne zdravstvene posledice, a najopasnije među njima su moždani ili srčani udar.

Takođe, izuzev malih posekotina, koje možete i sami dezinfikovati, veće rane ne treba tretirati samostalno bez lekarskog pregleda osim u slučaju prve pomoći dok se ne stigne do bolnice što podrazumeva podvezivanje rane da se smanji krvarenje i osnovnu dezinfekciju sa antiseptičkim sredstvima o kojima je u tekstu bilo reči.

Ljudi koji zadobiju rane tako što ih ugrizu životinje ili povređivanjem metalnim predmetima posebno ako su pitanju oni koji na sebi imaju rđe kao što su noževi, ekseri, razne alatke i drugi, treba da prime tri vakcine protiv tetanusa, jednu odmah nakon povrede, drugu mesec dana kasnije i treću nakon šest meseci.

Lečenje i zarastanje rana prirodnim putem

Neven je čuven po svojim izuzetnim lekovitim svojstvima kada su u pitanju regeneracija i nega kože kao i sluzokože. U te svrhe koristi se mast od cvetova ove biljke koja moža biti napravljena u domaćoj radinosti, a može se nabaviti i apotekama i marketima. Neven postiče formiranje ćelija u površinskim slojevima epiderma zbog čega rane ubrzano zarastaju, a takođe ova biljka potpomaže i zarastanje zagnojenih rana. Možete piti i čaj od nevena za bolje efekte.

Ulja čajevca i lavande takođe imaju snažne efekte na zarastanje rana, a ako nemate mogućnost da ih samo napravite možete ih kupiti u apotekama i prodavnicama zdrave hrane. Koristićete ih tako što ćete ih natopiti na gazu ili vatu i pustiti da deluju. Ova ulja koža vrlo brzo upija tako da se neće razliti, a možete ih koristiti za hidriranje rane i nekoliko puta u toku dana.

Bokvica odnosno list ove biljke ubrzava proces zarastanja rana. Iseckajte listove bokvice na sitne komade pa ih stavite na ranu i obmotajte sa gazom ili vatom pa ostavite da deluje nekoliko sati.

Kantarionovo ulje poznato je po svojim lekovitim svojstvima kada su koža i sluzokoža u pitanju. Ono pospešuje zarastanje rana, suzbija opekotine kao i otoke i bol izazvane povredama, a efikasno je i sprečavanju i lečenju infekcija. Kantarinovo ulje namažite blago, direktno na ranu, koju potom možete previti gazom ako je manja ili ostaviti da ulje deluje na otvorenoj ako je veća povreda.

Gavez je još jedna biljka od davnina poznata po svojoj efikasnom učinku na brzo zarastanje rana i to ne samo površinskih posekotina već i rana kod preloma i ozbiljnijih fizičkih i mehaničkih povreda. Postoji čuveni gavez gel napravljen od korena ove biljke koji se može kupiti u apotekama i marketima, a imaju i recepti sa njegovu pripremu u kućnoj radinosti. Gavez je bogat alantoinom, supstancom koja podstiče razvoj i nastanak novih ćelija kože zbog čega rane brže zarastaju. Alantoin inače ulazi u sastav velikog broja krema i preparata za kožu.

Crni luk vrlo je delotvoran kod zarastanja rana, a najbolje je skuvati u vodi dok ne provri njegove dve do tri glavice, pa ih dobro izgnječiti i pomešati sa malo sirćeta i dve kašike meda pa tako dobijen melem staviti nežno na ranu, previti i ostaviti da deluje dva do tri sata.

Aloe vera je poznata po svom blagotvornom dejstvu na kožu posebno na opekotine i oderotine. Iscedite gel iz listova ove biljke i premažite preko rane ili možete kupiti aloe vera gel u tubi u apotekama gde takođe možete nabaviti i tonik od hamamelisa koji u kombinaciji sa aloja verom daje odlične rezultate u procesu zarastanja rana. Ove proizvode možete staviti direktno na ranu, a potom  preko nje gazu ili vatu koje možete natopiti sa tonikom ili gelom, zalepiti flaster preko njih pa ostaviti da deluju tokom noći.

Ledum je biljka koja nije mnogo poznata i rasprotranjena u našim krajevima iako odlično deluje protiv nastanka infekcija na ranama jer jača imuni sistem organizma da se odbrani od njih,  a njena lekovitost se ogleda i u smanjivanju bola prouzrokovanog povredama. Ledum se u prodavnicama zdrave hrane može kupiti u obliku čaja tzv. labradorski čaj kao i vidu ulja kojim s premazuju manje rane poput posekotina i ogrebotina što sprečava stvaranje otoka, podliva i modrica.

Ananas sadrži u sebi grupu enzima pod nazivom bromelain koji ubrzavaju zarastanje rana. Možete jesti svež ananas ili ga stavljati na ranu koja je već počela da zaceljuje, nikako na živu posebno na onu koja krvari.

List kupusa od davnina se našim prostorima koristi za negu i zarastanje rana tako što se liske svežeg belog kupusa operu, osuše nakon čega im se odstrane zadebljana rebra pa se potom izvaljaju sa oklagijom ili flašom kako bi omekšali. Tako pripremljeni na ranu se stave dva, jedan preko drugog, a preko njih se stavi čista krpa ili zavoj kojima se oni fiksiraju i ostave deluju tokom noći. Postupak se ponavlja i ujutru nakon čega se otavlja da deluje tokom dana. Posle svakog skidanja obloga od lista kupusa rana se prvo ispira rastvorom alkohola, a potom mlakim čajem od kamilice koji ima blagotvorno protivupalno dejstvo. List kupusa ublažava bol, smanjuje otoke i pospešuje cirkulaciju.

Med se takođe vekovima unazad koristi za negu kože zbog čega mnoge kozmetičke kolekcije i proizvodi danas sadrže upravo med u sebi kao glavni sastojak. Za zarastanje rana najbolje je koristiti livadski, domaći ili organski proizveden med, kojim ćete premazati sterilnu gazu koju ćete potom staviti na ranu kako bi limfa što brže stigla do rane i sprečila širenje patogenih mikroorganizama i nastanak moguće infekcije.

Kako ubrzati zarastanje rana i šta koristiti?
5 (100%) 1 vote

Sponzorisano:

loading...
Loading...

Ostali čitaju i ovo: