Svima je dobro poznato da papir nastaje od drveta i da se mnogo brže papir raspada za razliku od drugih materijala.
Kada se papirne kese uporede sa plastičnim, onda je dovoljno reći da plastične kese ako završe na deponiji nikada se ne razgrade.
Međutim, i plastične i papirne kese mogu da završe na deponiji ili u reciklažnom centru. Ako papirne kese završe na deponiji, proces raspadanja traje mnogo kraće nego što je to slučaj sa plastičnim materijalom. Ali, da li znate kako nastaju plastične kese?
Proces proizvodnje plastičnih kesa najvećim delom obuhvata samo korišćenje struje, ako se ne računa ogromna mašinerija koja koristi gorivo i sliži za vađenje nafte.
Struja koja se troši kako bi se proizvele plastične kese dolazi iz elektrana, a one čka polovinu te struje stvaraju, jer je dobijaju sagorevanjem starih guma, a u suštini guma je zapravo plastika.
Gde plastika završava?
Psa razvojem i jačanjem svesti o zaštiti životne sredine, plastični proizvodi najčešće danas završavaju u reciklažnim centrima. Međutim, u zemljama u razvoju poput naše dešava se da plastika najpre završi na deponiji.
Ako se plastika baci na deponiju, ona će tamo ostati hiljadama godina nepromenjena zato što se plastika zapravo ne raspada. Tokom vremena ako se pomeša sa različitim.plastičnim proizvodima đubre se neće raspasti.
Pošto su deponije hermetične jasno je zašto se i nakon dve decenije na njima mogu naći novine u kojima možete pronaći tekstove koji se odlično čitaju ili možete pronaći savršen hot dog.
Međutim, dobra strana plastike jeste to što može da se reciklira. A sve što ne neophodno uraditi jeste topljenje plastike i zatim njeno ponovno formiranje. Kada se plastika topi, ona se steriliše, pa samim tim od takve reciklirane plastike može da nastane i proizvod koji se upotrebljava u zdravstvenim centrima.
Plastika se može više puta reciklirati pre nego što postane potpuna krta, ali i tada id nje može da nastane neki proizvod poput otirača ili podloge za kompjuterski miš.
Ipak, ni sve plastične kese ne mogu da se recikliraju, pa se zato odnosne na deponije, jer drugog rešenja nema.
Koje su posledice upotrebe plastike?
Na dva načina plastika može da utiče na okolinu. Najpre preko struje koja se koristi za njenu proizvodnju. Skoro polovina struje koja je neophodna za proizvodnju kesa nastaje nuklearnom fisijom.
Koliko god da nuklearna energija ima prednosti i iako ne šteti sirektno okolini, nakveća mana je u tome jeste odlaganje radioaktivnog otpada.
Uglavnom se radioaktivni otpad skladišti u duboke podzemne pećine ili podvodne rovove i tu se odvodi u zemljinh koru i onda otpad sagori.
Takođe, preko deponija plastika posebno utiče na životnu okolinu. Ona se ne raspada, već ostaje zauvek na deponiji.
Tako, napominjemo da biorazgradiva plastika zapravo ne postoji, već se plastična vlakna mešaju sa drvenim vlaknima.
Kada se takva kesa baci, dolazi do raspadanja drvenih vlakana, pri čemu milioni sitnih plastičnih delova ostaju u zemlji.
Zato dobro razmislite kada se sledeći put nađete u prodavnici. Potrudite se da što više produžite upotrebu plastičnoj kesi i tako smanjite njen štetan uticaj na prirodne resurse i životnu okolinu.