Lifestyle

Neverbalna komunikacija, govor tela – kompletan vodič za sve što treba da znate

Reč komunikacija, izvorno vodi poreklo od latinske reči communicatio, a u bukvalnom prevodu bi imala značenje – prenošenje jasne informacije od pošiljaoca do njenog primaoca.

Malo složenija definicija pojma komunikacije/komuniciranja (a koju je postavila sama nauka koja se komunikacijom bavi, a naziva se – komunikologija), navodi da komunikacija predstavlja proces razmene informacija od opšteg značaja, a putem prethodno dogovorenog sistema znakova, uz neophodno postojanje tri bitna faktora – sadržaja, forme i cilja komuniciranja (tj poruke koja se prenosi od pošiljaoca do primaoca).

Po dogovoru, postoji podela komunikacije na:

1) verbalnu – koja se između dve osobe ostvaruje govorom ili pak pisanom rečju (kao zapisom onoga što je izgovoreno)

2) neverbalnu komunikaciju – koja predstavlja formu komunikacije koja se ostvaruje putem neverbalnih znakova (rukama, mimikom, gestikulacijom, govorom tela)

Pored ove osnovne podele, a koja je i od najvećeg značaja za dalja razmatranja koja se tiču ovog teksta, potrebno je pomenuti da postoje i još neke podele komunikacije koje su u upotrebi, a to su:

intrapersonalna/interpersonalna komunikacija; javna/grupna/masovna komunikacija; telekomunikacija/virtuelna komunikacija; interkulturalna komunikacija/srodnička komunikacija.

Neverbalna komunikacija

Kako je prethodno već napomenuto, neverbalni vid komunikacije je namerni ili nenamerni način komuniciranja, bez upotrebe reči, odnosno komuniciranje pomoću takozvanih neverbalnih znakova, a to su – glas ili zvuk; facijalna ekspresija (mimika, izraz lica); položaj tela; gestikulacija; pokret; dodir i pogled.

Neverbalna komunikacija tj neverbalni znaci, koriste se za izražavanje stavova, pokazivanje emocija (ljutnje, straha, gađenja, besa, iznenađenja, sreće i tuge), za podsticanje tj pojačavanje ili pak neku promenu kod verbalne komunikacije i kao „lični pečat“ svakog pojedinačnog tipa ličnosti.

Gestikulacija, položaj i pokreti ruku u neverbalnoj komunikaciji – značenje

Pre svega, potrebno je napomenuti da postoje dve osnovne vrste pokreta ruku koje se koriste u neverbalnoj komunikaciji, a koje se stručno nazivaju amblemi i ilustratori.

Amblemi – su neverbalni oblik gestikulacije, koji se može koristiti samostalno (a najčešće se koristi kao zamena za verbalnu poruku ili za njeno dodatno pojašnjenje), ali koji mogu izazvati značajne kulturološke probleme i nesporazume (jer se različiti gestovi, u različitim kulturama tumače na drugačiji način)

Ilustratori – predstavljaju one neverbalne gestove, koji nemaju apsolutno nikakvo značenje ako se koriste samostalno, i njihova osnovna svrha jeste da dodatno „dočaraju“ tj da razjasne verbalnu poruku odnosno govornu komunikaciju

Položaj ruku i njegovo značenje u neverbalnoj komunikaciji:

1) držanje ruku u džepovima – najverovatniji je pokazatelj, da ukoliko osoba sa kojom komunicirate ruke stalno drži u džepovima, ona ima tendenciju ili da vas slaže ili već nešto od vas skriva, pa je potrebno da u bilo kakvoj vrsti kontakta sa takvom osobom budete na dodatnom oprezu; ruke u džepovima dosta često mogu da drže i stidljive i introvertne osobe, koje nisu vešte u komunikaciji sa drugima;

2) ruke na bokovima – po pravilu, položaj kada ruke i osovina tela zauzimaju oblik ćiriličnog slova „ɸ“, označava bes, ljutnju, pretnju ili pak spremnost za verbalni ili neki drugi vid „napada“, kao i potpuno odsustvo mogućnosti vođenja razumnog i korisnog razgovora; ovakav podjednako odbrambeni i napadački neverbalni stav, najčešće se vezuje za komunikaciju sa osobama ženskog pola;

3) ruke koje su spuštene pravo uz telo – označavaju neverbalni napadački položaj, koji je karakterističan za komunikaciju sa muškarcima, a koji su veoma često i nepromišljeno, spremni da krenu u po pravilu bezrazložan verbalni sukob; veoma često, ovakav položaj ruku se može videti i kod osoba koje su pritajeno agresivne i sklone afektivnim reakcijama i čestim sukobima;

4) ruke iza leđa – ukazuju da je najverovatnije u pitanju neka osoba od autoriteta, koja ima jasno izgrađen stav i formirano sopstveno mišljenje; ovakve osobe odlikuje obično racionalnost i trezvenost u razmišljanju, brzo reagovanje u kritičnim situacijama i sposobnost brzog mišljenja i lakog rešavanja problema; često se ovakvo držanje ruku, sreće kod osoba na nekoj „visokoj poziciji“, a koje svojim takvim gestom imaju tendenciju da iskažu da poseduju nadmoć i superiornost u odnosu na druge ljude;

loading...

5) ruke prekrštene na grudima – neverbalni znak odbijanja komunikacije sa sagovornikom ili pak manifestacija izvesne odstupnice i odbrane; osobe koje drže ruke u ovom položaju, najčešće samim gestom pokazuju da nisu zainteresovane za upuštanje u dalje komuniciranje sa drugom osobom, a ukoliko su im pak šake stegnute u pesnice, to je znak spremnosti da se ili verbalno brane ili pak da se iz straha povuku; u pozitivnom kontekstu, ruke ukrštene na grudima, označavaju osobe koje su veoma ozbiljne i koncentrisane na izvršavanje postavljenih problema i zadataka;

6) ruke u takozvanom položaju „samozagrljaja“ – položaj ruku koje su obavijene oko tela (pa osoba izgleda kao da grli samu sebe), karakterističan je neverbalni znak nesigurnih i uplašenih osoba, osoba „željnih“ pažnje ili pak onih ljudi kojima je neophodna uteha, oslonac i podrška;

7) ruke prekrštene iza glave – ukazuju na otvorene i za komunikaciju i dogovor uvek spremne osobe; ovakav položaj ruku je obično odlika, veoma otvorenih i ekstrovertnih osoba, koje nikada nisu pod tenzijom, imaju opuštene stavove i ponašanja u raznim životnim sferama (ali daleko od toga da su u pitanju neozbiljne i neodgovorne osobe);

8) šake u položaju „piramide“ – položaj u kome su šake spojene samo vrhovima prstiju, dok su u svojim bazalnim delovima široko razdvojene, predstavlja neverbalni znak koji je odlika samouverenih osoba, osoba koje su otvorene za svaki vid saradnje i komunikacije i osoba koje se uvek direktno i bez ikakve zadrške „hvataju u koštac“ sa problemima, odnosno nemaju tendenciju da pobegnu od poteškoća na koje naiđu;

9) položaj isprepletanih prstiju šaka – neverbalni je znak veoma nesigurnih i nepouzdanih i nervoznih osoba; sa druge strane, ukoliko se osoba stalno „igra“ prstima šaka, vrti ih, menja položaj i vrstu pokreta – takva odrasla osoba je nestabilna, nestalna i nema kompletno izgrađenu ličnost niti bilo kakav stav u životu, često menja mišljenja, ideje i planove

Govor tela u neverbalnoj komunikaciji i njegovo značenje

Sam način na koji naka osoba stoji ili pak sedi, može jasno da ukaže na njene emocije, na otvorenost/zatvorenost za saradnju ili komunikaciju, ali i na jedan od najbitnijih odnosa u ljudskoj interakciji, a to je sposobnost zavođenja odnosno neverbalna manifestacija privlačnosti između muškarca i žene.

Neki od najčešćih položaja tela i objašnjenje njihovog neverbalnog značenja:

1) sedenje sa prekrštenim rukama i nogama – neverbalna manifestacija zatvorenosti i nezainteresovanosti; odbijanje dalje komunikacije;

2) sedenje sa prekrštenim nogama uz klaćenje „slobodnom“ nogom – osećaj dosade, nezainteresovanosti za sagovornika ili pak temu o kojoj se diskutuje;

3) sedenje sa otvorenim položajem ruku i nogu – naklonost prema sagovorniku i zainteresovanost ili za njega ili za temu o kojoj sediskutuje;

4) uspravan položaj tela i samouveren hod – odraz samopouzdanja, izgrađene ličnosti koja ima čvrste stavove i odlučnost u ostvarivanju ideja i ciljeva;

5) često dodirivanje lica, a naročito kose ili nosa – neverbalni je pokazatelj da osoba nije iskrena u razgovoru, ili da pak nije sigurna u svoje mišljenje ili odluku; ovakve osobe su često veoma sumnjive za svoje sagovornike, jer nemaju jasne stavove, nemaju fluentnost misli i reči i najverovatnije lažu osobe sa kojima komuniciraju i pokušavaju da ih izmanipulišu;

6) pokrivanje usta delom ruke ili pak celom šakom – u zavisnosti od toga, da li se radi o osobi koja sluša sagovornika, ili pak o osobi koja treba da komunicira sa drugima, ova neverbalna manifestacija može da ima različito značenje – ukoliko osoba koja sluša svoje sagovornike, usne u toku razgovora veoma često prekriva prstima ili pak otvorenim šakama, to je znak da nema ni malo poverenja u iskrenost onoga što govori osoba/osobe sa kojima ona komunicira; sa druge strane, ukoliko sama osoba koja vodi razgovor gestikulira na ovaj način, to pokazuje da je u vođenju razgovora u potpunosti neiskrena, da najverovatnije ne želi nikakvu saradnju sa osobama sa kojima komunicira, kao i da joj je razgovor dosadan i da jedva čeka da se isti završi;

7) oslanjanje glave na dlan u toku razgovora – neverbalni znak dosađivanja, nepoverenja i nezainteresovanosti za sagovornika ili pak temu o kojoj se diskutuje;

8) naginjanje glave prema sagovorniku – znak zainteresovanosti, pokazivanja pažnje i odraz interesovanja za temu konverzacije;

9) spuštena glava ili pak okretanje glave u stranu od sagovornika – znak je potpune i očigledne nezainteresovanosti, dosađivanja i željnog iščekivanja završetka, najverovatnije neuspešnog poslovnog poduhvata ili saradnje do koje ponovo neće doći; naginjanjem glave u stranu, sagovornik jasno pokazuje, da muje tema ili osoba sa kojom vodi razgovor u potpunosti dosadna i nezanimljiva;

10) glađenje brade – neverbalni je znak nestrpljivosti, želje za bržom i intenzivnijom reakcijom, a naročito po pitanju donošenja neke poslovne odluke; ovaj neverbalni znak vrlo često može da ukazuje na ishitrene i nepromišljene osobe, koje upravo iz tih razloga veoma često greše u donošenju nekog rešenja ili pak neracionalno postupaju u nekim drugim životnim pitanjima

Zavođenje govorom tela i gestovima

Kako zavode muškarci (odnosno koji su znaci da je muškarac zainteresovan za vas):

– direktnim i značajno dužim kontaktom očima nego što je to uobičajeno, kao i skeniranjem potencijalne partnerke „od glave do pete“ ;

– podizanje jedne obrve – nesvesni je pokušaj proširivanja vidnog polja, kako bi se „predmet interesovanja“ u potpunosti i što bolje osmotrio;

– osmeh koji dovodi do izvijanja uglova usana i produbljivanja „bora smejalica“ (prema mišljenju stručnjaka, iskren osmeh dovodi do produbljivanja bora oko očiju i ne može se lažirati), širenje nozdrva i crvenilo obraza kao posledica ubrzanog rada srca i skoka hormona adrenalina i testosterona;

– „nenamerni“ dodiri; naginjanje glave i pažljivo slušanje onoga što govori osoba za koju je muškarac zainteresovan; okretanje tela, a naročito stopala prema ženi; i neki od znakova izrazite nervoze u njenoj blizini – (nehajni prolazak prstima kroz kosu, popravljanje kragne na košulji, uspravljanje glave i izduživanje vrata);

– držanje na stolu otvorenih dlanova je veoma pouzdan znak iskrene zainteresovanosti; takođe, ukoliko muškarac često dodiruje bradu, to može da znači da upravo donosi odluku da li je potencijalna partnerka vredna njegove pažnje i vremena ili ipak nije

Kako zavode žene (kako na osnovu neverbalnih znakova, znati da je žena zainteresovana za vas):

– kada je žena svojim telom u potpunosti okrenuta prema muškarcu, to je jedan od najsigurnijih znakova da joj se on veoma dopada; takođe, jedan od neverbalnih znakova izrazite privlačnosti, jeste i činjenica da žena veoma često prekršta nogu sa noge, i stopala usmerava prema potencijalnom partneru;

– ukoliko žena sedeći prekrštenih nogu, lagano „njiše“ nogu prema partneru, i pri tome ga nehajno i slučajno dodirne kolenom ili pak „zakači“ stopalom – jedan je od praktično nepogrešivih znakova izrazite privlačnosti;

– težnja da se u društvu, žena što više fizički približi potencijalnom partneru (tj da mu stoji što bliže); potreba stalnog naginjanja tela prema muškarcu prilikom razgovora; veliko interesovanje za teme o kojima on govori i smejanje njegovim šalama i dosetkama;

– otvoreni i dug kontakt očima, sa proširenim zenicama i podignutim obrvama; izduživanje vrata i ispravljanje ramena; zabacivanje kose ili često provlačenje prstiju kroz kosu; uvrtanje pramena kose ili nekog nakita kako bi se prikrila nervoza; iskren i dug osmeh; suptilno otkrivanje i nesvesno dodirivanje vrata, ramena, nadlanica – samo su još neki od znakova da se žena ozbiljno „zagrejala“ i da se trudi da osvoji muškarca

Kontakt očima kao sredstvo neverbalne komunikacije

Ukoliko je kontakt očima iskren i „otvoren“ – najverovatnije su u pitanju iskrene osobe ili osobe koje nemaju nikakve zadnje ili skrivene namere; u kontekstu emocija, široko otvorene oči, uzdignute obrve i dug i direktan kontakt očima, obično su znak iskrene zainteresovanosti za neku osobu suprotnog pola;

Sa druge strane, kada osoba prilikom komunikacije skreće pogled, odnosno izbegava direktan kontakt očima sa svojim sagovornikom – takav neverbalni znak obično ukazuje da osoba nije zainteresovana ili da nije iskrena u pogledu onoga o čemu se raspravlja odnosno onoga što je predmet razgovora; u emotivnom smislu, osoba suprotnog pola koja izbegava vaš pogled, najverovatnije nije ni najmanje zainteresovana za ostvarivanje dubljeg ili prisnijeg emotivnog kontakta, pa je najbolje povući se na vreme;

Iako se smatra da je skretanje i skrivanje pogleda jasan znak laganja, u praksi se pokazalo da je upravo suprotno – osobe koje lažu, da bi izbegle da budu „otkrivene“, održavaju kontakt očima, i nikada ne skreću pogled, jer se na taj način trude, da sagovornika uvere u svoju iskrenost kako bi postigle svoj cilj, pa i u tom smislu treba biti posebno obazriv i obratiti posebnu pažnju

Dodir kao sredstvo neverbalne komunikacije

Dodir kao neverbalni znak, u komunikaciji najčešće služi za pojačavanje ili naglašavanje verbalnih znakova odnosno reči, pa se tako i koristi:

– kada je potrebno dobiti detaljniju informaciju od osobe sa kojom komuniciramo;

– u situacijama kada je potrebno bliže objasniti neku poruku, ideju, želju ili emociju, a koja se rečima ne može u dovoljnoj meri „pojačati“;

– postoje različite vrste dodira, pa je veoma bitno ne preterati u količini dodirivanja ili ne dodirivati nedozvoljene zone na telu – jer se to može veoma lako protumačiti kao napadno ponašanje ili pak seksualno uznemiravanje osoba suprotnog pola;

– najčešći oblik neposrednog dodira je rukovanje, i ono najčešće predstavlja potvrdu nekog postignutog dogovora, upoznavanje ili pak prijateljsko rukovanje osoba koje se duži period nisu videle; smatra se da je u poslovnom smislu čvrst i otresit stisak ruke dobar znak, dok je sa druge strane, ispružena ruka bez ikakvog odlučnog i čvrstog „stezanja“ partnerove šake, loš poslovni znak i može pokvariti prethodni dobar utisak postignut tokom razgovora ili uspostavljen uz pomoć drugih neverbalnih znakova;

– dodirivanje u emotivnom kontekstu, može biti znak da se neka osoba suprotnog pola dopada ili ne dopada drugoj osobi, pa da shodno tome želi ili ne želi da sa njom ostvari bliži kontakt; dodir je jedno od najčešćih neverbalnih sredstava za ostvarivanje prvih emotivnih kontakata, za započinjanje flerta, ali i za kasnije izražavanje dubljih emocija i naklonosti prema eventualnom partneru;

– prilikom dodirivanja, kao jednog od najčešćih sredstava za uspostavljanje neverbalne komunikacije, treba biti posebno obazriv zbog kulturoloških razlika, zbog mogućeg pogrešnog tumačenja kao „napadnosti“ ili prevelikog insistiranja, ili pak kako je već pomenuto, dodir se nekada može protumačiti i kao vid emotivnog ili seksualnog uznemiravanja

Iz tog razloga su osmišljene i takozvane zone ličnog prostora, kojih ima ukupno četiri i koje postavljaju relativno jasnu granicu kako se taj prostor sme koristiti:

1) Intimna zona obuhvata prostor od 45-50 cm – emotivna zona, i tada se ljudi mogu voljno dodirivati, u emotivnom smislu (kao emotivni ili bračni partneri);

2) Lična zona obuhvata prostor od 50-120 cm – zona porodice i prijatelja, obuhvata rukovanje, kao i prijateljske dodire poput zagrljaja, poljubaca, porodičnih izliva emocija;

3) Društveno-poslovna (socijalna) zona obuhvata prostor od 120-300 cm – predstavlja zonu u kojoj se ostvaruju društveni, poslovni i socijalni kontakti;

4) Javna zona obuhvata prostor od preko 3 m – takođe se koristi za poslovne susrete i ostvarivanje društvenih kontakata od značaja

Facijalna ekspresija (izraz lica) kao sredstvo neverbalne komunikacije

Mimika odnosno izraz lica, predstavlja jedno od najverodostojnijih sredstava neverbalne komunikacije, jer se smatra da se svaka emocija na licu može jasno „pročitati“, odnosno da se jedino ovaj neverbalni znak ne može lažirati u kontaktu sa drugom osobom.

Na licu se zahvaljujući pokretima mimičnih mišića, može jasno primetiti većina emocija i promena raspoloženja (iznenađenje, ljutnja, sreća), ali neki stručnjaci smatraju da se strah i tuga, ipak najbolje mogu „videti“ u očima sagovornika.

Kulturološke razlike u neverbalnoj komunikaciji

Jedna od veoma ozbiljnih „zamki“ neverbalne komunikacije, jeste postojanje razlika u tumačenju neverbalnih znakova u različitim kulturama tj kod različitih naroda.

U onoj meri, i kojoj nam sličnosti u neverbalnim znacima mogu biti od pomoći, da se snađemo ukoliko ne poznajemo jezik zemlje u kojoj smo se sticajem okolnosti zadesili, toliko nas ti isti znaci u nekoj drugoj zemlji mogu dovesti u ozbiljne probleme.

Nekoliko primera za snalaženje sa neverbalnom komunikacijom u različitim kulturama:

Kontakt očima – direktni kontakt očima, u Kini se smatra veoma velikim znakom nepoštovanja, tako da svoje kineske domaćine nikada nemojte direktno i dugo gledati u oči; u Japanu se takođe, u razgovoru sa domaćinima, oni veoma retko gledaju direktno u oči, već se najčešće pogled usmerava ili u stranu ili u predeo brade ili vrata; sa druge strane, u zemljama Evrope izostanak kontakta očima se smatra znakom nepoštovanja i velikom uvredom – u Grčkoj je domaćine, obavezno prilikom razgovora gledati direktno u oči, dok je u Švedskoj pored gledanja u oči neophodno održati što duži kontakt kako se domaćini ne bi uvredili; u arapskim zemljama kontakt očima se podrazumeva, a velikim znakom nepoštovanja se smatra nošenje naočara za sunce prilikom razgovora;

Pokreti glave – iako se u velikom broju zemalja za potvrdan odgovor „klima“ glavom, a za odričan se „odmahuje“, u zemljama kakve su Bugarska, Grčka i Indija, odmahivanje glavom je znak za potvrdan odgovor (dakle ono što je „ne“ u našim uslovima, predstavlja „da“ u njihovoj kulturi);

Osmeh – se u SAD-u smatra znakom prijateljstva i pokazateljem dobre volje; sa druge strane u Aziji, ljudi se smeju u situacijama kada su tužni, nesrećni, zbunjeni ili pak uplašeni;

Rukovanje – kao i kod nas, tako se i u zapadnim zemljama, čvrst stisak prilikom rukovanja smatra pokazateljem čvrstog karaktera, odlučnosti i jake volje; u arapskim zemljama muškarci se moraju rukovati veoma nežno i bez stiskanja ruke, a žene nikada prve ne smeju pružiti ruku, naročito muškarcima koji su stranci; u Indiji, žene se nikada ne rukuju sa muškarcima koji nisu iz njihove zemlje, a u ovoj zemlji ni žene koje su zapadnjačke kulture, nikada ne smeju prve da pruže ruku nekom pripadniku indijskog naroda;

Dodir – među muškarcima koji su poreklom iz Latinske Amerike, prisan zagrljaj se smatra u najmanju ruku, u potpunosti uobičajenom pojavom; u Aziji se izbegava bliski dodir tj fizički kontakt, čak i sa srodnicima i prijateljima; u nekim od arapskih zemalja se osobe suprotnog pola ni pod kojim uslovima ne smeju dodirivati u javnosti; u nekim azijskim zemljama, strogo je zabranjeno dodirivanje neke osobe po glavi (pa iz tog razloga, potrebno je posebno voditi računa da slučajno ne „pomilujete“ neko malo dete po glavi, jer može da se desi da dobijete ni malo blagu zatvorsku kaznu); iako se u Japanu muškarci i žene kupaju zajedno, dodirivanje u javnosti japanskih muškaraca i žena je paradoksalno strogo zabranjeno i kažnjivo zakonom.

Sponzorisano:

loading...
Loading...

Ostali čitaju i ovo: