Zdravlje

Parcijalna proteza – postupak, iskustva i cena

U toku života, kod ljudi zubi niču ukupno dva puta, odnosno u takozvane dve denticije – zubi prve denticije ili mlečni zubi (dentes decidui) i zubi druge denticije ili stalni zubi (dentes permanentes).

Mlečni zubi počinju da rastu oko 6.-8. meseca života, i najraniji mlečni zubi su obično donji sekutići; poslednji zubi iz mlečne denticije niču oko 2.-3. godine života i to su takozvani drugi mlečni kutnjaci.

Prvi zub iz stalne denticije raste oko 6.-7. godine života, tačnije pred sam polazak u školu i to je prvi stalni kutnjak; poslednji stalni zubi su umnjaci, koji niču u različitim periodima života (nekada sa 18 godina, a nekada čak i posle 30. godine života).

Kada se stalni zubi zbog različitih bolesti ili patoloških stanja definitivno izgube (sami ispadnu; izvade se sa korenom; ukloni se krunica uz ostavljanje korena koji je zdrav), oni više ne mogu da se obnove odnosno da ponovo porastu, pa se koriste veštačke nadoknade koje mogu biti u vidu implanta; raznih proteza; faseta; ili takozvanih fiksnih nadoknada („zubnih navlaka“; ili pak „zubnih mostova“).

Koje vrste zubnih proteza postoje?

Proteze prema stomatološkoj definiciji, predstavljaju mobilne (pokretne) nadoknade za izgubljene stalne zube, i njihova osnovna odlika je mogućnost i neophodnost redovnog (u smislu svakodnevnog) vađenja i čišćenja, a prema uputstvu izabranog stomatologa.

Osnovna podela proteza je izvršena na osnovu stepena gubitka stalnih zuba (odnosno prema tome da li su izgubljeni samo pojedini zubi u nizu, ili pak postoji potpuna „krezubost“ tj kompletno odsustvo praktično svih stalnih zuba). Prema tome postoje:

– Totalne zubne proteze – koje se stavljaju onim pacijentima koji su ostali bez svih zuba gornje i/ili donje vilice;

– Parcijalne zubne proteze – koje se aplikuju kod onih pacijenata kojima nedostaje više zuba u nizu, a imaju neki od preostalih stalnih zuba za koje se parcijalna proteza može „vezati“ tj fiksirati metalnim kopčama (takozvani attachments) ili žičicama koje su savijene u kukice

Vrste parcijalnih proteza 

Kako bi se obezbedila normalna okluzija zuba (odnosno uspostavio normalan odnos zuba gornje i donje vilice) i time omogućio pravilan zagrižaj i normalna funkcija mastikacije odnosno žvakanja, potrebno je na mesto izgubljenih zuba u nizu staviti jednu od dve vrste parcijalnih proteza:

1) Pločasta ili akrilna parcijalna proteza – koja pored izgubljenih stalnih zuba ima ulogu i u nadoknadi u izvesnom stepenu „potrošene“ vilične kosti, koja je bila izložena negativnim uticajima a zbog odsustva zuba; pločasta parcijalna proteza ima tri osnovna sastavna dela – akrilni (plastični) pločasti deo, a koji se direktno naslanja na odgovarajuću viličnu kost; veštačke zube koji se ugrađuju u pločasti akrilni deo proteze i spone odnosno kopče ili kukice koje služe da protezu vežu za ostale zube koji postoje u vilici; ovakav vid proteze se danas dosta ređe koristi zbog svoje manje „trajnosti“, jer je izgrađen od materijala koji lako puca (akril tj plastika); međutim u nekim manje razvijenim zemljama zbog svoje niže cene u odnosu na drugi tip parcijalnih proteza, ili u odnosu na fiksne nadoknade (odnosno mostove i navlake) i dalje je veoma zastupljen metod u stomatološkoj praksi;

loading...

2) Skeletirana ili wironit (visil) parcijalna proteza – za razliku od prethodno opisane, ima mnogo stabilniji i čvršći metalni „skelet“, a pored toga i deo koji se naslanja na vilicu (a posebno na strukture tvrdog i mekog nepca ili pak na predeo ispod jezika, ako govorimo o protezama za donju vilicu) je značajno manjih dimenzija, pa samim time ne ometa govor, ne otežava žvakanje i što je najvažnije, pacijent nema stalni osećaj prisustva „stranog tela“ u usnoj duplji (pa ima veći komfor, i time veću sigurnost i samopouzdanje);

skeletirane parcijalne proteze se odlikuju i znatno većom stabilnošću u ustima, jer se savremenim metodama u protetici, postiže njihovo povezivanje sa ostalim zubima u gornjoj i/ili donjoj vilici preko takozvanih „izlivenih“ metalnih kopči, a koje obezbeđuju da proteza bude adekvatno fiksirana dok je u ustima, i da pacijent nema strah da ona svakog trenutka može da „ispadne“ iz usne duplje; po pravilu, kopče su „nevidljive“ odnosno ugrađene su u protezu tako da se ne vide spolja (kada se pacijent nasmeje, kada govori), što omogućava da se postigne i najbolji mogući estetski efekat;

3) Valplast (silikonska) parcijalna proteza – je mobilna proteza najnovije generacije, a koja je izrađena od pomenutog valplast-a, a koji je materijal koji na telesnoj temperaturi ima sposobnost da se prilagodi obliku gornje ili donje vilice, i da veoma lepo „naleže“ na mesto gde zubi nedostaju;

valplast parcijalne proteze su estetski veoma prihvatljive i praktično nevidljive spolja, a sa druge strane veoma su komforne za pacijente, jer obezbeđuju lako žvakanje, govor bez palatinalnog ili nazalnog prizvuka, i što je veoma bitno nema pojačanog lučenja pljuvačke (hipersalivacija), zbog iritacije podjezičnoh predela protezom;

pre nego što se nakon čišćenja, valplast proteza vrati u usnu duplju, ona se na kratko vreme potopi u toplu vodu, a kako bi se lakše oblikovala i potom lepo nalegla na pomenute strukture u usnoj duplji;

ovakve proteze su izrađene iz jednog oblika gusto zbijenih najlonskih vlakana, i ne mogu da se polome ili oštete (čak postoji i doživotna garancija proizvođača protiv lomljenja proteza od valplasta)

Kome se preporučuje korišćenje parcijalnih proteza? 

Pored starijih osoba koje su izgubile više stalnih zuba (u nizu), a kako je već u prethodnom delu teksta i napomenuto, parcijalne proteze se mogu upotrebljavati i kod dece počev od uzrasnog doba između 12.-15. godine života, a kako bi se ispravile nepravilnosti u zubnom nizu (krivi zubi; „jašući“ zubi – kada su zubi raspoređeni tako da prelaze tj naležu jedan preko drugog).

Nadoknada izgubljenih zuba upotrebom parcijalnih proteza kod odraslih, obezbeđuje pravilno žvakanje, adekvatnu ishranu i dobro varenje hrane; takođe se u velikoj meri sprečava propadanje koštanog skeleta gornje i donje vilice i atrofične promene na sluznici desni.

Upotreba parcijalnih proteza u dečijem uzrastu, bitna je ne samo za estetski već i za funkcionalni efekat odnosno za obezbeđivanje pravilne okluzije, zagrižaja i same mastikacije; kada se zubi isprave, lakše se održava njihova redovna higijena, čime se prevenira pre svega njihovo brže propadanje zbog nastanka karijesa, ili se pak preveniraju razne infektivne promene na desnima.

Održavanje pravilne higijene parcijalnih proteza 

Na svim pomenutim formama parcijalnih zbnih proteza, ukoliko se one redovno ne održavaju i ne čiste, mogu da se stvore naslage koje su prouzrokovane delovanjem bakterija u usnoj duplji, i koje na neki način predstavljaju ekvivalent zubnom plaku, a koji se stvara na prirodnim zubima.

Iz tog razloga jeveoma važno, da se parcijalne proteze kao mobilne strukture održavaju i čiste svakoga dana, ali nikako običnom pastom i četkicom za zube, jer su u pitanju strukture koje se na taj način mogu lako oštetiti i time im se umanjiti funkcionalnost i skratiti „.životni vek“.

U svim bolje snabdevenim apotekama ili drogerijama, postoje specijalna sredstva za održavanje higijene zubnih proteza – bilo da su u pitanju odgovarajuće tablete, paste, četkice.

Neka od adekvatnih sredstava, a kojima može da se pravilno održava higijena parcijalnih zubnih proteza može da preporuči i sam stomatolog-protetičar, koji je protezu izradio i ugradio.

Cene parcijalnih proteza 

Cene parcijalnih proteza u velikoj meri zavise od toga koliko je zuba potrebno nadoknaditi, koliko je obimna sama stomatološka intervencija, i o kom se konkretnom tipu parcijalne proteze „radi“ (tj koja se od pomenute tri vrste parcijalnih proteza ugrađuje).

Najskuplje su svakako najsavremenije i najotpornije valplast ili silikonske proteze, ali njihova ugradnja u našoj zemlji još uvek nije u dovoljnoj meri zaživela, pa se retko može dobiti i pouzdana informacija o ceni njihove izrade i ugradnje.

Cena parcijalne skeletirane proteze se u zavisnosti od izabrane stomatološke ordinacije, kreće od 350-500 evra (izraženo u dinarskoj protivvrednosti).

Za najjeftinije, ali i najmanje kvalitetne i najmanje trajne parcijalne akrilatne proteze potrebno je izdvojiti u proseku oko 150-300 evra (u dinarskoj protivvrednosti).

Za takozvane intermedijatne proteze – a koje se privremeno stavljaju na mesto gde pacijentima zubi nedostaju, u prelaznom vremenskom periodu odnosno dok se ne izradi definitivna parcijalna proteza (za oko 7-10 dana), cena iznosi oko 150-180 evra (u dinarskoj protivvrednosti).

Ukoliko se proteza oštetila, i neophodna je njena reparacija kod specijaliste stomatologa, okvirna cena ove usluge se kreće od 30-50 evra (u dinarskoj protivvrednosti), i u velikoj meri zavisi od vrste oštećenja, njegove veličine i od toga o kojoj se parcijalnoj protezi tačno radi.

Zaključak 

Veoma je važno naglasiti, da je svrha ovog teksta opšte-informativna, i da se za sve dodatne i detaljnije podatke treba obratiti svom izabranom specijalisti stomatologije ili stomatološke protetike.

Naime, specijalista stomatolog je najmerodavniji da proceni, da li je u datoj situaciji moguće ugraditi fiksnu nadoknadu izgubljenih zuba (krunicu, most) ili pak zubni implant (koji svakako predstavljaju bolja i „prirodnija“ rešenja) ili je neophodna ugradnja zubne proteze (bilo parcijalne bilo totalne).

Ne treba takođe zaboraviti, da ukoliko postoji mogućnost ugradnje „zubnog mosta“ (odnosno kada postoje takozvani „zubi nosači“ koji mogu da premoste prazan prostor), stomatolog će radije da se odluči za takav pristup, i nije potrebno da tako nešto pacijent sam zahteva; ukoliko pak sam specijalista proceni, da je neophodno nedostatak zuba nadoknaditi protezom,pacijent treba da se sa datim predlogom ili složi ili da potraži još neko mišljenje drugog stomatologa ili protetičara.

Vrhunski stručnjaci iz oblasti stomatologije, nikada neće staviti estetiku na prvo mesto, a na račun umanjenja funkcionalnosti bilo fiksnih ili pak mobilnih zubnih nadoknada.

Svaki slučaj je individualan, i zahteva poseban pristup i obradu, tako da je najvažnije u samom startu uspostaviti pravi odnos poverenja između izabranog specijaliste i pacijenta.

Sponzorisano:

loading...
Loading...

Ostali čitaju i ovo: