Zdravlje

Spondiloza vrata i kičme – simptomi, uzrok i lečenje

Generalne činjenice o spondilozi. Reč spondiloza (spondylosis) vodi poreklo od grčke reči za pršljenove (vertebrae).

Spondiloza se odnosi na degenerativne promene u kičmi, kao što su okoštavanje (i stvaranje izraslina na kostima) i degeneracija intervertebralnih diskova između pršljenova.

Spondilozne promene u kičmi se često nazivaju osteoartritisom. Na primer, fraza “spondiloza lumbalne kičme” znači degenerativne promene kao što su osteoartritis zglobova pršljenova i degeneracija intervertebralnih diskova u donjem delu leđa.

Spondiloza se može pojaviti na cervikalnom ili vratnom delu kičme (vrat), torakalnom ili grudnom delu kičme (gornji i srednji deo leđa) ili na lumbalnom delu kičme (donji deo leđa). Lumbalna spondiloza i cervikalna spondiloza se najčešće pojavljuju.

Torakalna ili grudna spondiloza često ne uzrokuje simptome.

Lumbosakralna spondiloza je spondiloza koja podjednako zahvata i pogađa lumbalni i sakralni deo kičme (ispod lumbalnog dela kičme i u srednjoj liniji između zadnjice).

Višestruka spondiloza znači da ove promene utiču na više pršljenova u kičmi.

Postoji nekoliko medicinskih izraza koji zvuče slično i često se mešaju sa spondilozom, a uključuju sledeće:

  • spondilitis (spondylitis) je upala jednog ili više pršljenova, kao što se dešava kod ankiloznog spondilitisa, zapaljenske forme artritisa kičme; ovo je potpuno drugačiji proces od spondiloze, jer je spondiloza degenerativna, a spondilitis je zapaljenski;
  • spondiloliza (spondylolysis) je nepotpun razvoj i formiranje vezivnog dela pršljena (pars interarticularis); ovaj defekt predisponira spondilolistezu zbog nestabilnosti kičme;
  • spondilolisteza je pomeranje ili izmeštanje (napred i nazad) tela pršljena u odnosu na susedni pršljen; na primer anteriorna spondilolisteza pršljena L4 na L5 znači da je četvrti lumbalni pršljen iskliznuo unapred na peti lumbalni pršljen; kao rezultat – kičma nije u liniji;
  • spondiloza deformans je rast priraslica (osteofita) ili okoštavanja oko degenerativnog intervertebralnog diska u kičmi;
  • spinalna stenoza je suženje kičmenog kanala; ovo suženje kičmenog kanala limitira prostor za kičmenu moždinu i nerve; pritisak na kičmenu moždinu i nerve zbog ograničenog prostora može izazvati simptome kao što su bol, utrnulost i peckanje;
  • išijas je bol koji pogađa išijasni nerv koji se kreće od niskog dela leđa do zadnjice i noge na jednoj ili na obe strane; išijas se obično pojavljuje kada diskus hernija pritisne ovaj nerv; išijas je specifični tip radikulopatije (kompresije ili iritacije nerva koji napušta kičmeni stub); išijas može biti povezan sa spondilozom zbog degenerativnih promena u kičmi koje prethode diskus herniji i posledično kompresiji nerva.

Koji su uzroci i faktori rizika kod spondiloze?

Spondiloza je fenomen starenja. Sa godinama, kosti i ligamenti u kičmi se troše što dovodi do okoštavanja (osteoartritisa). Takođe, intervertebralni diskovi se degenerišu i slabe, što može voditi do diskus hernije.

Spondiloza je česta pojava. Simptomi se najpre javljaju između 20 i 50 godina starosti. Preko 80% ljudi preko 40 godina starosti imaju dokaze spondiloze na svojim rendgenskim snimcima. Stopa javljanja spondiloze je delimično vezana za genetsku predispoziciju, kao i za medicinsku istoriju povreda.

Genetika je još jedan faktor rizika za spondilozu. Ako više ljudi u porodici ima spondilozu, verovatno će biti i veća genetska predispozicija za javljanje spondiloze.

Povreda kičme takođe predstavlja faktor rizika za javljanje spondiloze. Povrede mogu izazvati diskus herniju.

Takođe, osteoartritis je viđeniji da se razvije kod povređenih zglobova, uključujući zglobove u kičmi. Naravno, da bi se na ovaj način razvile povrede, potrebne su godine.

loading...

Koji lekari specijaliste tretiraju spondilozu?

Mnogi lekari specijaliste tretiraju spondilozu uključujući interniste, lekare opšte prakse, reumatologe, neurologe, neurohirurge, ortopede. Dosta pomažu i fizioterapeuti i kiropraktičari.

Koji su generalni simptomi i znaci spondiloze?

Mnogi ljudi sa spondilozom na rendgenskom snimku nemaju nikakve pokazatelje. U stvari, lumbalna spondiloza je prisutna kod 27-37% ljudi bez simptoma. Kod nekih ljudi spondiloza uzrokuje bol u leđima i vratu zbog nervne kompresije (zategnutih nerava).

Uklješteni nervi u vratu mogu izazvati bol u vratu, ramenima i glavobolju. Nervna kompresija je uzrokovana iskakanjem diskova i izraslinama na kostima, što uzrokuje sužavanje prolaza gde korenovi nerava napuštaju kičmeni kanal. Iako oni nisu dovoljno veliki da bi direktno priklještili nerv, diskovi koji su iskočili mogu izazvati lokalnu upalu, kao i osetljivost nerava što vodi do povećanja bola. Ako su nervi ili krvni sudovi podstaknuti da se šire zbog pritiska, to može rezultirati bolom.

Karakteristišni nalazi spondiloze mogu se videti na rendgenskim snimcima. Ovi nalazi sadrže smanjenje prostora diska, formiranje koštanih izraslina na gornjim i donjim delovima pršljenova i depozite kalcijuma gde je pršljen pogođen degenerativnom upalom.

Simptomi spondiloze uključuju lokalizovan bol u području gde se spondiloza dešava, a obično je to u vratu ili na leđima. Spondiloza u vratnom delu kičme može izazivati glavobolje. Međutim, kontoverzno je da blaga spondiloza, kao što je ona izazvana koštanim izraslinama ili iskačućim diskom koji pritiska nerve, izazivaju bol u leđima. To je zbog toga što većina sredovečnih i starijih ljudi imaju abnormalne nalaze na rendgenu spondiloze, čak i kada uopšte nemaju bolove i simptome. Stoga, drugi faktori mogu doprinositi bolovima u leđima.

Ako diskus hernija od spondiloze izaziva uklještenje nerva, bol može da pogađa udove. Na primer, velika hernijacija diska u lumbalnom delu kičme izaziva nervnu kompresiju i izaziva bol koji polazi od leđa, a zatim se širi ka nogama.

Ovo se zove radikulopatija. Kada je išijasni nerv, koji ide od donjih leđa dole do noge i stopala, pogođen, to se zove išijas. Radikulopatija i išijas obično izazivaju utrnulost i trnce u ekstremitetima. Bol u leđima usled izmeštenog diska se tipično pogoršava ako se dugo stoji, sedi ili tokom čestog savijanja, a poboljšava se kada se redovno menjaju položaji i kada se redovno šeta.

Bol u leđima zbog osteoartritisa fasetnih zglobova je obično još gori kada se hoda ili stoji, a do olakšanja dolazi kada se osoba savija ka napred. Simptomi utrnulosti i peckanja mogu se osetiti i kada je nerv uklješten. Ako je nerv teško uklješten, slabost pogođenog ekstremiteta se može pojaviti. Ako se diskus hernija dogodi preko kičmene moždine i pritisne je to može dovesti do povrede kičmene moždine (mijelopatija).

Spondiloza sa mijelopatijom se odnosi na spondilozu bez bilo kakve povrede kičmene moždine. Simptomi mijelopatije uključuju utrnulost, trnce i peckanje i slabost. Na primer, velika diskus hernija u cervikalnom delu kičme može izazvati cervikalnu mijelopatiju ako je dovoljno velika da pritisne kičmenu moždinu, a rezultati su simptomi utrnulosti, peckanja i slabosti u rukama i eventualno u nogama.

Spondiloza vrata – cervikalna spondiloza

Vratna ili cervikalna spondiloza, poznata i kao cervikalni osteoartritis ili vratni artitis je često prisutno medicinsko stanje naročito među osobama u godinama. Ova bolest pogađa zglobove i diskove u vratu. Razvija se tako što se kosti i hrskavica u vratnom delu kičme taru i habaju. Bez obzira što je ovo medicinsko stanje uglavnom povezano sa starenjem, može da se dogodi da ima i druge uzročne faktore.

Kod nekih ljudi ovakvo medicinsko stanje dovede do teških i hroničnih bolova i ukočenosti, ali postoje i ljudi koji, bez obzira na prisutnu bolest, uspevaju da obavljaju sve svoje obaveze, aktivnosti i pokrete.

Cervikalna spondiloza je uobičajeno degenerativno stanje cervikalnog (vratnog) dela kičme. Najverovatnije je izazvano promenama vezanim za starenje koje se dešavaju u intervertebralnim diskovima. Simptomi uključuju bol u vratu, ramenima i glavobolju, potom radikularne simptome i cervikalnu spondilotičnu mijelopatiju. Kako dolazi do degeneracije diska, mehanički stresovi rezultiraju osteofitnim izraslinama koje se stvaraju duž ventralnog aspekta kičmenog kanala.

Često se pojavljuju i povezana stanja degenerativnih promena u fasetnim zglobovima, hipertrofije ligamenta flavuma i osifikacija zadnjeg longitudinalnog ligamenta. Na sve to, povremeno se pojavljuje i uključenost struktura koje su veoma osetljive na bol, a to su nervi i kičmena moždina. Zahvaljujući tome, dolazi do različitih kliničkih sindroma. Spondilotične promene se obično primećuju i opserviraju kod starih ljudi. Međutim, veoma mali procenat pacijenata sa radiografskim dokazima cervikalne spondiloze su simptomatični.

Lečenje je obično konzervativno, a najčešće korišćeni tretmani su nesteroidni antiinflamatorni lekovi, fizikalni modaliteti i promena načina života. Mnogi modaliteti lečenja cervikalne spondiloze nisu još uvek podvrgnuti rigoroznim, kontrolisanim procesima i ispitivanjima. Hirurško lečenje se savetuje onim pacijentima koji imaju nepodnošljive bolove, progresivne simptome ili slabost i koji ne reaguju na tradicionalnu terapiju.

Cervikalna spondiloza je rezultat degeneracije diska. Kako disk stari, on se fragmentira, gubi vlažnost i dolazi do kolapsa. Inicijalno, ceo ovaj proces započinje u pulpusu nukleusa, pa dalje vodi do toga da se centralne kružne lamele izvrnu ka unutra dok se spoljašnji koncentrični krugovi annulus fibrosis izboče na spolja. Sve ovo dovodi do povećanog mehaničkog stresa hrskavičavog i ravnog vertebralnog tela.

Nakon toga se pojavljuju koštane formacije koje se razvijaju duž ventralnog aspekta kičmenog kanala, a u nekim slučajevima upadaju i u nervno tkivo.

Cervikalna spondiloza je poznata i kao artritis vrata ili degenerativni osteoartritis. Najčešće se javlja kod muškaraca i žena koji su stariji od 40 godina, a sa godinama se stanje pogoršava. Muškarci ga obično razvijaju u ranijem uzrastu nego žene.

Blaži oblici cervikalne spondiloze su jedan od najčešćih uzroka bolova i ukočenosti u vratu.

Kako lečiti spondilozu u vratu?

U većini slučajeva, spondiloza u vratu se pojavljuje bez simptoma. Kada se pojave simptomi, oni imaju tendenciju da prođu sami od sebe tokom vremena, čak i bez tretmana i lečenja.

Međutim, dostupni su i neki tretmani koji mogu pomoći u smanjenju simptoma. Da bi se ublažio bol, većina ljudi može da koristi lekove koji se uzimaju bez recepta. Nesteroidni antiinflamatorni lekovi, kao što su ibuprofen ili naproksen, mogu pomoći.

Pacijenti sa astmom, oboljenjem jetre, bolestima bubrega, srčanim oboljenjima, hipertenzijom ili istorijom stomačnih problema ne treba da uzimaju ove lekove. Za teške bolove, doktor može da prepiše druge analgetike.

Mišićni relaksanti su korisni ako pacijent ima grčeve u vratu, tokom kojih se mišići vrata naglo zatežu. Ciklobenzaprin ili slični mišićni relaksanti mogu biti prepisani.

Amitriptilin je lek koji se normalno koristi za lečenje depresije, ali ponekad se može prepisati i za neprekidan bol koji ne odgovara na druge vrste tretmana.

Steroidna injekcija ubrizgana direktno u vrat može pomoći kod vrlo jakih i teških bolova.

Fizikalna terapija takođe pomaže u ublažavanju simptoma.

Hirurška operacija

U nekim slučajevima, simptomi bola i ukočenosti nastavljaju da se pogoršavaju i dolazi do neuroloških problema.

Tada se može ponuditi hirurška operacija za lečenje bolova koji se šire i na ekstremitete ili koji su toliko uporni da dovode do gubitka oseta, slabosti mišića, pa čak i do gubitka funkcije kontrole crevnog pražnjenja.

Ako MRI rezultati pokažu da postoji kompresija nervnog korena ili pritisak na kičmenu moždinu, pacijentu operacija može doneti olakšanje. Hirurg može ukloniti neke osteofite i delove diskova koji pritiskaju spinalne nerve ili kičmenu moždinu.

Lumbalna spondiloza ili spondiloza kičme

Lumbalna spondiloza je degenerativno stanje koje se postepeno razvija tokom vremena i češće je kod starijih osoba. Ovo stanje se može nazvati i osteoartritisom kičme. Pojavljuje se zbog habanja kostiju koje se javlja tokom normalnog svakodnevnog kretanja. Lumbalni deo kičme je sastavljen od struktura i delova koji liče na diskove i koji su podmazani gelstom masom koja se nalazi između njih.

Svrha ovih sekcija je da promovišu fleksibilnost i da apsorbuju opterećenja koja se primenjuju na lumbalne pršljenove. Degeneracija ovih područja uzrokuje gubitak elastičnosti i dovodi do tendencije da oni budu razglavljeni ili oštećeni. Ako je došlo do ovakve vrste oštećenja, to bi moglo dovesti do stanja pod nazivom prolapsa diska, diskus hernija ili iskliznuti disk – čest oblik lumbalne spondiloze.

Uzroci i faktori rizika za spondilozu kičme

Biti degenerativan znači da je to povezano sa starenjem i godinama koje prolaze. Uticaji manjih trauma koje se događaju u toku nečijeg života mogu akumulirati dok se jednog dana ne pojave simptomi spondiloze kičme. U nastavku su razni uzroci i faktori rizika ovog stanja.

Starenje. Najčešći uzrok, kako vreme prolazi i kako starimo, jesu promene na kostima kičme. Nažalost, ovo obično znači da je bolest progresivna i nepovratna. Onaj ko ima više od 40 godina je u većem riziku za lumbalnu spondilozu.

Abnormalni spinalni pokret. Često prekomerno korišćenje kičme tokom sportskih ili drugih fizičkih aktivnosti mogu dodati povećane količine stresa na lumbalne pršljenove, što dovodi do povreda.

Genetika. Oni koji su genetski predisponirani na slabe kosti i ligamente mogu biti u većem riziku od povreda lumbalnog dela kičme.

Životni stil i navike. Određeni životni stil i navike pogađaju integritet kostiju. Pušenje, na primer, smanjuje količinu tečnosti u vašim diskovima, koja im je potrebna da bi pravilno apsorbovali udare.

Gojaznost. Višak kilograma stavlja dodatni teret na zglobove lumbalne regije, pojačavajući habanje i trenje lumbalnih zglobova.

Dugo sedenje. Dugačkim periodima sedenja vrši se pritisak na lumbalne pršljenove.

Simptomi spondiloze kičme

Smatra se da 37% pacijenata koji pate od lumbalne spondiloze uopšte nema simptome. Ali kada se simptomi pojave, oni se mogu predstaviti u vidu rastućeg bola koji se kreće od blagog do teškog. Isprva se simptomi pokazuju kao ukočenost izjutra koja traje duže od pola sata. Dodatni simptomi mogu uključivati:

  • lokalizovani bol;
  • bol nakon produženog sedenja;
  • bol koji se pogoršava nakon ponavljajućih pokreta;
  • spazmi u mišićima;
  • regionalna osetljivost;
  • trnjenje, utrnulost u udovima;
  • slabost pogođenog ekstremiteta zbog moguće kompresije nerva.

Lečenje spondiloze kičme

Ako imate hroničan bol u donjem delu leđa to može izazvati niz neprijatnosti i poteškoća dok stojite ili čak sedite, tako da se većina opcija lečenja fokusira na oslobađanje i olakšanje ovog aspekta lumbalne spondiloze.

U slučajevima teških prolapsi diska, hirurška operacija se mora preduzeti. Generalno, većina slučajeva spondiloze može da se tretira uz pomoć:

  • joge;
  • kiropraktike;
  • fizikalne terapije;
  • antiinflamatornih lekova i lekova protiv bolova;

Sponzorisano:

loading...
Loading...

Ostali čitaju i ovo: