Zdravlje

Policistični jajnici, Sindrom policističnih jajnika – simptomi, uzrok i lečenje

Sindrom policističnih jajnika (PCOS/Polycystic Ovary Syndrome) je poremećaj, odnosno stanje koje pogađa oko 12-18% žena u reproduktivnom razdoblju života i oko 21% žena u grupama koje imaju veći rizik za razvijanje ovog fenomena.

PCOS se smatra jednim od najzastupljenijih hormonskih poremećaja kod žena i često se dešava da dugo vremena stanje ne bude prepoznato.

Način na koji se sindrom ispoljava kod različitih individua u velikoj meri varira. Iako postoje znaci i simptomi koji su tipični za ovaj problem, ne postoji garancija da će se svi ispoljiti kod nekoga ili ne.

Dok neke žene koje imaju sindrom policističnih jajnika osećaju tek blage ili gotovo nikakve tegobe, drugima ovaj poremaćaj može znatno uticati na kvalitet života.

Šta je sindrom policističnih jajnika?

Sindrom policističnih jajnika je hormonski poremećaj za koji je karakteristična preterana produkcija androgena testosterona, praćena nepravilnostima u odvijanju menstrualnog ciklusa, jer se ovulacija ne odvija regularno, te uvećanjem jajnika na kojima se razvija veliki broj malenih cisti – to su policistični jajnici.

U zavisnosti od toga koliko je poremaćaj uznapredovao i kako se razvija kod nekoga, manifestovaće se i sami simtomi. Kod žena koje imaju teži oblik PCOS dolazi i do većih poremećaja ciklusa, do izrazito visoke produkcije androgena, nastanka masnih naslaga i otpornosti na insulin. U takvim slučajevima postoji veći rizik za komplikacije, poput oboljevanja od dijabetesa i kardiovaskularnih bolesti. Kod žena koje imaju blaži oblik, rizik je manji i one uglavnom vode sasvim normalan život.

Sindrom policističnih jajnika je često zapažen u okviru porodice, što ukazuje na mogućnost da je ovaj poremećaj na neki način povezan sa nasleđem i genima.

Međutim, veliki broj faktora utiče na mogućnost nastanka ovog sindroma. Način života, ishrana, vežbanje i drugi faktori mogu da utiču na ozbiljnost samog stanja. Posebno se naglašava rizik kod osoba sa prekomernom telesnom težinom, zbog koje dolazi i do većih nepravilnosti kako u pogledu metaboličkog sistema, tako i hormonalne ravnoteže organizma.

PCOS može imati posledice po zdravlje žene i povećati rizik za nastanak neplodnosti, komplikacije vezane za trudnoću i porođaj, za razvoj ozbiljnih bolesti poput dijabetesa i bolesti srca. Dijagnostika sindroma policističnih jajnika može da bude komplikovana, budući da postoje razna druga stanja koja se ispoljavaju sličnim simptomima.

Postavljanje dijagnoze uglavnom zavisi od načina ispoljavanja; ono se zasniva na uočavanju problema vezanih za ovulaciju, problema vezanih za prekomernu proizvodnju androgena i prisustva policističnih jajnika. U postavljanju dijagnoze se teži da se eliminišu drugi mogući uzroci koji imitiraju ovaj sindrom.

UZROCI SINDROMA POLICISTIČNIH JAJNIKA

Pravi uzrok za nastanak sindroma policističnih jajnika nije sasvim poznat lekarima, mada postoje pretpostavke da se ovo stanje može povezati sa porodičnom istorijom takvog poremećaja, sa rezistencijom na insulin i sa faktorima okruženja i životnog stila.

Međutim, ponekad nije jasno ni koja od ovih stanja izazivaju PCOS i dešava se da se sindrom uoči kod žena koje vode računa o svom telu i zdravlju, pravilno se hrane, pa čak nemaju ni bliski nasledni faktor koji bi mogao objasniti nastanak sindroma.

Takođe, često se poremećaj ne opaža sve dok ne dođe do poremećeja ciklusa; kod takvih žena nema očitih fizičkih promena poput gojenja ili drugih simptoma o kojima ćemo govoriti u nastavku.

  • Pravi uzrok PCOS nije poznat, ali se poremećaj može pripisati naslednom faktoru, porodičnoj istoriji i drugim zdravstvenim stanjima;

Zašto onda dolazi do PCOS? Iako pravi uzrok često nije jasan, postoje stanja i uslovi koji se mogu povezati sa nastankom sindroma. Ukoliko se sumnja da žena ima poremećaj policističnih jajnika, obično se razmatraju sledeći faktori koji mogu da predstavljaju moguće uzročnike stanja ili da pogoršaju već prisutan poremećaj. Ovo su mogući uzroci PCOS.

loading...

Porodična istorija – Medicinske studije pokazuju da žene čije najbliže srodnice (majke i sestre) imaju sindrom policističnih jajnika, imaju čak 50% veći rizik da i kod njih dođe do nastanka ovog poremećaja. Takođe, druga zdravstvena stanja koja se mogu nasleđivati utiču na eventualni nastanak PCOS kod pojedinih osoba; dijabetes tipa 2, koji je takođe jedno od čestih porodičnih oboljenja, učestaliji je i u porodicama u kojima je prisutan PCOS. Ne postoji jasan genetski faktor koji doprinosi razvoju sindroma policističnih jajnika, već je reč o kompleksnoj povezanosti koja uključuje različite gene, a ne izolovani gen koji bi mogao biti krivac za pokretanje PCOS.

Rezistencija na insulin – Jedna od glavnih uloga insulina u ljudskom organizmu jeste da održava nivo glukoze u krvi na normalnom, zdravom nivou i spreči njen porast nakon unošenja hrane. Ukolko je osoba rezistentna na insulin, to znači da njeno telo ne iskorišćava dostupni insulin u organizmu na efektivan način i zato nivo glukoze u krvi ne može da bude stabilan. Kada insulin ne radi kako treba, telo proizvodi još više tog hormona. Kada je i nivo insulina povišen, to dalje uzrokuje povećanu produkciju drugih hormona, odnosno androgena kakav je testosteron (on se proizvodi u jajnicima). Usled povećane produkcije testosterona, dolazi do razvoja nekih od simptoma PCOS, kao što su akne, maljavost, izostanak ovulacije i nepravilnost ciklusa.

  • Povećan nivo insulina izaziva porast glukoze u krvi, a neefikasnost funkcija insulina povećanu produkciju datog hormona i preterano lučenje androgena, kakav je testosteron;
  • Rezistencija na insulin je prisutna kod 80% žena kod kojih je dijagnostifikovan PCOS, što dalje doprinosi povećanom riziku za razvoj dijabetesa i kardiovaskularnih oboljenja;
  • Rezistencija na insulin je nekim delom uzrokovana načinom života i lošim navikama u ishrani, pre svega u smislu prisustva viška kilograma;

Rezistencija na insulin se delom stiče lošim životnim navikama, posebno u pogledu nedovoljne fizičke aktiovnosti i gomilanja kilograma. Žene koje imaju sindrom policističnih jajnika i koje imaju višak kilograma imaju pomenuti oblik otpornosti na insulin, dok žene koje nemaju višak kilograma mogu imati rezistenciju na insulin koja je uzrokovana genetskim faktorom, nezavisno od gojaznosti; takođe, žene koje imaju prekomernu kilažu i PCOS mogu imati pomenutu drugu formu rezistencije.

Dakle, rezistencija na insulin povezana je sa PCOS, a nastaje zbog sledećih faktora.

  • Insulinska rezistencija uzrokovana genetskim faktorom;
  • Insulinska rezistencija uzrokovana prekomernom kilažom (usled nezdrave ishrane i neaktivnosti);
  • Insulinska rezistencija usled kombinacije ovih faktora;

Telesna težina i životni stil – Žene koje imaju povećanu telesnu težinu imaju veći rizik da se kod njih razvije sindrom policističnih jajnika, zato što je sam PCOS često povezan sa nepravilnim funkcijama insulina, do kojih dolazi usled poremećaja u iskorišćavanju ovog hormona, odnosno insulinske rezistencije. Prekomerna telesna težina pogoršava insulinsku rezistenciju i simptome PCOS. Neke žene koje imaju sindrom policističnih jajnika, ali i normalnu telesnu težinu, kažu da nemaju nikakve propratne simtome poremećaja (poput neredovnog ciklusa, pojave akni i drugih simptoma) sve dok je njihova težina normalna; kada dobiju na kilaži, dolazi i do pojave simptoma PCOS. Međutim, isto tako postoje žene koje imaju zdravu telesnu težinu i vode računa o zdravlju i ishrani, ali imaju neke od simptoma poremećaja.

  • Zdrav način života koji uključuje balansiranu ishranu bogatu potrebnim nutrijentima i redovnu fizičku aktivnost može da smanji rizik za nastanak PCOS i pomogne u tretmanu prisutnog premećeja, ali nije garancija da do njega neće doći;

SIMPTOMI SINDROMA POLICISTIČNIH JAJNIKA

Većina simptoma koji se javljaju usled sindroma policističnih jajnika nastaje zbog poremećaja u produkciji androgena, odnosno zbog povećane koncentracije ovih hormona u organizmu pacijentkinja (to stanje se naziva hiperandrogenizam), ali, kao što smo pomenuli, ne moraju sve žene sa PCOS da imaju takve simptome. Androgeni se takođe nazivaju ‘muškim’ hormonima i najvažniji od njih je testosteron. Iako ih zovemo ‘muški’, androgene normalno i regularno proizvodi i žensko telo.

  • Telo svake žene proizvodi male količine androgena u tkivima jajnika i adrenalnih žlezda. Kada je proizvodnja androgena prekomerna, to utiče na žensko reproduktivno zdravlje, odnosno sprečava ovulaciju i remeti normalan menstrualni ciklus;

Simptomi PCOS variraju u načinu i intenzitetu ispoljavanja, od žene do žene. kod nekih žena oni su jako izraženi, kod nekih se na poremećaj posumnja tek prilikom pregleda i kada menstruacija počne da izostaje ili da biva neredovna i neregularna.

Simptomi mogu da utiču na razne aspekte ženskog zdravlja i organizma, uključujući menstruaciju i plodnost, mentalno i emocionalno zdravlje, mogu da utiču na san, te na izgled kože i kose. Ovo su mogući simptomi PCOS.

Menstruacija i plodnost

  • Izostanak menstruacije ili menstruacije koje su neredovne, neregularne, preobilne;
  • Prisustvo nezrelih jajašaca bez normalne ovulacije;
  • Formiranje mnogostrukih cisti na jajnicima;
  • Teškoće kod ostajanja u drugom stanju;

Mentalno stanje i san

  • Česte promene raspoloženja, osetljivost;
  • Depresija i anksioznost;
  • Nervoza, loše raspoloženje;
  • Poremećaj apneje tokom sna, kada u toku disanja dolazi do predugih pauza;

Kosa i koža

  • Preterana maljavost lica i/ili tela (hirsutizam);
  • Pojava akni na licu i/ili telu;
  • Gubitak kose (alopecija);
  • Pojava tamnih pečata po koži (akantoza);

Poremećaji menstrualnog ciklusa kod PCOS

Iako neke žene koje imaju sindrom policističnih jajnika imaju sasvim uredne menstrualne cikluse, povećena produkcija androgena i insulina može da poremeti mesečni ciklus ovulacije i same menstruacije.

Ovulacija je deo ciklusa u kome se jajašca oslobađaju iz jajnika i to se dešava svakog meseca u redovnom ciklusu; usled poremećaja u koncentracijama ovih hormona dolazi do izostanka ovulacije i do drugih poremećaja u odvijanju samog ciklusa. Kod PCOS se često dešava da menstruacije postanu neredovne i nepravilne ili da potpuno prestanu.

  • Prosečan idealan menstrualni ciklus traje 28 dana, sa jednom ovulacijom, ali se svaki ciklus u trajanju između 21 i 35 dana i dalje smatra normalnim;

Nepravilan menstrualni ciklus podrazumeva da žena ima osam ili manje menstruacija tokom jedne godine i da sam menstrualni ciklus traje duže od 35 dana. Kako se ciklus produžava, tako ovulacije mogu potpuno da prestanu da se odvijaju ili da se javljaju samo povremeno. Kod nekih žena sa sindromnom policističnih jajnika dolazi i do poremećaja menstrualnog krvarenja u vidu preteranog krvarenja ili previše oskudne menstruacije.

Preterana maljavost kod PCOS

Hirsutizam podrazumeva da dolazi do pojave preterane dlakavosti, odnosno rasta dlaka na licu i telu, nastalog zbog prevelike produkcije androgena. Androgeni stimulišu folikule dlaka na rast i razvoj. Dlake koje izbijaju usled ovog poremećaja su deblje i tamnije nego uobičajeno. Obično do porasta maljavosti dolazi na delovima tela koji su tipični za mušku populaciju, kao što su brada, područje iznad gornje usne, oko bradavica, deo donjeg stomaka, grudi i butine.

  • Oko 60% žena sa sindromom policističnih jajnika ima hirsutizam, a više su pogođene žene sa PCOS koje pripadaju etničkim grupama čija je dlaka prirodno tamnija (na primer, žene iz južnoazijskih krajeva i sa Mediterana);

Alopecija i akne kod PCOS

Kod nekih žena koje imaju sindrom policističnih jajnika dolazi do stanjivanja i proređivanja kose, te i opadanja vlasi, usled povišenog nivoa androgena. Opadanje i stanjivanje se odvija po ‘muškoj’ šemi alopecije, odnosno kosa se povlači na prednjoj liniji glave i na samom vrhu skalpa, kao kada muškarci počinju da ćelave.

Povećana produkcija androgena može imati još jednu neugodnu posledicu, a to je podsticanje rada masnih žlezda u tkivu kože, što dovodi do nastanka akni i mašćenja kože. Akne su pojava koja je tipična za adolescentsku populaciju, ali mlade odrasle žene sa sindromom policističnih jajnika mogu imati veoma izražen problem vezan za pojavu akni.

Problemi vezani za fertilitet

Visok nivo androgena i visok insulin mogu da utiču na menstrualni ciklus i da zaustave normalno odvijanje ovulacije, to jest da spreče otpuštanje zrelog jajašca iz jajnika. Ovulacija može potpuno da prestane ili da postane neredovna. Ovakvo stanje otežava ženama koje imaju sindrom policističnih jajnika da začnu prirodnim putem, a takođe povećava i rizik za pobačaj kod nekih pacijentkinja.

Ipak, to ne znači da su (sve) žene koje imaju sindrom policističnih jajnika neplodne.

  • Mnoge žene koje imaju sindrom policističnih jajnika rodile su decu bez ikakve potrebe za medicinskim tretmanom infertiliteta, dok su druge uspele da zatrudne uz adekvatnu medicinsku asistenciju;

Jedan od faktora koji svakako utiče na plodnost i na sindrom policističnih jajnika jeste gojaznost. Zbog toga je veoma važno da se održava zdrava telesna težina i da se spreči dobijanje viška kilograma. Redovna fizička aktivnost i zdrava ishrana su najbolji ‘lek’ u tom smislu.

Za žene koje imaju višak kilograma, pokazalo se da mršavljenje u velikoj meri povećava šanse za normalno začeće; gubitak od samo 5% kilaže pospešuje plodnost, kako pokazuju medicinske studije.

Psihološki efekti PCOS

Depresija i anksioznost su česti problemi vezani za sindrom policističnih jajnika. U proseku, oko 29% žena sa PCOS pati od depresije, što nije zanemarljivo kada se uporedi sa oko 5% depresivnih žena u ukupnoj populaciji. Još veći broj žena koje imaju sindrom policističnih jajnika pati od anksioznosti i to čak 57%, takođe značajno više od 18% žena u opštoj populaciji.

Pretpostavlja se da postoji veza između poremećaja hormona karakterističnih za PCOS, ali ovo polje nije još uvek dovoljno istraženo; još uvek nije savim jasno kakav je mehanizam koji povezuje delovanje hormona i mentalno blagostanje kod žena koje imaju sindrom policističnih jajnika.

Simptomi koji prate PCOS, kao što su promene u kilaži, pojava akni i preterane maljavosti i tegobe vezane za plodnost mogu u velikoj meri da utiču na mentalno i emotivno stanje pacijentkinja sa PCOS. Žene koje imaju izražene simptome imaju problema sa samopouzdanjem, doživljajem sebe, sa seksualnošću i ženstvenošću. Takvi faktori utiču na nivo depresije i anksioznosti.

Problemi vezani za fertilitet su verovatno najstresniji, posebno ukoliko su prisutni duže vreme, a planira se trudnoća. Kasno postavljanje dijagnoze PCOS i problemi sa kilažom često dovode do toga da se žene osećaju obeshrabreno i bespomoćno, što ih zatvara u začarani krug i otežava preuzimanje kontrole nad sopstvenim zdravljem i praktikovanjem zdravih životnih navika.

LEČENJE SINDROMA POLICISTIČNIH JAJNIKA

Sindrom policističnih jajnika se tretira na različite načine i uključuje široki spektar mogućih pristupa, počev od promena navika u životnom stilu, uvođenja adekvatne dijete i redovne fizičke aktivnosti, pa do lečenja uz pomoć konvencionalne medicine i komplementarnih terapija. Sindrom PCOS se može kontrolisati na razne načine, što zavisi od simptoma kojima se ispoljava, kao i drugih stanja vezanih za sam nastanak sindroma kod pojedinih žena.

U nastavku govorimo o mogućim pristupima u tretmanu sindroma policističnih jajnika. Ključni faktori za uspešnu kontrolu i tretman PCOS uključuju;

  • Razumevanje uzroka nastanka i efekata koje PCOS ima na telo pacijentkinje;
  • Zdrav pristup ishrani i navikama u fizičkoj aktivnosti;
  • Adekvatna medicinska terapija;

Zdrav život i kontrola PCOS

Zdrave životne navike su preduslov za zdrav organizam i predstavljaju ključni faktor za uspešno kontrolisanje i regulisanje sindroma policističnih jajnika. Balansirana ishrana, bogata potrebnim nutrijentima, vitaminima i mineralima obezbeđuje dobru osnovu da se osoba uspešno nosi sa problemima PCOS.

Gubitak viška kilograma je veoma značajan za redukciju simptoma sindroma policističnih jajnika, a takođe umanjuje i rizik za nastanak drugih zdravstvenih komplikacija, poput dijabetesa, kardiovaskularnih bolesti i neplodnosti. Gubitak kilaže povoljno utiče i na raspoloženje, smanjenje depresije, anksioznosti i nesigurnosti, te i manje stresa uopšteno.

  • Fizička aktivnost povećava nivo energije, jača samopouzdanje i motivaciju, a smanjuje anksioznost i depresiju;
  • Balansirana ishrana podrazumeva unošenje što manje procesuirane hrane, posebno hrane pune praznih kalorija a siromašne korisnim nutrijentima (slatkiši, grickalice, pržena, masna, pohovana hrana, junk food);
  • Hrana bogata vlaknima pomaže metabolizam, varenje i proces mršavljenja;
  • U ishrani treba da budu zastupljene sve grupe hrane, u odmerenim, redovnim obrocima;
  • Konsultacija sa nutricionistom se preporučuje za formiranje adekvatnog jelovnika, posebno ukoliko jepotrebno redukovati kalorijski unos;
  • Izgladnjivanje i restriktivne dijete nisu dobar put ka zdravom mršavljenju;

Medicinski tretman PCOS

Postoji čitav niz različitih medicinskih tretmana koji mogu biti prepisani ženama koje imaju sindrom policističnih jajnika, a sam lekarski izbor zavisiće od kompleksa faktora koji su povezani i ispoljavaju se u konkretnom individualnom slučaju sindroma kod pacijentkinje.

Takvi pristupi lečenju se zasnivaju pre svega na simptomima koji se manifestuju, a koji uključuju poremećaje ciklusa, neplodnost, pojačanu maljavost, akne i gojenje. Terapije mogu da uljuče sledeće.

  • Oralna kontraceptivne pilule;
  • Lekovi za regulaciju insulina, kao što je Metformin;
  • Hormonski lekovi, gonadotrofini;
  • Lekovi za snižavanje nivoa testosterona;
  • Lekovi za mršavljenje;
  • Antidepresivi i lekovi protiv anksioznosti;

PRIRODNO LEČENJE PCOS

Komplementarne terapije za tretman sindroma policističnih jajnika podrazumevaju biljnu medicinu (čajevi, tinkture, drugi preparati), lečenje hranom, akupunkturu, homeopatiju, osteopatiju, kiropraktiku, tradicionalnu kinesku medicinu, aromaterapiju, refleksologiju, kineziologiju i masaže.

Mali broj studija je sproveden na temu uticaja kineske tradicionalne medicine u lečenju reproduktivnog zdravlja žena (u domenu plodnosti i ovulacije, na primer) i insulinske rezistencije kod PCOS. Komplementarne metode nisu direktno poređene sa efektima klasične medicine, pa nije pouzdano govoriti o njihovoj efikasnosti u tom smislu.

  • Ukoliko uzimate neku biljnu terapiju ili primenjujete alternativni prsitup lečenju, uz konevncionalni pristup, obavezno obavestite svog lekara o svakom vidu terapije koju primate;

Jedna studija je uporedila efekte akupunkture sa standardnim tretmanima i izostankom tretmana za lečenje sindroma policističnih jajnika; rezultati istraživanja su pokazali da akupunktora može pozitivno da utiče na regulisanje procesa ovulacije, kao i da smanji visok nivo androgena kod žena sa PCOS. Kinseki tradicionalni biljni lekovi, međutim, nisu pokazali neke značajne rezultate u takvim istraživanjima.

Primena komplementarnih terapija, ipak, nije dovoljno detaljno proučena i svi rezultati u pogledu lečenja PCOS na ovaj način su preliminarni. Potrebne su obimnije i detaljnije studije koje će potvrditi ili negirati korist od primene alternativnih metoda u lečenju i kontroli sindroma policističnih jajnika.

  • Ukoliko se odlučite da umesto konvencionalne medicine isprobate neki alternativni pristup, savetuje se da se konsultujete sa kvalifikanim praktikantom takvih metoda, najbolje onim koji se usko bavi problemom policističnih jajnika;

Namirnice i čajevi

Pojedini sastojci koji se dodaju ishrani mogu da pomognu da se regulišu problemi vezani za sindrom policističnih jajnika i da ublaže simptome. Razni začini, čajevi i hrana se od davnina smatraju dobrim prirodnim lekovima za mnoga stanja i bolesti, pa se tako nekoliko sastojaka izdavaja kao preporučljivo za lečenje PCOS.

Ne može se sa sigurnošću tvrditi koliko su i da li su takvi preparati efikasni i obavezno je konsultovati se sa lekarom, posebno ukoliko je prepisana neka standardna terapija. Ipak, za pojedine namirnice i napitke se smatra da mogu da doprinesu poboljšanju stanja.

  • Cimet;
  • Laneno seme;
  • Jabukovo sirće;
  • Piskavica;
  • Čajevi od nane, bosiljka, virka;

Kada je reč o samoj ishrani, ne postoji nijedan utvrđeni dijetni režžim koji se tiče konkretno sindroma policističnih jajnika, odnosno nema dijete koja ‘leči’ ovaj problem.

Međutim, adekvatna, balansirana i zdrava ishrana obezbeđuje telu sve potrebne nutrijente i reguliše telesnu težinu, a samim tim dovodi u ravnotežu i hormone i druge elemente u organizmu. Ono što je vrlo važno, jeste da zdrava ishrana ne znači drastičan deficit kalorija (osim ukoliko to nije izričito prepisano zarad gubitak većeg viška kilograma, u kontrolisanim uslovima i kratkoročno), već ‘pametan’ odabir namirnica. Ovo su neke od namirnica za koje se smatra da su posebno dobre.

  • Voće, najbolje jabuke, kruške, pomoranđe, bobičasto voće, banane;
  • Povrće, najbolje brokoli, karfiol, paradajz, zeleno lisnato povrće;
  • Proteini, kao što su junetina, piletina, jaja, morski plodovi, tofu, mleko, jogurt, sirevi, mahunarke, riba, humus, orašasti plodovi i namazi od njih;
  • Ugljeni hidrati, kao što su Integralni hleb, integralni pirinač, cerealije, kukuruz, integralna testenina, krompir, tortilje;
  • Dodaci za pripremu jela, poput maslinovog ulja i avokada;
  • Grickalice i slatkiši, preporučuju se voće, povrće, integralni krekeri, kombinacije poput jogurta i orašastih plodova, voća i kikiriki putera i slično;

Izbegavajte slatka i zaslađena pića, industrijske biskvite, keks, slatkiše, grickalice, brzu hranu, pekarske proizvode, belo brašno. Treba ograničiti unos hrane bogate procesuiranim ugljenim hidratima (beli hleb i slatkiši, na primer) i hranu koja podstiče zapaljenja (mesne prerađevine i crveno meso).

Sponzorisano:

loading...
Loading...

Ostali čitaju i ovo: