Pun naziv BCG vakcine glasi “Bacille Calmette Guerin”. Ova vakcina, naziv je dobila po francuskim naučnicima Kalmetu i Gerinu (Calmette i Guerin) koji su je otkrili početkom 20. veka, tačnije 1906. godine i koji su je punih 14 godina ispitivali i usavršavali dok je nisu konačno pustili u redovnu upotrebu.
Naime, neposredno nakon što je otkrivena, BCG vakcina je prvobitno tretirana i primala se kao eksperimentalna vrsta vakcine, a tek 14 godina nakon toga, dakle 1920. godine, ona je počela da se upotrebljava kao redovna vakcina.
Kao redovna vakcina, BCG vakcina je najpre počela da se upotrebljava u Evropi, a vremenom, njena upotreba je postala zastupljena i širom sveta.
Cilj upotrebe, tačnije cilj primanja BCG vakcine, jeste sprečavanje mogućnosti nastanka tuberkuloze (TBC).
Naime, organizam osobe koja primi BCG vakcinu, stiče imunitet na delovanje mikobakterije tuberkuloze (Mycobacterium tuberculosis), što znači da osoba koja je primila ovu vrstu vakcine ne može da se razboli od tuberkuloze.
O tome kada je potrebno primiti BCG vakcinu, o tome gde se ona daje, o tome koji je njen sastav i o tome kakve reakcije, a kakve posledice u organizmu BCG vakcina može izazvati, pročitajte u nastavku teksta koji upravo čitate.
Kada se prima BCG vakcina?
U našoj državi, BCG vakcina je jedna od vrsta vakcina čije primanje predstavlja zakonsku obavezu roditelja. BCG vakcina, daje se bebama čija je telesna masa veća od 2 ipo kilograma.
Srazmerno činjenici da se većina beba rađa sa kilažom koja je veća od 2 ipo kilograma, davanje BCG vakcine se obavlja već neposredno nakon rođenja, tačnije drugog ili trećeg dana po bebinom rođenju, dok je beba još uvek u porodilištu.
Kada se BCG vakcina ne sme primiti?
BCG vakcinu ne smeju primiti bebe čija je telesna masa manja od 2 ipo kilograma. Shodno tome, ukoliko se beba rodi sa kilažom koja iznosi manje od 2 ipo kilograma, ta beba BCG vakcinu nikako ne sme primiti neposredno nakon rođenja, već tek kasnije, kada ojača i kada njena telesna masa bude veća od 2 ipo kilograma.
Ono što je jako važno i čak obavezno naglasiti i znati, jeste da BCG vakcinu ne smeju primiti ni bebe kod kojih je ustanovljen bilo koji oblik zdravstvenog problema.
Dakle, ukoliko je beba izložena bilo kom obliku zdravstvenog problema, mora se najpre usmeriti pažnja ka tome da se taj zdravstveni problem u potpunosti sanira i tek onda, može se bezbedno pristupiti davanju BCG vakcine. U protivnom, može doći do razvoja komplikacija i do posledica.
Gde se daje BCG vakcina?
Prvobitno, tačnije neposredno nakon što je 1906. godine otkrivena, BCG vakcina se davala oralno, što znači da su je deca pila.
Međutim, kako je ustanovljeno da takav način davanja BCG vakcine ne dovodi uvek do postizanja željenih rezultata i da tek jedna trećina dece nakon takvog davanja BCG vakcine zaista postaju zaštićena od mogućnosti nastanka tuberkuloze, 1920. godine je doneta odluka o tome da BCG vakcina prestane da se daje oralno i da počne da se daje kroz kožu u sloj vezivnog tkiva i to tako što se ubrizgava.
Takva odluka, ostala je aktuelna sve do danas, tako da se i u vremenu u kojem živimo BCG vakcina daje direktno kroz kožu u sloj vezivnog tkiva i to u regiji spoljašnje strane nadlaktice od prilike na mestu na kojem se spajaju gornja i srednja trećina ukupne površine nadlaktice.
U godinama i u decenijama koje su za nama, BCG vakcina se često davala i u regiju ramena, pa čak i u regiju podlaktice.
Međutim, kao što smo već i naveli, danas se BCG vakcina daje samo i isključivo u regiju nadlaktice.
Ono što je takođe bitno napomenuti, jeste da se BCG vakcina po odavno definisanom pravilu uvek daje u levu ruku.
BCG vakcina – sastav
Prema svom sastavu, BCG vakcina se ubraja u red takozvanih “živih” vakcina. Naime, sastav BCG vakcine, baziran je na pažljivo odabranom i višestruko testiranom i ispitanom soju “Mycobacterium bovis” bakterija koje su u osnovi srodne sa bakterijama “Mycobacterium tuberculosis” koje su zapravo izazivači tuberkuloze.
Međutim, za razliku od bakterija “Mycobacterium tuberculosis” koje izazivaju tuberkulozu, “Mycobacterium bovis” bakterije na organizam deluju tako što mu najjednostavnije objašnjeno omogućavaju da postane imun na uticaj “Mycobacterium tuberculosis” bakterija koje izazivaju tuberkulozu.
Konkretnije, bakterije koje su sadržane u sastavu BCG vakcine, daju organizmu mogućnost da ukoliko zatreba na vreme ume i može da prepozna napad i uticaj “Mycobacterium tuberculosis” bakterija i da se protiv tih bakterija bori i to direktnim pokretanjem svog imunološkog sistema koji je uz podršku BCG vakcine “programiran” tako da je sposoban da uništi bakterije koje su izazivači tuberkuloze i da se od njih odbrani ukoliko ga eventualno napadnu.
Ono što kod određenog broja ljudi izaziva strah kada je u pitanju primanje BCG vakcine, jeste upravo činjenica da ona u svom sastavu sadrži određenu vrstu bakterija. Međutim, tu razloga za strah zapravo nema, jer iako pripadaju srodnoj vrsti, to jest grupi bakterija, bakterije “Mycobacterium bovis”, za razliku od bakterija “Mycobacterium tuberculosis” ne ispoljavaju štetan uticaj na ljudski organizam i ne mogu izazvati nastanak niti razvoj tuberkuloze.
Koje su normalne reakcije organizma nakon primanja BCG vakcine?
Neposredno nakon primanja BCG vakcine, tačnije već istog dana kada se BCG vakcina primi, na mestu na kojem je ona ubrizgana, formira se mala kvržica koja se nakon nekoliko dana povlači.
Kada prođe dve do tri nedelje nakon što se pomenuta kvržica povukla, na istom mestu, dakle na mestu na kojem je ubrizgan sadržaj vakcine, ponovo se pojavljuje kvržica, koja može, ali i ne mora biti praćena blagim do vrlo intenzivnim crvenilom. Takva vrsta kvržice, stručno se naziva papula i ona predstavlja najnormalniju moguću reakciju organizma na primanje BCG vakcine.
Na mestu na kojem dođe do formiranja papule (kvržice), najpre nastaje ranica, a na mestu ranice nešto kasnije se formira krasta koja opada.
Nakon opadanja kraste, na površini kože trajno ostaje izražen ožiljak čiji je prečnik najčešće pola centimetara do oko jednog centimetra.
Ono što se takođe može javiti kao normalna reakcija na primanje BCG vakcine, jeste pojava iscedka koji se oslobađa iz sredine formiranog ožiljka od BCG vakcine.
Takav iscedak, najčešće je svetlo do tamno žućkaste nijanse i iz sredine formiranog ožiljka, može se oslobađati danima kontinuirano ili pak sa prekidima.
Pojava iscedka iz ožiljka od BCG vakcine, jedna je od normalnih reakcija organizma koja najčešće uplaši roditelje i koja ih navede na neopravdano posumnjaju da nešto nije u redu.
Međutim, ponovićemo još jednom da je to sasvim normalna reakcija organizma koja kao takva ne treba da izazove čak ni minimalnu količinu zabrinutosti.
Mesto na kojem se javi iscedak iz ožiljka od BCG vakcine, ne treba previjati, treba ga što je moguće duže oslobađati od pokrivenosti odećom i treba ga tretirati normalnom higijenom kože ili upotrebom blagog fiziološkog rastvora jednom u toku dana.
Kada su u pitanju upravo pomenute i opisane reakcije organizma na BCG vakcinu, dugi niz godina, pa čak i u neposrednoj prošlosti, smatralo se da su one jedini pokazatelj da se BCG vakcina uspešno primila, to jest da je organizam uspešno prihvatio i da ukoliko davanje BCG vakcine protekne bez ožiljka koji se nešto kasnije formira to znači da se nije primila BCG vakcina, to jest da je organizam nije prihvatio.
Međutim, medicinska istraživanja koja su sprovedena poslednjih godina, dovela su do zaključka da se kod značajnog procenta dece ne formira ožiljak, čak i ukoliko se BCG vakcina jeste uspešno primila.
Ukoliko se kod vaše bebe ne formira ožiljak od BCG vakcine i ukoliko vam to predstavlja izvor sumnje u uspešan ishod vakcinisanja, da bi ste smirili svoju savest i da bi ste uklonili sumnju, možete se obratiti pedijatru, koji ukoliko želite može sprovesti PPD testiranje u okviru kojeg se vrši provera efekta vakcinisanja. Ukoliko rezultati PPD testiranja pokažu da se vakcina zaista nije primila, moguće je ponoviti vakcinisanje.
BCG vakcina – posledice
Jedna od najčešćih posledica koje nastaju i koje se razvijaju nakon primanja BCG vakcine, stručno se naziva besežitis.
Besežitis predstavlja zapaljenje limfnih čvorova koje nastaje nakon primanja BCG vakcine, a koje zahvata limfni čvor ispod pazuha na strani tela na kojoj je ubrizgana BCG vakcina ili limfni čvor iznad ključne kosti, takođe na strani tela na kojoj je ubrizgana BCG vakcina.
Ovaj oblik zapaljenja limfnih čvorova, praćen je i prepoznaje se po uvećanju pomenutih limfnih čvorova, ali i po njihovoj osetljivosti na dodir. Naime, ukoliko pokušate da dodirnete površinu uvećanog limfnog čvora, beba će reagovati plakanjem, što znači da oseća bol prilikom dodira.
Otečene limfne čvorove, nikako ne smete grubo dodirivati, niti ih pritiskati.
U značajnom procentu slučajeva, besežitis se spontano povlači nakon nekoliko nedelja, mada ponekad može trajati i duže i ukoliko nije praćen kontinuiranim uvećanjem limfnih čvorova ili pojavom udruženih simptoma, ne zahteva lečenje.
Međutim, ukoliko je besežitis praćen kontinuiranim uvećanjem limfnih čvorova ili ukoliko podrazumeva manifestaciju udruženih simptoma kao što su omekšanje limfnog čvora, formiranje površinskog otvora na mestu uvećanja limfnog čvora i izraženost curenja gnoja ili curenja sukrvičasto žućkastog iscedka iz površinskog otvora na mestu uvećanja limfnih čvorova, tada je potrebno obratiti se pedijatru i potrebno je uključiti upotrebu medikamenata i to konkretno upotrebu antibiotika.
Trenutak u kojem je takođe potrebno obratiti se pedijatru, jeste trenutak u kojem nakon primanja BCG vakcine dođe do izraženosti povišene telesne temperature kod bebe ili ukoliko dođe do značajne izraženosti smanjenog apetita kod bebe.
U tom slučaju, bebu treba odmah odvesti kod pedijatra i objasniti mu okolnosti pri kojima je došlo do pojave povišene telesne temperature i do pojave izraženo smanjenog apetita.
Jedna na sreću mali procenat beba u cilju uspešnog izlečenja intenzivno izražene forme besežitisa na žalost mora da se podvrgne obavljanju hirurške intervencije.
Takvu hiruršku intervenciju, obavlja dečiji hirurg, a na mestu koje je bilo izloženo obavljanju hirurške intervencije, najčešće ostaje izražen ožiljak.
Ono što je važno napomenuti kada su u pitanju posledice koje eventualno mogu nastati i koje se mogu razviti nakon primanja BCG vakcine, jeste da se one u proseku javljaju kod oko 5 % beba koje su primile BCG vakcinu.
Pomenuti procenat, kao što veoma lako i sami možete zaključiti je prilično mali i većina beba nakon što primi BCG vakcinu na sreću ne prođe kroz nastanak i kroz razvoj posledica.
Razlog zbog kojeg posledice nakon primanja BCG vakcine kod nekih beba nastanu i razviju se, a kod nekih ne, nije u potpunosti jasno utvrđen i definisan, ali ono što se pouzdano zna i što je dokazano, jeste da se posledice neuporedivo češće javljaju kod beba kod kojih je BCG vakcina ubrizgana suviše plitko. Iz tog razloga, davanje BCG vakcine, to jeste njeno ubrizgavanje mora da obavlja isključivo stručan i dovoljno iskusan lekar.
Na stvaranje značajno izraženog rizika od nastanka i od razvoja posledica nakon primanja BCG vakcine, utiče i zdravstveno stanje bebe.
Konkretno, da beba ne bi prošla kroz nastanak i kroz razvoj posledica nakon primanja BCG vakcine, potrebno je da u trenutku primanja vakcine bude savršeno zdrava.
Bebe kod kojih se ustanovi bilo koji oblik zdravstvenog problema, nikako ne smeju da budu podvrgnute primanju BCG vakcine. Isto pravilo, odnosi se i na primanje bilo koje druge vrste vakcine. Dakle, beba ili dete koje je izloženo izraženosti bilo koje vrste zdravstvenog problema, nikako ne sme da se podvrgne primanju bilo koje vrste vakcine.
Iako je mogućnost nastanka i razvoja posledica nakon primanja BCG vakcine svedena na minimum, upravo zbog postojanja takve mogućnosti, BCG vakcina, kao i brojne druge vakcine, već godinama unazad se ne primaju u državama širom sveta i čak i ukoliko se primaju, njihovo primanje ne predstavlja zakonsku obavezu roditelja.
Međutim, u državama u kojima je i dalje zastupljen rizik od pojave epidemije tuberkuloze (kao što su recimo brojne afričke države), primanje BCG vakcine se tretira kao obaveza.
