Brojna medicinska istraživanja koja su do sada sprovedena, pokazala su i višestruko su dokazala da nedostatak fizičke aktivnosti jako nepovoljno utiče na celokupno stanje organizma, a prvenstveno na zdravlje.
Gubitak kondicije i razvoj sklonosti ka brzom zamaranju, razvoj gojaznosti, smanjenje kapaciteta pluća, opadanje tonusa mišića, različiti oblici poremećaja u funkciji kardiovaskularnog sistema, kao što je na primer pojava tahikardije, odnosno ubrzanog srčanog ritma u stanju mirovanja ili kao što je slabljenje srčanog mišića i razvoj srčane slabosti, samo su neke od posledica koje se čak i kod potpuno zdravih i čak mladih osoba mogu razviti usled nedostatka fizičke aktivnosti.
Iako su navedenih činjenica i sami u potpunosti svesni, neki ljudi ostaju fizički pasivni jer jednostavno ne umeju da prepoznaju i da odaberu najbolji način na koji bi mogli fizički da se pokrenu i da postanu aktivniji ili jer jednostavno nisu dovoljno odlučni i istrajni kako bi svoju želju da se fizički pokrenu i da postanu aktivniji sproveli u delo.
Neki ljudi pak imaju dovoljno čvrstu želju i volju da se fizički pokrenu i da fizički postanu aktivniji, ali zbog činjenice da su već suočeni sa određenim oblikom zdravstvenog problema, nisu sigurni da li im određeni oblik fizičke ativnosti može dodatno pogoršati i ugroziti zdravlje i zbog takve dileme koju imaju i dalje ostaju fizički pasivni.
Bez obzira da li pripadate ili ne pripadate nekoj od prethodno pomenutih kategorija ljudi, ukoliko imate želju da fizički postanete aktivniji i da taj način poboljšate ili pak samo sačuvate i održite svoje zdravlje, vožnja bicikla je nešto što predstavlja idealan izbor za vas.
Zato, kroz sadržaj koji se nalazi u nastavku ovog teksta, potrudićemo se da sa vama podelimo što veći broj konkretnih i korisnih informacija o tome zašto je dobro voziti bicikla, ali i o tome koliko učestalo i na koji način je preporučljivo voziti bicikl.
Zašto je dobro voziti bicikl?
Vožnja bicikla predstavlja oblik fizičke aktivnosti koja ispoljava višestruko pozitivan efekat kako na vaše fizičko zdravlje, tako i na vaše psihološko stanje.
Naime, ovo su samo neki od brojnih oblika promena koje će nastati i koje će se odvijati u vašem organizmu ukoliko redovno počnete da vozite bicikl:
- Vaše telo će se osloboditi viška unetih kalorija,
- Ukoliko ste gojazni ili ste skloni gojaznosti lakše i brže ćete se osloboditi viška kilograma i preventivno ćete delovati na stvaranje novih suvišnih kilograma,
- Odnos masnog i mišićnog tkiva u vašem organizmu će biti doveden u ravnotežu (višak masnog tkiva će postepeno nestajati, a eventualno izražen nedostatak mišićnog tkiva će postepeno biti nadomešten),
- Vaša kondicija će se poboljšati,
- Doći će do povećanja fleksibilnosti vaših zglobova,
- Doći će do povećanja fleksibilnosti vaših mišića,
- Doći će do povećanja elastičnosti vaših ligamenata,
- Doći će do povećanja izdržljivosti vaših kostiju,
- Imaćete bolju i jasnije definisanu koordinaciju pokreta,
- Povećaće se tonus vaših mišića i mišići će vam izgledati zategnuto,
- Doći će do značajnog poboljšanja funkcije vašeg kardiovaskularnog sistema: Ukoliko ste skloni tahikardiji, to jest pojavi ubrzanog srčanog ritma u stanju mirovanja, vaš problem će se postepeno sanirati i ukoliko ste skloni čestim oscilacijama vrednosti krvnog pritiska, vaš problem će se takođe postepeno sanirati. Takođe, kroz redovnu vožnju bicikla, sprečićete slabljenje srčanog mišića, što direktno znači da ćete sprečiti nastanak i razvoj srčane insuficijencije,
- Doći će do poboljšanja kapaciteta vaših pluća,
- Doći će do poboljšanja funkcije vašeg gastrointestinalnog sistema
- Vaš mozak će se osloboditi „teških“ misli koje nastaju kao posledica delovanja stresa, a koje često mogu da postanu „okidač“ za nastanak i za razvoj različitih formi anksioznog ponašanja,
- Ukoliko ste već suočeni sa manifestacijom simptoma depresije ili sa manifestacijom simptoma nekog drugog oblika anksioznog stanja, takvi simptomi će početi da se manifestuju kroz slabiji intenzitet i značajno ređe nego uobičajeno. Kod značajnog broja ljudi, redovna vožnja bicikla, uz sprovođenje odgovarajućih dodatnih tretmana, dovela je do potpunog saniranja simptoma depresije ili nekog drugog oblika anksioznog stanja,
- Vaše mentalne sposobnosti kao što su koncentracija, sposobnost orijentisanja ili sposobnost pamćenja će se značajno poboljšati,
- Vaše emocije će postati jasnije i čistije definisane i izražene.
Pored gore navedenih, pozitivnih oblika promena koje će nastati i koje će se odvijati u vašem organizmu ukoliko redovno budete vozili bicikl, važno je da znate da vožnja bicikla neće izazvati nikakve negativne promene u vašem organizmu.
Saveti za pravilnu vožnju bicikla
Da bi vožnja bicikla delovala onako kako treba na vaše telo, kao i na vaš um i da bi vašem telu i umu donela pozitivne promene, potrebno je da se pridržavate par saveta.
Evo o kojim konkretno savetima je reč:
Prema mišljenju brojnih stručnjaka koji su se aktivno bavili proučavanjem načina na koje vožnja bicikla deluje na ljudski organizam, potrebno je da u toku nedelju dana bicikl vozite ukupno najmanje 150 minuta, kako bi došlo do nastanka i do odvijanja gore nabrojanih pozitivnih promena u vašem organizmu. Pritom, preporučljivo je da u početnom periodu posvećenosti aktivnosti kakva je vožnja bicikla, bicikl vozite 5 puta nedeljno po pola sata, a da kasnije, kada steknete bolju kondiciju bicikl vozite nešto ređe, to jest tri puta nedeljno, ali duže, to jest po 50 minuta. Onda kada primetite da se vaša fizička kondicija značajno popravila, sami možete odlučivati o tome koliko učestalo i koliko dugo ćete voziti bicikl i tada, ukoliko to želite i ukoliko smatrate da ste fizički sposobni, bicikl možete voziti čak i svakodnevno po sat vremena ili duže.
Prilikom vožnje bicikla, posebno u početnom periodu posvećenosti ovom obliku fizičke aktivnosti, trudite se da birate ravne terene po kojima ćete vozeći bicikl moći da se krećete kroz ravnomerno ulaganje snage i fizičkog napora. Tek kasnije, kada se vaša fizička kondicija značajno poboljša, ukoliko to želite bicikl možete voziti i po terenima na kojima su izraženi manji ili veći usponi koji zahtevaju veće ulaganje snage i veće ulaganje fizičkog napora prilikom vožnje.
Prilikom vožnje bicikla, trudite se da održavate ravnomernu brzinu kretanja i da ta brzina bude usklađena sa vašim fizičkim sposobnostima, tačnije sa vašom kondicijom. Ukoliko bicikl budete vozili brzinom pri kojoj ćete osećati da se fizički forsirate, samo ćete se prebrzo umoriti i nećete učiniti ništa dobro kako za svoju kondiciju, tako ni za svoje celokupno zdravlje.
U toku jesenjeg ili zimskog perioda, kada vam vremenski uslovi ne dozvoljavaju da se posvetite vožnji bicikla, voznju bicikla možete zameniti vožnjom sobnog bicikla. Ukoliko se odlučite za vožnju sobnog bicikla, u toku obavljanja takvog oblika fizičke aktivnosti, potrudite se da nivo opterećenja podesite u skladu sa svojim fizičkim sposobnostima, to jest u skladu sa svojom kondicijom, potrudite se da učestalost i trajanje vožnje takođe prilagodite svojim fizičkim sposobnostima, to jest svojoj kondiciji i potrudite se da prostorija u kojoj vozite sobni bicikl bude dovoljno provetrena.
Vožnja bicikla – sagorevanje kalorija i mršavljenje
Ogroman procenat osoba koje su suočene sa prekomernim kilogramima, odlučuju se da vožnja bicikla bude njihov način za postizanje idealne figure i za oslobađanje od viška kilograma.
Takav izbor je ispravan, jer ukoliko uzmete u obzir da za sat vremena vožnje bicikla možete potrošiti čak između 75 i 670 kalorija (u proseku oko 300 kalorija), shvatićete da vožnja bicikla može poslužiti kao zaista idealan tretman za mršavljenje.
O tome koliko vam vožnja bicikl efikasno može pomoći da se oslobodite viška kalorija i da smršate, dovoljno svedoči podatak da mnogi ovaj oblik fizičke aktivnosti koriste kao tretman za skidanje stomaka. Osim ovog naravno, postoje i abdominoplastika i liposukcija kao hirurški tretmani skidanja stomaka.
Naime, dok vozite bicikl, paralelno sa pokretanjem potrošnje viška kalorija, pokrenuće se i proces topljenja masnih naslaga. S obzirom na činjenicu da se masne naslage veoma često talože i formiraju upravo u regiji stomaka, njihovim topljenjem u toku vožnje bicikla vremenom možete doći do savršeno ravnog stomaka.
Koliko konkretno vremena će vam biti potrebno da uz pomoć vožnje bicikla imate savršeno ravan stomak, zavisi od određenih faktora, a to je prvenstveno činjenica koja se odnosi na meru izraženosti masnih naslaga na vašem stomaku, zatim činjenica koja se odnosi na učestalost kroz koju pristupate vožnji bicikla i slično.
Vožnja bicikla – uticaj na zdravlje kardiovaskularnog sistema
Medicinsko istraživanje koje je sprovedeno na prostoru Danske, a koje je obuhvatilo čak 30.000 ispitanika starosti između 20 i 93 godine, na osnovu dobijenih rezultata, pokazalo je da osobe koje redovno voze bicikl kroz duži vremenski period, značajno ređe oboljevaju od bolesti i uopšteno poremećaja funkcije kardiovaskularnog sistema.
Konkretnije, izraženost povišenih vrednsoti masnoće u krvi, izraženost sklonosti ka pojavi visokog krvnog pritiska, izraženost sklonosti ka čestim oscilacijama vrednosti krvnog pritiska, izraženost tahikardije, odnosno ubrzanog srčanog ritma u stanju mirovanja, ili izraženost tendencije ka slabljenju srčanog mišića i ka razvoju srčane insuficijencije, samo su neki od brojnih oblika oboljenja ili uopšteno poremećaja funkcije kardiovaskularnog sistema koji se mogu sprečiti ili u značajnoj meri sanirati kroz redovnu vožnju bicikla.
Pritom, treba biti upoznat i sa važnom činjenicom da pacijenti koji boluju od težih i hronično izraženih oblika srčanih oboljenja, pre nego što odluče da se aktivno posvete fizičkoj aktivnosti kakva je vožnja bicikla, treba da se posavetuju sa svojim lekarom, tačnije sa kardiologom koji je detaljno upućen u njihovu dijagnozu.
Naime, postoje oblici srčanih oboljenja u prisustvu kojih nije poželjno izlagati se većem fizičkom naporu, pa samim tim ni fizičkom naporu koji nastaje prilikom vožnje bicikla.
Vožnja bicikla – da li je bezbedna u trudnoći?
Ogroman broj trudnica, a posebno trudnice kojima je vožnja bicikla pre nego što su ostale u drugom stanju predstavljala omiljeni oblik fizičke aktivnosti, žele da čuju odgovor na gore postavljeno pitanje.
Naime, vožnja bicikla jeste bezbedna u trudnoći i trudnice mogu voziti bicikl sve dok osećaju da su za to sposobne, tačnije sve dok veličina stomaka ne počne da im narušava ravnotežu prilikom vožnje.
Ipak, u cilju preduzimanja predostrožnosti, svaka trudnica trebalo bi da vozi bicikl isključivo na ravnom terenu i to na terenu na kojem nije izražena opasnost od prevrtanja bicikla ili opasnost od ometanja od strane drugih učesnika u saobraćaju.
Osim pri okolnostima kada veličina stomaka počne da joj narušava ravnotežu prilikom vožnje, trudnica treba da prestane sa vožnjom bicikla i onda kada oseti manifestaciju bilo koje vrste neuobičajenih simptoma, bilo da je reč o pojavi mučnine, o pojavi ubrzanog lupanja srca, o pojavi bolova u stomaku, o pojavi skraćenog daha ili o bilo kojoj drugoj, takođe specifičnoj pojavi.
Pri takvim okolnostima, trudnica treba momentalno da prestane sa vožnjom bicikla i treba što pre da sedne ili da legne i da se odmori.
Ukoliko se nakon sat vremena odmaranja nastali simptomi spontano ne povuku, trudnica treba da se obrati svom lekaru.