Zdravlje

Žutica kod beba i odraslih, bolest prljavih ruku – uzrok, simptomi i lečenje

Žutica, bolest prljavih ruku, kako se često naziva, jeste oboljenje koje se prepoznaje po karakteristično žutoj boji tena i beonjača. To je zdravstveno stanje do kojeg dolazi kada se u krvi pacijenta koncentriše prevelika količina bilirubina (žutog pigmenta); drugačije, ovo stanje se naziva hiperbilirubinemija.

Bilirubin je element koji nastaje kada se hemoglobin (komponenta crvenih krvnih zrnaca zadužena za transport kiseonika) razlaže u krvi, u sklopu regularnog fiziološkog procesa regeneracije starih ili oštećenih crvenih krvnih ćelija.

Bilirubin putuje kroz krvotok do jetre, gde se vezuje za žuč. Nakon toga se transportuje putem žučnih kanala do digestivnog sistema, odakle ga telo izbacuje. Najveći deo bilirubina se izbacuje putem stolice, dok mali procenat dospeva u urin.

  • U slučaju kada telo pojedinca ne može da transportuje bilirubin kroz jetru i žučne kanale dovoljno efikasno i brzo, on se nagomilava u krvi i skladišti u koži, a krajnji rezultat je pojava žutice;

Kod osoba koje boluju od žutice urin može poprimiti tamnu boju, a stolica svetliju. Do ovih promena dolazi kada neka blokada ili drugi problem onemogućuju normalan proces eliminacije bilirubina putem stolice, a izazivaju sakupljanje veće količine pigmenta u samom urinu.

Kada je nivo bilirubina povišen, supstance koje nastaju usled procesa razlaganja žuči se akumuliraju i mogu da proizvedu druge prateće simptome. Kod odraslih osoba simptomi zavise u najvećoj meri od primarnog uzroka bolesti; kod beba, žutica, odnosno hiperbilirubinemija može da izazove oštećenje mozga, stanje koje se naziva kernicterus.

Da li je žutica prenosiva?

Sama po sebi, žutica zapravo nije bolest, nego stanje uzrokovano određenim poremećajem ili oboljenjem; u slučajevima novorođenčadi, žutica može biti fiziološko stanje. Žutica kod dece, beba i odraslih nastaje iz različitih razloga, koji utiču na to da li je prenosiva ili ne.

Dakle, sama žutica nije zarazna bolest, ali neka stanja koja je izazivaju jesu. Hepatitis A, koje je jedan od najčešćih patoloških uzročnika žutice je zaraza; osobe koje obole od žutice usled zaraze hepatitisom zapravo takođe ispoljavaju žuticu kao simptom tog oboljenja.

ŽUTICA KOD ODRASLIH

Žutica kod odraslih osoba se pre svega prepoznaje po žutoj boji kože i žutim beonjačama. Osim toga, može doći do pojave svraba čitavog tela, dok drugi simptomi nastaju prvenstveno usled stanja koje je izazvalo pojavu same žutice.

Takva stanja mogu da budu praćena mučninom, povraćanjem, bolovima u predelu abdomena, pojavom vidljivih mreža malih krvnih sudova na koži (takozvani paukoliki angiomi), uvećanih grudi i smanjenih testisa kod muškaraca. Interesantno je da ukoliko konzumiramo hranu koja je bogata beta-karotenom, naša koža može da postane žućkasta, ali beonjače ne dobijaju takvu boju.

  • Konzumiranje hrane bogate beta-karotenom, poput mnogo šargarepe, može da izazove pojavu žutila kože, ali to nema nikakve veze sa žuticom i nije uzrokovano oštećenjima i problemima vezanim za jetru;

UZROCI ŽUTICE KOD ODRASLIH

Do pojave oboljenja kod odraslih može da dođe usled različitih faktora. Žutica najčešće nastaje kao posledica poremećaja ili uzimanja preparata koji oštećuju funkcije jetre, utiču na protok žuči u organizam ili izazivaju uništavanje crvenih krvnih ćelije, usled čega se proizvode veće količine bilirubina nego što jetra može da procesuira.

loading...

Portalna vena dobija krv iz celog digestivnog sistema, iz pankreasa, žučne kese i slezine i sprovodi krv u jetru. Na ulazu u jetru, portalna vena se deli na desni i levi krak, a potom u sitne kanale koji prolaze kroz samu jetru. Kada krv napusti jetru, vraća se u opšti krvotok preko hepatične vene. Problemi vezani za ovaj proces mogu dovesti do nastanka žutice. Najčešći uzroci žutice kod odraslih su sledeći.

Hepatitis – Hepatitis je bolest koja oštećuje jetru i ugrožava njenu sposobnost da trasportuje bilirubin u žučne kanale. Hepatitis može biti u akutnom ili hroničnom obliku, u kom traje minimum 6 meseci. U najvećem broju slučajeva je izazvan virusnom infekcijom; hepatitis A je oboljenje koje se često naziva ‘bolest prljavih ruku’. Akutni hepatitis je uobičajen uzrok žutice, posebno u slučajevima mlade i generalno zdrave populacije. U pojedinim situacijama hepatitis može nastati kao posledica automunog poremećaja ili upotrebe određenih lekova. U prvom slučaju oblik je zarazan, a u slučaju autoimunog poremećaja ne može da se prenosi.

Alkoholna bolest jetre – Konzumacija preteranih količina alkohola tokom dužeg vremenskog perioda ozbiljno oštećujue jetru. Količina alkohola i vreme potrebno da ugroze stanje jetre variraju, ali obično je potrebno minimum 8 do 10 godina da do ovoga dođe. Takođe, druge vrste opijata i pojedini biljni proizvodi mogu da dovedu do sličnog oblika oštećenja jetre i da izazovu pojavu žutice. Ovo stanje se naziva još i alkoholnim hepatitisom.

Opstrukcija žučnog kanala – Ukoliko su putevi žuči blokirani, bilirubin se koncentriše u krvi u većim količinama nego što je normalno. Do takvih blokada najčešće dolazi zbog prisustva žučnih kamenova, ali u pojedinim slučajevima blokada može biti uzrokovana rakom (rak pankreasa ili žučnog kanala) ili retkim oblicima bolesti jetre (primarni bilijarni holangitis i primarni sklerozantni holangitis).

Drugi mogući uzroci – Pored navedenih, manje uobičajeni uzroci za pojavu žutice uključuju nasledne poremećaje koji utiču na sposobnost tela da procesuira bilirubin. U takve poremećaje spada Gilbertov sindrom, te manje zastupljeni Dabin-Džonsonov sindrom. U prvom slučaju, nivo bilirubina je blago podignut, ali kod najvećeg dela pacijenata ne toliko da izazove pojavu žutice. Ovo stanje se najčešće detektuje prilikom rutinskog sistematskog pregleda mladih odraslih ljudi; ne izaziva nikakve druge simptome niti komplikacije.

SIMPTOMI ŽUTICE KOD ODRASLIH

Žutica je prilično prepoznatljivo i očigledno stanje, ali identifikacija samog uzroka zahteva lekarski pregled, analize krvi i ponekad druge vidove testiranja.

Osim pojave žutila kože i beonjača, postoje simptomi koji predstavljaju ozbiljnije znake upozorenja. Simptomi koji predstavljaju razlog za brigu kod odraslih osoba koje imaju žuticu su sledeći.

  • Snažan abdominalni bol i osetljivost abdomena;
  • Promene u mentalnim funkcijama, poput konfuzije, pospanosti, agitacije;
  • Pojava krvi u stolici ili crna stolica, poput katrana;
  • Prisustvo krvi prilikom povraćanja;
  • Groznica;
  • Sklonost ka lakoj pojavi modrica ili krvarenja, ponekad pojava crvenkasto modrog osipa ili velikih površina kože takvog izgleda (što ukazuje na krvarenje ispod kože);

U slučaju da osoba ima neki od navedenih simptoma, trebalo bi da potraži lekarsku pomoć što je pre moguće.

Osobe koje imaju žuticu, bez ovih pratećih simptoma, svakako treba da posete lekara u narednih nekoliko dana od pojave bolesti. Lekar će najpre postaviti pitanja vezana za simptome i istoriju bolesti pacijenta, a potom izvršiti fizički pregled. Na osnovu prikupljenih informacija, lekar utvrđuje da li je potrebno raditi dalje analize i koje vrste.

Dijagnostika žutice

Prilikom ispitivanja, lekar se fokusira na eventualne poremećaje vezane za rad jetre ili intervencije kojima je pacijent bio ranije izložen, a koje su vezane za rad jetre i žučnih kanala.

Takođe je važno utvrditi da li je pacijent sklon nekim navikama ili uzima preparate koji bi mogli biti povezani sa žuticom (rad u zdravstvenim ustanovama, rad u instituciji sa stalnim klijentima, poput zatvora, centara za negu i slično, tetoviranje i pirsinzi, praktikovanje analnog seksa i seksa sa osobom koja boluje od hepatitisa i tako dalje).

Dok pregleda pacijenta, doktor primarno traži simptome koji upućuju na ozbiljne bolesti i stanja (izrazito nizak krvni pritisak, groznica, ubrzan srčani ritam) i znake koji ukazuju na poremećaje u funkciji jetre (laka pojava modrica, pojava osipa i vidljivih krvnih sudova, poremećaji mentalnih funkcija). Testovi kojima pacijent sa žuticom može da bude podvrgnut uključuju analize krvi, ultrasonografiju, CT, magnetnu rezonancu, ponekad biopsiju ili laparoskopiju.

LEČENJE ŽUTICE KOD ODRASLIH

Lečenje žutice pre svega zavisi od primarnog uzroka samog stanja. Problemi i poremećaji koji utiču na pojavu žutice leče se onako kako je potrebno. U slučaju akutnog virusnog hepatitisa, na primer, stanje će postepeno samo da se povuče, bez tretmana, kako se same funkcije jetre poboljšavaju tokom ozdravljenja; međutim, hepatitis može postati hroničan, čak i ako se žutica povukla. Sama po sebi, žutica kod odraslih pacijenata ne zahteva tretman.

Prisustvo svraba se takođe umanjuje kako se jetra oporavlja. Ukoliko je svrab nepodnošljiv, pacijentu se prepisuje oralna upotreba holestiramina (ovaj lek nije efektivan ukoliko je blokiran žučni kanal). U slučaju blokade žučnog kanala, stanje može da zahteva hiruršku intervenciju kako bi se put otvorio. Procedura se obično obavlja ERCP metodom, uz pomoć endoskopa.

Napomena za starije pacijente – Kod starijih ljudi žutica ne mora da uzrokuje iste simptome kao kod mlađih odraslih osoba ili simptomi mogu biti blaži i teži za prepoznavanje. Na primer, ako starija osoba ima akutni virusni hepatitis, obično je simptom abdominalnog bola blaži nego kod mlađe populacije. Kada stare osobe ispoljavaju konfuziju, lekari to mogu pripisati demenciji, a ne poremećaju rada jetre, usled kog organ nije u stanju da iz krvi odstrani toksične materije, te one stižu do mozga i remete normalne mentalne funkcije.

Kod starijih ljudi, najčešći uzrok za nastanak žutice je blokada žučnog kanala, a takođe postoji i veći rizik za sumnju da je blokada uzrokovana pojavom kancera. Na rak se sumnja kada osoba gubi kilažu, ima blagi svrab po telu, bez bolova u stomaku, uz prisustvo izrasline koja se napipava u predelu abdomena.

ŽUTICA KOD BEBA

Žutica je često oboljenje koje se sreće kod tek rođenih beba. Do žutice takođe dolazi kada se nivo bilirubina podigne i skladišti u koži, beonjačama i drugim tkivima. Kako nivo bilirubina raste, tako najpre beonjače postaju žute, a potom i koža bebe. Više od polovine pravovremeno rođenih beba razvije žuticu tokom prve nedelje života; ovo stanje je još češće kod prevremeno rođenih beba.

Bebe prirodno imaju veliki broj crvenih krvnih ćelija po rođenju, ali one imaju kraći vek trajanja od istih ćelija kod odraslih ljudi. Veći broj kratkotrajnijih crvenih krvnih zrnaca znači da kod beba veći broj ćelija prolazi kroz proces starenja i razlaganja (hemoliza). Stare krvne ćelije se normalno uništavaju u slezini,a  hemoglobin se razlaže i reciklira. Jedan deo hemoglobina se pretvara u bilirubin koji odlazi u jetru.

Jetra potom hemijski menja bilirubin vezujući ga za druge supstance i stvarajući konjugovani bilirubin. Ova supstanca odlazi u žuč i izbacuje se u digestivni trakt. Kod odraslih, bilirubin se razlaže uz prisustvo bakterija digestivnog sistema i izbacuje se putem stolice.

Kod beba, međutim, takve bakterije i enzimi za varenje još uvek ne mogu da procesuiraju bilirubin. To znači da se kod malih beba nivo bilirubina može relativno brzo povećati, budući da njihovo telo proizvodi više bilirubina, a sporije ga eliminiše, u poređenju sa starijom decom i odraslim osobama. Kada se u tom procesu nakupi previše bilirubina, dolazi do stanja hiperbilirubinemije.

Komplikacije žutice kod beba

Da li je i koliko žutica opasna za zdravlje novorođenčeta zavisi od toga šta je izaziva, koliko je nivo bilirubina povišen i koliko brzo koncentracija ovog elementa raste. Neki od poremećaja koji izazivaju žuticu su opasni bez obzira na sam nivo bilirubina.

Takođe, ekstremno visok nivo pigmenta je opasan, bez obzira na primarni uzrok. Jedna od najvećih komplikacija povišenog nivoa bilirubina kod beba je kernicterus, poremećaj u kome se bilirubin skladišti u mozgu i izaziva oštećenje mozga. Ovo stanje nastaje kada je nivo bilirubina veoma visok, a najveći rizik za to imaju prevermeno rođene bebe, bolesna novorođenčad ili bebe koje moraju da primaju određene lekove.

Ukoliko se ne leči, ovaj poremećaj može da dovede do nastanka stupora, odnosno tuposti, letargije, gubitka tonusa mišića, glasnog plača, loše ishrane i napada. U kasnijem životu, deca mogu oboleti od cerebralne paralize, gubitka sluha, zurećeg pogleda ili drugih znakova oštećenja moždanih funkcija. Kernicetrus je, na sreću, danas retko oboljenje, zahvaljujući praktikovanju redovnog testiranja na hiperbilirubinemiju i pravovremenom tretmanu stanja.

UZROCI ŽUTICE KOD BEBA

Do žutice kod beba dolazi kada bilirubin nije dovoljno brzo eliminisan iz tela, kao i kod odraslih osoba. Međutim razlozi koji dovode do tog stanja se kod novorođenčadi razlikuju.

U najčešće uzroke hiperbilirubinemije kod beba spadaju fiziološka žutica, žutica nastala usled dojenja, žutica majčinog mleka i hemoliza, odnosno preterano razlaganje crvenih krvnih zrnaca.

Fiziološka žutica – Do pojave fiziološke žutice dolazi kod većine novorođenih beba i ovo stanje je prilično često. Nastaje zato što se crvene krvne ćelije kod beba brže razlažu, a digestivni trakt i jetra još uvek nisu dovoljno razvijeni. Kako digestivni sistem i jetra sazrevaju, tako se bilirubin bolje i brže probavlja, a žutica brzo nestaje. Fiziološka žutica se obično javlja između drugog i četvrtog dana od rođenja (žutica koja se javi u prvih 24 do 48 sati je obično simptom nekog poremećaja). Ovo stanje tipično ne izaziva nikakve druge simptome i povlači se u periodu od jedne do dve nedelje.

Žutica i dojenje – Žutica usled dojenja je uobičajena; javlja se kod jedne u šest dojenih beba nekoliko dana po rođenju. Do toga dolazi kod novorođenčadi koja ne konzumiraju dovoljno majčinog mleka (obično zbog slabije laktacije ili smanjenog refleksa sisanja), zbog čega su pokreti creva kod bebe slabiji, te se zato i bilirubin slabije izbacuje. Kako bebe nastavljaju da sisaju i dobijaju više mleka, žutica se obično povlači sama od sebe.

Žutica majčinog mleka – Ovo stanje je manje uobičajeno i javlja se tek u 1-2% dojenih beba. Do stanja žutice dolazi kada se u samom mleku nalaze visoke koncentracije elemenata koji usporavaju eliminaciju bilirubina i tako dovode do povećane koncentracije bilirubina kod bebe. Ovo stanje se javlja kada su bebe stare između 5 i 7 dana, kulminacija je obično oko druge nedelje starosti, a može da traje između 3 i 12 nedelja.

Preterano razlaganje eritrocita – Ovo stanje može da preoptereti jetru većom količinom bilirubina nego što ona može da procesuira. Postoji više mogućih razloga da dođe do ovog stanja. Kod hemolitičke bolesti novorođenčadi, bebina krvna grupa nije kompatibilna sa majčinom, zbog čega može doći do toga da majčina antitela preko placente dođu u dodir sa bebinim krvnim ćelijama i da ih napadnu, uništavajući ih ubrzano. To izaziva nagli skok bilirubina u krvi. Manje verovatan razlog za preterano razlaganje eritrocita može biti nasledni deficit enzima potrebnih za normalan proces ili nasledni poremećaji crvenih krvnih zrnaca (alfa talasemija).

Ponekada događaji vezani za sam porođaj mogu da dovedu do ovog stanja; ukoliko je novorođenče povređeno tokom porođaja, može doći do pojave hematoma, pa razlaganje eritrocita u samom hematomu može da izazove žuticu. Ukoliko pupčana vrpca nije dovoljno brzo presečena, beba može dobiti višak krvi iz placente, te proces razlaganja te krvi može da dovede do porasta bilirubina i žutice.

Manje učestali uzroci – Manje verovatni uzroci nastanka žutice kod beba uključuju ozbiljne bakterijske infekcije do kojih je došlo tokom porođaja ili neposredno nakon njega (toksoplazmoza, herpes simpleks, rubeola i druge zaraze), hipotireodizam, nasledne bolesti jetre (Dabin-Džonsonov sibndrom, Rotorov sindrom, Krigler-Nadžarov sindrom, Gilbertov sindrom), opstrukcija protoka jetre usled urođene mane, piloričke stenoze ili poremećaja koji oštećuju jetru.

SIMPTOMI ŽUTICE KOD BEBA

Dok se novorođenče nalazi u bolnici, lekari će proveravati da li postoje znaci žutice; ponekad je stanje očigledno na osnovu žute boje beonjača kod bebe. Većina lekara za svaki slučaj proverava nivo bilirubina kod bebe, pre otpuštanja iz bolnice.

Ukoliko se ispostavi da beba ima žuticu, lekar utvrđuje da li je žutica fiziološka ili koji je drugi uzrok, ako to nije slučaj. Simptomi koji predstavljaju razlog za uzbunu kod beba sa žuticom su sledeći.

  • Žutica koja se javlja u prva 24 sata života;
  • Žutica koja se javlja kod beba starih preko tri nedelje;
  • Letargija, smanjen refleks sisanja, iritabilnost, teškoće sa disanjem;
  • Žutica koja se brzo pogoršava;
  • Groznica;
  • Veoma visok nivo bilirubina na testu;

Bebe koje ispoljavaju neki od znaka za uzbunu zahtevaju hitnu lekarsku intervenciju. Ukoliko je sa bebom sve u redu i otpušta se prvog dana nakon rođenja, test bilirubina treba obaviti pre odlaska; dva dana nakon otpuštanja bi trebalo obaviti kontrolu bilirubina.

U slučaju da beba nije imala žuticu, ali se simptomi jave kasnije kod kuće, treba što pre potražiti lekarsku pomoć.

Dijagnostika žutice kod beba

Lekar će detaljno pregledati bebu i upitati roditelje o simptomima, trajanju žutice, načinu ishrane bebe, sisanju, eventualnim infekcijama ili poremećajima kod majke, majčinoj krvnoj grupi i lekovima koje možda uzima.

Takođe, važne su i informacije o porodičnoj istoriji bolesti i eventualnim naslednim poremećajima prisutnim u familiji, a koji mogu da izazovu žuticu. Lekar će proveriti nivo bilirubina u bebinoj krvi i uraditi niz drugih analiza krvi ukoliko proceni da je to potrebno.

LEČENJE ŽUTICE KOD BEBA

Kada se utvrdi šta izaziva žuticu kod bebe, određeni poremećaj se tretira ukoliko je to moguće. Sam visok nivo bilirubina nekada zahteva poseban tretman. Fiziološka žutica obično ne zahteva lečenje, a preventivno se može sprečiti ili ublažiti dojenjem najmanje 8 do 12 puta u toku dana ili nešto manje učestalom formulisanom ishranom.

Često hranjenje pojačava rad creva kod bebe i pomaže da se više bilirubina izbaci iz tela. Žutica koja nastaje sa dojenjem, takođe se može uspešno sprečiti ili ublažiti učestalim hranjenjem. Ako bilirubin i dalje raste, majčino mleko se može zameniti formulom ili prerađenim majčinim mlekom.

Ukoliko je do žutice došlo zbog majčinog mleka, učestalije hranjenje neće rešiti problem, jer samo mleko sadrži supstance koje podstiču žuticu.

Nekada se preporučuje da majke naprave pauzu od jednog do dva dana, a da redovno ispumpavaju mleko tokom te pauze. Mogu da nastave sa normalnim dojenjem čim se nivo bilirubina stabilizuje; u većini slučajeva se preporučuje normalno dojenje, budući da se smatra da je korist od dojenja mnogo veća nego rizik od nastanka poremećaja kakav je kernicterus nastao usled žutice majčinog mleka. Visok nivo bilirubina se leči fototerapijom ili zamenskom transfuzijom.

Sponzorisano:

loading...
Loading...

Ostali čitaju i ovo: