Bez sumnje ste do sada već čuli za trombocite i otprilike vam je jasna njihova uloga u organizmu. Sigurno imate znanje koje ste dobili tokom svog školovanja ili od zdravstvenih radnika, a možda ste i pročitali nešto o njima u medicinskim priručnicima ili na internetu.
Međutim, uvek postoje nedoumice i nesigurnosti oko toga zašto su trombociti važni i kakvu specifičnu ulogu igraju u našem oragnizmu.
Kada radite analizu svoje krvi, među ostalim rezultatima i vrednostima, uvek se pojavljuje i stavka vezana za trombocite i njihove vrednosti u krvnoj slici.
Ako ni zbog čega drugog, onda bi zbog toga morali znati zašto su oni značajni, u kojim razmerama treba da se kreće njihova vrednost i šta treba preduzeti kada ove brojke premašuju ili su ispod referentne skale.
Šta su trombociti?
Trombociti su male komponente krvi koje su proizvedene u koštanoj srži i koje imaju ključnu ulogu u zgrušavanju krvi. Glavna funkcija trombocita je zaustavljanje krvarenja koje nastaje kada se povrede krvni sudovi. Kod sisara, trombociti su anukleusni ili bezjedarni ćelijski fragmenti koji se zovu još i krvne pločice.
Jedarni trombociti kod kičmenjaka koji nisu sisari razlikuju se od trombocita kod sisara ne samo zbog toga što imaju jedro i što tako liče na B limfocite, nego zbog toga što jedarni trombociti ne agregiraju u odgovoru na ADP, serotonin i adrenalin (dok naravno agregiraju sa trombinom).
Trombociti se okupljaju kako bi zaustavili krvarenje na mestu prekinutog endotela. Oni se približavaju jedan drugom kako bi povezali mesto oštećenja. Evo kako pojednostavljeno izgleda taj proces.
- Adhezija. Kao odgovor na vaskularnu povredu, trombociti se vezuju za specifične membranske receptore izvan prekinutog endotela.
- Aktivacija. Promena oblika se odvija, receptori se aktiviraju, a hemijski glasnici se izlučuju.
- Agregacija. Trombociti postaju povezani jedni sa drugima, a to se dešava preko mostova receptora.
Jednostavno rečeno, trombociti su uglavnom poznati kao krvne pločice, komponente krvi koje su presudne za normalno krvarenje i zgrušavanje krvi.
Formiranje ugrušaka – kako se krv zgrušava?
Zgrušavanje krvi ili koagulacija je biološki proces koji zaustavlja krvarenje. Ovaj proces koagulacije je od vitalnog značaja svaki put kada nam se dogodi površinska povreda pri kojoj se prekidaju krvni sudovi. Zgrušavanje nas može spasiti od upada bakterija i virusa. Ugrušci se takođe formiraju i unutar našeg tela kada su krvni sudovi povređeni. Na ovaj način oni sprečavaju gubitak krvi iz sistema za cirkulaciju.
Naš organizam može napraviti ugruške ili ih razložiti kada završe svoj posao. Kod većine ljudi, između ove dve aktivnosti se održava zdrav balans. Kod nekih ljudi se pojavljuje abnormalna koagulacija krvi, pa njihov organizam nije u stanju da razloži krvne ugruške. Veliki ugrušak unutar krvnog suda je potencijalno opasan zbog toga što on može da blokira cirkulaciju u krvnim sudovima. Unutrašnji ugrušci koji se formiraju bez ikakvog očiglednog razloga ili oni koji putuju krvnim sudovima su takođe opasni.
Koagulacija krvi je fascinantan i složen proces koji podrazumeva mnogo etapa i koraka. Proteini koji se stvaraju u jetri i šalju u krvotok su esencijalni deo procesa. Proteini cirkulišu u krvotoku organizma, spremni za akciju u svakom trenutku. Spoljašnja ili unutrašnja povreda je okidač koji aktivira proteine i započinje proces zgrušavanja krvi.
Hemostaza
Hemostaza je proces u kome se krvarenje zaustavlja. To podrazumeva tri koraka.
Vazokonstrikcija ili suženje oštećenih krvnih sudova kako bi se smanjio gubitak krvi. Uzrokovana je kontrakcijom glatkih mišića u zidovima krvnih sudova.
Aktivacija trombocita ili krvnih pločica: aktivirani trombociti se prilepljuju jedan uz drugi, kao i uz vlakna kolagena u oštećenim krvnim sudovima, formirajući trombocitni čep koji privremeno blokira protok krvi. Trombociti takođe otpuštaju hemikalije koje privlače ostale krvne pločice i stimulišu dalju vazokonstrukciju.
Formiranje krvnog ugruška: ugrušak sadrži vlakna koja ulove trombocite i na taj način su jači i duže traju od trombocitnog čepa.
Proces aktivacije trombocita; Trombocitna aglutinacija, aktivacija i agregacija
Trombociti su mali ćelijski fragmenti u našoj krvi. Oni imaju pomalo nepravilan oblik, ali se uglavnom prepoznaju u formi grubo oblikovanog diska. Oni se proizvode otpuštanjem iz većih ćelija u koštanoj srži koje se nazivaju megakariociti. Krvne pločice igraju važnu ulogu u iniciranju krvnog ugruška.
Prvi korak u zalečenju rane je aktivacija trombocita. Kada trombociti dodirnu oštećeni zid krvnog suda, susreću se sa turbulencijom u protoku krvi koja teče oko rane, ili sa specifičnim hemikalijama u krvi i postaju “lepljivi”. Oni se vezuju za povređene ćelije u rani, kao i jedni za druge. Tokom ovog procesa aktivacije, trombociti postaju okrugliji po obliku i razvijaju “šiljke”.
Aktivirane krvne pločice formiraju mrežu ili trombocitni čep, koji prekriva i ispunjava ranu. Čep privremeno zaustavlja krvarenje i od velike je pomoći u hitnom odgovoru pri povredi i krvarenju. Međutim, on je istovremeno veoma slab i može biti uklonjen protokom krvi sve dok nije ojačan krvnim ugruškom. Aktivirani trombociti u čepu otpuštaju hemikalije koje su neophodne u procesu zgrušavanja krvi.
Sažetak procesa zgrušavanja krvi
Proces zgrušavanja krvi je kompleksan i uključuje mnoge reakcije. Međutim, proces se može sažeti u tri koraka.
Kompleks poznat kao protrombinski aktivator proizveden je dugom sekvencom hemijskih reakcija.
Protrombinski aktivator pretvara krvni protein koji se naziva protrombin u drugi protein koji se naziva trombin.
Trombin pretvara rastvorljiv protein u krvi koji se naziva fibrinogen u nerastvorljivi protein koji se naziva fibrin.
Fibrin egzistira u rastvorljivim vlaknima koji formiraju gustu mrežicu iznad rane. Mrežica lovi krvne pločice i druge krvne ćelije i formira krvni ugrušak.
Protrombin i fibrinogen su uvek prisutni u krvi, ali oni nisu aktivirani sve dok protrombinski aktivator ne nastane nakon povrede.
Koagulacijska kaskada: zgrušavanje krvi u više detalja
Zgrušavanje krvi se pojavljuje u procesu koji se sastoji iz više koraka, a poznat je kao koagulacijska kaskada. Proces uključuje mnogo različitih proteina. Kaskada je lančana reakcija u kojoj jedan korak vodi do sledećeg. U principu, svaki korak stvara novi protein koji deluje kao enzim ili katalizator za sledeći korak.
Koagulacijska kaskada se često klasifikuje u okviru tri staze ili puta – spoljašnji put, unutrašnji put i zajednički put.
Eksterni put je pokrenut od strane hemikalija koje se zovu tkivni faktor i koji oslobađa oštećene ćelije. Put je spoljašnji zbog toga što je on iniciran od strane faktora koji se nalaze izvan krvnih sudova. Takođe je poznat i kao put tkivnog faktora.
Unutrašnji put se pokreće od strane krvi koja dolazi u kontakt sa vlaknima kolagena u oštećenim zidovima krvnih sudova. On je unutrašnji jer je iniciran od strane faktora koji se nalazi unutar krvnog suda. Ponekad se zove put kontaktne aktivacije.
Oba puta eventualno proizvode protrombinski aktivator. Protrombinski aktivator pokreće zajednički put na kojem protrombin postaje trombin, a praćen je konverzijom fibrinogena u fibrin.
Iako je podela koagulacijskog procesa na spoljašnje i unutrašnje puteve koristan pristup ovoj temi i široko primenljiva taktika, naučnici kažu da ona nije u potpunosti tačna.
Najvažnije činjenice u vezi sa trombocitima
- Trombociti su neka vrsta “inženjera” u krvotoku koji popravljaju i sprečavaju gubitak krvi.
- Premalo trombocita ili trombociti koji ne rade ispravno izazivaju krvarenja.
- Previše trombocita ili trombociti koji previše dobro funkcionišu mogu izazvati moždani ili srčani udar.
- Tokom jedne godine, širom sveta, daje se oko 14 miliona trombocita kroz transfuziju.
- Kod odraslog čoveka cirkuliše oko 1 trilion trombocita.
- Jedan milion trombocita se napravi svake sekunde.
- U jednom mililitru krvi ima oko 200 miliona trombocita ili 200.000 trombocita u jednoj maloj kapi krvi.
- Trombociti žive samo 10 dana.
- Trombociti nemaju jedro (nukleus) i ne mogu proizvoditi proteine.
Svrha trombocita
Trombociti su ćelije koje cirkulišu unutar naše krvi i koje se povezuju kada prepoznaju oštećenje krvnih sudova.
Kada se posečete, na primer, trombociti se vezuju za mesto oštećenog krvnog suda i na taj način dolazi do stvaranja krvnog ugruška. Za to postoji biološki razlog – zaustavljanje krvarenja.
Šta dovodi do toga da trombociti promene svoj oblik?
Trombociti, najmanji od svih naših krvnih ćelija, mogu se videti samo pod mikroskopom, Bukvalno su oblikovani kao male ploče u svom neaktivnom obliku.
Krvni sud će poslati signal kada se ošteti. Kada trombociti prime taj signal, oni će odgovoriti na taj način što će doputovati u tu oblast i transformisati se u svoju aktivnu formaciju. Da bi došli u kontakt sa oštećenim krvnim sudom, trombociti stvaraju duge pipke, pa potom podsećaju na pauka ili hobotnicu.
Šta se smatra zdravim brojem trombocita u krvi?
Normalan broj trombocita varira između 150.000 i 450.000 trombocita po mikrolitru krvi. Ako osoba ima više od 450.000 trombocita to stanje se zove trombocitoza. Ako osoba ima manje od 150.000 trombocita, onda je to stanje poznato kao trombocitopenija.
Broj trombocita se dobija prilikom rutinske analize krvne slike (kompletna krvna slika).
Šta znači preveliki broj trombocita (trombocitoza)?
Medicinski termin za previše trombocita je trombocitoza, a postoje dva tipa:
- primarna ili esencijalna trombocitoza – abnormalne ćelije u koštanoj srži izazivaju povećanje broja trombocita, ali je razlog nepoznat;
- sekundarna trombocitoza – isto stanje kao kod primarne trombocitoze, ali može biti izazvano, tj. uzrokovano kontinuiranim zdravstvenim stanjem ili bolešću kao što je anemija, kancer, upala ili infekcija.
Ako postoje simptomi, oni uključuju spontano zgrušavanje krvi u rukama i nogama, koje, ako se ne leči, može dovesti do srčanog ili moždanog udara. U težim slučajevima, pacijent može biti podvrgnut proceduri koja se naziva trombocitna fereza. Ova procedura smanjuje broj trombocita tako što uklanja krv, odvaja trombocite i vraća crvena krvna zrnca nazad u organizam.
Sa sekundarnom trombocitozom, simptomi su obično povezani sa zdravstvenim stanjem. Na primer, ako imate infekciju ili anemiju, vi lečite ta stanja i broj trombocita se smanjuje.
Šta znači smanjen broj trombocita (trombocitopenija)?
Kada nemate dovoljno trombocita, to se naziva trombocitopenija. Simptomi uključuju lako stvaranje modrica i često krvarenje u desnima, iz nosa ili u gastrointestinalnom traktu. Vaš broj trombocita opada kada nešto sprečava organizam da proizvodi trombocite. Postoji širok spektar uzroka uključujući:
- lekove;
- nasleđene bolesti i stanja;
- određene tipove kancera, kao što je leukemija ili limfom;
- hemoterapijski tretman za kancer;
- bubrežnu infekciju ili disfunkciju;
- previše alkohola.
Kako trombociti utiču na kardiovaskularne bolesti?
Ako imate previše krvnih pločica, to može povećati rizik od zgrušavanja krvi i stvaranja krvnih ugrušaka. Ali će češće vaš kardiovaskularni rizik imati više veze sa funkcijom trombocita nego sa njihovim brojem. Na primer, mogli biste imati normalan broj trombocita, ali ako se previše drže zajedno, to može povećati šansu da imate srčani udar ili moždani udar.
Trebalo bi da pratite i proveravate redovno svoje trombocite!
Previše ili premalo trombocita, abnormalne funkcije trombocita i srodnja stanja, kao što su stvaranje krvnih ugrušaka, moždani i srčani udari, mogu biti i nasledni. Zbog toga bi trebalo da upozorite svog lekara ako postoji ovakva porodična istorija bolesti u vašem slučaju.
Povišen broj trombocita – uzroci i lečenje
Kao što je rečeno, normalan nivo trombocita u krvi se kreće od oko 150 do 450 x 109/l krvi. Postoji nekoliko faktora koji utiču na životni vek trombocita, ali on obično traje od 7 do 10 dana.
Šta uzrokuje povišen broj trombocita u krvi? Trombocitoza je medicinski termin koji se koristi za opisivanje prikaza povišenog broja trombocita. Viši graničnik normalnog raspona trombocita može varirati od laboratorije do laboratorije, ali je obično oko 350 do 450 x 109/l.
Lekari mogu detektovati trombocitozu tokom rutinskih analiza krvne slike. Ali, postoje i specifični testovi za trombocite koji su važni u detaljnijoj analizi. Prikaz povećanog broja trombocita može biti od pomoći u određivanju reaktivne trombocitoze ili trombocitemije, što može verovatno uzrokovati abnormalne krvne ugruške.
Sa informacijama koje ćemo navesti, pokušaćemo da identifikujemo šta uzrokuje povišene trombocite u odnosu na normalne nivoe. Smatra se da postoji više od deset faktora. Pored toga, trebalo bi proveriti i najčešće poremećaje funkcija trombocita.
Uzroci visokog broja trombocita ili trombocitoze mogu biti klasifikovani na sledeći način:
- fiziološka trombocitoza;
- reaktivna (sekundarna) trombocitoza;
- klonalna (primarna) trombocitoza.
Fiziološka trombocitoza može biti rezultat:
- preopterećenja (vežbanja)
- stresa;
Reaktivna (sekundarna) trombocitoza može biti rezultat:
- akutnog gubitka krvi;
- hemolitičke anemije;
- infekcije;
- inflamatorne bolesti;
- nedostatka gvožđa;
- maligne bolesti;
- operacije;
- reakcije na određene lekove;
- traume;
Ova poslednja stavka se tiče stanja nakon uklanjanja slezine. Osoba nakon splenektomije može da razvije trombocitozu koja ponekad prelazi 1000 x 109/l. Uklanjanje slezine je ono što uzrokuje visoke trombocite kod nekih pacijenata nakon operacije. Broj trombocita se obično vraća u normalu u roku od nekoliko nedelja ili meseci. Stalna trombocitoza nakon splenektomije treba da ostavi prostor za razmišljanje o postojanju mieloproliferativnog poremećaja ili o bilo kojim uslovima koji se mogu razviti kao hemoliza ili neefikasna eritropoeza.
Reaktivna trombocitoza retko izaziva simptome. Ali ako se simptomi pojave oni mogu uključivati sledeće:
- glavobolju;
- vrtoglavicu ili nesvesticu;
- bol u grudima;
- slabost;
- besvesno stanje;
- povremene promene u vidnom polju;
- bockanje i peckanje u šakama i stopalima.
Lečenje reaktivne trombocitoze je upućeno na uzrok. Ako je uzrok povezan sa prethodnom operacijom ili povredom koja je rezultirala značajnim gubitkom krvi, trombocitoza ne bi trebalo da traje dugo. Ako je uzrok povezan sa hroničnom infekcijom ili zapaljenskom bolešću, nivoi trombocita mogu ostati povišeni sve dok se stanje ne dovede pod kontrolu.
U većini slučajeva se broj trombocita dovede u normalu nakon lečenja osnovnog uzroka. Ipak, uklanjanje slezine može izazvati celoživotnu trombocitozu. U ovom slučaju, lekar može prepisati nisku dozu aspirina kako bi sprečio krvarenje i zgrušavanje krvi.
Klonalna ili primarna trombocitoza može nastati zbog:
- akutne megakariocitičke leukemije;
- mieloproliferativne bolesti;
- esencijalne trombocitoze;
- policitemije vera;
- hronične mijeloidne leukemije.
Simptomi esencijalne trombocitoze podrazumevaju trombozu krvnih sudova, glavobolju, probleme sa govorom, vrtoglavicu, nesvesticu, gubitak vida i napade.
Smanjen broj trombocita
Smanjen broj trombocita ili trombocitopenija se javlja u rasponu od lakših do težih slučajeva, u zavisnosti od uzročnika koji leži u korenu problema. Kod nekih, simptomi mogu uključivati teška krvarenja i obično su fatalni ako se ne leče. Drugi ljudi, pak, ne moraju imati nikakve simptome.
Tipično, smanjen broj trombocita je rezultat medicinskog stanja kao što je leukemija ili posledica uzimanja nekih lekova. Lečenje se obično usmerava na stanje koje izaziva trombocitopeniju.
Simptomi koji se pojavljuju su crvene, ljubičaste ili braon modrice – purpure, osip sa malim crvenim ili ljubičastim tačkama koje se zovu petehije, krvarenje iz nosa, krvarenje desnih, krvarenje iz ranica koje traje duže vremena ili se ne zaustavlja samo od sebe, teška menstrualna krvarenja, krvarenje iz rektuma, krv u stolici ili urinu.
Lečenje smanjenog broja trombocita zavisi od uzroka i težine bolesti. Ako je stanje relativno blago, lekar može predložiti da vas jednostavno prati i da vam ne daje nikakve lekove.
Takođe, može predložiti mere predostrožnosti koje uključuju: izbegavanje kontaktnih sportova i aktivnosti sa visokim rizikom od krvarenja ili udaraca, smanjenje konzumacije alkohola, prestanak uzimanja apsirina ili ibuprofena.
Ako je zdravstveno stanje teško, možda će vam trebati medicinsko lečenje poput: transfuzije krvi ili trombocita, promene lekova koji izazivaju smanjen broj trombocita, steroide, imuno globulin, kortikosteroide koji blokiraju antitela trombocita, lekove koji vrše supresivni uticaj na imuni sistem.