Zdravlje

Kosti stopala – anatomija, povrede, oporavak i lečenje

Kada bi vam neko postavio pitanje koje glasi: „Koliko brinete o svojim stopalima?“ pretpostavljamo da bi ste u prvi mah pomislili da vaš odgovor na to pitanje treba da sadrži informacije o tome koliko učestalo i na koji način negujete svoja stopala i koliko intenzivno brinete o njihovom izgledu.

Bar većina populacije bi pomislila i čak bila sigurna u to da takav tip informacija treba da uvrsti u odgovor na gore navedeno pitanje.

Tako nešto, proističe iz činjenice da ljudi najčešće nisu u potpunosti svesni važnosti i uloge svojih stopala, pa samim tim ni načina na koji je potrebno da ih posmatraju kao deo sopstvenog tela.

Naime, iako kao što je i poznato ne spadaju u grupu vitalnih organa, stopala zapravo predstavljaju deo tela koji je od gotovo presudne važnosti za sposobnost normalnog funkcionisanja čitavog organizma i za normalno obavljanje zaista brojnih vitalnih funkcija.

Konkretnije, kao što vam je potpuno jasno i poznato, glavna i osnovna uloga vaših stopala, jeste da vašem telu omoguće sigurnu i stabilnu potporu prilikom sedenja, prilikom stajanja i prilikom obavljanja bilo koje vrste kretanja (bilo da je u pitanju hodanje ili da je u pitanju trčanje).

Dakle, funkcija kretanja, predstavlja prvu funkciju koju jednostavno ne bi ste bili u stanju da obavljate bez podrške stopala.

Međutim, celokupna uloga stopala, ne završava se na tome što vam ona omogućavaju sposobnost obavljanja normalne funkcije kretanja.

Ukoliko ste bar po jednom u svom životu čuli da ako previše učestalo sedite i ako se ne krećete vaša creva mogu postati „lenja“, da se vaš celokupni probavni sistem u tom slučaju može poremetiti ili da se vaš metabolizam može usporiti, a organizam postati sklon gojaznosti ili nastanku i razvoju najrazličitijih zdravstvenih problema, onda vam je sigurno jasno da upravo od zdrave i od normalne funkcije vaših stopala, zapravo zavisi koliko efikasno i uspešno ćete moći da sačuvate celokupno zdravlje organizma.

Zbog svega do sada navedenog, jako je bitno da naučite na pravi način da posmatrate svoja stopala i da postanete svesni činjenice da brinuti o stopalima prvenstveno treba da znači brinuti o njihovom zdravlju, pa tek uz to i o njihovom izgledu.

Da bi ste mogli da brinete o zdravlju svojih stopala, pre svega je bitno da se upoznate sa njihovom anatomijom, da postanete svesni kojim sve tipovima povreda mogu da postanu izložena vaša stopala i da naučite na koje to načine možete oporaviti i lečiti svoja stopala ukoliko eventualno postanu izložena povredama.

U nastavku ovog korisnog teksta, sa vama ćemo podeliti informacije koje se tiču anatomije stopala, informacije koje se tiču mogućih povreda stopala, kao i informacije koje se tiču načina oporavka i načina lečenja povređenih stopala.

Kosti stopala – anatomija

loading...

Prvo što je važno i potrebno napomenuti kada je u pitanju anatomija stopala, jeste da je ona izuzetno složena.

Naime, u građu ljudskog stopala, uključeno je čak 26 kostiju, čak 33 zgloba i čak preko stotinu mišića.

Svaka pojedinačna kost koja je uključena u građu stopala, svaki pojedinačni zglob koji je uključen u građu stopala i svaki pojedinačni mišić koji je uključen u građu stopala, ima svojstvenu važnost i svojstvenu ulogu na polju pružanja i omogućavanja funkcije stopala, na polju pružanja i omogućavanja stabilnosti tela i na polju pružanja i omogućavanja pokretljivosti tela.

Povreda bilo koje kosti koja je uključena u građu stopala, povreda bilo kojeg zgloba koji je uključen u građu stopala i povreda bilo kojeg mišića koji je uključen u građu stopala u manjoj ili u većoj meri može da poremeti celokupnu funkciju stopala, da naruši stabilnost tela i da ograniči pokretljivost tela.

Kada je reč o kostima koje su uključene u građu stopala, treba napomenuti da se one međusobno mogu podeliti u dve kategorije i to u kategoriju krupnih kostiju stopala i u kategoriju sitnih kostiju stopala.

Kategoriji krupnih kostiju stopala pripadaju sledeće kosti:

  • Članci prstiju (ili na latinskom “Phalange”),
  • Klinaste kosti (ili na latinskom “Ossa cuneiformia”),
  • Metatarzalne kosti (ili na latinskom “Ossa metatarsi”),
  • Čunasta kost (ili na latinskom “Os naviculare”),
  • Kockasta kost (ili na latinskom “Os cuboideum”),
  • Gležanjska kost (ili na latinskom “Astragalus”),
  • Petna kost (ili na latinskom “Os calcis”).

Preostale kosti koje su uključene u građu stopala i koje su sitne, stručno se nazivaju “sezamske koščice” i one su smeštene pretežno na mestima na kojima se nalaze tetive, tačnije na mestima na kojima se tetive nadovezuju na površine pokretnih zglobova stopala.

Kada je reč o zglobovima koji su uključeni u građu stopala, kao jedan od najvažnijih zglobova potrebno je pomenuti gležanj.

Ostali zglobovi koji su takođe uključeni u građu stopala, međusobno se mogu podeliti u tri kategorije, a to su:

  • Interfalangealni zglobovi,
  • Intertarzalni zglobovi,
  • Metatarzofalangealni zglobovi.

Mišići koji su uključeni u građu stopala, međusobno se mogu podeliti u dve osnovne kategorije, a to su dorzalni mišići stopala i plantarni mišići stopala.

Kosti stopala – povrede

Kao i doslovno svi drugi delovi ljudskog tela, kosti stopala (a samim tim i celokupna stopala), takođe su podložne razvoju određenih oblika povreda.

Najčešći oblici povreda kojima mogu postati izložena stopala, su sledeći oblici povreda:

Izraženost frakture skočnog zgloba: Fraktura skočnog zgloba, zapravo je isto što i prelom skočnog zgloba. Ovaj oblik povrede može nastati na više načina, ali najčešće, nastaje usled zadobijanja direktnog udarca u skočni zglob ili usled naglog stvaranja i delovanja pritiska na površinu skočnog zgloba. Fraktura skočnog zgloba, praćena je prodornim bolom u skočnom zglobu koji se širi ka ostalim delovima stopala. Takav bol, značajno se pojačava pri oslanjanju na stopalo, kao i pri bilo kojoj drugoj aktivnosti stopala, a povlači se u stanju mirovanja. Osim skočnog zgloba, nastanku frakture su podložni i svi drugi zglobovi, kao i kosti koje su uključene u građu stopala. Ukoliko dođe do nastanka frakture nekog drugog zgloba ili neke kosti koja je uključena u građu stopala, a da to nije skočni zglob, simptomi koji će se u tom slučaju manifestovati, takođe će se prvenstveno odnositi na pojavu bola koji je “lociran” na mestu zadobijanja frakture, to jest preloma, kao i na izraženost širenja takvog bola ka ostalim područjima stopala.

Izraženost plantarnog flasciitisa: Oblik povrede kakav je plantarni flasciitis, zapravo predstavlja stanje koje je u narodu neuporedivo poznatije pod nazivom „bol u peti“. Ovaj oblik povrede, može nastati pod uticajem različitih uzroka kao što je učestalo nošenje anatomski neprilagođene obuće, kao što je naglo i drastično uvećanje telesne mase, kao što je izraženost prenapregnutosti pete prilikom trčanja ili prilikom bavljenja odrđenom sportskom aktivnošću i slično.

Izraženost laceracije: Oblik povrede kakav je laceracija, nastaje onda kada sila opterećenja koja deluje na površinu ligamenta postane veća od elastičnosti ligamenta. Pri nastanku laceracije, usled vršenja prekomernog opterećenja na površinu ligamenta, niti ligamenta počinju da pucaju, uslovljavajući pojavu bola u stopalu i oticanje stopala. Sa nastankom laceracije, najčešće se suočavaju fudbaleri, ali i drugi sportisti koji u toku bavljenja sportskom aktivnošću naprežu i istežu stopala.

Izraženost rupture ligamenta: Za razliku od laceracije u prisustvu koje dolazi do delimičnog pucanja niti ligamenta, ruptura ligamenta predstavlja oblik povrede u prisustvu koje dolazi do potpunog pucanja ligamenta. Naime, onda kada dođe do izraženosti rupture, sila opterećenja koja deluje na površinu ligamenta je tolika da ligament puca po širini. Osobe koje se susretnu sa pojavom rupture, suočavaju se sa gubitkom sposobnosti kretanja, kao i sa gubitkom sposobnosti oslanjanja na stopalo.

Izraženost uganuća skočnog zgloba: Prema učestalosti, uganuće skočnog zgloba predstavlja jedan od najčešće izraženih oblika povreda stopala. Onda kada dođe do uganuća skočnog zgloba, zapravo je izraženo istegnuće ili prekomerno naprezanje jednog ili oba ligamenta koji su smešteni sa unutrašnje i sa spoljašnje strane skočnog zgloba. Kada dođe do uganuća skočnog zgloba, paralelno dolazi do manifestacije simptoma kao što su pojava bola u stopalu, otečenost stopala i gubitak sposobnosti oslanjanja na stopalo. Ono što je karakteristično za simptome koji se manifestuju usled uganuća skočnog zgloba, jeste da su oni značajno intenzivnije izraženi ujutru i u toku dana, nego što je to slučaj uveče i u toku noći. Uveče i u toku noći, bol čak u potpunosti može prestati i može se smanjiti ili se čak i potpuno povući otok stopala.

Izraženost Mortonovog neuroma: Povreda kao što je Mortonov neurom, može postati izražena na prednjem području stopala, tačnije na području koje se nalazi između dve metatarzalne kosti. Ovaj oblik povrede, može nastati usled učestalog opterećenja prednje regije stopala, usled delovanja pritiska koji nastaje prilikom šutiranja lopte ili određenog tvrdog predmeta, usled nošenja anatomski neprilagođene obuće i slično.

Veoma često do razvoja Mortonovog neuroma dolazi kod žena koje svakodnevno nose obuću sa visokim potpeticama. Onda kada dođe do razvoja ovog oblika povrede, manifestuju se simptomi kao što je izraženost trnjenja u nožnim prstima, kao što je izraženost bola u nožnim prstima i kao što je izraženost bola u celokupnoj prednjoj regiji stopala.

Kosti stopala – oporavak i lečenje

Nešto što je karakteristično za gotovo sve oblike povreda koje mogu zahvatiti kosti stopala i uopšteno područje stopala, jeste da se takve povrede ma koliko međusobno bile različite saniraju na veoma sličan i gotovo identičan način.

Konkretnije, bez obzira koji konkretno oblik povrede kosti stopala ili uopšteno bilo koji oblik povrede stopala da imate, postupak saniranja i lečenja takve povrede treba da započnete kroz strogo mirovanje i odmaranje stopala.

Svako pomeranje povređenog stopala, svako oslanjanje na povređeno stopalo i bilo koji oblik aktivnosti povređenog stopala može samo da doprinese progresivnosti i inteziviranju manifestacije simptoma koji su izraženi u prisustvu povrede stopala.

Takođe, povređeno stopalo treba imobilisati tako da se isključi mogućnost slučajnog pomeranja povređene regije ili povređenih regija.

U postupak lečenja povređenog stopala, treba uključiti i upotrebu odgovarajućih medikamenata koji ispoljavaju antiinflamatorno, odnosno antiupalno delovanje, kao i analgetsko, odnosno delovanje protiv bolova.

Takvi medikamenti, mogu se upotrebljavati u formi tableta ili kapsula, kao i u formi krema ili masti.

U zavisnosti od konkretnog oblika povrede stopala i u zavisnosti od toga koliko je takva povreda ozbiljna i razvijena, lečenje povređenog stopala se može sprovoditi i kroz tretmane fizikalne terapije, kroz tretmane kineziterapije, kroz tretmane magnetoterapije, kroz tretmane laserom ili kroz neke tome slične tretmane lečenja koje je potrebno da odredi isključivo lekar.

Samo u pojedinim i na svu sreću veoma retkim situacijama, lečenje povrede stopala se sprovodi kroz pristupanje hirurškom postupku, to jest kroz pristupanje operaciji stopala.

Operaciji stopala, pristupa se jedino i isključivo onda kada ni jedna druga terapijska metoda ne može da dovede do izlečenja stopala.

Kosti stopala – anatomija, povrede, oporavak i lečenje
5 (100%) 1 vote

Sponzorisano:

loading...
Loading...

Ostali čitaju i ovo: