Breskva je izuzetno sočno i ukusno voće i vrlo je rasprostranjena na našim prostorima. Od nje se prave, sokovi, marmelade, džemovi, kompoti, a takođe se koristi za pripremu raznih kolača i torti. Pored sveže upotrebljava se i sušena breskva. Breksvu ne odlikuje samo lep i sladak ukus već i brojna lekovita svojstva koja poseduje.
Breskva pripada familiji ruža, a njen naziv na našem jeziku nastao je od njenog imena na latinskom Prunus persica koje ukazuje da njeno poreklo vodi iz srednje Azije odnosno iz Persije iako je zapravo iz Kine. Latinski naziv koji u prevodu znači i persijska šljiva, kako je i dan danas zovu u nekim zemljama i krajevima, dao joj grčki filozof Teofrast oko 300 godine pre nove ere. Kod nas breskva je još zove šeftelija kao i praska.
Prema istorijskim spisima i podacima breskva potiče iz Kine i bila je omiljeno jelo kineskog cara, a takođe je predstavljala život i besmrtnost. Breskva je u srednjem veku doneta u Zapadnu Aziju dok je u Evropu prema nekim istorijskim podacima dospela zahvaljujući osvajanju Persije od strane Aleksandra Makedonskog dok je prema drugim izvorima iz Kine preko Persije u Evropu doneo istraživač Marko Polo.
Breskve simbolišu mladost, snagu i vitalnost, a njene grane su upotrebljavane u davna vremena za odbranu od zlih sila tokom magijskih rituala dok su od njenog drveta izrađivani predmeti za obavljanje obreda.
Danas postoje između 2.000 i 2.500 sorti breskve, a nove su izuzetno pogodne za uzgajanje i industrijsku proizvodnju sokova, džemova i drugih proizvoda.
Breskva je jedno od najupotrebljvanijeg voća u prehrambrenoj industriji širom sveta, a najviše se uzgaja u Kini, zatim u Evropi i u Americi na trećem mestu. Kada su u pitanju evropske države Italija je na prvom mestu po proizvodnji breskvi je Italija, potom Španija pa Grčka i Francuska.
Breskva – karakteristike
Plodovi breskve su okruglog oblika i narandžasto-crvenkaste boje. Mogu da sazrevaju i nakon što budu ubrani iako količina šećera u njima ostaje ista.
Breskva spada u osetljivo voće na klimatske uslove kada je njen uzgoj u pitanju. Breskva ne bi trebalo da se gaji na područjima gde su jake zime i mrazevi koji mogu da oštete njene cvetove i zametke plodova koji u periodu mirovanja treba da budu na temperaturi ispod sedam stepeni Celzijusa.
Breskvi ne odgovaraju nagle temperaturne oscilacije jer tada postaje preosetljiva na niske temperature, a njeno sazrevanja mogu da oduže i ometaju letnje vrućine koje traju predugo kao i preobilne padavine.
Breskva najbolje uspeva na peskovitoj ilovači i generalno na visoko propustljivim zemljištima koja imaju nizak salinitet odnosno alkalinitet. U ravnicama na plodnom i rastresitom tlu kao što je crnica breskva je dosta osetljivija na niske temperature.
Oboljenja koja napadaju breksvu
Breksvu uglavnom napadaju gljivična oboljenja i to najčešće njene plodove, a mogu napadati i listove. Trulež plodova izaziva gljivica Monilinia fructicola koja uglavnom prvo napada cvet odakle neretko prelazi u unutrašnjost pupoljka i kada plod iznikne i počne da sazreva najčešće dolazi do njegovog truljenja. Krastavost plodova prouzrokuje gljivica Cladosporium carpophilum usled čijeg dejstva e na vrhu odnosno gornjoj strani ploda prema peteljci pojavljuju pege čija boja varira od tamno maslinaste do crne. Zbog ovih pega plod može da pukne i istruli.
Oboljenje zvano pepelnica koje karakteriše pojava beličastih i sivkastih pega na plodovima i listovima izaziva propadanje unutrašnjosti ploda odnosno odumiranje ćelija u njegovom centralnom delu. Kovrdžavost lista breskve je takođe gljivično oboljenje koje pored lišća napada i plodove breskve koji vremenom postaju deformisani i opadaju pre nego što sazrele jer se na njima pojavljuju kvrgave crvenkaste izrasline. Lišće breskve se kovrdža i postaje zakržljalo sa crvenkastim izraslinama u vidu plikova zbog čega takođe opada pre vremena.
Nutritivne vrednosti breskve – kalorije, vitamini
Prednost breskve je to što je niskokalorično voće koje u 100 grama (g) i ima svega 39 kalorija.
Takođe, kao i većina voća u njoj ima dosta, od 80 % do 90 % vode, a bogata je i ugljenim hidratima zbog čega je dobra za obnavljanje i stvaranje energije u organizmu. Ugljenih hidrata u 100 g breskvi ima 15 g što je 5 % preporučenog dnevnog unosa (PDU).
Prehrambrenih dijetalnih vlakana ima 2 g odnosno 9 % PDU, zatim 1 g proteina što iznosi 3 % PDU, svega pola grama masti i 13 g šećera. Praktično breskve gotovo i da ne sadrže masnoće i nemaju čak ni mnogo šećera dok obiluju mineralima, vitaminima i drugim zdravim sastojcima zbog čega su vrlo lekovite i mogu se koristiti u terapijama kod suzbijanja raznih bolesti.
U breskvama ima 16 mikrograma (mcg) vitamina A što je 2 % PDU, zatim 162 mcg beta-karotena što je takođe 2 % PDU. Od ostalh vitamina sadrži 6.6 mg vitamina C što je 8 % PDU, zatim 0.73 mg vitamina E odnosno 5 % PDU i 2.6 mcg vitamina K što iznosi 2 % PDU.
Breskva sadrži i dosta vrlo značajnih vitamina B kompleksa pa tako tiamina ili vitamina B1 ima 0.024 miligrama (mg) odnosno 2 % PDU, potom sadrži 0.031 mg riboflavina ili B2 vitamina što je 3 % PDU, niacina ili B3 ima 0.806 mg što je 5 % PDU, pantotenske kiseline ili B5 vitamina 0.153 mg odnosno 3 % PDU, B6 ili piridoksina sadrži 0,025 mg što je 2 % PDU, B9 ili folata ima 4 mcg odnosno 1 % PDU i holima i sadrži 6.1 mg holina ili 1 % PDU.
Kada su minerali u pitanju breskva ima najviše kalijuma odnosno 190 mg što je 4 % PDU, zatim 20 mg fosfora što iznosi 3 % PDU, potom 9 mg magnezijuma odnosno 3 % PDU zatim 6 mg kalcijuma što iznosi 1 % PDU, gvožđa ima 0.25 mg ili 2 % PD, cinka 0.17 mg odnosno 2 % PDU i mangana 0.061 mg što je 3 % PDU. Od ostalih sastojaka sadrži 4 mcg fluorida koji je važan za zdravlje zuba.
Prednosti breskve za zdravlje i njena upotreba za lečenje
Kao što je već navedeno u tekstu breskva je izuzetno zdrava, lekovita i pogodna za korišćenje kako zbog velikog broja vitamina i minerala tako i zbog niske koncentracije kalorija, šećera i masti. Jedna od njenih prednosti za zdravlje je što u sebi ima sedam puta više kalijuma nego natrijuma što je takav odnos ovih minerala koji pogoduje ljudima kojima otiču delovi tela.
Pored toga breskva je izuzetno delotvorna kod infektivnih bolesti i poremećaja u radu crevnog trakta jer njeni sastojci podstiču proces varenja i uništavaju patogene mikroorganizme u crevima. Zahvaljujući biljnim vlaknima i antiokdidansima kao što su vitamini C i E breskve su dobre za detoksikaciju organizma, jačanje imuniteta pa se samim tim koriste kao prevencija raznih oboljenja od prehlada i alergija do tumora.
Zahvaljujući visoko koncetrovanim ugljenim hidratima koji obezbeđuju energiju organizmu, mesnatoj strukturi tkiva breskve i niskom procentu šećera ovo voće stvara osećaj sitosti i istovreemeno ne podiđe nivo lošeg holesterola u krvi zbog čega se upotrebljava i u raznim dijetama.
Beta-karoten koji se takođe nalazi u njoj, kao što je poznato, dobar je za očuvanje i negovanje vida. Kalijum kojim obiluje štiti zdravlje srca dok je magnezijum poznat po umirijućim dejstvima na nervni sistem čoveka.
Breskva se zbog širokog dijapazona vitamina i minerala i niskog udela kalorija, šećera i sastojaka koji goje preporučuje trudnicama zbog poboljšanja krvne slike s obzirom na to da beba crpi iz organizma majke gvožđe i sve ostale hranljive sastojke od kojih se većina nalazi u upravo u plodovima breskve.
Breskve je kao i svo voće najbolje jesti sveže mada se mogu jesti i sušene ili se može napraviti i čaj od njihovog sušenog lišća koje je takođe lekovito i dobro za probavni trakt.