Čičoka, kako je mi znamo ili jerusalimska artičkoka, kako se uglavnom naziva u zemljama Zapadnog sveta, botanički se klasifikuje kao Helianthus tuberosus i spada u tuberoze, u porodicu glavočika.
Cvetovi ove biljke izgledaju kao mali žuti suncokreti, te je ova biljka na engleskom govornom području poznata i pod imenom sunchoke. Koren ove interesantne, jestive i lekovite lukovice izgledom podseća na đumbir. Jerusalimske artičkoe se najviše uzgajaju na tlu Evrope i Amerike i predstavljaju verovatno jednu od najunosnijih i najrasprostranjenijih vrsta povrtarskog bilja.
Jedna od značajnih karakteristika koja ih čini veoma popularnim za ishranu jeste njihova tekstura koja podseća na krompir i izuzetna mogućnost za primenu u kulinarstvu; zbog svog sastava često se preporučuje kao zamena za običan krompir u ishrani osoba koje boluju od dijabetesa.
Zanimljivosti o biljci čičoka
Istorija upotrebe čičoke kao jestive biljke korisne za ljudsko zdravlje seže daleko u prošlost. Krajem davnog XVI veka, čuveni elizabetanski morepolovac, ser Volter Rajli, otkrio je da američki Indijanci uzgajaju ovu vrstu na području današnje Virdžinije u Americi. Čičoka je do evropskog kontinenta stigla već početkom XVII veka zahvaljujući Semjuelu Šamplenu i tada je bila poznata kao ‘kanadski’ ili ‘francuski’ krompir.
Francuzi su ovu biljku nazivali topinambour (što je termin koji se istovremeno i nenamerno koristi i kao izraz kojim se opisuje neobrazovana, prosta osoba) i usavršili su kvalitet same vrste , te proširili njen uzgoj na veći obim. Danas postoji preko dve stotine varijeteta čičoke. Ovo povrće se gaji i kao bogat izvor fruktoze za brojne komercijalne proizvode, ali i kao sirovina za pravljenje alkohola.
- Dugi niz godina čičoka je bila stavljena u stranu zbog ‘bapskih priča’ o njenoj tobožnjoj vezi sa opasnom leprom, koje su nastale samo zbog ne preterano privlačnog izgleda samog korena biljke, koji oblikom zaista podseća na deformisane prste obolelih od ove bolesti. Sa druge strane, tokom Drugog svetskog rata, čičoka i ren su bile najdostupnije zastupljeno povrće u ishrani i smatrali su se hranom siromašnih ljudi;
Zašto se ova biljka naziva jerusalimska artičoka, kada nema nikakve veze ni sa gradom Jerusalimom, ni sa artičokama? Postoji više različitih teorija o nastanku ovog čudnog imena. Jedna priča navodi da je izraz ‘jerusalimska’ nastao od pogrešnog izgovaranja italijanske reči girasola, što zapravo opisuje karakteristiku ove biljke da se okreće u pravcu sunčevih zraka i doslovno znači ‘okretanje ka suncu’.
Druga teorija ovaj naziv objašnjava iskvarenim izgovorom naziva mesta Terneuzen u Holandiji, području gde je čičoka prvi put uvedena na evropsko tle.
Naziv artičoka verovatno potiče od arapskog izraza al-khurshuf, naziva za čkalj, što je još jedna referenca koja upućuje na izgled ove biljke i njoj sličnih. Na tržištu je jerusalimska artičoka uglavnom poznata kao sunchoke, sunroot ili čičoka.
Bez obzira koji naziv se koristi, reč je o ostoj biljci, vrsti lukovice prijatnog slatkastog ukusa, koji pomalo podseća na ukus lešnika i sličan je aromi vodenih kestenova i jicame, za nas egzotičnih vrsta slatkog korenja.
UZGOJ I NEGA ČIČOKE
Jerusalimske artičoke, ‘sunčevo korenje’ ili čičoke su vrsta korenastog povrća koja se najviše uzgaja zarad upotrebe u ljudskoj ishrani. Najviše se priprema poput krompira, ali sadrži manji udeo skroba od običnog krompira, pa je pogodna za mnoge načine ishrane; posebno je korisna za dijabetičare i osobe koje iz bilo kog razloga praktikuju dijete sa smanjenim unosom ugljenih hidrata.
Jerusalimska artičoka se veoma lako gaji i ne zahteva previše ulaganja i brige. Većina poljoprivrednika je opisuje kao biljku koju možete jednom posaditi i imati je zauvek, a smatra se tako otpornom da ćete je se teško otarasiti čak i ako to želite, kako kažu iskusni baštovani.
Čičoka se lako sadi, jednostavno uzgaja i neguje i ne zaslužuje nikakvu žalbu, kao biljka koja veoma obilno uspeva i daje izdašan, hranljiv i koristan prinos. Cveta visokim žutim cvetovima nalik suncokretu i bez mnogo muke krasi baštu uzgajivača. Evo kako se čičoka sadi i održava.
Lokacija za sadnju – Čičoka raste bukvalno bilo gde i odgovaraju joj manje-više svi klimatski uslovi, sve dok ima dovoljno sunca i delimično zasenčenog prostora. U svim zonama uspeva kao višegodišnja biljka i nije izbirljiva ni u pogledu zemljišta. Interesantno je da ova lukovica daje sasvim pristojan prinos čak i na glinastom zemljištu. Ipak, najbolje rezultate i najveći prinos će dati ukoliko se sadi na blago rastresitom i plodnom zemljištu. Pošto je u pitanju višegodišnja vrsta, bilo bi dobro da joj se obezbedi određena pozicija u bašti. Čičoka raste dosta uvis, pa se preporučuje da se zasad postavi na mesto gde neće zaseniti druge useve u bašti. Idealno mesto je severna strana bašte.
Sadnja čičoke – Najbolje vreme za sadnju čičoke je u jesen ili na proleće, šest do sedam nedelja pre pojave poslednjih zimskih mrazeva; svaka od opcija je u redu. Prilikom sađenja je važno da svaka lukovica koja se postavlja ima bar jedno ‘oko’. Lukovice se sade na dubinu od oko 8 cm, u razmacima od 30 cm. Dobro će uspevati bez obzira da li se sade u redove ili blokove; pojedinci vole da odvoje čitav nasad samo za čičoke, posebno zato što ova biljka jako lepo izgleda u bašti kada je u punom cvatu.
Nega nasada – U principu, nasad čičoke ne zahteva neku preteranu brigu. Nasad treba da bude travnat u ranom delu sezone, kada su biljke male. Zemljište se đubri organskom prehranom ili se zagrće. Čičoka ne zahteva čak ni redovno zalivanje; neko ih čak uopšte i ne zaliva, već pušta da se biljka razvija sama u skladu sa klimatskim uslovima. U velikom broju slučajeva, ako su klimatski uslovi prosečni i umereni, čičoka sasvim lepo uspeva bez dodatnog navodnjavanja. Pokazalo se da manje nege zapravo godi čičokama. Ukoliko se nasad održava bez obogaćivanja zemljišta i navodnjavanja čičoka se kontrolisano razvija i ne ugrožava druge biljke u bašti.
Zaštita od štetočina i bolesti – Čičoka nije biljka podložna oboljenjima i štetočinama. Najveći problem koji se može javiti prilikom uzgoja čičoke jeste nekontrolisani rast nasada. Redovna berba je najbolji način da se nasad čičoke održava i kontroliše; pošto se nikada ne vade sve lukovice, na taj način se obezbeđuje da prinso čičoke bude dostupan svake godine. Čak i najmanji delić lukovice čičoke će se pretvoriti u novu biljku i proizvesti nove lukovice, tako da ne morate brinuti da ćete ostati bez ove lepe, korisne i hranljive biljke u svojoj bašti.
Berba čičoke – Čičoke se sakupljaju iskopavanjem, kao i druge lukovice. Preporučuje se da se prilikom vađenja korena koristi grabulja i da se pazi na to da se lukovice ne zaseku i ne oštete prilikom kopanja. U principu, čičoka može da se sakuplja bilo kada, ali se smatra da je ukus same lukovice bogatiji i hranljiviji kada preleže jedan ili dva mraza. Mogu da se iskopavaju sve vreme dok samo zemljište nije smrznuto. Da bi se produžio period žetve, preporučuje se da se nakon prvog mraza zemljištu doda debeo sloj malča; to će sačuvati zemljište od zamrzavanja i produžiti vreme za kopanje čičoke za oko par nedelja.
Varijeteti čičoke
Čičoka se lako sadi, jednostavno održava i ne zahteva puno nege, osim u pogledu kontrolisanja rasta samog nasada. Ova biljka je izuzetno plodnog korena, pa se uspešno vraća svake godine.
Osim što daje izdašan prinos, čičoka zaista na lep način krasi baštu, svojim lepim visokim žutim cvetovima nalik na male suncokrete. Postoji više kultivara čičoke, ali se nekoliko izdvaja kao najpogodnije za sadnju i uzgoj. To su sledeći varijeteti.
- French Mammoth White, varijetet koji daje lukovice srednje veličine, čvornovatog oblika;
- Sugarball, daje male bele lukovice, izrazito pogodne za rostiranje;
- Fuseau, varijetet koji daje velike, fine lukovice karakterističnog dimljenog ukusa;
LEKOVITE PREDNOSTI ČIČOKE
Povrtarska biljka bogatog prinosa, čičoka je pogodna za ljudsku ishranu, a osim toga obiluje i prednostima za ljudsko zdravlje. Poznata i kao ‘sunčev koren’ i ‘sunčeva jabuka’ širom sveta, svoj vedar naziv duguje ne samo atraktivnim žutim cvetovima, već i prednostima koje ima za naš organizam.
To je hranljiva vrsta, izdašnog prinosa, koja se odavno koristi u ishrani, a može i na više načina da doprinese opštem blagostanju čovekovog tela, pa i da spreči nastanak zdravstvenih komplikacija. Ovo su zdravstvene prednosti čičoke.
Regulacija nivoa holesterola
Jerusalimska artičkoa sadrži značajan udeo biljnih vlakana rastvorljivih u vodi, što jekarakteristika koja ovu vrstu čini dobrom za održavanje zdravog niovoa holesterola u krvi. Biljna vlakna pomažu da se reguliše nivo lipoproteina u krvi, odnosno da se snizi nivo lošeg holesterola.
Osim toga, vlakna iz čičoke su korisna i za zdravlje srca; ona pomažu da se ublaže zapaljenski procesi u telu i snizi krvni pritisak. Sirova čičoka sadrži oko 1.6 gr vlakana na 100 gr, što je oko 6% dnevnih potreba prosečne osobe.
Kontrola krvnog pritiska
Čičoka sadrži značajan udeo kalijuma i minimalan udeo natrijuma, što su karakteristike koje je čine korisnom u održavanju zdravog nivoa krvnog pritiska i pomažu snižavanju visokog pritiska. Jedna šolja sirove čičoke sadrži oko 649 mg kalijuma i samo 6 mg natrijuma.
Udeo biljnih vlakana takođe je važna osobina čičoke, koja u kombinaciji sa pomenutim karakteristikama doprinosi regulaciji krvnog pritiska i pomaže u poboljšavanju funkcija insulina u telu, što je takođe važno kada je reč o održavanju zdravog krvnog pritiska.
Čičoka za imunitet
Čičoka sadrži mali udeo važnih antioksidanasa, kao što su vitamin A, C i E. Svi ovi vitamini, u kombinaciji sa flavanoidima karotena, pomažu telu da se izbori protiv štetnih slobodnih radikala i pospešuju funkcije čovekovog imunog sistema.
Zbog toga je upotreba ove biljke u ishrani dobar način za prevenciju različitih tegoba i bolesti, uključujući rak, prehladu i grip, kašalj, virusne i druge infekcija. Jedna šolja sirove lukovice sadrži oko 2 mikrograma vitamina A, 6 mg vitamina C i oko 0.3 mg vitamina E.
Čičoka za snažne mišiće
Ova interesantna lukovica sadrži dosta gvožđa, koje predstavlja jedan od najvažnijih elemenata u ljudskoj ishrani i neophodan je za održavanje zdrave funkcije mišića. Gvožđe je prisutno u mišićnom tkivu i pomaže da se telo dobro snabde kiseonikom, što je neophodno za pravilan proces kontrakcija mišića, između ostalog.
Kada u telu nema dovoljno zaliha ovog esencijalnog minerala, mišići gube svoj tonus i elsatičnost, te dolazi do opšte slabosti mišića; osećaj slabosti u mišićima je i jedan od prvih simptoma koji upućuju na anemiju, koja nastaje usled značajnog deficita gvožđa.
Kardiovaskularno zdravlje
Jerusalimska artičoka sadrži korisne količine tiamina, elementa koji je od esencijalne važnosti za produkciju neurotransmitera acetilholina. Ovaj neurotransmiter igra vitalnu ulogu u prenosu informacija između nerava i mišića.
Naše srce je jedan od najvažnijih mišića u telu koji se oslanja na ovaj proces razmene informacija i signala, krucijalnih za njegovo funkcionisanje. Da bi se u telu odvijale regularne kardiovaskularni procesi, te da bi srce pravilno pumpalo, neophodno je da mišići i nervi mogu da koriste telesnu energiju na pravi način, kako bi održavali normalan protok informacija između svih ovih vitalnih elemenata sistema. Tiamin iz artičoka je veoma koristan za ove procese.
- Novije studije su pokazale da tiamin igra važnu ulogu u prevenciji bolesti srca i krvnih sudova, zato što održava zdrave ventrikularne funkcije, a iz tog razloga pomaže i u lečenju stanja otkazivanja srca;
Čičoka kao eliksir mladosti
Pokazalo se da čičoka može da deluje i kao prirodni saveznik mladosti i vitalnosti, to jest da sprečava prerano starenje i usporava ovaj proces. Lukovica sadrži bakar, esencijalni antioksidans koji savršeno deluje u prisustvu drugih važnih elemenata i čuva membrane telesnih ćelija od opasnih slobodnih radikala, te tako sprečava i njihovo prerano propadanje. Bakar iz čičoke i drugih izvora je jedan oid najmoćnijih antioksidanasa za borbu protiv slobodnih radikala, krivaca za niz ozbiljnih zdravstvenih problema.
Slobodni radikali mogu da napadnu različite telesne sisteme, a kada je reč o starenju, uzrokuju niz simptoma, kao što su pojava bora, staračkih pega, makularna degeneracija i problemi sa bubrezima. Zbog toga je adekvatno snabdevanje bakrom neophodno za održavanje vitalnosti i mladalačkog izgleda. Sirova artičoka sdarži oko 0.2 mg bakra, što je 23% dnevno preporučene doze za odraslog čoveka.
Čičoka za zdrave i lepe zube
Ova biljka sadrži značajne količine fosfora, koji je neophodan za zdravlje kostiju i zuba. Zajedno sa kalcijumom i vitaminom D igra važnu ulogu u formaciji i održavanju zubne strukture. Ovi elementi doprinose zdravlju zubne gleđi i gustini kostiju vilice.
Osim toga, ovi minerali i vitamini sprečavaju i propadanje zuba i mogu da pomognu u njihovom oporavku.
Tradicionalna upotreba i druge prednosti čičoke
Osim zbog navedenih prednosti čičoka se rado upotrebljava u ljudskoj ishrani iz mnogih drugih razloga. Smatra se i prirodnim afrodizijakom, dijuretikom, spermatogenikom, sredstvom za pročišćavanje, sredstvom za jačanje stomaka.
U narodnoj medicini se upotrebljavala kao lek protiv reumatizma i dijabetesa. Listovi ove biljke pokazuju antipiretička, antiupalna i analgetska svojstva, zbog čega se u tradicionalnoj kineskoj medicini koriste kao preparat za lečenje rana, lomova kostiju, otoka i bolova. Osim toga, jerusalimska artičoka sadrži značajne količine inulina i smatra se izuzetno dobrim izvorom za komercijalnu proizvodnju fruktoze.
- Čičoka može imati neželjeno dejstvo kod osoba koje su sklone alergijskim reakcijama na biljke iz iste porodice, a pretpostavlja se da može da izazove nastanak kamena u žučnoj kesi usled pojačanog lučenja same žuči;
UPOTREBA U ISHRANI
Čičoka se naširoko upotrebljava u ljudskoj ishrani. Sirove ili kuvane lukovice otvaraju bogatu lepezu mogućnosti za serviranje i pripremu. Baš kao i krompir, mogu da se peku, bare, kuvaju na pari, prže i spremaju kao varivo.
Međutim, čičoka se kuva brže nego običan krompir i lakše se pretvara u kašu, ukoliko ne pazite prilikom pripreme.
Ako hoćete da ostanu cele, pažljivo pratite kako se kuvaju i sklonite ih sa vatre čim postanu dovoljno meke da ih možete probušiti. Sledi nekoliko saveta o tome kako se čičoke najbolje kuvaju i za šta se mogu upotrebljavati pripremljene na razne načine.
- Meso čičoke tamni pri izloženosti vazduhu, isto kao i krompir, te ako ih servirate sirove, obavezno ih poprskajte vodom sa sirćetom ili ih umočite u nju;
- Čak i nakon kuvanja, visok udeo gvožđa u čičokama može uticati na to da same lukovice potamne ako se čuvaju kuvane. Da biste to sprečili, preporučuje se da se u toku procesa kuvanja doda malo tartar krema ili neke kisele tečnosti (poput limonovog soka ili sirćeta). Dodajte ¼ kašičice tartar krema ili 1 kašiku sirćeta ili limunovog soka na četiri šolje vode;
- Kiselina deluje na teksturu mesa čičoke i može da je očvrsne. Ukoliko želite da čičoke budu meke, savetuje se da kiselinu dodate pet minuta pred kraj kuvanja;
- Izbegavajte aluminijumske ili gvozdene sudove za pripremu čičoke, jer ovi metali pospešuju proces oksidacije i mogu da doprinesu tome da povrće potamni;
- Od začina za pripremu čičoke preporučuju se cimet, karanfilić, crni luk, muskatni oraščić i pavlaka;
- Čičoka se savršeno slaže sa svim proteinskim namirnicama, a pire od čičoka je odličan agens za dobijanje finih gustih supa, čorbi i gulaša;
- Čičoka je izvrsna zamena za krompir u čitavom nizu recepata, a takođe može da zameni repu i paštrnjak, te možete da je koristite u svim receptima koji sadrže ovo povrće, ako ne možete da pronađete neki konkretan recept za primenu same čičoke;
RECEPTI
Čičoka se koristi kao povrće koje može da se sprema na više načina. Osim različitih varijanti termičke obrade, može da se koristi i sveža, u ukiseljenim ili svežim salatama, te kao sastojak za sosove i prelive.
Predstavlja odličnu namirnicu za dijabetičare i osobe na redukcionim dijetama. Čičoka je izvrsna za pripremu hrskavog pomfrita, a veoma je ukusna kada se servira kao zapačeni krompir sa sirom.
Takođe se lepo slaže uz meso, a odličan je sastojak za izdašne i hranljive guste supe. Sledi nekoliko neodoljivih recepata sa ovim korisnim, lekovitim i ukusnim povrćem.
Hrskava čičoka – Za ovo jelo je potrebno samo nekoliko osnovnih sastojaka. Količinu odredite prema broju porcija koje želite da pripremite. Jelo se sprema brzo, veoma je ukusno i hranljivo. Evo kako se priprema.
- Čičoka
- Maslinovo ulje (za prženje)
- Sok od limuna (za kuvanje, da ne potamni)
- Kukuruzna palenta
- So i biber
Čičoku dobro isprati i oljuštiti, pa staviti u hladnu vodu sa malo soka od limuna. Kratko blanširati čičoku, ocediti, osušiti i iseckati na manje komade. Posuti palentom u obilnoj količini i dodati začine po ukusu; osim soli i bibera, možete da stavite i vegetu. Pržiti u tiganju na zagrejanom maslinovom ulju, dok čičoka ne porumeni i ne dobije finu hrskavu površinu.
Krem čorba od čičoke – Već smo pomenuli da je čičoka izvrstan sastojak za pripremu supa i čorbi. Evo kako da iskoristite ovu hranljivu povrćku i napravite veoma ukusnu i bogatu krem čorbu. Postupak nije komplikovan, a evo šta vam je potrebno i kako se sprema.
- 30 dkg čičoke
- 1 glavica luka
- 1 kocka supe
- 1 kašika seckanih oraha
- 1 kašika kiselog mleka
- 2 dl pavlake za kuvanje
- Malo ulja
- Kim, so i biber
Čičoke oprati, oguliti i iseckati na kockice. Na zagrejanom ulju propržiti sitno iseckan luk sa orasima, pa dodati čičoku. Sve pržiti zajedno, dok čičoka ne poprimi nešto tamniju nijansu. Dodati kocku supe i sve preliti vodom i zakuvati. Nakon toga krčkati još oko petnaestak minuta, dok lukovice ne smekšaju. Potom skoloniti sa vatre i sve umutiti mikserom, vratiti na ringlu i nastaviti kuvanje. Kada ponovo provri, dodajte pavlaku za kuvanje i malo kima, soli i bibera. Kratko zajedno kuvati i skloniti sa vatre. Na kraju dodati kiselo mleko.
Čičoka čips – Čičoka je odlična za pripremu hrskavog i ukusnog čipsa, za mnoge ukusnije i zdravije varijante od krompirovog čipsa. Ova zanimljiva grickalica se priprema brzo i lako. Evo šta vam je potrebno i kako se priprema.
- Čičoka
- Ulje
- Začini (po želji)
Čičoku oprati, oljuštiti i narezati na tanje listove, kao čips. Zagrejte vrlo malo ulja, kako čips ne bi bio mastan. Propržiti listiće na zagrejanom ulju sa obe strane i ocedite na ubrusu. Gotov čips možete da posolite, da dodate listiće timijana ili neki drugi začin po želji. Čičoka čips može da bude i ukusna dekoracija za posluživanje krem čorbe od ovog hranljivog korena.
Mešana salata sa čičokom – Čičoka se može jesti i sveža, a salatama daje posebnu aromu i interesanatn ukus. Može da se kombinuje sa različitim svežim povrćem, a evo jednog interesantnog predloga za bogatu vitaminsku salatu.
- 1 manja glavica cikorije
- 1 manja glavica crvenog kupusa
- 1 šargarepa
- 1 čičoka
- 1 komad kelerabe
- 1 glavica komorača
- 1 limun
- Maslinovo ulje
- Jabukovo sirće
- So i biber
Svo povrće dobro oprati, očistiti i narezati na tanke komadiće, a čičoku, kelerabu i šargarepu izrendati. Pripremiti dresing od isceđenog limuna, malo maslinovog ulja, sirćeta i soli i bibera po ukusu.
Povrće lepo promešati, dodati dresing i sve zajedno ponovo umešati. Gotovu salatu možete da servirate kao prilog za glavno jelo ili kao lagani obrok uz integralni hleb ili neku drugu sličnu namirnicu.