Uzgajanje

Juka, Drvo života – sadnja, uzgoj, nega, održavanje, cena

Simbolika Juka (Yucca) drveta – neraskidiva veza čoveka i prirode

Mnogi antički narodi, verovali su da zbog svoje sposobnosti stalnog samo-obnavljanja i stvaranja novih i svežih izdanaka, Drvo života simbolizuje povezanost čoveka sa prirodom, kao i njenu tesnu povezanost sa životnom mudrošću, srećom i večnim životom.

U svojim verovanjima vezanim za čudotvorne moći Juka biljke, prednjačili su Keltski narodi, koji su ovu biljku gajili i negovali sa posebnom pažnjom, jer su smatrali da je u njoj sadržana životna energija i da je Drvo života, neraskidivo povezano kako sa Nebom (koje je za ovaj antički narod predstavljalo ulaz u zagrobni svet), tako i sa Zemljom (koja je predstavljala blagostanje i životnu snagu u trenutnom tj ovozemaljskom životu).

Sa druge strane, antički Sloveni su verovali da je Drvo života simbol zdravlja i sreće, a da se nakon smrti, njihove duše zauvek „nastanjuju“ u stablu ove biljke i da tu ostaju zauvek uz svoje najmilije.

U istorijskim spisima starijeg datuma, pronađeni su i podaci da su naročito germanska i nordijska plemena verovala u povezanost Juka biljke sa ovozemaljskim i zagrobnim svetom, te da je ona korišćena za brojne verske ili paganske rituale isterivanja zlih duhova, prizivanja mrtvih ili pak „izlečenja“ od nekih telesnih ili duševnih bolesti.

Kod američkih Indijanaca, koji su ovoj biljci i dali ime „Drvo života“, ona se koristila kao veoma popularan lek ali i kao hrana, i to u periodu od pre više od 2000 godina. Naime, od osušenog korena Juka biljke, Indijanci su pravili brašno koje su koristili za ishranu.

Takođe, američki Indijanci su Juka biljku, a kako je već i pomenuto, koristili i kao lek, i to najčešće tako što su iz njenog mladog korena cedili sok, pa isti koristili kao sredstvo za – previjanje rana (jer sok korena Juka biljke ima svojstvo zgrušavanja krvi); kod bolova u mišićima i zglobovima (takođe za spoljnu upotrebu tj za previjanje bolnih mesta); za smanjivanje otoka; za zalečenje ulceracija i isušivanje bubuljica; kao melem kod brojnih kožnih oboljenja ali i kao sredstvo za jačanje otpornosti organizma i kao sredstvo za detoksikaciju.

Drvo života – biljka idealna za svaki stan

Iako postoji više od 50 različitih vrsta Juka biljke (Yucca je latinski naziv za Drvo života), ona originalno vodi poreklo iz centralne i delova severne Amerike, mada postoje i neke vrste koje su u naše krajeve dospele i sa Afričkog kontinenta. Dve najpoznatije vrste ove biljke su – Yucca alifolia (koju odlikuju gusti, tamno zeleni i šiljati listovi) i Yucca elephantipes (koja je ime dobila po tome, što može da naraste i do neverovatnih 10-12 metara visine, ukoliko ima povoljne uslove i dovoljno prostora).

Drvo života je dobro poznata dekorativna sobna biljka, koja je širom sveta našla svoje mesto u domovima ili pak u baštama ili na terasama, a sve u zavisnosti od spoljnih klimatskih uslova.

Kod nas je za gajenje najpopularnija takozvana „Gvatemalska Juka“ tj biljka poreklom iz Centralne Amerike, jer je najotpornija, najpogodnija za kućne uslove i najmanje osetljiva u odnosu na druge vrste. Uvezene mlade biljke, uzgajaju se u specijalnim staklenim baštama, dok ne dostignu visinu i „zrelost“ kada se mogu prodavati u cvećarama i postati ukras nečijeg doma ili bašte.

Kako izgleda biljka „Drvo života“?

Iako je Drvo života, biljka koja je u našim krajevima zastupljena u praktično svakom domu ili vrtu, pa tako svaka domaćica poznaje njene osnovne karakteristike, nije na odmet u nastavku teksta, ipak opisati kako ova biljka izgleda.

Kako je već napomenuto, postoji više od 50 različitih vrsta Juka biljke, tako da će biti navedene karakteristike onih vrsta koje se mogu kupiti i uzgajati u našim klimatskim i/ili sobnim uslovima. Juka biljka se bez obzira na vrstu, odlikuje veoma sporim rastom, pa tako najčešće dostiže ukupnu visinu koja ne prelazi 2-3 metra (izuzetak je navedena Yucca elephantipes koja može da poraste i do pomenutih 12 metara visine).

Sobna Juka ima veoma dobro razvijene i čvrste stabljike, a na čijem se vrhu nalaze „rozete“ ili buketi od tamno zelenih šiljatih listova. Sobna forma Drveta života, obično nikada ne cveta, a naročito ne u našim krajevima. Prilikom kupovine mlade sobne Juka biljke, potrebno je posebno obratiti pažnju da njena „rozeta“ bude pravilno i lepo oblikovana i razvijena, i da na njenim listovima nema nikakvih „fleka ili pečata“ bilo sa gornje ili pak sa donje površine.

loading...

Sa druge strane, Juka koja uspeva u bašti (a za to joj je neophodna umerena klima), nema stablo već samo dugo i vrlo tvrdo lišće, koje takođe raste u formi „rozete“ i koje je na svojim vrhovima zašiljeno i veoma oštro. Kod baštenskih formi biljke, iz „rozete“ može da izraste mnoštvo cvetova prelepog zvonastog oblika, i to na posebnoj stabljici koja je nekada dužine i preko 50 cm, ali se to najčešće u našim uslovima ne dešava, već biljka cveta samo u svojim prirodnim staništima.

Drvo života – sadnja i uzgoj

Juka biljka ili drvo života, može da se razmnožava ili iz semena ili iz mladih sadnica koje se dobijaju procesom orezivanja biljke. Takođe, kako je već napomenuto, biljka se može gajiti u sobnim uslovima ili pak u bašti kada su klimatski uslovi odgovarajući – drvo života „voli“ toplu i suvu klimu, odnosno najbolje napreduje, kako je već napomenuto u područjima umerene klimatske zone.

Razmnožavanje Juka biljke iz semena – predstavlja veoma spor proces uzgajanja, jer je do klijanja semenki potrebno i po nekoliko meseci. Seme Juke je najbolje kupiti od proverenih prodavaca u staklenicima ili cvećarama, ali se početnicima u uzgoju ove biljke, ipak preporučuje sadnja biljke od orezane mladice ili pak kupovina već razvijene mlade Juke.

Ukoliko se ipak odlučite za uzgoj biljke iz semena, potrebno je da ga posejete u proleće (najbolje u martu-aprilu mesecu), a zatim saksiju stavite na neko toplo i suvo mesto, obavezno izvan dometa promaje. Kada seme proklija i biljka poraste do visine od nekoliko centimetara, može da se presadi u saksiju u koju je prethodno stavljen odgovarajući supstrat i dobar drenažni sloj.

Razmnožavanje Juka biljke reznicama stabljike ili pak reznicama izdanaka biljke – ovakav tip sadnje je daleko jednostavniji i uspešniji za početnike iz oblasti hortikulture, a najbolji način je orezivanje odrasle biljke i sadnja istih u posebne supstrate zemlje tj „mikseve“ za Drvo života, a koji se takođe mogu pronaći u cvećarama. Orezivanje Juke se vrši tako što se, oštrim nožem ili pak uz pomoć skalpela, zaseče deo stabla i sa njim se zajedno odseče i nekoliko mladih listova, pa se takve „reznice“ odmah zasade u saksiju sa zemljom, dok nova biljka ne formira koren.

Najbolje godišnje doba za razmnožavanje biljke je proleće, a potrebno je ili jednostavno orezati deo stabljike, ili pak ukoliko je biljka prerasla saksiju u kojoj se nalazi ili je stablo suviše poraslo u dužinu, odrezati ga na nekoliko mesta i svaki deo staviti u posebnu saksiju napunjenu odgovarajućim supstratom. Prilikom sadnje i /ili presađivanja Juka biljke, temperatura okoline mora da bude veća od 20-22 ° C, a sama biljka će nakon izvesnog vremenskog perioda da iz nove sadnice „pusti“ žilice i formira koren.

Supstrat i zemljište pogodno za sadnju Juka biljke

Kako je već prethodno napomenuto, za sadnju i presađivanje biljke, najbolje je kupiti posebne supstrate za Drvo života (ili kao zamenu, supstrate za uzgoj kaktusa) u staklenicima ili cvećarama, kako bi biljka imala dovoljno hranljivih materija za optimalan i pravilan razvoj.

Zemlja u koju se sadi Drvo života, mora da bude dobro propusna, pa se preporučuje da se pre sloja zemlje stavi sloj srednje sitnog peska, kako bi se obezbedila dobra drenaža i time sprečilo da koren biljke istruli. Juka biljka se sadi duboko u zemlju, a zatim se njen gornji deo dobro prekrije supstratom i zaliva i prihranjuje na način koji će biti detaljnije opisan u daljem tekstu.

Drvo života – nega i održavanje

Iako se smatra da je gajenje Drveta života jednostavan i lak proces, to se u praksi i nije pokazalo kao najtačnija činjenica. Naime, Drvo života, kao i svaka druga sobna i ukrasna biljka, zahteva posebne uslove (vlažnost vazduha, temperatura, prihrana) i pažljivo postupanje od samog procesa početka sadnje pa sve do razvoja zrele odrasle biljke.

Juka je biljka koja zahteva veliku količinu svetlosti, tako da je u sobnim uslovima najbolje držati blizu prozora, a leti se može izneti na terasu ili u baštu, ukoliko temperaturni uslovi i vlažnost vazduha spoljne sredine budu odgovarajući.

Juka biljka se u zimskim mesecima uvek drži u unutrašnjem prostoru ili pak u zastakljenim terasama, ali je veoma bitno da nikako ne bude izložena hladnoći (Juka je biljka koja ne podnosi temperature niže od 7-10 ° C) i da ne bude na mestu jakog strujanja vazduha (tj da ne bude na promaji).

Što se tiče zalivanja Drveta života, ono pre svega zavisi od godišnjeg doba, odnosno do visine okolne temperature i vlažnosti vazduha – pravilno je da se Juka biljka u letnjim mesecima zaliva 2-3 puta sedmično; u zimskim mesecima je zalivanje biljke značajno ređe, i smatra se da Juku zimi treba zalivati tek onda kada se zemljište u kome je ona zasađena praktično potpuno osuši, a to bi u praksi značilo da se zimi biljka zaliva jednom nedeljno ili ređe.

Što se tiče negovanja Juka biljke u takozvanom „prelaznom“ periodu proleće-jesen, ona se zaliva i prihranjuje na svake dve nedelje. U letnjim mesecima, biljka se prihranjuje tečnim đubrivom jednom mesečno, dok se u zimskom periodu biljka ili prihranjuje jednom u dva meseca ili se biljka amo zaliva bez dodataka mineralnog đubriva.

Ukoliko se biljka drži u sobnim uslovima, leti joj može pogodovati povremeno orošavanje listova u „rozeti“, ali obavezno mlakom vodom tj vodom koja je prethodno stajala na sobnoj temperaturi, dok se zimi listovi jednostavno mogu povremeno prebrisati od prašine, mekanom krpom ili sunđerom koji je prethodno potopljen u mlaku vodu.

Presađivanje odrasle biljke, obično se vrši u proleće i to po pravilu svake druge godine, kada saksija u kojoj se Juka biljka nalazi, postane mala za dalji razvoj njenog korena i za dalji napredak nadzemnog dela biljke. Iako je poznato da Juka biljka dosta sporo raste, ukoliko se desi da biljka ipak raste mnogo brže, pa njen koren „izađe“ na površinu saksije, presađivanje se može vršiti i jednom godišnje.

Najčešće greške prilikom uzgoja Drveta života i bolesti koje „pogađaju“ ovu biljku

Truljenje korena Drveta života – ukoliko se biljka suviše često zaliva, veoma lako može da dođe do propadanja njenog korena i posledičnog teškog oporavka biljke; tada treba pokušati sa eventualnim premeštanjem saksije na suvo i toplo mesto (obavezno van dometa promaje, kao i van direktnog dejstva toplote centralnog grejanja ako se radi o zimskom periodu), i prestankom zalivanja Juka biljke sve dok se zemljište u potpunosti ne osuši (period od najmanje 6-8 nedelja).

Ukoliko biljka uspe da se oporavi, treba je zalivati ređe i potražiti savet iskusnog botaničara o pravilima i načinu nege Juka drveta; sa druge strane, ukoliko je pak koren istrulio, i biljka se nije oporavila ni nakon pomenutog vremenskog perioda, jedino rešenje je da staru biljku bacite, a da umesto nje kupite ili zasadite novu;

Naglo opadanje listova Juka biljke – može da se dogodi iz više razloga, ali se najčešće radi o tome da se saksija sa biljkom nalazi ili na suviše tamnom ili na suviše toplom mestu (posebno zimi, kada je izložena direktnom dejstvu toplote centralnog grejanja). Povremeno opadanje nekoliko listova biljke se smatra normalnim procesom, u toku koga ona odbacuje stare a stvara prostor za formiranje novih mladih listova u „rozeti“.

Međutim, ukoliko listovi počnu iznenadno i naglo da dobijaju žutu boju, da se suše i da opadaju u velikom broju, potrebno je da se saksija sa biljkom premesti na svetlo mesto, da se skloni od direktnog dejstva veštačkih izvora toplote (radijator, grejalica) i da se eventualno prestane sa zalivanjem na nekoliko nedelja (jer jedan od uzroka pomenutog problema, može da bude i preterana vlažnost zemljišta);

Drvo života naglo počinje da vene i žuti – najverovatnije kao posledica izloženosti suviše niskoj temperaturi okoline (kako je već napomenuto, Juka ne podnosi temperature spoljne sredine koje su niže od oko 10 ° C), ili pak kao posledica izloženosti direktnom dejstvu promaje. Sve što je u ovom slučaju potrebno uraditi, jeste pomeriti saksiju sa biljkom na neko toplije mesto (ne direktno pored radijatora ili električnih grejalica) i mesto na kome nema jakog strujanja vazduha;

Juka biljka raste veoma brzo, ali je „rozeta“ nepravilna, a listovi žute i opadaju – ovakav slučaj se najčešće viđa u zimskim mesecima, jer kako je prethodno u tekstu već više puta pomenuto, Drvo života ne podnosi direktno izlaganje veštačkim izvorima toplote. Naime, biljka u početku, toplotu može pogrešno da „razume“ kaonešto što joj prija, i da zbog toga ubrza svoj rast, ali pošto seradi o veštačkoj toploti koja smanjuje vlažnost vazduha i isušuje nadzemni deo biljke, ali i zemlju u koju je biljka zasađena, posledično se javlja požutelost i opadanje listova.

Neophodno je na vreme,biljku skloniti od veštačkog izvora toplote, eventualno zaliti zemlju u saksiji, a listove prebrisati vlažnom tkaninom ili sunđerom koji su nakvašeni u vodi sone temperature;

Bolesti Juka biljke – mogu biti razne biljne vaši, biljni paukovi i neki drugi biljni paraziti – u tom slučaju je potrebno potražiti savet stručnog lica (u cvećari, rasadniku), a koje će dati svoje profesionalno mišljenje da li je potrebno kupiti neki od biocidnih preparata ili insekticida, i njime tretirati biljku

Gde se može kupiti Drvo života i koja je njegova cena?

U zavisnosti od toga na koji način želite da uzgajate Juka biljku, odnosno da li želite da svojeručno biljku odgojite iz semena, ili pak da kupite mladicu ili „odraslu“ biljku, najbolje je da odete do nekog rasadnika, staklenika ili pak bolje snabdevene cvećarske radnje.

Za uzgoj i negu Drveta života, najbolje je da savet potražite od osobe koja se u pomenute procedure dovoljno dobro razume (stručnjak iz oblasti botanike i hortikulture), jer iako deluje veoma jednostavno, uzgoj Juka biljke je vrlo zahtevan posao i na svakom koraku se može napraviti neka neočekivana i nenamerna greška.

Što se tiče cene Drveta života, mladica od nekoliko centimetara visine, košta oko 1000-1500 dinara, i obično se kupuje u rasadnicima (najsigurnija je kupovina u staklenicima, odakle biljke stižu direktno iz uvoza i gde se može dobiti i konkretan savet o vrsti i načinu uzgoja za svaku biljku ponaosob).

Kako je već napomenuto, prilikom kupovine, a u zavisnosti od vrste, potrebno je obratiti pažnju na pravilnost razvijenosti „rozete“ i na zdravlje listova (bez obzira da li se radi o sobnoj ili baštenskoj biljci).

Cena „odrasle“ Juka biljke je dosta veća, i u zavisnosti od njene veličine, vrste ali i raskošnosti „rozete“, kreće se od početnih 2500 dinara pa „ide“ nagore, prema većim ciframa.

Sponzorisano:

loading...
Loading...

Ostali čitaju i ovo: