Zdravlje

Ciklotimija, poremećaj raspoloženja – simptomi, uzrok i lečenje

Bipolarni poremećaj je jedna od najpoznatijih mentalnih bolesti i to ne samo zbog toga što je teško ne primetiti njene simptome.

Međutim, većina ljudi nije svesna da bipolarni poremećaj može doći i u jednom suptilnijem obliku poznatom kao ciklotimični poremećaj ili ciklotimija. Na isti način kao što perzistentni depresivni poremećaj, koji je ranije bio poznat kao distimični poremećaj, predstavlja blažu manifestaciju velike depresije, tako i ciklotimični poremećaj karakterišu mnogi slični simptomi kao i oni koji se pojavljuju kod bipolarnog poremećaja. Jedina je razlika u tome što su simptomi manje intenzivni. Nije potrebno reći da je ovo i blagoslov i prokletstvo, u isto vreme.

Bipolarni poremećaj je jedno od najtežih mentalnih oboljenja za lečenje, a može dovesti do uništenja nečijeg života i pre dijagnoze. Međutim, simptomi ciklotimije su ponekad tako suptilni da se godinama ne mogu prepoznati i lečiti.

Dakle, šta je ciklotimija, a šta bipolarni poremećaj? Oba oboljenja karakterišu neuobičajene promene raspoloženja, daleko iznad uspona i padova svakodnevnog života. Tokom visokih tačaka, poznatih kao manične epizode, ljudi su hiperaktivni, preterano razdraženi i nemirni do tačke da ne mogu da spavaju. Sa druge strane, depresivne epizode imaju suprotan efekat: tromost, sporost, beznadežnost i nezainteresovanost za aktivnosti u kojima se ranije uživalo. Uzgred, ove epizode se međusobno ne isključuju.

Iako je bipolarni poremećaj podeljen na dve kategorije, bipolarni I i II, ciklotimija dolazi samo u jednoj varijanti.

Bipolarni poremećaj je relativno uobičajen – on pogađa oko 5.7 miliona odraslih samo u SAD-u – dok se ciklotimični poremćaj smatra retkim. Naravno, to bi moglo biti zato što njegovi simptomi retko slabe, što olakšava njihovo otklanjanje. Kada je ciklotimija u pitanju, nju će pre primetiti naši voljeni, nego mi sami.

Međutim, to ne znači da je ljudima sa ciklotomijom lako. Nadolazeće promene u raspoloženju mogu uticati na vezu, a postoje i dokazi da se poremećaj pogoršava vremenom. Probaćemo da nabrojimo osam znakova ciklotimičnog poremećaja, a ako vam se učine poznatim, potražite pomoć.

Vaše raspoloženje se menja bez znakova upozorenja

Kao što ste bez sumnje do sada već zaključili, ljudi sa ciklotimijom doživljavaju nepredvidive promene raspoloženja između hipomanije, koja obično traje oko nedelju dana, i blage do umerene depresije, koja može trajati i duže.

Iako simptomi ne moraju poremetiti vaš život na način na koji to čini bipolarni poremećaj, nepredvidljivost vaših raspoloženja čini svakodnevno funkcionisanje mnogo težim.

Imate osećaj da ste na vrhu sveta…

Kada doživljavate hipomaničnu epizodu, možda ćete se osećati preterano veselim i optimističnim čak i kada se suočavate sa objektivno teškim događajima.

…a potom se slomite

Ovi simptomi se možda ne pojavljuju direktno jedan za drugim, ali posle hipomanije na kraju sledi depresija (interesantno je da se manične epizode gotovo nikad ne pojavljuju same).

Neobjašnjivo ste razdražljivi

loading...

I depresija i hipomanija su poznate kao one koje izazivaju razdražljivost i uzrujanost.

Misli vam lete

Tokom hipomanične epizode možda ćete imati osećaj kao da ne možete da kontrolišete svoje misli – prelazite s teme na temu bez zadržavanja na bilo čemu. U kombinaciji sa lošom procenom koja je uobičajena za hipomaniju, možete videti kako ovo često iritira ljude oko vas.

Vaše raspoloženje utiče na vaš san

Jedan od najvažnijih kriterijuma za dijagnozu ciklotimije (i bipolarnog poremećaja) je poremećaj spavanja: tokom hipomaničnih faza ćete se osećati kao da savršeno funkcionišete na samo 4 sata spavanja. Sa druge strane, depresija može izazvati nesanicu ili prekomerno spavanje.

Imate osećaj kao da je sve usporeno

Na isti način na koji su manične epizode okarakterisane kao nemir, tako i depresija može uzrokovati “psihomotornu retardaciju” ili osećaj da se i fizički sporije krećete.

Stabilnost ne traje dugo

Svi prolazimo kroz uspone i padove; promene raspoloženja su deo postojanja čoveka. Zapravo, ciklotimija može biti prisutna i sa epizodama u kojima se osećate potpuno normalno. Međutim, ova stabilnost nikad ne traje dugo; jedan od najvažnijih kriterijuma je da se promena raspoloženja uvek vrati u roku od dva meseca.

Ciklotimični poremećaj, blagi oblik bipolarnog poremećaja, karakteriše hronična, fluktuantna promena raspoloženja – od simptoma depresije do simptoma hipomanije. Ovi simptomi nisu dovoljni, po broju, težini ili trajanju da bi ispunili sve kriterijume za hipomanične ili depresivne epizode.

Hipomanija uključuje periode povišenog raspoloženja, euforije i uzbuđenja, ali ne isključuje osobu iz stvarnosti. Osoba sa ciklotimijom doživljava simptome hipomanije, ali ne i potpune manične epizode. Hipomanija može činiti dobro osobi koja je doživljava i ona može voditi ka poboljšanom funkcionisanju i boljoj produktivnosti.

Zbog toga, čak i kada porodica i prijatelji nauče da prepoznaju promene raspoloženja kao moguć bipolarni poremećaj, osoba može negirati prisustvo postojanja problema. Bez odgovarajućeg lečenja, međutim, hipomanija može postati teška manija ili se može preokrenuti u depresiju.

Da bi se izvršila dijagnoza ciklotimičnih simptoma, hipomanični simptomi i depresivni simptomi moraju biti prisutni u odvojeno vreme najmanje dve godine. Približno 0.4 odsto do 1 procenta ljudi će iskusiti ciklotimiju u svom životu.

Poremećaj obično počinje u adolescentskom periodu ili u ranom odraslom dobu, a postoji 15 do 50 odsto rizika da će osoba sa ciklotimičnim poremećajem razviti bipolarni I poremećaj ili bipolarni II poremećaj. Ova stopa rizika je i dalje previše niska da bi se opravdao pregled ciklotimije kao rana manifestacija bipolarnog I poremećaja, jer se mnogi ljudi oporave i ne iskuse buduće simptome hipomanije ili depresije. Ciklotimični poremećaj je jednako čest i kod muškaraca i kod žena.

Simptomi

Barem dve godine (godinu dana za decu i adolescente), pojedinac prikazuje periode hipomaničnih simptoma i periode depresivnih simptoma koji ne ispunjavaju kriterijume za hipomaničnu ili glavnu depresivnu epizodu.

Hipomanični simptomi su slični maničnim simptomima, ali su kraći u trajanju i nisu toliko ozbiljni.

Znaci i simptomi hipomanije uključuju:

  • povećanu energiju, nemir i aktivnost;
  • preterano dobro, euforično raspoloženje;
  • brze misli i govor, skakanje s jedne ideje na drugu;
  • distraktibilnost, nemogućnost koncentracije;
  • biti pričljiviji nego inače ili osećati pritisak da morate govoriti;
  • potrebno je manje sna;
  • nerealistična uverenja u svoje sposobnosti i moći;
  • loša procena;
  • trajni period ponašanja koji se razlikuje od uobičajenog;
  • povećan seksualni nagon;
  • zloupotreba droga, naročito kokaina, tableta za spavanje i alkohola;
  • provokativno ili agresivno ponašanje;
  • poricanje da nešto nije u redu.

Hipomanična epizoda se dijagnostikuje ako se ovakvo povišeno raspoloženje pojavljuje zajedno sa tri ili četiri druga simptoma tokom celog dana, skoro svakog dana, i to četiri dana zaredom ili duže.

Ako je raspoloženje iritirajuće, moraju biti prisutna još četiri dodatna simptoma. Manična epizoda se dijagnostikuje ako se simptomi nastavljaju cele nedelje ili duže.

Depresivni simptomi uključuju:

  • stalnu tugu;
  • umor ili ravnodušnost;
  • prekomernu pospanost ili nemogućnost spavanja;
  • gubitak apetita i gubitak težine ili prejedanje i gojenje;
  • gubitak samopoštovanja;
  • osećaj beskorisnosti, beznadežnosti ili krivice;
  • teškoću da se koncentrišete, prisetite i zapamtite ili da donesete odluku;
  • udaljavanje od prijatelja;
  • udaljavanje od aktivnosti u kojima ste ranije uživali;
  • konstantno razmišljanje o smrti.

Kod osobe se može dijagnostikovati ciklotimični poremećaj ako:

  • tokom dvogodišnejg perioda (godinu dana za mlađe pacijente), simptomi nisu odsutni duže od dva uzastopna meseca;
  • pacijent nije imao glavnu depresivnu epizodu ili bilo koju maničnu ili pomešanu maničnu epizodu;
  • poremećaj ne postoji samo u kontekstu psihotičnog poremećaja;
  • simptomi nisu direktan rezultat medicinskog stanja ili korišćenja supstanci;
  • simptomi rezultiraju značajnim stresom ili oštećenjem funkcionisanja u društvenoj, radnoj ili ličnoj oblasti.

Nije neuobičajeno da ljudi sa ciklotimičnim poremećajem imaju i dijagnozu poremećaja vezanih za droge ili probleme sa spavanjem. Deca sa ciklotimičnim poremećajem takođe imaju veću verovatnoću da imaju poremećaj pažnje ili hiperaktivnost.

Uzroci ciklotimije

Uzrok ciklotimičnog poremećaja nije poznat. Iako su promene raspoloženja neredovne i nagle, ozbiljnost promena raspoloženja je daleko manje ekstremna nego što je to kod ljudi sa bipolarnim poremećajem. Za razliku od bipolarnog poremećaja, periodi hipomanije se ne pretvaraju u maniju, u kojoj osoba može izgubiti kontrolu nad svojim ponašanjem i nastaviti da se troši, učestvovati u rizičnom seksualnom ponašanju ili narkomaniji i izgubiti dodir sa stvarnošću.

Hipomanični periodi daju energiju i mogu rezultirati produktivnošću kod nekih ljudi, dok kod drugih ovi periodi izazivaju impulsivno i bezobzirno ponašanje, što može oštetiti odnose. Pošto se tokom hipomanije osećaju dobro, osobe sa ciklotimijom možda neće tražiti pomoć niti imati potrebu da se leče.

Da bi se razumeli uzroci ciklotimije, može biti od koristi da se istraže uzroci bipolarnog poremećaja.

Većina naučnika i istraživača se sada slaže da ne postoji jedinstveni uzrok bipolarnog poremećaja – umesto toga, mnogi faktori deluju zajedno kako bi proizveli te uslove i uzroke. Međutim, poznato je da su veliki depresivni poremećaji, bipolarni I i bipolarni II, češći među bliskim biološkim rođacima osoba sa ciklotimičnim poremećajem.

Budući da bipolarni poremećaj ima tendenciju da se prepozna unutar jedne porodice kod više članova, istraživači traže specifične gene koji mogu povećati šansu pojedinca za razvoj bolesti. Ali nije sve u genima. Studije identičnih blizanaca koji imaju iste gene, pokazuju da i geni i drugi faktori igraju ulogu u bipolarnom poremećaju.

Ako bi bipolarni poremećaji bili u potpunosti uzrokovani genima, onda bi identični blizanac nekoga ko je bolestan, uvek razvio istu bolest, a znamo da to nije slučaj. Ali, ako jedan blizanac ima bipolarni poremećaj, drugi blizanac će verovatnije da ga razvije u odnosu na nekog drugog rođaka koji nije blizanac.

Bipolarni poremećaj, kao i druge mentalne bolesti, ne dolazi zbog jednog gena. Izgleda da mnogi različiti geni deluju zajedno, i u kombinaciji sa drugim faktorima pojedinca ili njegovog okruženja. Pronalaženje ovih gena, od kojih svaki doprinosi u maloj količini, bilo je veoma teško. Ipak, naučnici očekuju da će savremeniji istraživački alati voditi kao efektivnijem lečenju.

Lečenje ciklotimije

Lečenje ciklotimije je slično kao i lečenje bipolarnog poremećaja. Nivo lečenja zavisi od težine simptoma.

Većina ljudi sa bipolarnim poremećajem – čak i sa najtežim oblicima – može postići značajnu stabilizaciju simptoma uz pravilan tretman. Budući da je to rekurentna bolest, dugoročno preventivno lečenje se skoro uvek preporučuje i skoro uvek je indikativno. Strategija koja kombinuje lekove i psihoterapiju je optimalna za upravljanje bipolarnim poremećajem tokom vremena.

U većini slučajeva, bipolarni poremećaj se mnogo bolje kontroliše ako je tretman kontinuiran, pre nego sporadičan. Ali, čak i kada nema prekida u lečenju, može doći do promene raspoloženja i tada se pacijent odmah javlja lekrau. Lekar može biti u stanju da spreči potpunu epizodu tako što će napraviti izvesna prilagođavanja u planu tretmana. Bliska saradnja sa profesionalcem i otvorena komunicija o svim brigama, zabrinutostima i opcijama, može uticati na efikasnost lečenja.

Lekove za poremećaj prepisuje psihijatar. Stabilizatori raspoloženja se obično prepisuju da pomognu u kontroli bipolarnog poremećaja. Dostupno je nekoliko različitih tipova.

Litijum, odobren 1970. godine za tretman akutne manije, bio je efikasan lek za stabilizaciju raspoloženja za mnoge ljude sa bipolarnim poremećajem.

Antikonvulzivni lekovi, naročito karbamazepin, bili su korišćeni kao alternativa litijumu u mnogim slučajevima.

Sponzorisano:

loading...
Loading...

Ostali čitaju i ovo: